Štev. 12.	Leto 3.
Izhaja dvakrat na mesec. Naročnina četrtletno 12 dinarjev.
Uredništvo in upravništvo: Ljubljana, Karla Marksa trg 2 (prej Turjaški trg), kamor naj se tudi pošiljajo rokopisi.
Svoje pravice bodo uveljavili železničarji le z združeno močjo. Zavedajte se tega, trpini in organizirajte se vsi v USŽJ
Po potu socialne reakcije.
Nova Uredba o odpiranju in zapiranju trgovin in delavnic je zopet ko rak k negaciji delavske zakonodaje? Zakon o zaščiti delavcev je določi 8-urni delavnik, ki je bil, četudi se ai točno izvajal, vsaj na papirju, po zakonu priznan. A nova Uredba pa še to odpravlja in določa delovni čas za pomožno osobje na 9 in 10 ur. Po-leg tega je pa dovoljeno, da se podaljša ta 9- in lOurnik še tudi na 11 in 12 ur, a posebne razmere med vrstami te Uredbe dovoljujejo še daljši delovni čas kot 12 ur.
'Za železniško pomožno osobje govori Uredba, je določen 8-urmk dnevno ali 48 ur tedensko. K temu še ima 8-urnik pomožno osobje drugih strok, ki se računa k napornim, kakor delavci v rečnih in morskih pristaniščih, v tunelih, v grafičnih obratih, v pralnicah perila in zavodih za kemijsko čiščenje in barvanje obleke in perila, v usnjarnah, v livarnah in urarskih, juvelirskih, zlatarsko-ko-vaških, |ključa vničarskih, kotlarskih obratih, v obratih za brušenje rezil, v kamnosekih, v pekarnah, pri natakarskih opravilih, v obratovalnicah, kjer delajo s svincem in živim si brom in še v par drugih. Tukaj velja še vedno Šumik, a kako se bo izvajal, .se je pokazalo že pred uveljavljenjem Uredbe, ko' je veljal še neokr-nj’eni Zakon o zaščiti delavcev. Od visno pa je največ od zavednosti in energije delavstva samega, to je, od moči strokovnih organizacij.
V	trgovskih in obrtnih obratovalnicah pa velja 9urnik, ali 54 ur tedensko.
V	prodajalnah življenskih potrebščin, kolonijalnega, delikatesnega in špecerijskega blaga in v kramarskih obratovalnicah velja 10-urnik ali 60 ur na, teden. Sem spadajo še podjetja za prevažanje blaga z vozovi vseh vrst in s čolni in podjetja, ki se bavijo s pletarstvom.
V	delovni čas se ne šteje odmor med delom.
Da pa se te določbe lahko po pa-ragrafsko obrnejo tako, kakor je u-godno za delodajalca, določa čl. 33 in 34, da se vkljub predpisom sme podaljšati 'delovni čas pomožnega osob-ja za 1 ali 2 uri na dan, če to kaže potreba.
V	pekarnah pa je prepovedano ves dan ob nedeljah in praznikih izdelovati kruh in pecivo. Pa tudi tu so izjeme, ki to dovoljujejo. Sicer je podaljšanje določbe delovnega časa smatrati za prekočasno in jih kot take plačevati, ali odvisno je zopet od zavednosti delavstva t. j. moči organizacije, da se to uveljavlja.
Ponočno delo je prepovedano za ženske brez razlike starosti in mladoletnim delavcem pod 18. leti starosti, vendar so gotove izjeme, ko to zopet dopuščajo.
Res je sicer, da se dogodi, da se mora prekoračiti fiksirane določbe. es pa je tudi, da Uredba nikjer tega e eno ne določa, da se morajo ti izjemni slučaji potem plačati s 100°/», nego samo pravi, da se to potem pla-
čuje kot čezurno delo. A če se ne? Kaj potem? Če delavec neče upoštevati zahteve delodajalca, da prekorači določeni delovni čas — ga delodajalec vrže na cesto. Če pa delodajalec ne plača nadurno delo, se mu nič ne zgodi. Ker Uredba sicer O' kaznih v tem slučaju opozarja na odredbe zakona o zaščiti delavcev in njegovih dopolnitvah, vendar se te odredbe izvršujejo le zopet po zavednosti delavstva, to je po moči organizacije.
Iz tega kratkega mimobežečega pregleda se stavlja pred nas slehernega delavca, pojav, ki nam glasno kliče:
Proletarci, organizirajte se, vsi do zadnjega v razredno borbene organizacije. Bodite solidarni, vsi za enega, eden za vse, Ta Uredba nam kaže, da bo veljalo vedno in povsod le toliko in to, kar bomo organizirani z odločnostjo zahtevali.
Posebno mi železničarji se moramo tega še posebno zavedati: 8-urnik se mam določa. Ne izvaja se pa, kakor se mi izvajal do sedaj. Ali vendar, organizirani bomo prisilili, da se mora izvajati. Ni pa to dovolj. Mi moramo solidarno z drugimi delavci zahtevati, da velja 8-urnik povsod, ker če tega ne bomo delali, bo jutri tudi nam vzet 8-urnik, kakor je bil danes vsem drugim. Socijalna reakcija ne udari naenkrat. Tega se kapitalisti še boje, naenkrat udariti, ker vedo, da bi .se zgodilo nekaj, kar bi jo zlomilo. Zato delajo korak za korakom, Vičeraj so vzeli to, danes ono, jutri pa ostalo.
Da je Zakon o zaščiti delavcev bil slabo' ali nič izvajan, je bila dosti krivda delavstva, ker ni z organizirano močjo prisililo kapitaliste k izvajanju, Sedaj so kapitalisti, videč našo neorganiziranost, ta zakon okrnili. Ni jim še škodoval, a bali so se ga, pričakujoč, da proletarijat vstane. Zato' ga treba prej okrniti in polagoma položiti v arhiv.
Naj ne bo ta molčeč, indirekten opomin, okrnitev Zakona o zaščiti delavcev in nova Uredba o 10-urniku, zamian. Orgai&zirajmo s©. Organifzi-rajmo se v razredno -borb eni strokovni organizaciji, v »Ujedinjenem Savezu Železničarjev Jugoslavije«, ker težki časi nastajajo. Mi sami smo naša moč, zato se strnimo, da bomo močni, da zaščitimo svoje pravice, da zaščitimo svoje otročiče, žene in sebe pred nastopajočo socijalno reakcijo. Ne glejmo na to novo Uredbo kakor na osamljen slučaj, ki tangira samo nterese delavcev gotovih kategorij. Nas železničarjev pa še ne, ker nam še določa 8-urnik). Nego stvarno pomeni ta Uredba široko cesto, po kateri bo udarjala soc. reakcija na desno in levo po delavstvu in lomila proletarsko fronto. Uredba ne pomeni samo nevarnosti za gotove kategorije, nego za ves delavski razred. Zato sc mora v borbi proti temu angažirati ves proletarijat in v prvi vrsti železničarji, da se odbije napad.
Zato še enkrat: Vsi v organizacijo!
Zopet nov udarec železničarjem.
Leta 1926 je general1 Milosavlje- J iz
yič izdal med drugim odlok, da mora imeti vsalk železničar, ako se hoče odstraniti iz mesta svojega službovanja, posebno objavo svojega načelnika. Energično smo* takrat protestirali ter najprvo dosegli, da so se izdale mesečne objave, nato pa so se objave sploh ukinile, dokler ni ena brihtna, gotovo z »napornim delom preobložena glavica« zopet našla in
arhivov izkopala to staro okrožnico. Res, na direkciji se dela dnevno približno po 6 ur, nedelje, prazniki, državni prazniki so prosti in je pač treba najti neke zaposlitve. Administrativno osobje v kurilnicah itd. je delalo 7 ur dnevno in tem je treba dela še za 8, uro — bodo pač pisali objave. Glavni namen vsega pa je, izvesti militarizacijo še bolj točno, kot doslej, ker železničarji žal še
niso kasernirani. Kaj za to, če ta odlok krši ustavo in še veljavne zakone. Odlok se glasi:
Zapuščanje stalnega bivališča v službe prostem času.
Vsem službenim edinicam direkcije, kontroli dohodkov GD ekspozitura Maribor in delavnici Maribor,
Ker službene edinice ne upoštevajo določb okrožnice štev. 5-VI-27 z dne 10. jan. 1927, ki so še v polni veljavi, ponavljamo odlok g. Ministra Saobraćaja M. S. br. 38174/26, ki se glasi:
»Primečeno je da mnogi službenici napuštaju mesto stalnog prebivanja nemajući za to redovnim putem odobreno odsustvo.
Časovi odmora dati službeniku nisu za to, da se oni upotrebe na putu i boravljenju van mesta stanovanja, več da se upotrebe na odmor, pored toga što u tim časovima svaki službenik služi i kao rezerva za sve nepredvidjene slučajeve.
S toga zabranjujem isvako kretanje službenika u ma kom vremenu bez propisnog odobrenja starešine, koji ima to pravo.
Svaki postupak protiv ove naredbe kazniću.	Ministar Saobraćaja:
Djeneral S. Milosavljevič s. r.«
Šefi službenih edinic morajo izdati, kadar dovolijo svojemu uslužbencu odmor po čl. 93 ali odsotnost po čl. 94 zakona o drž. prom. osobju ali pa odstranitev iz kraja stalnega bivališča v službe prostem času, o tem pismeno dovoljenje.
Brez predočitve takega pismehega dovoljenja, ki se mora glasiti na odrejen čas in biti žigosano od dotične službene edinice in podpisano od nje šefa, potniške blagajne ne smejo izdati nastavljenemu aktivnemu osobju režijskih kart, četudi pokaže pravilno legitimacijo.
V tem smislu je striktno postopati in se imajo kontrolni organi o tem prepričati.
Za direktorja: Inž. M. Klodič s. r.
Proti temu ponovnemu napadu na železničarje morajo vsi železničarji kot en mož vstati in se postaviti v bran. Ujed. savez je poslal odločen protest na ministra saobraćaja. Naši protesti pa bodo zalegli in bili upoštevani, ko se bodo vsi železničarji zbrali okoli svoje razredne organizacije.
Deklaracija Oblasne Konferencije Ujedinjenih Sindikata, održane 28. maja o. g. u Sarajevu.
Oborene nadnice, produženo radno vrijeme i pogoršani ostali uslovi rada upućuju sindikalne organizacije da prvu priliku privrednog poleta iskoriste za popravljanje tih uslova. Ispitavanje tih prilika u svakoj pojedinoj industriji i profesiji i udešavanje tarifne politike prema tome, treba da bude glavni zadatak svake sindikalne organizacije. Cilj za kojim treba ići jeste da nijedna industrija, nijedna profesija, nijedna radionica, fabrika ili preduzeće ne bude bez tarifnog ugovora. Sindikalne organizacije, i pored sviju teškoća, treba da se čuvaju da se ne opterete drugim za datcima koji nisu strogo njihovi i da ne zaborave svoje glavne poslove.
II.
Međutim, nepovoljne privredne prilike otežavaju aktivnu i uspješnu politiku gotovo u svim industrijama i u svim profesijama. Od zaključenja velikog investicionog zajma na strani očekuje se oživljavanje privrednog života. Adi ako se on korisno i plan ski ne upotrebi, nego, po dosadanjem običaju, razbaca na razne strane, on da će od njega biti više štete, nego koristi. Zato konferencija, kao predstavnica važnog privrednog radničkog reda, traži da se zajam isključivo upotrebi u korisne investicije, pri čemu naročitu pažnju treba posvetiti željezničkom saobraćaju, da bi se mogle proširiti postojeće i otvoriti nove industrije, i tako mnogobrojne mase besposlenog i pauperizovanog svijeta, koje su pretrpale pijacu rada, naći upoislenja i zarade.
III.
Konferencija upozorava sindikalne organizacije i drugove na opasnost od mjestimice pojaivljenog mišljenja da ustanova zvaničnih radničkih povjerenika može zamijeniti sindikalnu organizaciju. Da bi se izbjegao svaki nesporazum i otklonila svaka šteta, potrebno je izvršiti strogu raspodjelu djelokruga njihovog rada, koja se uglavnom može tako postići ako- se radioničkim povjerenicima ostavi intervencionistički posao za obična ra-dicnička pitanja i sporove, dok sindikat treba da borbenu stranu za op-šta, naročito tarifna pitanja zadrži za sebe. Pored toga, sindikalne organizacije, koje su predstavnice organi-
zovanog, i zato svijesnijeg dijela radnika, treba da vode računa o tome šta ra dionički povjerenici, koji su predstavnici sviju radnika odnosnog preduzeća, u ime tih radnika rade. Najbolje je ako između radioničkih povjerenika i sindikalne organizacije postoji potpuna saglasnost,
IV.
Iskustvo je pokazalo da u mnogim mjestima, čak i u većim ako u njima nema nikakve industrije, zbog nerazvijenosti privrednih prilika, nije mogućno stvoriti prave sindikalne organizacije. Da tamošnji radnici ne bi ostali bez ikakve radničke zajednice i bez ikakvog međusobnog dodira, potrebno je da osnuju kulturno-pro-svjetna društva, koja će im, ako ništa drugo, moći riješavati bar lokalne društvene zadatke: izdržavanje domova, čitaonica, i tome slično. Priključena Savezu Kulturnih i Sportskih (Društava, ova društva bi činila dio opšteg radničkog pokreta i pomogla bi da, se postepeno stvore više borbene grane njegove.
Pri ovakvim prilikama u mnogim mjestima, u kojima se radi o stvaranju prvih začetaka pokreta, podizanje radničkih domova, bez kojih se društveni život ne može da razvije, i stvaranje kulturnih i umjetničkih ’u-istanova pokazuje se kao važna potreba. Zato rješavanju tog zadatka što svest rani je pristupiti, da za kratko vrijeme ne bi bilo nijednog značajnijeg mjesta bez radničkog doma i bez kulturnih i umjetničkih ustanova (čitaonica, biblioteka, tamburaških pjevačkih, muzičkih i diletantskih društava ili sekcija itd.).
V.
Prilike u nekim okružnim uredima za osiguranje radnika i u željezničarskom osiguranju vrlo su rđave i štetne i po radnike i po osiguranje. I u slučaju željezničara i u slučd;ii okružnih ureda glavnu krivicu nosi vlada. U željezničarskom osiguranju ona je osigurala nadmoć birokratije, dok je nekim okružnim uredima, partizanskim naimenovanjenv odbora mimo predloga Radničke Komore, stvorila potpuno neodgovorno stanje. Conferencija protestuje protiv uvla-čenjla partizanstva i korupcije u radničko osiguranje, i kategorički traži da se za sve njegove organe što prije raspišu izbori.
Volitve delavskih zaupnikov.
V drugi polovici junija se vrše vo- dani most.
Tu so naše glasovnice bele. Vsak naš sodrug da torej v glasovalno kuverto le belo glasovnico.
litve v sledečih edinicah
Dne 16. jimij'a 1928 se vrše volitve v območju progovne sekcije Zi-
Dne 21. junija 1928 so volitve v progovni sekciji Ptuj.
Dne 21. junija 1928 so volitve v progovni sekciji Jesenice.
Dne 23. junija 1928 so volitve v progovni sekciji Celje. (V tej sekciji so naše glasovnice rdeče.)
Dne 27. junija 1928 so volitve v progovni sekciji Novo mesto.
Dne 2. julija 1928 so volitve pri signalni sekciji.
V kolikor še nismo poslali materijala, ga odpošljemo te dni.
Sodnigi progovni delavci — pokažite pri teh volitvah, da hočete narediti konec vednim preganjanjem in redukcijam. Izvolite si za zaupnike može, ki Vas bodo res pravilno zastopali in se borili za delavske interese. Volite povsod le zaupnike na listi Saveza železničarjev Jugoslavije!
Dosedanji rezultati volitev so:
Službena edinka
USŽJ
13
16
6
Delavnica Maribor Delav. Sarajevo Kuril. Ljubljana I.
Kuril. Ljubljana II. 4 Kuril. Sisak	5
Kurilnica Bjelovar 4 Prog. sek. Maribor K. p. 6 »	» i» gl. k. 5
» t> Ljubljana gl. p. 3 Delavnica Ptuj	4
Sekcija Bjelovar	3
Kurilnica Indjija	6
Sekcija Sarajevo ________7
Dobili mandatov:
Zveza Pr. zv. Prof. 2 1 —
1 skupno	—
3	—	—
Skupno 82	9	1	1
Ako seštejemo dosedanje rezultate v ljubljanski direkciji, smo dobili mi skupno 41 zaupnikov, Zve-zarji 7, prometna zveza in društvo profesijonistov pa po enega.
Pri progovni sekciji Maribor gl pr. je dobil naš savez 193 glasov, združeni zvezarji in klerikalci pa le 53, v kurilnici Ljubljana II. savez 108 glasov, zveza 15 in profesijonisti 68, kurilnica Jesenice savez 48, zveza 14 in profesijonisti 7, kurilnica Novo mesto savez 29, zveza 00, profesijonisti 2 glasova. Pri progov. sekciji Ljubljana gl. proga (domena zve-zarjev) je dobil naš savez 202 glasova, zvezarji pa 188 (kljub temu da so poplakatirali s krvavordečimi letaki vso postajo). V kurilnici Maribor (kjer rezultat iz ekspozitur še ni znan) je dobil naš savez 285 glasov, združeni zvezarji in klerikalci pa le 43 glasov.
V pretežni večini so doslej izvoljeni zaupniki iz liste »Ujed. saveza žel. Jugoslavije«.
Železničar mora imeti jeklene živce.
Stalno uživanje prave kave pa jih uničuje. Skrbna žena kuha zato za zajutrek Žiko ki živce naravnost pomladi. Ime »Žika« zadostuje. Napišite to ime v nakupovalno knjižico in dobite pravo Žiko v rdečih 1 zavitkih.
Godišnja Skupština Saveza B.-H. Železničara.
Osnivanje Oblasnog Odbora U. S. Ž. J,
26 maja o. g. održana je dobro posedena Glavna Godišnja Skupština Saveza Željezničara za Bosnu i Hercegovinu u velikoj sali sarajevskog Radničkog Doma. Na toj skupštini bili su prisutni i delegati Ujedinjenog Saveza Željezničara Jugoslavije iz Ljubljane, Zagreba i Siska.
Skupštinu je otvorio predsednik Saveza drug Đ. Đurić, koji je u svom uvodnom govoru naglasio da je zadatak ove skupštine u toliko veći i važniji, što se na njoj ima doneti odluka o potpunom ujedinjenju S. Ž. za
B. i H. sa U. S. Ž, J.
U ime Ujedinjenog Saveza Željezničara Jugoslavije isikupštinu je (pozdravio drug Jernejčič iz Ljubljane, a zatim je socijalistički narodni poslanik, drug J. Petejan govorio o svome radu u Narodnoj Skupštini za zaštitu željezničara.
Iscrpan izveštaj o radu Saveza podnel je drug T, Zima. On je u svom preglednom i obrazložnom izveštaju izneo sve poteškoće, sa kojima se je Savez borio u svom dosadašnjem radu. Uprkos svega Saveza je kroz celo vreme svoga dosadašnjega rada zabeležio samo uspehe, i on je danas na najboljem putu da okupi i organi-zuje sve željezničare te organizova-nom borbom zaštiti njihove interese. Uspešno delovanje Saveza u Sarajevu, imalo je odjeka i na provinciju, gde se svakim danom sve više oseća interes željezničara za organizaciju, za Savez Željezničara Bosne i Hercegovine, jedinog i pravog zaštitnika in-
teresa željezničara i u prošlosti i u sadašnjosti.
Zatim je po ostalim tačkama dnevnoga reda, među ostalim, skup-štiina jednoglasno prihvatila predlog za reorganizaciju Saveza, usvojivši Pravila Ujedinjenog Saveza Željezničara Jugoslavije. Prema tome je po tim Pravilima izabran Oblasni Odbor L'SŽ za B. i H-, u koji su ušli drugovi: predsednik Đ. Đurić, podpredsednik A. Veronese, tajnik I. Ledić, blagajnik S. Ninković; članovi odbora: Asim Šunj, F. Pešek, D. Ilić, Muhamed Serdarević i Ismet Selimović. U odbor sarajevske Podružnice USŽJ izabrani so drugovi: predsednik I. Turić, podpredsednik M. Tupajić, tajnici: M. Bozun i V. Predanič, blagajnici: F. Grčić i M. Čordušić; članovi odbora: L. Benko, P. Tvrtković, Hamdija Mrzić, Avdo Hođović i Ibro Vule. Nadzorni Odbor: M. Kesić, N. Trogrančić, J. Franjković, J. Papo i I. Hordi.
U raspravi o budućem radu naročito je istaknuto da treba već od sada početi sa pripremama za predstojeće izbore za Bolesnički Fond, koji će biti u proleće iduće godine. Isto tako treba nastaviti sa akcijom da se traži provođenje izbora za radničke pove-renike gde tli izbori do danas još nisu izvršeni. Pored toga, sveta dužnost svakog člana treba da bude neprekidna i intenzivna agitacija za orga-nizovanje još neorganizovanih železničara.
Skupštinu, koja je vrlo dobro uspela, zaključio je sa nekoliko jezgrovitih reći drug Đurić.
Gospod „indiferenten“
(»Delavec« K
Gospodarska in politična reakcija tišči danes k tlom proletarijat na vsej črti. Bolj kakor kedaj poprej, je danes zato potrebna strokovna organizacija in to strokovna organizacija marksistična, stoječa strogo na raz-redno-borbenem stališču. Proti izborno organiziranemu nastopu kapitalizma treba izborno organiziran proletarijat, da si očuva svoje človeške in življenske koristi. Strokovne organizacije, na razredno-borheni podlagi stoječe^ se bore proti reakciji in proti izkoriščanju, se bore za svobodo in pravico, bore se za vse in pridobitve razrednih strokovnih organizacij veljajo za vse proletarce brez razločka narodnosti, vere in političnega prepričanja — bore se za vse, ne izključujejo nikogar.
Že od časov sem, ko so nastale strokovne organizacije in ako so karkoli pridobile za delavstvo, uživali so to tudi vsi tisti delavci, ki niso bili organzirani in uživajo to tudi sedaj.
in sodrug „simpatizer“
. junija 1928.)
Gospodje »indiferentni«, kakor se J imenujejo in sodrugi »simpatizerji«, j kakor radi povdarjajo, uživajo vse pridobitve strokovnih organizacij, to je strokovno organiziranega delavstva — brezplačno.
To danes, ko reakcija vihti svoj bič z vso silo, pribijamo, ker ne moremo več molčati.
Danes so strokovne organizacije slabe, izven Slovenije še razkosane in ne ena ne druga ne štejejo mnogo članov in ne ena ne druga ne morejo izvojevati borb, fci se vsiljujejo vsak dan. A v Sloveniji, kjer smo enotni v strokovnih organizacijah, nas tudi ni tako mnogo, da bi lahko vsak boj izvojevali. In če strokovna organizacija sprejme prisiljena kak boj, je cela vrsta neorganiziranih, ki drugače vedno vzdihujejo o krivicah, o slabih plačah in o vseh težkočah, a da hi se priključili gibanju, stoje ob strani in gledajo, če se jim bo kaj priborilo —
Ako se takega neorganiziranega vabi, naj se organizira, se poskuša izmazati z raznimi izgovori, največkrat s takimi, da bi zaslužil, da bi se ga prav po domače oklofutalo. (Naj se mi ne zameri tega izraza.) Zakaj, izgovor je: Saj se samo prepirate med seboj. Ko se več ne boste prepirali, bom pristopil. Če se mu pove, da je ta prepir na političnem polju, v strokovnem je pa skupno delo, odgovarja: Brez politične stranke pa ni nič. Drugi zopet in teh je največ, pa se opravičuje: Premalo zaslužim, članarine ne morem plačevati. Drugače bi se kaj. Ko se mi samo nekoliko zboljša, takoj pristopim. Potem pa bolj skrivnostno:	Saj me poznate!
Simpatiziram z vami in sem vaš, samo plačevati ne morem Ali pa: Piko imajo na mene. V črno knjigo sem zapisan. Zato se držim nevtralno, indiferentno. Samo na videz, drugače sem pa vaš.
In ti izgovori so rezultat tolikega števila neorganiziranih.
Kaj tem gospodom »indiferentom« in sodrugom »simpatizerom« mar organiziran delavec, organizacija?! Biti organiziran in to še v razredno-borbeni organizaciji, pomeni stati pred svojim delodajalcem kot človek, to pa po njegovem naziranju ni varno. Delodajalec ljubi hlapce in pokorne sluge, človeka nima rad. Zato je bolje biti indiferenten. Zakaj, taki so dandanes časi, da je bolje biti »ljubljen« od gospoda, kakor pa biti človek.
Še več. Zgodi se, da marsikdo v varni okolici sodruga, ki nekoliko bolj energično prime neorganiziranega, naj vstopi vendar v organizacijo, stisne pest, se udari na prsi in reče:
»Kaj boš . . , Jaz sem komunist. Jaz sem socijalist. Vem, kaj je razredni boj in ti me ne boš učil.«
»Tembolje. Zato bodi član.«
»Ne morem. Čas je tak. Kruh je sicer tanek, a imam ga še. Ne maram ga zgubiti — imam družino.«
Nato dvigne pest in navdušeno reče:
»Prišel bo čas. Pokažemo kapitalistom!«
Vse to sem doživel, zato pišem. »Indiferenti« in »simpatizerji« so se namreč navadili v »gotovih« momentih biti »junaški«, da tako opravičijo svojo neorganiziranost in svoje zastonjkarstvo nad pridobitvami organiziranega proletarijata. In pri tem je tudi to zelo zanimivo, da rabim to nepravilno besedo za te slučaje, da si ti [neorganizirani »indiferenti« in »simpatizerji« dovoljujejo glasno kritizirati, zakaj organizacija bolje ne dela in spraševati, kaj bo naredila organizacija in zakaj še ni nekaj naredila.
Čas je, da nastopimo mi organizirani in organizacije energično proti tem pojavom. Mi moramo začeti pobijati veliko neresnico, ki gnezdi v teh pojavih. Tisoče organiziranih delavcev ima pogum in moč nastopati za pravice delavstva, stopati v stavko, prinašati žrtve s svojimi družinami vred. Tisoči riskirajo cele tedne in mesece, da bodo brez posla in vse to zato, ker postavijo človeka, ker hočejo pravico in svobodo, ker hočejo zboljšanje ne samo svojega lastnega položaja nego .položaja delavstva. In tu naj pustimo gospode »in-diferente« in sodruge »simpatizerje«, da bodo čakali in uživali, kar jim priborimo? Energično treba nastopiti zoper vse to in tako brezznaoajno in brezčastno parazitstvo zatreti.
Zakaj najboljši pomočnik in privrženec kapitalista je tak neorganizirani »indiferentnež« in »simpatizer«. Ker na njega se sklicuje podjetnik, delodajalec, policija, vsi, ki stoje na strani kapitalizma, govoreč:
»Poglejte jih. Ti drugi so zadovoljni. Nimajo pritožb. Vi pa, razgrajači (to velja organiziranim, ki nastopajo z zahtevami zboljšanja), niste nikdar zadovoljni. Vedno nekaj hočete.«	,
In udarijo. Vržejo na cesto organizirane. Znižajo plače. Zaprejo tega in onega. In vse to zato, ker gospodje »indiferenti« in sodrugi »simpatizerji« ne stoje za svojimi pravicami, nego za močjo svojega delodajalca.
Zato se treba vreči med neorganizirane, iztrgati iz njih »navado« »indiferentneža«, »simpatizerja« in vsak mora biti organiziran v razred-no-borbeni strokovni organizaciji. Z njimi treba neprestano govoriti, jih neprestano porivati v organizacijo, ne glede, če jim je to ljubo. Pri današnjem izkoriščanju proletarijata in pri tej reakciji mora misel samopomoči z močjo strokovne organizacije zavzeti misel vsega delavstva. Bojne vrste se morajo ojačati, povečati in strniti.
Naša agitacijska -in organizacijska akcija mora postati nepretrgana, mora postati silen organizacijski inštrument, ki bo ustvarjal močne organizacije. Funkcijonarji, zaupniki, krajevni in drugi naj se lotijo podrobnega posla prepričevanja in poučevanja o potrebi razredne organizacije, o nujni potrebi biti organiziran, o proletarski časti, boj, ki se nam je vsilil izvojevati do zmage.
Izbrišimo indiferentnost iz proletarskih vrst. Simpatizerji naj bodo aktivni borci v razrednih strokovnih organizacijah.
Vijesti Oblasnog Sekretarijata Zagreb.
^Zagreb.
Službeno odijelo.
Na našu prestavku objavljenu u prošlom broju »Ujed. Želj.«, upućenu Direkciji u Zagrebu ispred sekcije vlakopratnog osoblja, dobili smo od iste pod br. 26.340-B-1928. od 1. juna o. g. slijedeći odgovor:
»Na Vašu molbu od 9. maja 1928, saopćujemo, da smo u smislu naredjenja Gen. Direkcije i u smislu Pravilnika o službenom odijelu likvidirali prvu i redovitu pomoć za nabavu službenog odijela za budž. god. 1927.-28.
Glede Vašeg predloga, sadržanog u točki 1-3 saopćujemo, da nismo nadležni, budući da ta stvar spada u kompetenciju Generalne Direkcije,
Kako smo Vam već ranije saopćili, zaostalo i za god, 1926. doznačeno zimsko odijelo nismo mogli razdijeliti, jer ga nismo dobili od Generalne Direkcije.
Generalni Direkciji skrenuli smo pažnju na ovu činjenicu, a kada primimo ovaj zaostatak, razdi-jelit ćemo ga smjesta službenicima.
Direktor Inž. Trebinjac.«
Iz ovog odgovora dosta jasno proizlazi, kako je Direkcija voljna, da se za službena odijela brine. Sve ona prebacuje na Generalnu Direkciju, a
Generalna Direkcija, izgleda, spava tvrdim snom . . . Moramo imati jaku organizaciju, pa da je uspijemo probuditi.
Sa zagorske pruge.
»Ne pada snijeg da pomori svjet, već da svaka zvjerka pokaže svoj trag«, veli narodna poslovica. I naši narodni željezničari ne ulaze u izbore radničkih povjerenika, da bi pomoću njihovom mogli da koriste željezničarima, već jedino zato, da pomoću povjerenika željezničare još više oštete. Povjerenici koje oni biraju, nisu radnički ni željezničarski, već proturadnički i šefovski. Evo tome opet jednog dokaza: Dok su ranije obratili se šefovima da im oni izvrše izbor povjerenika, dotle sada kod radnika otvoreno izilaze time, da radnički _ povjerenik mora biti »povjerljiva i poštena osoba, koja uz to hoće imati pred očima i interese države i državne željeznice«. Smisao je jasan: onaj radnik, koji bi imao za cilj da brani samo interese radnika i službenika, ne može biti radnički povjerenik. Onaj radnik, koji bi tražio striktno provodjenja 8-satnog radnog dana, naplatu prekovremenog rada, redovne godišnje dopuste, veću platu, bolji postupak sa radnicima itd., ne može biti radnički povjerenik, jer tražiti to znači povećavati izdatke na radnike, a povećavanje izdataka nije u interesu željeznice ni države, iz čijeg budžeta se željezničarske plate podmiruju, pa bi takav
povjerenik, ,po toj paroli žutih, ako već nebi bio odmah otpušten sa željeznice, ali zato sigurno zbaćen sa povjereničkog stolca. Iz ovoga jasno slijedi, da žuti smisao radničkih povjerenika uopće ne shvataju i da povjerenike kao i cijelu svoju organizaciju podredju samo potrebama poslodavca.
Inaće žuti provode izbore radničkih povjerenika potpuno protupro-pisno. Niti su birali izborni odbor, niti su raspisali izbore, niti su odredili glasačka mesta, niti dali kakav rok za reklamaciju biračkih spiskova ili podnošenje kandidatskih lista. Sve su oni to uradili bez znanja ostalih radnika, koji su za izbore saznali tek pred par dana, prije nego ih se provodilo. Vjerujemo, da su oni tu malverzaciju učinili svijesno, jer im je tako osigurana »pobjeda«, koja bi u otvorenoj borbi morala potpuno izostati. Teško bi se našao i jedan pošteniji radnik, koji bi htio na njihovu listu i da vrši onakve povjereni-čke funkcije, kakve oni naturuju. U otvorenoj borbi i kod pravilnih i slobodnih izbora žuti ne samo da nebi imali kandidata za povjerenike, već za njih nitko ni glasao nebi. Tada bi se vidjela sva njihova mizerija, a toga se oni boje i zato čine pro-tuzakonitosti.
U želji da radnici zagorskih pruga dodju do svojih povjerenika i zaštitnika, mi nismo protiv izbora činili formalnih prigovora. Izabrane pak povjerenike pozivamo, da se u radu oko obrane radnika ni malo ne rukovode uputama žute gospode, već uputama svoje svijesti i radničkog poštenja:	brani radnika svagdje,
gdje ga snalazi nevolja i bijeda.
Sa drugarskim pozdravom
M. Z-B.
Gračac.
U prilogu šaljem Vam 49 »Izjava« kojima potpisnici istupaju iz nacijo-nalno-žute organizacije, a koji će t večini pristupiti u naše redove. Svima istupilima dojadilo je to prisilne plaćanje poreza za narodnu-protu-željezničarsku organizaciju, pa se istupanjem iz nje osjećaju slobodn jedne teške more, koja ih je grube pritiskivala. Sa istupom iz žute organizacije svima je odlanilo i svi žele: da nam se nikad više ne povrati, Organizovanje željezničara u redove Ujedinjenog Saveza Željezničara zadovoljavajuće napreduje. Da nema tolikih nam protivnika, teško bi bic koji radnik i službenik, a, da nebi bic u našim redovima. Uz pretpostavljene, koji već po prirodi svojeg položaja ne trpe nikakve kritike ili prigovore, zaista najveći su nam duš-mani ti žuto-nacionalni željezničari. Kako se u njihovim redovima, u glavnom nalaze činovnici i pretpostavljeni, to se i napadi na nas najčešće vrše istovremeno sa strane pretpostavljenih i žutih. Prvi nas .progone time što nam daju težu službu, što nas globe i zapostavljaju, a drugi time što nas kleveću i denunciraju kao komuniste, crvene i slično, e nebi li nas time zastrašili i od rada na organizaciji odvratili. Ako to zaplaši-vanje ne pomogne, ozbiljno je strahovati, da će ti ljudi pribjegnuti i niskim denuncijacijama. Jer u borbi protiv nas njima ništa nije sveto.
Mnogo jada zadaje našim drugovima to, što ti žuti nikako nisu voljni odustati od zločinačkog ustezanja novca na ime članarine za njihovo udruženje. Već pred nekoliko mjeseci istupili još uvijek trpe od tog nasilnog ustezanja, pa se neki drugovi nek- k°ie’ 'd'3- n^su žuti uopće stekli čar", rnon'0'P°l nu siromašne željezni-im K e,P^atei °d kojih će uzimati dok
Dude volja. Ako se sa tim zloči-°m, ^asilnim ustezanjem članarine neće skoro prestati, nama neće preostati ino već, da se u zaštitu naših rvavo zaradjenih para obratimo na sam sud. Vjerujemo, da sud ipak još nije njihov.
Pozdravlja Vas M.
Sastanci i zborovi.
Jasenovac.
održavali smo vrlo dobro željezničara, ko-
p os jeden sastanak
druf^Brlić0- lOV°rnik prisustvovao drug Bruc lz Zagreba,. Sastanak se u
glavnom zabavio pitanjem predsto-iječih izbora radničkih povjerenika, pa su donešeni zaključci kako da se u izborima istupi.
Kako kod nas nema druge organizacije osim Ujedinjenog Saveza a pogotovo .jer za dobro željezničara osim nas nitko ne radi ništa, to je uspjeh u tim izborima za nas osiguran.
Na sastanku je još jednom bilo .pretresano stanje, koje se stvara nepravednim upošljavanjem radnika. U-slijed manjkajućeg kredita zaposluje se samo mali dio radnika i to na izmjene ali tako, da se ne vodi računa o potrebama pojedinih radnika, pa se one, koji nemaju ništa i žive lih od zarade, a imaju prehranjivati i brojne obitelji, pušta bez zarade više nego druge radnike, koji nisu toliko bijedni. Sastanak je zaključio izvršiti još jednu intervenciju, pa da se to nepravedno stanje popravi.
Indjija.
U sredu, 22. maja održali smo vanredno posjećen željezničarski zbor. 0 položaju željezničara, redukciji plata i uzrocima željezničarske bede opširno su govorili drugovi Kostijal i Vig. Bili su pažljivo saslušani. Na zboru je još uzeto u razmatranje općenito stanje željezničara, a naročito prilike pod kojima živi i rade željezničari ovdje. Na jednom ranijem zboru bila je prihvaćena rezolucija sa 4 zahtjeva: 1. da se ne vrši redukcija radnika usled pomanjkanja kredita, već da se snizi radno vrijeme ili smanji broj radnih dana; 2. da se radnicima izplaćaju sve nadnice koje su zaradili; 3. da se reducirani radnici zbog neimanja kredita opet prime na posao i 4. da se i kod svršetka rada kao i kod početka daje znak 5 časa prije .sviranjem, kako bi radnici na vreme pospremili alat. Od ova 4 zahtjeva uspjeli smo samo u posljednjem potpuno, što je zbor sa zadovoljstvom uzeo na znanje, nu odlučno je resio, da se i za ispunjenje ostalih zahtjeva moramo i nadalje zalagati.
U organizacionom radu konsta,-tovali smo Ijep napredak. Da bi isti još bolje pospješili, izabrali smo novi ipodružnički odbor, u koji su jednoglasno birani: Imre Vig kao predsjednik, Milivoj Veselinovič kao' potpredsjednik, Josip Loretski, tajnik, Vladimir Kostijal, zamjenik^ Ivan Šuller, blagajnik, Giigorijević Božo i Krumes Kristijan kao odbornici, a kao nadzorni odbor Petar Šmidt, Pista Vig i Kašpar Bes, Protivno poteškoćama koje nam istav-Ijaju pretpostavljeni i zajedno snjima žuti, za naš napredak postoje najbolji izgledi. Raditi ćemo. požrtvovno' i odlučno na korist sviju željezničara, a oni će taj rad1 znati ocijeniti time, što će pristupiti u naše redove.
’ V.
Zlatar-Bistrica,
Za 27, maja sazvani sastanak u Zlatar-Bistricu ibio je posjećen izvan očekivanja dobro. Ne samo iz obližnjih stanica, već i iz udaljenih pridošao je Ijep broj drugova, da se posavjetuje o svim važnim pitanjima i da čuje drugarsku riječ i uputu za dalnji uspješniji rad.
Sastanku je predsjedao drug Mi-kulec. O položaju željezničara i važnosti organizacije govorio je drug Kmet iz Zagreba. U svojem jedno-satnom govoru on je podvukao potrebu borbe za bolji život, a borbe se bez^ organizacije nemože voditi. Pružni nadglednici i šefovi su samo zato toliko nepravedni prema radni-cima i službenicima, jer misle, da njih i onako nema tko uzeti u zaštitu.
I nas zaista nema tko uzeti u zaštitu ako se ne uzmemo sami, a zato nam je potrebna organizacija. »
Drugi govornik bio je drug Brlić, isto iz Zagreba. U oduljem govoru on je obrazložio važnost radničkih povjerenika. Radnički povjerenici imaju dužnost, da izravnavaju sporove izmedju poslodavca i radnika i da nastoje, da ne bude uvijek radnik taj, koji strada i trpi. Da bi u tom svojem važnom zadatku oni imali u-spjeha, mora iza njih biti čvrsta sloga i organizacija, koju treba bezuvjetno stvoriti.
U dalnjoj raspravi učestvovalo je više drugova iz raznih stanica, koji
su iznosili mnoge žalbe na postupke sa njima. Tako im se produžuje radno vrijeme za 2 sata bez prekovremenog doplatka, ne daju im se dopusti, ne daje se zamjene pružnim stražarima, globe velike itd. Riješeno je, da se ima živo raditi na popravci toga stanja. Kako se pak u-spjehe može imati samo ako postoji jaka organizacija, to je sastanak dao u zadatak drugovima Mikulca, Vrančiću i Kuhu, da na jačanju organizacije svojski porade. Sastanak je zaključen sa apelom na sve drugove, da dbdju u organizaciju.
Split.
Dugo iščekivani zbor naših željezničara održali smo u torak, 29. maja o. g. Održavan je u zbornici ov-dješnje Radničke Komore, koja je bila dupkom puna drugova željezničara, koje nisu mogle zaplašiti nikakve prijetnje pretpostavljenih a još manje žutih dešperatera, koji su u zadnje vrijeme upravo pomahnitali, poduzimajući sve moguće, da naš razvoj spriječe.
Skupštini je predsjedao i Ijepim riječima otvorio drug Ferić. Požrt-vovnost u radii za organizaciju ovoga druga moramo naročito istaknuti.
0 položaju željezničara i svrsi i ciljevima organizacije opširno je progovorio drug Franja Dropučić, delegat iz Siska. U svojim razlaganjima on je opširno prikazao razvoj željezničarskog života od preokreta do danas, podvlačaći kod toga, da je položaj željezničara uvijek bio bolji samo onda kad su bili u klasnoj organizaciji, a pogoršavo se uvijek onda, kad su tu organizaciju napuštali. Naročito zadnjih 8 godina bijeda željezničara raste sve više, a to uslijed toga, jer su svoju organizaciju napustili i jer se za svoj bolji život uopće nisu borili. Krivico za takav teški položaj u velikoj mjeri snose i tzv narodne željezničarske organizacije, koje su pod svoje okrilje zarobile oko 25 hiljada željezničara, za koje ali ništa ne rade osim što ih pljačkaju službenim ustezanjem članarine. Naprotiv, dokazano je, da čim su žuti više jačali tim je bijeda željezničara isto više rasla. To je jasan znak, da željezničari od takvih organizacija ne samo da nemaju koristi već i mnogo štete. Stoga ih moraju napustiti i svrstati se u redove svoje klasne organizacije, kojoj nije stalo do ničijeg nacionalizma, političkih i vjerskih razlika,, već joj je sva djelatnost svedena na to, da legalnim i odlučnim sredstvima željezničarima pomogne, U radu za klasnu organizaciju mora se biti istrajan, odlučan i neustrašiv.
Ovaj govor druga Dropučića bio je srdačno pozdravljen. Posle njega razvila se Ijepa rasprava, u kojoj je sudjelovalo više drugova iz Splita. Bilo je mnogo žalba na postupke pretpostavljenih, a naročito na šefa stanice. Stanbeno pitanje satire mnoge drugove, jer stanuju po 80 km u-daljeno od Splita, pa ako se desi da usled toga zakasne u službu, kažnjava ih se drakonski. Kilometraža ne isplaćuje se redovito, godišnje odmore osoblje ne dobiva, za godinu 1926, odijela se nikako nije dobilo, a tko je primio dva komada Ijetnjeg odijela u 1927. god., taj ne dobije ni pomoći za odijelo, ma da ta dva primljena predmeta ne vrijede ni 100 Din osoblju se oduzima zato 600 Din; oduzete su bunde, služba se vrši 24 i 24 .sati, nočni doplatci se ne isplaćuju itd. Da je rasprava trajala cijelu noć, sa žalbama se nebi svršilo. čovjek teško može vjerovati, da se ubogim željezničarima, koji svoju službu ta,ko savjesno obavljaju i koja je i te^ koliko teška i odgovorna, mogu dešavati tolike nepravde.
Sve ovo je dokaz, da je kranje vrijeme, da se nešto učini pa da se ove nesnosne prilike počinju popravljati. Stvaranje i jačanje Ujedinjenog Saveza Željezničara Jugoslavije je najbolji put, kojim treba neustrašivo i odlučno ići. Neprestanom kritikom toga stanja i zahtjevima, da se ono popravi, a imajući iza sebe jaku organizaciju, uspjeh je .osiguran.
Prije svršetka ovog uspjelog zbora izvršen je izbor novog privremenog odbora podružnice, u koji su ušli drugovi: Pešo Filip, Ferić Ivan,
Tomić Ivan, Jukić Mato, Dević Filip, Tuvić Nikola, Dujlo Paško, Ta-r adi ja Jovo, Skočić Simo, Jaramas Nikola, Čulap Mirko, Kliškinić Jure i Radić Mate. Ovim. drugovima je zadatak, da rad na legaliziranju i o-jaćaniju organizacije privedu kraju.
Knin.
30. maja posjetio nas je neočekivano drug Dropučić, delegat iz Siska. Zadovoljni radi pažnje koja nam se njegovim posjetom ukazala, orga-nizovali smo odmah sastanak, kojem se odazvao Ijepi broj željezničara ove stanice. Nakon opširnog obrazloženja o važnosti i svrsi organizacije riješili smo, da na jačanju organizacije življe poradimo. Jasno je pokazano, da u životu stradaju samo oni, koji su neorganizovani i slabi, a to je veći dio nas, željezničara sa dalmatinskih pruga. Da se izbavimo iz bijede nužna, nam je snaga, a ona nam se pruža samo u klasnoj organizaciji, gdje smo svi jednaki i gdje nam je svima jedini cilj: Borbom do boljeg života i slobode.
Izbori radničkih povjerenika.
Naši uspjesi.
Sisak.
21. maja u 5 sati posle podne izvršeni su u našoj ložionici izbori radničkih povjerenika. Ovo su prvi izbori u koje je naša podružnica ulazila i kod kojih je postigla potpuni uspjeh. Žuti su muku mučili e nebi li postavili svoju listu i došli do nekog svojeg utjecaja, ali kako oni osim 2 priganjača u ovoj ložionici nikog drugog nemaju, to im je uopće bilo nemoguće istupiti. Ova nemoć žutih nam jasno dokazuje, da su oni ovdje kao organizacija potpuno bez-značajni, a ako i ima nekog glasa od njih, to nije po njihovoj snazi, već po snazi pretpostavljene gospode, koja tu organizaciju u glavnom sačinjavaju.
Za radničke povjerenike jednoglasno su izabrani:	Danijel Ormuž,
Djuro Lasić, Drago Brodar, Djuro Pavlaković i Mirko Pajtner. Zamjenici: Ivan Gostić, Antun Pavlek, Ivan Malek, Matija Vipotnik i Stjepan Jakopčina.	D.
Bjelovar.
Kod sekcije i u ložionici izvršili smo izbor radničkih povjerenika. Kod tih izbora nije se protivnik u-opće pokazao uslijed čega je naša pobjeda više nego potpuna. Kod sekcije su izabrani drugovi Ivan Tesar, Ivan Baranja i Stjepan Pleskal kao redovni, a Stjepan Vlahovič, Andro Ivkovič i Anton Petrakov kao zamjenici, U ložionici izabrani su Ivan Urek, Vilim Pintać, Franjo Piškorić i Valent Bednjačić kao redovni, te Mato Gomboc, Andro Biskup, Edo Kalhanz i Martin Košar kao zamjenici. Kod sekcije je izabran predsjednik drug Pleskal i tajnikom Baranja, a u ložionici predsjednikom drug Urek, a tajnikom Bednjačić.
U potpunoj pobjedi u izborima radničkih povjerenika vide svi radnici jedan Ijep korak napred u obrani njihovih interesa. Kako pak radnički povjerenici mogu dati dobre rezultate samo tada ako iza njih stoji puna solidarnost radnika i čvrsta organizacija, to je s pravom za očekivati, da će kod sekcije kao i u ložio-ni broj organizovanih porasti.
Povjerenici kod sekcije izvršili su prvu intervenciju u zaštitu sekcijskih radnika, kojima se 8-satni radni dan krnji time, što im se odredjuje više posla nego ga mogu svršiti. Odredju-je im se 80 m čišćenje trave, što im je za 8 sati nemoguće svršiti i tako si radno vrijeme moraju sami produljiti, jer ako ne svrše, slijede šikane pa i otpust. Povjerenici su zatražali od sekcije, da ona stručnjački ispita, koliko se u 8 sati može očistiti trave i da se samo toliko odredi a ne više.
B.
Istupili iz nacionalne organizacije.
Do 5. juna priposlane su nam »Izjave« o istupu iz nacionalno-žute organizacije od
slijedećih drugova:
Dokmanović Stevo, Cindrić Mijo, Ne-met Ivan, Brozovič Aliko, Brozovič Mijo, Brozovič Jakcw, X o s a n ofv i č Jiovo, Kirašič Filip, Bozovič Žiga, Brozovič Ivan, Kostelič Mate, Ivošević Petar, Blašković Mijo, Perič Tode, Galič Mijat, Božičevič Jure, Pu-
II. Okrožni zlet DIE „SvoM“, Studenci, dne K. in 15. juliju v Studencih.
Na plan za „Svobodo“!
Prireditev se vrši ob vsakem vremenu.
Odbor.
škarić Antun, Puškarić Franjo, Brozovič Petar, Perič Božo, Bakranin Mijo, Marnič Jure, Matijašič Jožo, Stipetič Miko, Maje-tić Ivan, Šilović Duje, Pauk Andrija, Radić Stjepan, Šimičić Šime, Orelj Miloš, Dragi-čević Rudolf, Mioković Mile, Agbaba Marko, Kontič Nikola, Drobac Dane, Kolek Pa-vao, Mioković Dane, Ivezić Luka, Suša Luka, Orelj Petar, Šikić Mile, Dupor Djuro, Rigler Aloiz, Sikić Dane, Petar Stoisavlje-vić, Kesić Dane, Orelj Marko, Djekić Petar, Šilović Ivan, Ivezić Marko, Utvić Milan, Pantelić Nikola, Dobrić Rade, Pantelić Mile, Panjević Luka, Ivaniš Jerko, Vukelič Petar, Kostelić Antun, Krivokuća Nikola, iGledja Mirko, Grobac Petar, Panjević Dane, Štanisavljević Rade, Dragičević Jure i Tomo Pavlič.
Svi ovi drugovi istupili su iz žute organizacije sa mjesecom majem o. g. i od toga vremena otkazali i pravo ma kome, da im nasilno za to udruženje usteže članarinu. Ako će se to ipak dešavati, jer po svima znacima gospoda iz žute organizacije hotimično- zatežu sa obavjastima Direkciji i službenim jedinicima, u tom slučaju neka svi istupili drugovi zatraže povraćaj službeno ustegnute članarine od tamošnjeg najbližeg blagajnika žute organizacije, koji je dužan, da ustegnuti novac povrati. Gdje takvog blagajnika nema, tamo neka se povraćaj nasilno ustegnutog novca zatraži direktno od oblasne uprave žute organizacije, Svi gore istupili zatražili bi u tom slučaju povraćaj novca od nacionalne organizacije u Zagrebu.
Upozorujemo sve drugove, da u ovom smislu postupe, jer od dana istupa iz organizacije ista nema više nikakva prava nasilno ustezati članarine.
Inspiciranje železnic.
Po daljšem času so imeli tudi slovenski železničarji čast spoznati gospoda načelnika ministrove kontrole, polkovnika Popoviča, ki ima, kakor je bilo iz njegovega manifesta razvidno, uvesti red in disciplino ne samo med železničarje, ampak tudi med vagone, lokomotive in tračnice.
Za železničarje je izdal oster ferman, v katerem grozi z odpustom iz službe, z nekim prekim sodom in izgnanstvom v »jugo-siovensko« Sibirijo. Železničarji, po pretežni večini neorganizirani ali pa včlanjeni v raznih nacionalnih in verskih ter kategorij-skih organizacijah, so mirno ipožrli vse te grožnje, zadovoljni, da se jih še nadalje pusti na železnici stradati. Ni pa mogel g. načelnik kontrole dopovedati lokomotivam in vagonom, da ne smejo skakati iz razbitih tirov; tudi proga se neče sama popraviti, pa če se ji še toliko dopoveduje, da »nema kredita za radnu snagu«. Gospod inšpektor bi imel baje dosti potrebnega o-pravila v Batajnici, Brodu, zlasti pri gradnji drugega tira na progi proti Beogradu, vendar je prišel v Slovenijo, da končno enkrat ,s svojo navzočnostjo naredi red med nikdar zadovoljnimi slovenskimi železničarji. Železničarji so računali, da se bo sedaj spravilo na dnevni red vprašanje delavskega pravilnika, povišanja plač, pavšala za službeno obleko in nešteto za železničarje važnih vprašanj.
Razpravljalo pa se je o vsem drugem, zlasti kako bi se dalo izhajati s premalimi krediti, kake posledice bi imela nadaljna redukcija delavstva. Gospod Popovič se je nadalje zanimal, zakaj niso n. pr. sobe lepo pobeljene, ali je ta uradnica poročena ali še gospodična in slično . . .
Mi ugotavljamo, da take inspekcije ne bodo prinesle koristi ne železničarjem in ne železnicam in da bodo naše železnice vedno bolj propadale, kljub vedno stopnjujoči militarizaciji, pa makar minister saobraćaja uvede še nekaj novih svojih kontrol.
Osobje je danes popolnoma izmozgano, oropano vseh starih pravic in dosledno dela uprava sedaj na to, da mu dnevno ščip-Ije stran drobtinico za drobtinico, da bo nazadnje ostal ločen in gol izstradan skelet na cesti. Dnevno nove okrožnice, načrti o depolitizaciji, kaznovanju osobja, prevalitvi vseh bremen za bolniško blagajno na rame delavstva ne morejo in ne bodo dvignili produkcije in prinesli upravi manjkajočih milijonov. Nad delavstvom danes visi nevarnost, da bodo od 1. novembra 1928 dalje v vseh progovnih sekcijah zopet počivali dva dneva tedensko, v kurilnicah in delavnicah se hoče še pred uveljavljenjem novega pravilnika vreči vse stare delavce na cesto, ne oziraje se ali dobe penzijo ali sploh nič, pri tem pa delo vedno bolj zaostaja in naša država se ima prav za prav zahvaliti ino-konkurenci, ki ves izvozni promet dirigira okoli naše države, ker bi v izvozni sezoni naše razbite proge in nezadosten vozovni park ter izmozgano in utrujeno osobje, ki osemurnega delavnika že davno več ne pozna, itak odpovedalo'.
Kakor upravi ne bodo pomagale take inspekcije, kot jih vrši načelnik ministrove kontrole, Inko pa .o s ob ju ne bo pomagalo
tarnanje, kritiziranje ali celo klečeplazenje pred višjimi.
Železničarji imajo na razpolago le eno pravilno pot in sicer pot boja za pridobitev svojih pravic, za rešitev svojih rodbin, da si pribore človeku dostojno življenje in da istočasno korakajo v veliki proletarski armadi do osvoboditve izpod kapitalističnega jarma.
Nacionalni gospodi ni po volji . . .
Te dni je imela gospoda iz nacijonalne organizacije v Splitu svoj kongres, kjer je zopet pokazala »odporno« moč svoje velike, 25.000 mož broječe, armade zvestih bojevnikov.
Kako se ta armada ravno v Splitu, Kninu, Perušiču, Vrhovinah in Ogulinu krha, so dokaz neštete »izstopne izjave iz zveze«, katere dnevno dobiva naš savez. Kakor je lahko priti v zvezarsko organizacijo, kamor te navadno vpiše tvoj predpostavljeni, tako imaš nešteto sitnosti in težav, ako hočeš izstopiti in se včlaniti v edino razredno organizacijo. Tekom maja in prvih dni junija smo dobili skupno 312 takih izstopnih izjav in sedaj pa dobivamo ponovne pritožbe, da se jim kljub temu še vedno odteguje članarina za zvezo.
Kako se nacijonalna organizacija boji za svoje članstvo in kake ukrepe mora zavzeti, da si obdrži svojo armado, sledi iz naslednjega oficijelnega članka zvezarjev, objavljenega v njih »Glasniku« dne 1. junija 1928:
Davljenik se i za penu hvata.
Poslednjih dana neki »Ujedinjeni Savez Željezničara Jugoslavije« iz Zagreba, čiji ciljevi nemaju nikakve sličnosti sa pravcem i radom našeg udruženja, pokušava, da čudnovatim načinom ispisuj'e članove iz našeg, nacionalnog Udruženja i upisuje ih u taj njihov »Savez«. Kako su smer i delovanje toga »Saveza« dobro poznati svim željezničarima, nemamo potrebe .to objašnjavati. Ali smatramo za dužnost, u interesu čuvanja s teškim mukama stvorenih tekovina i jedinstva svih željezničara, na ovo upozoriti sve naše Pododbore s preporukom, da o svakoj primečenoj akciji odmah izveste ovu U-pravu. Ujedno .molimo vse računske jedinice, kod kojih se vrši obustava članskog uloga, da ni jednu izjavu za istupanje iz članstva našeg Udruženja ne uzimaju u postupak, ako te izjave nisu redovnim putem preko ove Uprave prema odredbama naših Pravila sprovedene i propisno taksirane, po postojje-čem objašnjenju Generalne direkcije shodno T. Br. 1. zakona o taksama. Ovo molimo i radi toga što postoje pokušaji nekih kontra-organizacija, da putem ialsilikova-nih izjava ispisuje naše članove isključivo i cilju stvaranja raznih frakcija medju železničarima i da na taj način stvaraju zabunu medju njima.
Skreičemo' Jpažnju svih naših članova i željezničara uopšte na pojavu tih crvenih besposličara, koji se šunjaju kroz pojedine čoškove sa nekakvim gotovim izjavama, a koji će, kao obično, uskoro dolija.ti i ispaštati zaslužene grehe.«
Torej, direkcijo kličejo na pomoč, da ne bi izbrisala njih članov, tudi ako za to pošljejo pismene izjave. Gospodje zvezarji! Res, »davljenik se i za penu hvata«; še ta izhod imate, ako hočete še en čas obdržati svoje podružnice v Bosni, Dalmaciji in Hrvatski. Preostanejo Vam še Mussolinijeve metode; kakor je on prisilil vse delavstvo, ,da se mora organizirati v fašističnih sindikatih, tako hočete sedaj Vi s pomočjo direkcij obdržati svojo moč nad železničarji.
Razredna organizacija pa gre dosledno svojo začrtano pot naprej, dasi večkrat s številnimi žrtvami. Železničarji spregledujejo in sami ocenjujejo delo razredno bojevne organizacije ter raznih nacijoaalnih, direkcijskih organizacij. Železničarji Vam danes obračajo hrbet in vstopajo v pravo razredno bojevno armado — v Ujedinjeni savez železničarjev,
Sodrugom v območju progovne sekcije Celje.
Volitve delavskih zaupnikov za progovno sekcijo Celje se vrše po nalogu inšpekcije dela v Mariboru šele v soboto, dne 23. junija 1928, in sicer ob 17. uri. Volilni odbor je zahteval, da bi se volitve vršile med 11. in 13. uro, na kar je pristala tudi progovna sekcija, a doslej še ni odgovora od inšpekcije dela.
Prvotno bi se imele volitve vršiti že dne 26. maja 1928, a ker je bila vložena le lista saveza železničarjev, so bili kandidati na tej listi proglašeni za zaupnike, toda je inšpekcija dela to razveljavila na podlagi neke pritožbe in sicer ne da bi preje zaslišala volilni odbor (o tem se bomo z gosp. inšpektorjem že še pogovorili). Sedaj so določene volitve na neugoden čas, vendar tudi to ne bo nič pomagalo. Sodrugi progovni delavci v Celju, Grobelnem, Rogatcu, Št. Jur ju, Laškem in Velenju! V soboto, dne 23, junija 1928, se udeležite vsi korporativno volitev delavskih zaupnikov.
Glasovnica našega saveza je rdeča. Zato denite v kuverto le rdeči listek.
Volitve so strogo tajne \er mora biti povsod na razpolago lokal, kj‘er boš lahko izpolnil glasovno kuverto, ne da bi te kdo videl. Štetje glasov se bo vršilo le pri glavnem volilnem odboru.
Kako bodem volil? Vsak delavec dobi v roke glasovalno kuverto in dve glasovnici (ako sta dve listi) ter gre v sobo, ki je za volitve določena in tam dene našo glasovnico v kuverto in jo zapre, drugo glasovnico pa vrže proč oziroma uniči. Nato pride ven in odda kuverto komisiji, ki jo takoj vrže med ostale kuverte.
Sodrugi! Volitev se morate obvezno udeležiti vsi!
( Z oddajo naše glasovnice se izjavite j za boj:
proti redukciji delavstva in delav, plač, proti šikaniranju in kaznovanju, proti ukinjenju že pridobljenih pravic, za osemurni delavnik, za bolniško, nezgodno in starostno zavarovanje,
za boljšo bodočnost svojo in svoje družine,
za razredno jedinstvo železničarjev in delavskega razreda.
Tovarišu vlakospremniku iz Jesenic.
V Jugoslovanskem železničarju št. 3, od 2. maja t. 1. se je eden dopisnik iz krogov tamošnjih stanovskih tovarišev od vlakospremnikov zaletel v Savezarjeve vlakospremnike, češ, da smo na naši konferenci dne 19. aprila t. L, na katero so bili tudi oblastni odbori Prometne zveze, kakor tudi UJNŽB vabljeni, da pošljejo svoje delegate, najvažnejšo točko razpravljali radi vlaka štev. 1 in 2.
Savezarji niso zato sklicali konferenco, ;da bi vlake razdeljevala ali jetnalii, ker za to je pač tu gospodar, da svojim uslužbencem delo razdeli in uslužbenci pa, kateri svoje delovne moči prodajajo, se zavedajo, da za svoje delo svoje pravo zahtevajo.
Da bodeš znal, dragi pisec, da je bila glavna točka Sumi delavnik in turausi. Da se je tudi od štrebarjev debatiralo, kateri za vsako ceno svoje delo prodajajo, je samoobsebi umevno, zlasti od onih, ki osemurnika ne poznajo.
Ta pisec je s svojo štrebarsko glavico vse povedal in izdal, da mu je vlak št. 1 in 2 več kot njegovo življenje; rajši umre v službenem vozu od prenaporne službe, tudi raje gre pred disciplinar, kakor pa da bi se združil z ostalimi tovariši in se boril za 8urni delovnik. Brez vednosti drugih hoditi na direkcijo in prodajati vse ostale tovariše za 40 odstotkov dela samo, da se jim vlak št. 1 in 2 dodeli. To, dragi pisec, bi moral napisati, da nisi v interesu jeseniškega vlakospremnega osobja delal, ko si hodil po direkciji samo zato, da si vlak št. 1 in 2 Ljubljančanom odvzel, to nisi napisal. Drugega pa nimaš pravice pisati, ker nisi v imenu celokupnega jeseniškega vlakospremnega osobja hodil po direkciji.
Ako za štrebarja ni sramota, da za 40 odstotkov dela prodaja vlakospremno osobje in se skriva po direkcijskih kotih, da bi jih nihče ne opazil, da se borijo proti delavstvu, katero se s tako težkočo bori za 8urni delavnik, potem, dragi pisec, pač ne veš, kaj je sramota.
Ako savezarji javno napišejo v svojem listu to, kar zahtevajo, je pa to pri tebi sramota
Dragi pisec! Ako bi se bil ti vsaj preje prepričal pri svojih stanovskih tovariših v Ljubljani, pa bi bil zvedel, da tudi tvoji stanovski tovariši zahtevajo vi. 1 in 2. Boš pač moral pri svojih stanovskih tovariših najprej red napraviti, potem šele pridi k savezarjem z nasveti.
Dragi pisec, daj ti nam Ljubljančanom in Mariborčanom razložiti, ali je Ljubljana in Maribor ekspozitura vlakospremnega osobja ali so ostali kraji, kjer mora Ljubljana in Maribor s svojim staležem osobja kriti manjkajoče vlakospremno osobje. Mi bi ti bili zelo hvaležni za to pojasnilo. Pa tvojem, dragi pisec, bodo morale direkcije v Jugoslaviji vso vlakospremno osobje na meje prestaviti.
Jaz pa pravim, kot ostali naši vlako-spremniki, brzovlaka imata fizhodno' in končno postajo Jesenice-Planina it. m., ker v signalnem pravilniku tako pisana stoji. Ali je to tiskovna pomota, se moraš tudi na direkciji informirati, dragi pisec, da ga ne boš drugič tako polomil. Na koncu si še napisal, da se ti čudno zdi, da savezarjem ni znano, kje da je vaš oblastni odbor. Dragi pisec, pa kako vendar naj to vemo, če praviš, da je Jesenice končna in pa začetna postaja, potem vendar tudi tja sliši oblastni odbor.	Savezar.
Strokovni vestnik.
Vozne ugodnosti za osobje delavnic.
Generalna direkcija je izdala pod br. 39293/28 od 28. maja 1928 sledeči odlok:
»Rešenjem g. Generalnog direktora od 26. o. m. pod gornjim brojem odlučeno je, da od 1. juna o. g. pa u buduće osoblju željezničkih radionica sve povlastice predvi-djene pravilnikom i upustvima o bezplatnoj i povlaščenioj vožnji izdaju oblasne želez-ničke direkcije na čijoj se teritoriji dotična uprava željezničke radionice nalazi.«
S tem je rešeno vprašanje izdajanja vozovnic za delavnice, ki se je vleklo skozi celo leto. Odslej izdaajjo vozovnice za delavnico Maribor in Ptuj pri direkciji v Ljubljani, za delavnico Sarajevo v Sarajevu in za Zagreb v Zagrebu.
Rang za vlakospremno osobje je izdala ljubljanska direkcija z veljavnostjo od 1. maja 1928. Kdor se čuti pri uvrstitvi prizadetega, naj vloži pritožbo službenim potom.
Kaj je z rentniki? Že svoječasno smo opetovano poročali o naravnost nečuvenem postopanju ministrstva saobraćaja, ki se ni pobrigalo za izplačilo rent onim rentnikom, ki so imeli nezgodo pred 1. julijem 1922, temveč je jednostavno to prepustilo središnjemu uredu za zavarovanje delavcev. Nato je ministrstvo izjavilo, da bo s 1. junijem 1928 prevzelo izplačilo rent. Ko pa je potekel
april in maj ter se ministrstvo še ni zganilo, je središnji ured s 1. junijem 1928 definitivno ustavil izplačilo rent. Savez je takoj vlo(ž|il p'redstavke ma merodajna mesta z zahtevo, da ministrstvo rente za junij čim-preje nakaže.
Obvezno članstvo pri nabavljačkih zadrugah. Na osnovi pooblastila v finančnem zakonu je ministrstvo spremenilo uredbo o nabavljačkih zadrugah tako, da uvaja za vse državne nameščence obvezno plačevanje prispevka za nabavljačke zadruge.
S to uredbo se bomo obširneje pečali prihodnjič, že danes pa proti takemu nasilnemu včlanjenju v razne zadruge, kjer odločuje le visoka birokracija in nima delavstvo nikake besede, odločno protestiramo.
Udarec za udarcem.
Z novim finančnim zakonom za leto 1928/29 so bili občutno udarjeni nastavljene!, katerim se je zelo zvišal davek.
Istočasno pa je stopil v veljavo tudi novi budlžet ministrstva saobraćaja, tv katerem so postavke za delavske plače zelo zmanj'-šane, tako da ponekod manjka kredita kar za dva meseca. Ni pa bilo to zadosti upravi, ampak je udarila delavstvo še na drugi način. Težke milijone že dolguje ministrstvo bolniški blagajni na račun aliquotnega dela prispevkov. Letos je dan v proračun državni prispevek za nastavljence in pisarniško pomožno osobje, ni pa predviden nikak kredit kot prispevek ministrstva za delavsko osobje v bolniško blagajno.
Tu je ministrstvo saobraćaja jednostavno odredilo, da naj se državni prispevek za bolniško blagajno za delavsko osobje zaračuna na konto kreditov za delavske plače. S. Petejan je pravočasno v parlamentu opozoril na to veliko krivico in zahteval popravo tega, a naletel je na gluha ušesa — vladna veična, radikali in klerikalci (ti naj-večtji prijatelji delavcev) so glasovali za proračun kot tak in s tem zadali delavstvu nov težak udarec. Že itak je grozila vsled pre-malih kreditov redukcija plač in delavstva oziroma pošiljanje na brezplačen dopust, sedaj naj se pa še od teh že itak premalih kreditov samo v Ljubljanski direkciji porabi nad 2 in pol milijona dinarjev stran, da se bo iz tega plačal državni prispevek v bolniško blagajno.
Tako je ministrstvo saobraćaja enostavno vse izdatke in bremena v bolniški blagajni prevalilo na ramena delavstva, ki je že itak popolnoma izmozgano in nima niti najskromnejših ' sredstev za preživljanje. Centralni upravni odbor do danes še ni našel pota, kako iztirjati od države dolžne zneske, da bi se naredila remedura v bolniški blagajni. Vse to mora imeti delavstvo vedno pred očmi, zlasti pa začetkom prihodnjega leta, ko se bodo zopet vršile volitve v bolniško blagajno.
Iz centralne uprave.
Pravica do podpore, posmrtnine in pra-vovarstva. Kdor je v zaostanku s članarino za dva meseca, nima pravice do podpor, posmrtnine in pravovarstva. Kakor zahteva vsak član redno podelitev ugodnosti, tako zahteva organizacija od člana redno plačevanje prispevkov.
Uradne ure v centrali so sicer dnevno od 9. do 12. ure in popoldne od 14. do 18. ure. Kdor želi govoriti s centralnim tajnikom s. Stankotom, naj pride na centralo le ob torkih in četrtkih dopoldne ali popoldne, ali pa vsako prvo in tretjo nedeljo v mesecu dopoldne.
Obračune je poslati redno mesečno do
20-tega.
Nova podružnica se je ustanovila v
O Drugovima iz Hrvatske, Dalmacije, Bosne i Srbije na znanje. Obzirom na porast naše organizacije u Hrvatskoj, Dalmaciji i Bosni (osnovani su novi pododbori Sarajevo II, Čatići, Split, Ogulin, Perušič, Zlatar Bistrica itd.) je izvršni odbor U. S. Ž. J. zaključio, da začne izdavati »Ujedinjenog željezničara« i u hrvatskom jeziku dva put mjesečno. Dopise nam šaljite redovno do 5. i 20. svakog mjeseca.	_ ,
Vsem podružnicam v ljubljanski m mariborski oblasti. V teku meseca julija se bodo izvršili v vseh podružnicah izredni občni zbori z dnevnim redom »Sprememba pravil«. Vsa navodila dobite v kratkem. Prvi redni občni zbori po novih pravilih pa- se bodo vršili v februarju in marcu 1929.
Podružnice pozor! Centrala ima na razpolago sledeče knjige: a) Slovenske: Studija o stanovanjskem vprašanju, Pravilnik o bratovskih skladnicah, Pravila delavske zbornice. b) Hrvaške: Treći Kongres radničkih Komora, Drugi Kongres radničkih Komora, c) V cirilici: Nauka o sindikatima. Podružnice, ki žele katero od teh knjig, naj to spo-roče centrali, ki jih dostavi brezplačno.
Centralna uprava USŽJ.
lu načelniku občega odelenja direkcije drž. žel. Ljubljana.
rekcija že dalje časa obravnava neko z območju progovnih mojstrov v o-. Bile so zaslišane že razne priče. Do pa še niso bile zaslišane priče, ki ,ih prizadeti delavec, da dokaze istrni-ivedb glede porabe materijala, man.-pri oddaji lesa iz železniškega sveta, cementa, barv in ostalega, ičakujemo, da se ta preiskava po-n se da pričam možnost povedati na
i  — «ID	t r> 1 r> t nmimvvrr» c+vaf
Tiskar Ljudska tiskarna d. d. v Mariboru. Predstavnik Josip Ošlak v Mariboru. — Odgovorni urednik: Adolf Jelen v Mariboru — Lastnik in izdajatelj. Konzorcij »Ujedinjeni
lezničar«. Predstavnika: Martin Pušnik v Ljubljani in Franc Smazek v Mariboru.