Ht.č,i^nna ршсепа u goiovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Solcolslca Prosveta«
God. III. - Broj 3.
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2312, Јс^ТОЖЖвГс1.	nprava	u	Narodnom	domu.	telefon	broj	2543	—	Ljubljana	•	Račun	poštanskc	štedionice	broj	12.943	•	Oglasi	po	ceniku	•	Rukopisi	se	ne	vračaju
1Q32L	—-----------------------------------   -	.....	    —	........... ........
■Ss&iHKV.-i
' -ASi. f 4 >• - ■ • ■;;
Josip E. Scheiner
. ■ ■
o
Javljamo svoj sokolskoj porodici i svemu slovenskom svetu potresna v da je naš dragi i prezaslužni brat
starosta Saveza Slovenslcog Sokolstva I Čelioslovačke oboe s« te poipretsednlli Međiuiarođiie glnmasilčke federacije
Večna mu čast i slava!
Prag - Varšava - Beograd, 11. januara 1932
Starešinstvo Saveza Slovenskog
iim    —m    iiiimhiiihiii 1имииамммшмт?1ш -тнааш*а>
f Brat dr. Josip E. Schelner j
Prag, 11. januara. Danas u 2 30 ujutro premmuo je u svom stanu u Pragu starosta čehoslovačke obce sokolske i Saveza Slovenskog So* kolstva brat dr. Josip Scheiner.
Danas u 5 sati popodne sastaje se upravni odbor čehoslovačke obs ce sokolske na žalobnu sednicu, na kojoj če se doneti potrebni zaključ* ci za pogrebne svečanosti.
#
Tako nam je javljala vest, koja je stigla jučerašnjeg ranog jutra iz Praga.
Pokojni brat dr. Josip Scheiner obolio je pred nekoliko dana na teškoj upali pluča, poradi česa su se raze vile i druge teške komplikacije. Me* dutim još pred dva- tri dana izgleda* Io je da je kriza bila prebrodena te je i temperatura bila znatno popustila, lako je njegovo stanje bilo veoma oz-biljno, teško je bilo i pomišljati na tako skoru katastrofu.
Sic erat in fatis!...
Septembra meseca prošle go* dine — kao da je to bilo juče — poklonili smo se svome starosti uz svu braču slovenskog Sokolstva, ka* da je, potpuno oporavljen iza duže boletice, i svež i vedar, dočekao i proslavio svoju 70godišnjicu. Kao pomladen mladenačkim silama po« vratio se je on tada da svojom sokolskom rukom, prokušanom u borbama, koje ih nametnuše toliki deceniji, još za svog rumenog pred* večerja plodonosnog života prive* de kraju i velebno delo, krunu sve* ga dosadašnjeg sokolskog nastoja* nja i rada — IX. svesokolski slet u proslavu lOOgodišnjice rodenja na* šeg velikog učitelja, osnivača So* kolstva dr. Miroslava Tyrša. To je bila valjda i poslednja želja i ra* dost za čim je žudilo njegovo veli« ko sokolsko srce, a ta želja ujedno bila je i naša, kao i sve slovenske sokolske brače i sestara, želja is* krena, bratska — sokolska, koja nas je tako vruče prožimala slave* či nedavno njegov jubilej. Pa još početkom decembra minule godine na slovenskom. večeru u Pragu i tih dana i na sednici Saveza Sloven* skog Sokolstva ocrtao je on jasnim rečima duboki značaj ovogodišnjeg Tyrševog slavlja i sleta kome ide* mo u susret. I tada kao i uvek u svim važnim i odlučnim sokolskim momentima nalazio se je on u kru* gu i sve ostale brače pretstavnika pojedinih slovenskih sokolskih or* ganizacija, da svi bratski i zajed* ničkim silama najuspešnije porade, da Sokolstvo pokaže svetu svoju jedinstvenu snagu i delo, koje je kadro da stvori, te da se što veli* čanstvenije proslavi velika usnome* nav vehkog učitelja. I kao što su naše sokolske nade bile žive, tako je i naše uverenje bilo tvrdo, da če to zasnovano slavij e proteči nepo* mučeno. Medutim, u knjiži Apoka* lipse stajalo je drukčije ...
Brat dr. Josip Scheiner je — umro!
Zar? ... — upitače se svako so* kolsko srce naše velike slovenske zajednice — zar je to moguče? ... I neče moči da veruje, kad čuje ovu vest, koja s pravom konsternira ®°kolske redove. Jest, bolno če od* jeknuti ta strašna vest, jer u mili*
!lr-f,r- J- Scheiner kao 'fyr$ev pohofnik
onskoj slovenskoj sokolskoj zajed* nici, koju tako tesno povezuje bes* primerna toplina bratske ljubavi, koju je samo Sokolstvo kadro da oseti, u toj zajednici svako, od naj* mladeg do najstarijeg, od deteta do starca, svako zna, ko je na čelu ove velike sokolske vojske. A brat dr. Scheiner, uz sedog brata načel*
duboko pročučene bratskom uza* jamnošču. Zato smrt br. dr. Schei* nera podjednako dira svako jugo* slovensko sokolsko srce.
Neosporno je, da nam sada rus k a smrti po neumitnim zakonima prirode uklanja iz vida i s pozor* niče našeg vidljivog sveta jednu od največih i naj markantni j ih fi*
mišljenju, koji kaže: »Da čovek jest zahvaljuje prirodi, da jest čo* vek čoveku«. Od svoje mladosti u neposrednom i najužem kontaktu sa Tyršem, brat dr. Scheiner. pod uplivom ovog slovenskog barda, oblikovao je svoj unutarnji svet po načelima besmrtne ideje svoga ve* likog učitelja. Zato nam i život brata dr. Scheinera liči na knjigu ne* iserpno bogatog sokolskog sadrža* ja, na čijim su prvim stranicama, mladosti, ispisane glavne uvodne misli Tyrševom rukom. Nije nam onda teško shvatiti, da je brat dr. Scheiner ostao za uvek veran pro* povednik Tyrševog evandelja.
Knjiga života brata staroste dr. Josipa Scheinera dokončana je. Izo* stala je samo poslednja stranica njenog završnog kapitola — IX. svesokolski slet. Njegova posled* nja želja ostala je neispunjena, ali mirno je mogao da zaklopi svoje oči. On je ispunio potpuno svoju veliku sokolsku zadaču, a iduči IX. svesokolski slet u Pragu rodiče se kao njegov postumus, jer ga je on utelovio...
Klanjajuči se seni brata sta* roste dr. Josipa Scheinera, velikanu sokolskom, dostojnom nasledniku velikog Tyrša i osvedočenom po* borniku sokolskog bratstva i slo* venske uzajamnosti, Sokolstvo kra* ljevine Jugoslavije sačuvače ga trajno u najdubljoj i blagodarnoj uspomeni kao svetli primer i uzor istinskog sokolskog života i rada.
Vječna slava bratu starosti dr. Josipu Scheineru!
•
Život i rad
Nije svrha ovim skromnim reči* ma da prikazu celokupan život i rad blagopoLkojnog staroste brata dr. Scheinera. To bi malone značilo pisati istoriju samoga Sokolstva. Ovome krat; kom prikazu svrha je samo da osveži sedanja na jedan život, koji nama So-Kouma ima ua uuiii, o.vUiui sokolskog rada. I ovi reci, iako bledi, biče nam dovoljni da nam brata dr. Scheinera prikažu dostojnim naslednikom velikog Tyrša.
Brat dr. Josip Scheiner rodio se 21. septembra 1861. god. u Benešovu kod Praga. Osnovnu školu završio je u svom rodnom kraju, a gimnaziju u Pragu, gde se je upisao i na pravnički fakultet. Godine 1884. završio je svoje študije, a godine 1889. promovirao za doktora prava. Posvctio sc je advokat-skom zvanju. Prakticirao je u kancc* larijama dr. Beneša, dr. Čižeka i dr. Tondra, god. 1893. pak otvorio je svoju vlastitu kancelariju.
Početak solkolskog rada brata dr. Scheinera pada još u njegovo dačko doba. Več kao gimnazijalac marljivo je vežbao u Tyrševom zavodu Praškog Sokola, a kad je napustio gimnaziju i stupio na univerzitet, postao je je* dan od najboljih učenika dr. Miroslava Tyrša, koji mu je posvečivao mno* go pažnje. God. 1882. uzeo ga je TyrS u redakciju časopisa »Sokol«. Tu se je mladi Scheiner još više približio Tyršu i tako neposredno od njega sa-mog primio njegov uzvišeni nauk, čiji je stražar i neumorni propovednik ostao sve do svoje smrti. Tyrš je u mladom Scheineju uzbudio i zanimanje za značaj grčke antičke telesne kulture tako, da je Scheiner još kao študent proputovao Grčku u nauene svrhe.
God. 1884. bio je primljen u pred-njački zbor Praškog Sokola, gde je de-lovao preko deset godina. Zbog svog neumornog rada imenovao ga je Praški Sokol za počasnog člana svog pred* njaekog zbora. Kao član prednjačkog zbora bio je god. 1884. izabran za po-bočnika dr. Miroslava Tyrša, sa kojim su ga vezale i porodične veze. Brat dr. Scheiner je naime bratič sestre Renate Tyrševe. Ali več iste godine ne-isprosna sudbina rastavila je neumor* nog učitelja i vrednog učenika. Tyrš se je ponesrečio kod Oetza u Tirolu, gde je u ledenim valovima reke Aache našao svoju smrt. 13. augusta te godine poslao je Prašk* Sokol mladog pravnika Scheinera u društvu ša sli* karom Josipom Rixijem u Tirol, da potraži telo ponesrečenog Tyrša. 21. augusta nadeni su ostaci Tyrševog tela i ».. • divljim gorskim nemačkim krajem nosio jc tajno u Prag buduči solkolski voda dr. Josip Scheiner mrtvo srce dr. Miroslava Tyrša ...«
Posle l«yrševe smrti uredivao je neko vreme časopis »Sokol« član prednjačkog zbora Praškog Sokola br. Ja* roslav Styblo, koji je umro 20. jula 1887. god. Na 13. broju »Sokola« iz god. 1887. več je kao urednik potni
na svesokolskom slelu 1912. god.
gura svega slovenskog Sokolstva, po smrti Miroslava Tyrša i Jindri* cha Fugnera. Brat dr. Josip Schei* ner, odlazeči na daleki i nedoku*
čivi put večnosti, sada nam se u oduhovljenom liku uspravlja kao div jedne velike epohe, koju je stvorio svojim životom i radom u razvoju sveukupnog slovenskog So* kolstva.
Ako Tyrš i Fiigner oličuju do* bu osnutka Sokolstva i stoje kao granitni temelji jednog monumen* talnog zdanja, koje je podignuto snagom i veličinom njihove ideje, onda nam u drugom istorijskom periodu, sokolskog novog doba, dva druga velika muža oličuju njegov razvoj, doba sokolskog progresa, taj bujni cvat ove silne krošnje ve* likog slovenskog stabla — a ti su brat dr. Josip Scheiner i dr. Jin* drich Vaniček; prvi u idejnom i or* ganizatorskom pogledu, drugi u teh* ničkoj snazi i veličini. Jedan i dru* gi upotpunjavali su se u svojim velikim sposobnostima kao i njiho* vi preteče i osnivači Tyrš i Fiigner. Vidici dr. Scheinera bili »su prostra* ni i široki, zahvatali su svojim po* gledom čitavo Sokolstvo diljern ši* rokog Slovenstva. To nam pokazu* je njegov sokolski život i rad. Osnaživši i proširivši Sokolstvo u svojoj otadžbini, on baca svoje po* glede na Slovenski Jug, na Istok i medu severnu slovensku braču i vreme je pokazalo njegove uspehe — Savez Slovenskog Sokolstva nje* govo je delo. Iako se i danas još uvek možda i premalo javno ističe i priznaje, koliko je Sokolstvo toga učinilo u pogledu medusobnog upo* znavanja i zbližavanja slovenskih nacija — možda više od ukočene diplomacije — treba i ovom prili* kom spomenuti, da je u ovim veli* kim nastojanjima baš brat dr. Jo* sip Scheiner imao mnogo i mnogo zasluga. A da je opet Sokolstvo i u ostalom kulturnom svetu steklo tolik auktoritet i ugled, poglavito na Zapadu, i opet je to takoder ve* lika zasluga i brata dr. Scheinera.
U životu svakoga čoveka sva* kako je mladost od najvažnijeg i najpresudnijeg značaja za razvoj i stvaranje čovekovo u njegovoj mu* ževnoj dobi. Ovde moramo se i ne* hotice priklonuti Feuerbachovom
san Scheiner, koji jc onda bio poboč-nik načelnika Prašikog Sokola brata F. Čižka.
Brat dr. Scheiner odlično je vodio »Sokola« od god. 1887. do 1918. Več pod redakeijom dr. Miroslava Tyrša br. Scheiner mu jc "bio neumorni pomočnik, a kao urednik uložio je za list mnogo vremena, truda i svojih snaga, ali uza sve to ipak mu je polako uspe*
10, da je »Sokol« utro put u najšire so* kolslke mase. Koliko ga je truda to sta-
lo,	najlepše nam svedoči višina lista, na kojoj se danas nalazi, i po sadržini i po broju pretplatnika.
God. 1887. je bio tajnik svesokol-skog svečanosnog odbora. Kad je dve godine kasnije (1889.) osnovana Češka obec sokolska, čiji je statut Seheine-rovo delo. izabran je u njeno pretsed* ništvo, gde je preuzeo tajničke poslo-ve. God. 1890. izabran je za tajnika Praškog Sokola, a godinu dana kasnije poverena mu je funkcija sekretara
11. svesokolskog sleta, kojom prilikom je organizovao i prvu sokolsku iz* ložbu. God. 1895. bio jc tajnik prire-divačkog odbora 111. svesokolskog sle* ta, a Prašlki Sokol ga je izabrao za zamenika svog starešine. Iste godine bio je i član odbora čehoslovačke narodopisne izložbe. God. 1906. organizovao je Savez čehoslovačkog Sokolstva, u koji su unišle: Češka obec so* kolska, Moravsko*šleska obec sokolska i Donjoaustrijska župa. Postao je tajnik ovog Saveza i kao takav je izradio uzorna zajednička pravila za društva i župe. God. 1898. osnovao je »Slovenski klub«, kojemu je od god. 1901. dalje bio pretsednik. Živo je radio na organizovanju proslava Fr. Palackog, Mickiewiczca i Puškina, kojima je dao sveslovenski značaj. Godine 1901. bio je kao starosta Praškog Sokola (iza* bran god. 1899.), potpretsednik svečanosnog odbora IV. svesokolskog sleta i odlikovan je za zasluge na sokolskom polju medaljoni Češke obec sokolske.
Čitav rad br. dr. Scheinera težio
je za tim, da sve sokolske snage svih
slovenskih naroda uputi na jedan put,
koji mora da ima i jedan zajednički
cilj. To je bila več i zamisao Tvrševa,
ali kako on to zbog svoje prerane smr*
ti nije mogao ispuniti, te se je zada-
če latio brat dr. Schfiner kao najvred*
niji Tyršev naslednik. Da bi što pre
došao do Sveslovenskou Sokolskog Saveza, pisc članKc za ujeamjenje it .•>«-
stavlja pravila budučeg Slovenskog Sokolskog Saveza. U tu svrhu putuje po svim slovenskim zemljama, pa i k nama Jugoslovenima (u Ljubljanu, Po-stojnu i Trst), a kad su sc počeli opa* žati uspesi njegova rada pretsedništvo ČOS zaključuje da sc započne usta* navijanjem Slovenskog Sokolskog Saveza.
God. 1904. br. dr. Scheiner iza-bran je za starešinu Češke obec sokolske, u koju su se iza toga udružile sve dotadašnje češke sokolske orga* nizacije, udružene u Savezu čchoslo-vačkog Sokolstva. Time postaje ČOS vrhovna organizacija svega češkoga Sokolstva. Francuska odlikuje iste go* dine brata dr. Scheinera time, da ga je imenovala oficirom francuske akademije. Velika ljubav prema Jugoslove* nima dovede ga god. 1904. drugi put u Ljubljanu, gde je u svom govoru na sastanku sa slovenačkim Sokolirna označio poslanstvo Sokolstva u Slovenstvu sledečim rečima:
»Ono stremi k visokom cilju po-dizanja svega Slovenstva, imajuč za zadaču da iz meke i popustljive slovenske duše stvori silu, kadru za sva. ki otpor«.
Godine 1905. ponovno ga vidimo na proslavama tridesetgodišnjice So> kola u Zagrebu, a godinu dana kasnije pak na hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu odakle jc sa mnogim češkim Sokolima posetio Crnu goru.
Zagrcbački sokolski slet godine 1906. znači prvi korak k ujedinjenju slovenskog Sokolstva u Slovenski Sokolski Savez. Tom prilikom došlo je
Brat dr. Scheiner kao starosta COS
nika dr. Vaničeka, to su bila zaista dva živa legendarna lika u sloven* skom Sokolstvu.
Ova usudna vest ošinula nas
je neočekivano i kad smo se i naj* manje nadali, iako smo znali, da je baš ovih dana brat starosta opet oboleo. Niko nije od nas mogao ni da pomisli na katastrofu, koja je zadesila sveukupno Sokolstvo i za* to nas ta vest pogada još bolnije.
Obično su udarci sudbine ne* pravedni — tako barem mi smrt* nici gledamo na ove biološke pro* mene života, jer našim osečajima ne možemo da se otmemo, pogoto* vo, kad nas uz nekoga veže ljubav i bratstvo, a bez toga — u Sokol* stvu — nema Sokolstva. Što sve oseča naše sokolsko srce u ovim momentima, kad nam lik toliko ob* ljubljenog brata staroste dr. Schei* nera pada u istoriju, ne može se opisati; preblede bi bile reči, da bi izrazile našu bol — bol, koju s pravom danas uz čehoslovačko i sve ostalo slovensko Sokolstvo ose* ca Savez Sokola kraljevine Jugosla* vije i svi njegovi pripadnici. U na* šem sečanju još uvek živo odjeku* ju reči iz članka »Za Slovenstvo!«, koje je sada pokojni brat starosta dr. Scheiner napisao za naš list po* vodom našeg svesokolskog sleta u Beogradu i reči tadanje njegove poslanice. Te reči dovoljne bi bile, da nam pokažu onu ljubav bratsku, koju je brat dr. Scheiner uvek go* jio prema jugoslovenskom Sokolstvu i narodu. Tu svoju ljubav pre* ma nama brat dr. Scheiner ukazi* vao nam je neprestano u našem za* jedničkom sokolskom radu tokom jednog velikog niza godina. Ta So* kolstvo — čehoslovačko, poljsko, rusko, lužičko=srpsko i jugoslovcn* s^°.~ to je jedno telo, jedna duša sa istim osečajima, jednakim tež* njama, sve ono ima jedan tc isti cilj cilj, koji je istaknut od tvorca sokolske ideje. Slovensko Sokolstvo dakle, po svemu tome, ne može biti odeljeno, ono je jedno — slovensko, jer radi za Slovenstvo! I stoga sve radosti u jednom delu te velike porodice de* le podjednako i ostali njeni člano* vi, sve boli jednoga jednako dubo* ko odjekuju i u srcima drugega. To su veze, koje su tako istinski
Rodni
dr. Scheinera u Bcn-Sovu
na inicijativu br. dr. Scheinera do taj-nog sastanka zastupnika večine slovenskih naroda, koji su u principu zaključili, da se osnuje vrhovna za* jednička organizacija svega slovensko-ga Sokolstva, a za pretsednika pri* premnog odbora izabran je br. dr. Scheiner. Da bi se ova. organizacija što pre osnovala, uverava br. dr. Scheiner u svojim referatima na sve-slovenskim skupštinama u Moskvi i u Pragu prisutne zastupnike slovenskih naroda o ogromnom značaju, koje So* kolstvo ima u životu slovenskih naroda.
Pre impozantnog V. svesokolskog slcta u Pragu god. 1907. posetio je u sokolske propagandne svrhe Beograd i Ruščuk. U Beogradu je svojim na-stojanjem uspeo, da su se srpska gi-mnastička društva »Dušan Silni« sa Sokolstvom ujedinila u Srpski Sokol* ski Savez »Dušan Silni«. Iste godine učestvovao je i sletu bugarslkih »Juna* ka« i pozvao ih na svesokolski slet u Prag, kome su i učestvovali. Pretsed-nik tog svesokolskog sleta bio je brat dr. Scheiner.
Prilikom V. svesokolskog sleta u Pragu sastali su sc pretstavnici slovenskih sokolskih organizacija: Češke obce sokolske, Hrvatskog Sokolskog Saveza, Slovenske Sokolske Zveze, Sa-veza bugarskih Junaka i zastupnic? Srpskog Sokolstva iz Kraljevine i iz neoslobodenih krajeva. Pod pretsedni* štvom br. dr. Scheinera zaključili su, da se 2. januara 1908. god. u Beču sa-zove osnivajuča sednica. Na bečkoj sednici definitivno je osnovan Sloven* ski Sokolski Savez, a za njegovog pretsednika izabran je br. dr. Scheiner. Time je Tvrševoj ideji združenja slo* venskog Sokolstva udaren temelj, a Scheinerov rad bio je krunisan uspehom, pa je več VI. svesokolski slet u Pragu god. 1912. bio ujedno i prvi slet slovenskog Sokolstva, kojem su prisustvovali američki Sokoli, Srbi, Hrvati, Slovenci, Bugari, Rusi i Ukrajinci, a od neslovenskih naroda Bel-gijanci, Francuzi i Englezi.
Organiziranje pak slovenskih So* kolskih Saveza u jedan Savez br. dr. Scheineru nije smetalo, da nebi radio i na zbližan ju češkog Sokolstva sa ne* slovenskim telovežbačkim organizacijama. Prisustvovao je sletovima sviju gimnastičkih organizacija, pa i nemač-kih turnera. Osobito mu je ležala na srcu Unija francuskih gimnasta, kojoj je 1888., kao urednik »Sokola« po-slao sokolsku publikaciju: »Od dru* gova, koji rade na zajedničkim cilje-vima«, što je imalo vrlo velik učinak kod Francuza i podiglo ime i ugled Čcsima i Sokolstvu.
Tom akruuiuoui poCetku sletllo Je čitav niz svečanosti, kod kojih su Če* si, kako od Strane francuskih vlasti tako i od gradana, uvdk uživali najve-ču pažnju. Od tada susrečeino ga sa svojim Sokolima na svim priredbama francuskih gimnasta. a god. 1908. kod svečanosti tridesetpetgodišnjice opstanka Unije francuskih gimnasta u Parizu, imenovan je oficirom legije časti.
Od ostalih država posetio je god. 1897. Belgiju prilikom sleta belgijskih gimnasta. Tom prigodom održana je skupština Udruženja evropskih telo* vežbačkih Saveza, kojemu je pristupi* la i COS. Br. dr. Scheiner je tada prvi put u inostranstvu zastupao Češlku obec sokolsku. Od tog vremena slava Sokolstva naglo se diže. Sokolske vrste nastupaju uspešno u Belgiji, Švicar-s'koj, Luksemburgu, Engleskoj, Fran* cuskoj, Italiji, uvek medu prvima ili pak prvi, a pri svim tim svečanostima i priredbama nastupao je br. dr. Schei* tier kao oficijclni govornik, od sviju duboko poštovan, na strani kao i u domovini. Na svim tim putovanjima stekao je mnogo iskustva, a ujedno se uverio, da je uzrok sokolskih pobeda vežbanje po Tyrševom sistemu, koji je mnogo savršeniji, potpuniji i izdaš-niji od svih ostalih.
Pored svega toga, br. dr. Schei* ner vanredno je mnogo doprineo pro-širenju sokolske literature. Napisao je na stotine sokolskih članaka i publikacija, od kojih spommjemo samo najvažnije. Prvo njegovo veče delo je »Istorija telesnih vežaba u starom veku«, koju je god. 1891. izdao Praški Sokol. Ovo delo pisano je lakim stilom, da je svakome razumljivo, što mu daje naročitu vrednost. U njemu sc na* ročito ističe moralni i nacionalni zna* čaj telovežbe, naročito grčke, što je i danas cilj sokolskih vežaba: jačanjCm tela jačati duh u korist pojedinaca i time čitavog naroda. Drugo znamenito Scheinerovo delo je »Istorija Sokolstva u prvih 25 godina«, u kome pre* gledno prikazuje postanak češkog So-kplstva u svim fazama od prvog počet* k a. Treča značajna Scheinerova publikacija je »Misli i reči dr. Miroslava Tyrša«, koju je izdao Praški Sokol god. 1894. Time je br. dr. Scheiner za* počeo buditi zanimanje za dela i nauk osnivača Sokolstva, zbog čega ga pu-nim pravom br. Očenašek naziva »pro-nalazačem Tvrša«, a br. Karel Vaniček negde je napisao, da niko ne može ra* zumeti sokolsku misao, ko nije najpre pažljivo pročitao »Misli i reči dr. Mi* roslava Tyrša«.
U »Sokolu« napisao jc br. dr. Scheiner čitav niz odličnih sokolskih članaka. Sadržaj njegovih članaka je različit. Mnogo je istorijskih (»Istorija
telovežbe« 1888.; »Humanisti i telo-
vežba«, »O počecima modernog teles-nog uzgoja« 1900.; »Prvim stopama Sokolstva«, »Telovežba na pokrajin* skim telovežbačkim zavodima« i t. d.), statističkih životopisnih (»Tomas Čer-ny« 1884.; »Dr. Eduard Gregr« 1907. i t. d.), organizacijskih (»O našim ne-dostacima« 1884.; »O zajedničkim na* stupima Sokolstva« 1885.; »O resoluciji« 1895. i t. d.), referentskih (»Me* dunarodna takmičenja evropskih telo-vežbačkih Saveza u Antvverpenu 1903.; »Češki Sokoli u Americi« 1909.) i t. d. Niz Scheinerovih članaka u »Ottovom naučnom rečniku« tvori osnovu budu-če sokolske enciklopedije, a valjda uopče i nema sokolske publikacije u kojoj nije surađivao. I u pravničkim krugovima bio poznat i cenjen sa svo* jih stručnih članaka i rasjn-ava. A po* red svega toga br. dr. Scheiner ostao je uvek pravi Soko. U svom članku »Moj veruju« (iz god. 1911.) jasno je ispovedio: »Pre svega sam Soko. Čvrsto i ncograničeno verujem u moralnu vrednost i snagu sokolske stvari, u njoj vidim nepresahnjivi izvor naše životne snage i otpornosti u teškoj borbi za naš opstanak. Duboko sam uveren, da če ta, iako možda polaga-no, ali sigurno zauzeti i učvrstiti svu dosad neobradenu češku zemlju«.
Za vreme rata, kao najviši pret-stavnik češkog Sokolstva, verno je sta-jao na strani svog naroda te mu kao član »mafije« pomagao na oslobode-nju i stvaranju vlastite države. Zato su ga austrijske vlasti u doba najgo-rih persekucija krajem maja 1915. god. sa drugim istaknutim Česima i zatvo-rile. Kad su ga god. 1917. pustili na slobodu, marljivo je saradivao u po-kretu »mafije« te sa drugim češkim prvacima održavao vezu izmedu čeških revolucij onaraca u inostranstvu sa re-volucijonarima u domovini.
U danima oslobodenja ponovo stupa na čelo Sokolstva te obnavlja ČOS, koja je bila za'vreme rata ras-puštena. Nova država poverila mu je više važnih funkcija, pored ostalog, bio je prvi generalni inšpektor mlade čehoslovačke vojske i član prve narodne skupštine, ali on napušta visoke funkcije i položaje i pada ponovno u naručaj onoj stvari, koju najviše voli
—	Sokolstvu. God. 1919. dolazi u po-sete nama, slobodnim i ujedinjenim Jugoslovenima. Tom prilikom osnovan je u Ljubljani Jugosiovcnsko-čehoslo-vački Sokolski Savez, koji je iinao za-daču poraditi da dode do ponovnog Slovenskog Sokolskog Saveza, koji je god. 1915. bio raspušten od austrij-skih vlasti. Rad Jugoslovenskog Sokolskog Saveza i Čehoslovačke obce sokolske nije ostao bez uticaja na ostale Slovenc, pa je več 1924. god. u Zagrebu sastavljen pripremni odbor od sviju slovenskih sokolskih saveza, dok nije kasnije u Varšavi osnovaif SSS a br. dr. Scheiner imenovan pret-sednikom. Tako je brat dt. Scheiner ponovo preuzeo vrhovno organizator-no vodstvo čitavog slovenskog Sokolstva.
God. 1922. na čelu čehoslovačke sokolske deputacije posetio jc I. ju* goslovenski svesokolski slet u Ljubljani. God. 1919. vodio je čehoslovačko Sokolstvo u Ameriku, gde jc propagi-rao združenje čeških i slovačkih sokolskih organizacija, što mu je i uspelo.
Svesokolskom sletu u Beogradu god. 1930. zbog bolesti nije mogao pri-sustvovati. Prilikom ovog velikog praznika jugoslovenskog Sokolstva po-slao je svoje iskrene čestitke, a za »Sokolski Glasnik« napisao je članak-»Za Slovenstvo!«
Zbog svoje bolesti bio je tri godine na lečenju u Tatranskoj Poljanci, odakle je u decembru 1930. godi-nc podao pismenu ostavku na jvoložaj starešine ČOS. Kako se je pak u pro-leču 1931. godine vratio u Prag potpu-no oporavljen, bio je na sednici odbora ČOS ponovno izabran za stareši* nu čchoslovačkog Sokolstva, koju je dužnost vršio sve do svoje smrti.
Brat dr. Josip E. Scheiner kao Soko uvek je ispunjavao savesno sve sokolske zadače. SvOjom energijom i marljivošču pak pridobio je za sokolsku stvar i za slovenski) uzajamnost neprocenjivih zasluga. Živom i pisa-nom reeju tumačio je i širio ideju svog velikog učitelja te je neumornom ustrajnošču izveo velike Tyrševc osnove. Snažnom rukom vodio j c Sokolstvo od pobede do pobede. Čehoslovačko i čitavo slovensko Sokolstvo pod njegovim vodstvom silno sc razvilo i postalo najjača i najvažnija nacionalna organizacija na svetu.
•
Za njegove neprocenjive zasluge u sokolskem radu Nj. Vel. kralj Alck-sandar odlikovao je brata dr. Scheinera prilikom svesokolskog sleta u Beogradu redom Sv. Save I. stepena sa lentom.
Saučešče Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Savez Sokola kraljevine Jugoslavi« je uputio bratskoj ČehoslovaČkoj' obči sokolskoj povodom smrti staroste brata dr. Josipa Scheinera sledeče te* legrafsko st učešče:
Bratska čehoslovačke obec Sokolska
Prag,
Povodom neočekivane smrti brata staroste dr. Scheinera primite u ime jugoslovenskog Sokolstva izraze našeg najdubljeg i najiskrenijeg saučešča. Slava velikanu i nezaboravnom bratu i vodi slovenskog Sokolstva!
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Saučešče brala prezidenla Masaryka
Prag, 11. januara. Medu prvim iz-razio je pokojnikovoj porodici svoje saučešče pretsednik čehoslovačke republike brat Tomaš Masaryk.
Saučešče grada Ljubljane
Čehoslovačka* obec sokolska — Prag.
Povodom smrti velikoga sokolsko* ga vode izvolite primiti izraz iskrenog saučešča grada Ljubljane. — Načelnik dr. Dinko Puc.
Prelstavnici Saveza SKJ na sprovodu pok. brala slarosle dr. Scheinera
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije zastupače na sprovodu pok. brata staroste dr. Scheinera u Pragu naročita delegacija sa saveznom zastavom, kojoj če biti na čelu braća; I. zam. starešine Saveza E. Gangl, II. zam. sa-veznog starešine Đ. Paunkovič, sav. načelnik I. Bajželj i B. Živkovič.
Na odar blagopokojnog brata sta* roste dr. Scheinera delegacija Saveza SKJ položiče veliki venac sa trakom u našim državnim bojama.
Delegacija stiže u Prag u četvrtak pre podne.
Žalost u Savezu SKJ zbog smrti brata staroste dr. J. Scheinera
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije odredio je, da se u znak žalosti zbog smrti staroste brata dr. Josipa Scheinera u svim župama, društvima i četama istaknu zastave na pola stega prirede žalobne sednice i pripadnicima svih kategorija održe komemorativni nagovori.
Žalost u ČehoslovaČkoj za bratom dr. Scheinerom
Prag, 11. januara. Smrt brata staroste dr. Scheinera duboko je odjekla po čitavoj ČehoslovaČkoj republici. Celokupna štampa posvetila je pokojniku opširne i tople članke. Na svim sokolskim domovima več odmah ujutro iz-vešene su crne zastave, a popodne sav Prag bio je več u črnini. Na svim javnim i privatnim zgradama izvešene su crne zastave.
Pred poko jni kovom stanom celog dana sakupljale su se velike mase sveta, da bi tako odale poštu i čast veli-kom pokojniku. Pokojnikova porodica je još u toku današnjega dana primila saučešča iz svih krajeva republike kao i iz inostranstva.
Sprovod izvršlče se u petak
Prag, 11. januara. Danas popodne u 5 sati sastalo se je pretsedništvo ČOS na žalobnu sednicu, na kojoj je ujedno bilo zaključeno, da če se pogreb brata dr. Scheinera obaviti u petak dne 15. o. m. u 14.30 sati. Mrtvo telo pokojnikovo biče položeno na odar u domu Praškog Sokola, u čije je redove pokojnik stuirio kao Soko prvi put i gde je počeo svoje veliko delo na razvoju Sokolstva. Potanji program pogrebnih svečanosti odrediče se na večerašnjem sastanku, kojem če, pored ČOS, učestvovati i zastupnici praških sokolskih društava, nacionalnih udruženja i pretstavnika državnih vlasti.
Brat dr. Scheiner ostavlja za so-bom udovu i dva sina, od kojih je jedan odvetnik, a drugi lečnik, koji je’ i nedovao oca do poslednjeg trenutka.
Poljsko Sokolstvo na sprovodu
Waršava, 12. januara. Poljski so* kolski Savez na sprovodu pok. brata staroste dr. Scheinera zastupače delegacija na čelu sa starostom bratom Adamom Zamoyskim, koji če u ime Saveza položiti na pokojnikov odar venac u poljskim državnim bojama.
Savez Slovenskog Sokolstva na sprovodu
Savez Slovenskog Sokolstva zastupače na sprovodu pok. brata staroste dr. Scheinera brača: A. Zamoy* ski, E. Gangl i V. štčpanek.
im i
Župa Osifelc
IZ UPRAVE ŽUPE.
Važni zaključci radi glavnih skupština župe in jedinica.
Na zboru delegata društava i četa, koji je održan u Osijeku 13. dec. 1931., bilo je na dnevnom redu i odr* žavanje glavnih skupština. Stvoren je zaključak, koji je uprava župe potvr-dila na svojoj sednici izvršnog odbora od 16. o. m., te če jrrema tome sve Sokolske čete naše župe održati svoje glavne skupštine u prvoj polovici me* seca januara.. Na te skupštine izaslače matična društva svojeg delegata, za kojeg če svi izveštaji biti spremljeni u dva primerka, da ih odmah može poneti. (Jedan primerak za matično društvo, a jedan za upravu župe.) U prvoj polovici januara održače svoje glavne skupštine i ona društva, koja nemaju četa. U drugoj polovici janua* ra održače sva ostala društva svoje glavne skupštine. Kao župski izaslani* ci na tim skupštinama biče odredeni okružni načelnici, prosvetni nadzornici, a za skupštine društava u sedištima okružja i za sva ona društva, gde bi se za to ukazala vanredna potreba, biče odredeni članovi uprave župe. — Glavna skupština župe održače sc u Osijeku i to dana 28. februara 1932. godine.
*
Na sednici izvršnog odbora od 18. novembra pr. g. stvoreni su sledeči važniji zaključci: Zaključuje se, da se u selu Paka ostavi do prolječa tamo osnovana kategorija dece kao otsek Sok. čete Ruševo, koju vodi s. M. Šu* vakovič, učiteljica, a donle če se izvi-deti, da li u selu postoje uveti za sa* mostalnu četu. — Na predlog i izvešče Sok. dr. Slav. Brod, da se Sok. četa Podvinje pretvori u društvo, zaključuje se, da se u principu nije protiv i da če se ovaj predlog usvojiti, ako če* ta Podvinje do svoje redovne glavne skupštine koja če se održati u mesecu januaru, osnuje: 1. kategoriju dece; 2. ženske kategorije i 3. povisi broj članova vežbača. — Izrada proračuna za 1932. god. ustupa se bratu D. Gerblu.
—	Blagajnik iznosi pregled dužnika ove župe (društva i čete) sa ukupnim iznosom ud Din 58.923.50. Usvaja sc predlog, da se odmah svi dužnici naj-energičnije pozovu na uplatu zaosta-taka.
*
Sednica izvršnog odbora od 25. novembra pr. g. donaša sledeče važnije zaključke: Na predlog i izvešče Sok. okružja Vukovar odobrava se osnutak i imenuje uprava Sokolske čete Vera (društva Vukovar) sa starešinom Ma-ksič Ristom i načelnikom Ačimovič Milenkom na čelu. — Na predlog čete Vrbanja imenuje se za tajnika te čete brat Hegeduš Mijo. Na predlog čete Ostrovo imenuje se za tajnika čete brat Blidovič Bogdan. Brat statističar Komadina Milan izveščuje, da jc sa brat Gambcrgerom Josipom prisustvo* vao 15. novembra u Virovitici konfe* renciji društvenih statističara župe Bjelovar i da je tamo izneo gledište ove uprave na predvideno osnivanje stat. otseka kod župa i na ostala ak* tualna pitanja Sok. statistike. Župa Zagreb je u sporazumu sa župom Bjelovar sazvala župske statističare župa Savske banovine na konferenciju za dan 29. novembra 1931. Zaključuje se da če ovu župu na toj konferenciji za-stupati brat Josip Gambcrger.
Sednica izvršnog odbora, održana dana 2. decembra pr. g. (prisotni: Petrovič, ing. Kvapil, Stanetti, Fišer, Komadina, Fuhrman, Gamberger i Babič) stvorila je sledeče važnije zaključke: Starešina izveščuje o smrti brata Vlad. Stražnickog. Toplim rečima sc seča toga zaslužnog Sokola, oertavajuči nje* gov život i rad te naglašajuči, da jc iza sebe ostavio udovu, 4 sina i 3 kčeri, sve članove naše organizacije i odlične* sokolske radnike. Zaključuje se pismeno izraziti saučešče udovi s. Anki i kčeri sestri Milici, sada na vi* sokoj školi za telesni odgoj u Charlot-
IZ UREDNIŠTVA
Povodom smrti brata staroste dr. Josipa Scheinera izlazimo s ovim bro-jem našega lista pre redovitog da tu* ma. List smo morali radi ovog nenada-nog slučaja da preinačimo, jer je u svom prvotnom izdanju imao sa svojim prilogom »Sokolskom Prosve-tom« da bude posvečen Tyršu. Posve* čujuči ga sada blagoj uspomeni dr. Scheinera morali smo da izostavimo sve'članke i ostalu materiju naših rc-dovitih rubrika te da od toga donese-mo u toliko, u koliko nam omogučuje preostali slobodni prostor lista. Nared-ni broj pak »Sokolskog Glasnika« sa »Sokolskom Prosvetom«, kao Tyršev broj, iziče u drugi četvrtak dne 21.
o.	m.
tenburgu. Pogrebu jc u ime župe prisustvovao elan uprave br. mr. ph. Stjc-pan Borbaš. Svi prisutni ustaju i kli-čuči »Slava« odaju počast umrlom bratu. — Zaključuje se, da se izvešča društva Sopje o osnutku čete Noskov* ci i Vaška imaju ustupiti na mišljenje i predlog načelniku Sok. okr. Podr. Slatina. Na predlog načelništva Sok. dr. Belišče, a u sporazumu sa načelni* kom župe imenuje se za zamenicu na* čelnice društva Belišče s. Marija Kap-štanj. — Prima se na znanje izveštaj načelnika Sok. okr. Podr. Slatina o stanju jedinica, kakvo je našao prilikom obilaska istih, te če se uprave jedinica, čije je stanje slabo, pozvati na odgovornost. Na predlog i izveštaj Sok. okr., Podr. Slatina imenuje se za načelnika čete Nova Bukovica brat Antun Palaič.
Plenarna sednica župske uprave,
održana dana 2. decembra pr. g. (prisutni: Petrovič, Vuičič, Reti, Stanetti, ing. Kvapil, Stcpanov, Fišer, Borbaš, Komadina, Gulnerič, Miiller, Gamber* ger) stvorila je sledeče važnije zaključke: Na predlog čete Slobodnica (društva Sibinj) imenuje se za tajnika čete brat Juraj Tomičič, učitelj. — Ustanovljuje se novi otsek za rad oko svesokolskog sleta u Pragu 1932. godine, a za referenta se odreduje brat ing. Miloš Kvapil, a za njegovog za* menika brat Drag. Reti. Zaključuje se pozvati sve jedinice, da odmah sa-opče, kad-a če održati svoje glavne skupštine, tako da odgovori bezuslov-no budu u župi do 26. decembra o. g.
—	Zaključuje se, da se po predlogu brata Vuičiča odredi jedna anketa od po 2 člana i iz društava Osijek g. g. i Osijek d. g., koja če imati da pronađe najbolju soluciju, kako da se omogu-či, da što veči broj članstva nabavi odoru. — Na predlog brata načelnika, da se ispitaju razlozi, zašto se dači učiteljske škole apstiniraju od sokol* skog rada, zaključuje se, da se obra* zuje anketa od članova župe i obih osječkih društava, te da se za to pitanje zainteresuje i uprava škole i na* stavničko veče. Iz župe se određuju brača: zamenik starešine Drag. Red. načelnik župe ing. M. Kvajdl i tajnik župe R. Stepanov. a od društava da sc pozovu na tu anketu brača (odnosno sestre) starešine, načelnici i načelnice. Zaključuje se, da se u ime subvencije za fanfaru Osijek d. g. iznimno dodeli pripomoč od Strane župe u iznosu od Din 2000 (uključno dobiti od proslave
I. decembra-u svoti od Din 500). Iz* nos od Din 1000 doznačiče se odmah, a ostatak, čim se poprave materijalne prilike župe. — Na predlog brata bla* gajnika zaključuje se ponovo upozo* riti sve jedinice, koje još nisu podmi-rilc župskog poreza, da to odmah uči-ne, jer če župa biti prinuždena latiti se najstrožih sankcija.
• 1'
IZ PROSVETNOG ODBORA ŽUPE.
Kako bi se sve zamisli i svi predloži, pali na mnogobrojnim prosv, kon-ferencijama, koje su tokom ove godine održanc u našo j župi, mogli dovolj no raspravljati i stvoriti konačni predlo* zi za upravu župe, održana je plenar* na sednica POŽ u nedelju dne 29. no* vembra pr. g. Toj sednici prisustvovali su, osim skoro svih internih članova odbora, i prosv. nadzornici Sok. okruž* ja i to za okružje Donji Miholjac: br. Jovan Šepa; za okružje Našice: brat Evgenije Veček; za okružje Podr. Slatina: brat Milan Šulc; za okružje Slav. Brod: brat prof. Tanasijc Ilič; za okružje Vukovar: brat Ivo De Polo, to vanjski član brat mr. ph. Ferdo De* szathy (Valpovo). Ispričali su sc prosv. nadzornici:	prof. Antun Petkovič,
(Slav. Požega) i Stevan Šapinac (Dar* da) Toj jc sednici pretsedao prosve-tar župe brat A. F. Stanetti^ a prisustvovao joj je u ime uprave župe bi at
II. zamenik starešine St j. Vuičič, a u inic načelstva brat načelnik župe ing. M. Kvapil. Dnevni red tc plenarne sednice saopčili smo več u prošloni broju.
Več po obilnosti dnevnog reda i po važnosti pojedinih tačaka se vidi, da je ta L plenarna sednica * OZ ima-la veliko značenje. Sednica je započela u pol 10 sati, a bila je završena tek u 13 sati. Sve su navedene tačke prodi* skutovane, jedino sc je radi nedostat-ka vremena izostavita 8. tačka dnev* nog reda. Mnogo jc bilo razgovora o organizaciji i delokrugu prosv. nadzor* ništava po sok. okružjima, a naročito u vezi sa poboljšanjem prosv. administracije i statistike. Zaključene su razne mere, koje daju nade, da če sc taj kompleks prosv. rada znatno popraviti. Mnogo če ovisiti ne samo o kon-trolnom i nadzornom radu prosv. nad* zornika, nego i o njihovom in formati v* nom i inicijatornom radu. Dulja — a nadajmo sc i plodna — diskusija sc razvila oko pitanja sok. štampe u našoj župi. O stalnim župskim rubri* kaina u »Sok. Glasniku« te u drugim
raznim sedmičnicima i dnevnicima, koji izlaze na teritoriju naše župe. O loj stvari će ovih dana izići opširna okvužnica POŽ-a, o prosvetarima okružja i o braći novinarima naših jedinica ovisiće konačni uspeh ove na veliko zasnovane akcije. Zatim je iz* nesena zamisao osnutka župskog glasila, koja je velikim odobravanjem prihvaćcna. To je glasilo (kao meseč* nik u formatu »Sok. prosvete«) zamiš* Ijeno u prvom redu kao vesnik za službena saopštenja župsks uprave i svih njenih otseka, 110 irnao bi da donosi i sva potrebna metodička uput-stva za rad u vežbaonici (pogledom na telesno i na moralna vaspitanje), interesantne slučajeve iz sokolske prakse jedinica, kratke izveštaje iz Sok. okružja, te kratke vesti o radu jedinica. O celokupnom tom pitanju izra* diče se obrazloženi predlog sa tačnom kalkulacijom za upravu župe. Bilo je mnogo razgovora o Tyrševoj štafeti, koju sprema župa iz sedišta svih okružja u sedište župe u mesecu maju 1932. Tyrševe godine. O saradnji na tom poslu prosvetnih odbora (propa* ganda za ovu priredbu, popularizacija i tumačenje smisla štafete uopšte i u torn naročitom slučaju u najširim slo* jevima naroda, izrada pozdrava, koji če se prenašati itd.). Nadalje su dogovorne smernice, koje če se davati PO^ima jedinica, a o udeflu prosv. rad-nika na internom vaspitnom radu (okružnica POŽ broj 15). Konačno su se izmenjivale misli o sastavu jednog obaveznog kalendara priredbi za naše jedinice. Odrediče se, ikoje su pri* redbe obavezne za javne priredbe, a koji če se dani slaviti kratkim govo* rima pred vrstom samo u vežbaonici. No svakako če članovi POŽ i drugi prosv. radnici naše župe biti zamolje-ni za sastav uzornih predavanja i govora, koji če se umnožiti i razaslati svim jedinicama. O tom dnevnog reda izradiče POŽ obrazložene predloge za upravu župe.
Posle zaključka sednice pošli su vanjski i interni članovi POŽ na za-jednički ručak i ostali zajedno u ugodnom i bratskom razgovoru do polasko vlakova vanjskih izaslanika.
RAD PO DRUŠTVIMA I ČETAMA.
Đakovo. Uprava društva na svo* joj sednici uvela je novi metod in« spekcije, te je imenovala za svaku kategoriju vežbača svoga dežurnog pretstavnika Prosvetnog odbora dru* štva. 'Isti je dužan da prigodom vež-bi vrši inspekciju discipline — a ujed
110 da periodički održava predavanje
111 kratak govor pred vrstom. Imeno* vana su sledeča brača: Za članove: Đ. Bila, za. članice i ženski naraštaj: Dr. Ivo Kenfelj; za muški naraštaj: K. Lončarič i za decu: A. Morič.
Nedeljom popodne su uvedena redovna po.seia u Sokolani, koja poči-nju predavanjem (od 15 do 16 sati).
Durdenovac. Dana !4. novembra
o.	g. priredeno je spomen-veče rapal* skog dana sa sledečim rasporedom: L Značenje rapallskog dana, govori brat dr. I. Tičak. 2. »Tužna priča< (Rapallo) od Rik. Kataliniča Jer., re čituje Vjek. Božičanin. 3. »Pesma Istri«, peva podmladak. 4. »Jadi male Istrankc« od KI. Škalko, reci tj je Verica Petaros. 5. »Mojoj Istri« od Ka-taliniča Jeretova, recituje Fr. I eim dorffer. 6. »Gor čez jezero«, peva podmladak. 7. »Soča« od Simona Gre* gorčiča, recituje Katica Crnkovič
8. »Velebit i Učka«, dijalog od VI. Nazora, govore I. Smadilo i N. Pleše.
9. »Nada Istre«, slika u tri prizora od KI. Škalko, izvadaju članovi diletant* ske sekcije Sokola.
Brat dr. Tičak izneo je u vrlo V* pom govoru istoriju naroda u izgubljenim našim krajevima do 1018. a napose je prikazao sadašnje stanje naše bedne brače, koja stenju pod Italijom. Prikazao je svu veličinu naše nacionalne žrtve i dužnost Sokol* stva, da nikad ne zaboravi na zarob-ljenu braću. I deklamacija i pevanje i dijalog izvedeni su vrlo dobro. M no* gima se je suza zacaklila u oku. Prvi nastup diletantske sekcije i> »Nadi Istre« iznenadio je sve. čitav jedan sat držali su publiku u oojačanoj paž-nji, a kad je na koncu trog'asni zbor naraštaja zapevao pesmu »Iz bratskog ^agrljaja«, bili su burno nagradeni du-go rajnim pleskom. Proslava je pot-puno uspela. Dvorana Radničkog doma bila je puna.
Pleternica. J kod nas je prikazan film o Svcsokolskom sletu u Beo«ra-du. Unatoč lošeg vremena posetila^ su ga popodne mnogobrazna cteca iz Pie* ternice kao i okolišnih sela. Na večer je bilo članstvo te ostalo građanstvo, koje je pratilo prikazivanje vanrednim zanimanjem. — Održan je prednjački tečaj. Tehnički deo vodio je brat Drago Kovačič. Predavanja iz ostalih predmeta su održala brača Mr. Peleš, ing. Brlckovič, ing. Bauer te dr. Du< bokovič. Tečaj je polazilo 6 članova i ičlanice,
DRUŠTVENI PREDNJAČKI ISPIT
Položili su dr. pr. ispit pred komisijom Sok. župe u Osijeku dana 20. dccem* bra o. g. brat Josip Toth iz Brodskog Varoša i brat Mato Petriče v ič iz Tompojevaca, obojica načelnici. Proglašeni su sposobnim za prednjačke
štveni ispit i sestra Bariča Herce-gova iz Osijeka donjeg grada. Ona je proglašena odlično sposobnom za
prednjačku pomočnicu.
U FOND Dra PAVLA MERGEN-THALERA
Za daljnu izgradnju Sokolskog doma u Osijeku umesto venca na pokojni* kov odar položiše još:
Normanci d. d. za izradu
drva ...... Din 1.000.—
Sokol, društvo Vukovar Din 250.—
Do sada iskazano .
Din 1,250,-. Din 6.020.
„_________j	sp	__	r_____,____
pomočnike. Isti dan položila jo dru-
Ukupno položeno . . . Din 7.270.—
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE.
Sednica zbora društvenih načelni«
ka održana je 6. decembra o. g. u Osi* jeku u velikoj dvorani Komore za tr-govinu, obrt i industriju. Bilo je za* stupano 67 jedinica, dakle dovoljno slab odziv. Zboru je pretsedavao žup-ski načelnik brat ing. Miloš Kvapil, a večanja su trajala od 9 do 13 sati. Toj sednici su prisustvovali od uprave župe brača: starešina D. Petrovič, za* menik starešine D. Reti, prosvetar žu* pe A. F. Stanetti, te članovi uprave'S. Borbaš i J. Gamberger. Prigodom pozdravne reči setio se načelnik župe prerane smrti brata Dra P. Mergen-"* thalera, te je zbor ustajanjem i klicanjem »Slava« odao počast njegovoj uspomeni. Zatim je starešina župe u markantnim črtama ocrtao današnji položaj Sokolstva i govorio o velikim zadačama, koje nas čeka ju u 1932. go* dmi. Naglasio je veliku potrebu sokolskih radnika kod naglog porasta naše organizacije i ikako treba da su jedilnice oprezne pri izboru ličnosti sokol, funkcionara. Ne samo sprema, nego dobra volja i oduševljenje za intenzi-van sokolski rad treba da je jedino merilo. Posle starešine pozdravio je zbor prosvetar župe, te je naglasio važnu potrebu potpunog sklada i traj* ne saradnje tehničkih i prosvetnih so* kolskih radnika, spomenuvši, da je ta-kova zdrava i uspešna kolaboracija potpuno postignuta u upravi župe, te apeluje, da se to što intenzivnije pro* vada i u jedinicama. Sledio je izveštaj načelnika župe, Ikoji je bio veoma sve-stran i stvaran. Spomcnuo je sve zna* čajne priredbe župe: župske prednjač* ke tečajeve u Osijeku (7-dnevni u martu, 3-nedeljni u martu i u julu), kratke okružne tečajeve (6-dnevni u B. Manastiru i D. Miholjcu, 4*dnevni u P. Slatini), župski slet i takmičenja u Vukovaru (15. i 16. augusta) i okružne sletovc (u Vinikovcima, Sl. Požegi, D. Miholjcu i Sibinju), a leonačno takmičenja, koja su sva okružja održala pred župski slet. Na saveznoj utakmi-ci za prvenstvo u odbojci u Mariboru zastupala je župu vrsta Sok. društva Vukovar. Kod sviju spomenutih pri* redbi naglašeno je dovoljno slabo učešče jedinica, što dokazuje, da se u širokim masama našeg članstva potce* njuje velika važnost javnih priredbi, te važnost medusobnih veza. Posle te-meljitog izvejstaja o obavljenom radu prešlo se na raspravu o programu rada za god. 1932. U glavnom su to bili zaključci i elaborati, koji su več prošli načelništvo i tehnički odbor župe. Kod tih stručnih referata o vež* bama za god. 1932., o redu natecanja,
o	statistici itd. potpomogli su načelnika naročiti referenti brača: F. Babič, J. Šafar i A. Šijanovič. Na predlog na* čelništva popunjena je ispitna komisija za župske prednj. ispite sa bratom D. Mukom i sestrom S. Kovalskom. Zaključene su sledeče župske priredbe za god. 1932.:	župski omladinski
slet i natecanje u Osijeku 15. i 16. maja. Učešče na sletu je obavezno i za sve vežbače(ice), prijavljene za slet u Pragu. Program natecanja dece je detajlno izraden i štampače se u po-sebnoj Iknjizi. Za natecanje ostalih kategorija uzeče se program takmiče* nja Č. 0. S. 1932. godine. Zatim je prihvačena zamisao o Tyrševom šta-ietnom trčanju, koje če sc održati u mesecu maju 1932. iz sedišta okružja u Osijek. Radi pomanjkanja vremena skinuta je sa dnevnog reda rasprava o novom redu za dodelivanje župske prelazne naraštajske zastave, te če se ta stvar raspraviti na sledečoj sednici zbora (28. februara 1932.). Na završet-ku sednice podnesen je opširan izveštaj o vodenju statistike pohadanja vežbi i o ispunjavanju novih mesečnih statističnih karata.
Na sednici nisu bile zastupanc slede* če jedinice:
Okružje Djakovo: Bekctinci, Be* ravci, Bračevci, Čajkovci, Djakovačka Satnica, Gorjani Preslatinci, Pridvor-je, Strizivojna, Tomašanci, Velika Kopanica i Vrpolje.
Okružje Donji Miholjac: Cadja* vica, Kapelna, Podr. Moslavina 1 Vi-ljevo.
Okružje Našice: Bankovci, Bu* dimci, Donja Motičina, Feričanci, Našice, Našički Markovac i Velimirovac.
Okružje Osijek: Batina, Beli Ma-nastir, Branjin Vrh, Čepin, Čepinski Martinci, Habjanovci i Jagodnja'k.
Okružje Podr. Slatina: Bakič, Če-ralije, Gornji Miholjac, Hum, M edin* ci, ‘Nova Bukovica i Sladojevci.
Okružje Slav. Brod: Andrijevct, Br. Drenovac, Lužani, Podvinje, Si-binj, Slobodnica i Svilaj.
Okružje Slav. Požega: Aleksan-drovac, Bektešiko Gradište, Buk. Frk-ljevci*Kadanovci, Grabarje, Jakšič, Kaptol, Kutjevo, Mitrovac, Pleternica, Poreč, Pož. Brestovac, Radovanci, Ru» ševo, Velika i Vilic Selo.
Okružje Vinkovci: Antin, Gradi* šte, lvankovo, Jarmina, Komletinci, Markušica, Novo Selo, Nuštar, Sla-kovci, Soljani, Stari Mikanovci i Šti« tar.
Okružje Vukovar: Berak i Lovas.
IZ NAŠIH JEDINICA.
Najstariji vukovarski Soko. Brat Đorđe Derikladič, upravitelj osnovne škole u penziji, najstariji je član Sok. društva Vukovar, a roden je 1854. godine. On je jedan od najidealnijih So* kola i rodoljuba svoga doba. Iako je u 78. godini života, živo se interesuje za sve kulturne i nacionalne prilike. Ima mnogo zasluga za budenje nacionalne svesti u Bosni i Hercegovini pre svetskog rata. U osnovnoj i sred-njoj školi bio je jedan od najboljih daka. Roden je u čereviču. Sada živi povučeno u Vukovaru sa malom pen-zijom, ali u ovog divnog brata starine plamen ljubavi prema Sokolstvu ni u starim godinama nije utrnuo, što do* kazuje i činjenica, da je prigodom posvete sokolske zastave u Vukovaru (15. augusta ove godine) darovao za zastavu Din 1000 svoga priloga, te je iza vlastelinstva Eltz, gradskog^ načelstva i sokolske porodice Vučenovič
on najviše priložio, držeči se one narodne: »Boj ne bije svetlo oružje, več boj bije srce u junaka«.
Buduči krepkog i snažnog zdrav-lja, svuda hita, kamo ga Sokolstvo
Brai Dorde Derikladič
pozove. Nedavno je bio na pogrebu brata zamenika saveznog starešine, pokojnog dra. Pavla M c rge n thalera. Ako mu Bog da zdravlje, poči če sa vukovarskim Sokolima u zlatni Prag na deveti svesokolski slet.
Župa Slišal* - Ri/eJca
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAMET-KANTRIDA.
Granično Sokolsko društvo Zamet-Kantrida svečano je i ove godine proslavila dan narodnog Ujedinjenja. Za odlično uspelu akademiju, na kojoj su nastupilc sve vežbače kategorije, oso-bita je zasluga društvenog načelnika
elana. Preustrojenjem sokolske organizacije nastao je življi rad sa mnogo poleta, tako da je sada gotovo iz svake kuče po koji član društva. Nadati se je, da če doskora biti organizovani u društvo svi meštani.
Da društvo ima tako lepih uspeha u poslednje vreme doprinela je mnogo novoosnovana društvena čitaonica i knjižnica, koja več broji oko 550 knjiga.
	
prihvačaju. Brat tajnik čtta poslanlcu
prvog zamenika staroste, ikoja Je bila pomno zaslušana. Setra Vjcročka Kt©i
tič deklamira vrlo lcpu prlgodnu рек= mu, te je i zasluženo pobrala burU pljeska. Brat prosvetar V, Kovač drži
Pripadnici Sokolskog društva »Zamel - Kanlrlda«
i društv. načelnice. U programu nastu-pio je i društveni pevački zbor, kao i tamburački otsek, a sudelovala je i Jug. čitaonica Srdoči sa svojim odlič* nim pevačkim zborom.
Ovo je društvo osnovano 1908. god. Do svetskog rata u župi Vitezič bilo je veoma aktivno. Početkom 1914. god. počelo je graditi svoj sok. dom, koji nije radi početka rata bio dovršen. Postavljenjem drž. granice izme-du naše države i Italije, ostao je taj dom u italijanskom području, te su^ ga Italijani preudesili za svoju propa* gandističku crkvu. Članovi bivšeg, a i sadanjeg društva, bili su često proga-njati po austrijskim a zatim i po italijanskim vlastima. Društvo nije radi-lo od početka rata do svršetka okupacije, t. j. do 1924. god. Od toga doba do 1930. god. radilo se, ali bez večeg
SOKOLSKO DRUŠTVO BAŠKA.
Sokolsko društvo Baška proslavilo je naš narodni i sokolski praznik, uz učestvovanje brojnog pučanstva Baš* kc, na dostojan i svečan način, kako se i dolikuje jednoj sokolskoj jedinici na granici naše domovine.
Na dan 1. decembra u 8’30 sati zakazan je bio zbor članstva pred so-kolanom. otkuda je krenula povorka, pod vodstvom društvenog načelnika br. I. Krstulje, u crkvu. Nakon zavr-šenih crkvcnih obreda krenula je po* vorka u sokolanu gde se uz prisustvo-vanje pretstavnika vlasti i korporacija, održala u 11 sati svečana sednica. Iza otsvirane državne himne po dru* štvenoj glazbi, koja je tog svečanog dana po prvi put nastupila pod vod* stvom marljivog kapelnika br. Kušeca, te otvorenja svečane sednice po starešini br. F. Katariniču, i čitanju poslanice I. zam. starešine SKJ, održao je br. Katarinič predavanje o značenju
1.	decembra s gledišta narodnog, dr* žavnog i sokolskog.
Nakon svečanog prevodenja so* kolske dčec u sokolski naraštaj i so* kolskog naraštaja 11 članstvo, polaga-
Tokom ove godine proslavilo je ovo društvo sve proslave, i održalo nekoliko uspelih akademija. Dalo je neke dramske komade, održavalo javna i društvena predavanja, sudelovalo kod sletova sa lepim brojem članstva, polazilo na izlete i sudelovalo kod»prire« daba okolnih sokolskih i drugih nacionalnih društava u svome sedištu, kako i u okolici.
U ovome mesecu ishodilo je kod društva za Narodno prosvečivanje u Sušaku, da se drže poučna predavanja uz filmsko prikazivanje, što se vrlo dobro posečuje.
Ovo je društvo naj bolj i garant za održanje i širenje nacionalne svesti u ovoj istaknutoj graničnoj tačei naše domovine. Kad bi se pak moglo doči do vlastitoga sokolslkoga doma, bio bi uspeh potpun.
nja zaveta novih članova, predaje diploma, te otpevanih i otsviranih neko*
liko prigodnih komada, bila je zaključena svečana sednica. — Posle sedni-cc prošla je povorka mestom. Pred opčinskom zgradom otsvirana je sokolska koračnica, načelnik br. Pajalič pozdravio je i zahvalio se u ime opči-ne Sokolskom društvu na uspešnom i patriotškom radu.
Uvečer u 8 sati održana je uz pratnju sokolske glazbe svečana akademija u sokolani ,na kojoj su nastu-pile sve kategorije pod vodstvom svo* jih marljivih prednjaka.
Ustrajnim i požrtvovnim radom, prikazan je svestrani sokolski rad na ovoj uspeloj akademiji, a pojedine vežbe bile su izvedene dobro i tačno. Moralni uspeh bio je odličan. Soko.
SOKOLSKO DRUŠTVO DELNICE.
Dana 1. decembra održana je u ovdašnjoj sokolani akademija Sokolskog društva pred punom dvoranom irzvaniku. Akademiju otvorio je brat potstarosta dr. Tausani lepim govo* rom, osvrčuei se na prošlost Sokolstva. Završuje poklikom: kralju, starosti Sokola i Jugoslaviji, što svi prisutni
prigodno predavanje o 1. decembru. Zatim članstvo polaže zavet, a gin* ba svira sokolsku koračnicu. Osim to« ga otsvirala je vrlo lepo još nekolike koncertnih točaka.
Govor brače dr. Tausanija 1 Kovača bio je tako lep da su evl blH ushičeni a pri spominjanju crnlh dana naše istorije potreseni. Ova je akademija uspela preko očekivanja i u dostojnom tonu dana, koji M je slavio. — M. B.
SOKOLSKA ČETA LIC. '
Sokolska četa Lič na poticaj Sa* veza SKJ, sakupila je na svojem delo^ krugu 1000 kg krumpira za postradale od suše. — Taj krumpir otpremljen je posredstvom školskog odbora PCK u Fužinama na sedam škokkih kuhinja u Lici i to: Krbavici 200 kg, Čet* luku 200 kg, Alanu 200 kg, Švici 100 kg. Kutarevu 100 kg, Jablancu 100 kg i Cestričkom Sušnju 100 kg.
Nadamo se, da je ovim darom bar donekle ublažena beda gladne školske dece u tomc postradalom kraju.	_____
Župa Novo metuto
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVO MESTO.
V spomin pok. br. prosvetar ju Jožetu Kovaču.
Na praznik 8. t. m. nas je nenadoma zapustil br. Jože Kovač, naš društveni prosvetar, profesor na tukajšnji realni gimnaziji. Na predvečer svoje prerane smrti je bil še pri seji društvenega odbora, drugega dne je imel ob 11. uri predavati v župnem prednja-škem tečaju.
Nekoliko pred 10. uro pa je potrkala bleda smrt na vrata njegovega stanovanja in našega Jožeta ni bilo več. Bled, mirnega izraza v obličju, je legel in strmel v nas, ki smo hodili kropit ga. Zdelo se nam je, da spi in bali smo se motiti ga v snu, gledali smo v njegovo markantno dobrodušno obličje in pričakovali, da se prebudi in pojde vnovič z nami v svet, v življenje, v vrvež vsakdanjosti.
Zaman smo čakali. Tužno so peli zvonovi, v naših srcih se je naselila žalost, vbilo nas je grenko izpoznanje — prof. Kovača našega brata, ljubeznivega tovariša, prijatelja ni več. Ležal je med cvetjem, ki so mu ga znašale mlade in hvaležne roke, ležal je mirno v polumraku, mimo njega so pa hodili vsi, ki so ga poznali, vsi, ki so ga ljubili in mu izkazovali zadnjo čast. Šele zdaj smo spoznali, kaj nam je ugrabila smrt, šele zdaj smo občutili praznoto okoli sebe. Od nas je odšel organizator, od nas je šel predavatelj, zapu stil nas je mož, ki nam je jasno kazal skupno pot, ki ne pozna stanovskih in drugih predsodkov. Njegov veliki duh je dosledno izvajal načelo demokracije, pravega bratstva in jugoslovenskc misli ne oziraje se na stan, na družab ni položaj. Nenadomestljiv je. Ni ga med nami, ki bi imel njegovo vero, ni ga, ki bi imel njegovo ljubezen do dela za resnični napredek, in blaginjo celokupnega naroda.
Kaj je naša srednješolska mladina izgubila, je brez fraz povedal njegov učenec na grobu. Odšel je v večnost njen vzgojitelj, njen voditelj, njen oče.
Pokojni brat je bil rojen 14. aprila 1894. v Št. Janžu, kjer je preminul največji sin našega malega rodu dr. Janez Evangelist Krek. Nadarjeni deček, jc hodil v osnovno šolo v Št. Janžu in v Škofji Lolki, odšel v gimnazijo v Ljub* ljano, nato študiral filozofijo na Dunaju in v Zagrebu. Skoro ves čas svojega službovanja je deloval na realni gimnaziji v Novem mestu, kjer je slovel kot izboren zemljepisec in zgodovinar. Premnogo je dijakov, ki ga ohranijo v najlepšem spominu. Bil je siccr strog profesor, a izvrsten predavatelj in odličen pedagog. Samim siromakom je bil pravi oče svojim dijakom in kolikokrat ni vedela pri njem levica, kaj je delala desnica. Bil je mož, ki ni storil samo, kar je moral, temveč kar je mogel, to je delal v prid mladine.
V četrtek 10. t. m. smo ga spremljali na njegovi zadnji poti. Ne bora našteval udeležencev. Rečem le, da je šlo za njim vse Novo mesto, za njegovo krsto, ki so jo nosili osmošolci, so šli prijatelji in znanci od bluu In daleč. Najbolj je ganila udeležba kmečkih fantov in deklet, dokaz priljubljenosti, da ga je spremljalo na pokopališče preprosto ljudstvo, da je šla za njim in pred njim mladina.
Sokol je spremljal najboljšega člana, mladina skrbnega očeta in prijatelja, preprosti narod svojega sina, ki ni v mestnem življenju pozabil nanj. Pomembni so bili govori br. Vašlča, župnega staroste, prof. Jerana za profesorsko udruženje, ravnatelja Masla kot šefa in druga v poklicu. Toda govor osmošolca Uršiča, ki mu je govoril v imenu vse mladine kot vzgojitelju, v imenu osmošolccv kot razredniku, v lastnem imenu zahvaljujoč se umrlemu dobrotniku drugemu oSetu, Je gnnll
Kosija ~ Fonsier + društvo za oj»igiiran|e i reosiguranfe ♦ Beograd
navzoče, da je pridušeno ihtenje, ponekod prav jok odmeval po prostrani božji njivi. Pa žalostinke, med njimi oktet, ki ga je pokojni tako rad posluša!. Prihiteli so njegovi člani — danes visokošolci, in mu zapeli pred cerkvico. Žalostno so plapolale baklje v večernem mraku, še tri salve častne čete in odhajali smo. Težke grude so zabobnele na njegovo krsto, mi smo nemi odhajali. V srcih nam je bilo hudo, tako hudo, da tega ne popiše nobeno pero.
Počivaj v miru, anima pia, Ti je zaklical govornik na grobu, počivaj v miru brat Kovač. Preostalim pa naj bo v tolažbo zavest, da sočustvuje z nji* mi Dolenjska, da čutimo vsi, da je padel junak.
V	zadnji društveni seji je bil izredno razpoložen in nas presenetil z množico predlogov, ki so bili sprejeti in ki tvorijo najlepši spomin v notranjem delovanju Sokola.
SOKOLSKO DRUŠTVO TOPLICE PRI NOVEM MESTU.
Naše društvo je bilo primorano v zadnjih tednih prekiniti s telovadbo, ker se je moralo izseliti iz svojih do* sedanjih prostorov, ki jih je imelo v zidani baraki, ki je bila last socialnega skrbstva. Baraka se jc morala namreč v smislu pogodbe s posestnikom zemljišča podreti ter mu isto vrniti v takem stanju, kot je bilo pred 16 leti. Vsled tega je bilo društvo primorano, da si uredi telovadnico v lastni hiši, ki jo je kupilo kot stavbišče za bodoči Sokolski dom. Zasilno urejena telovadnica sicer niti od daleč ne odgo* varja najskromnejšim zahtevam telo« vadnice, vendar je boljše nekaj kot nič. Tako si je društvo vsaj za tekočo zimo zasilno uredilo svoje lokale, da bo v njih mogoče v skrčenem obsegu gojiti svojo sokolsko nalogo. Zaradi preurejanja in selitve je telovadba morala v zadnjem času prenehati, kar je seveda vzrok, da društvo ni prire* dilo za praznik narodnega ujedinjenja in sokolski praznik običajne telovadne akademije. Zadovoljiti smo se za letos pač morali le s proslavo potom javne seje društvene uprave.
Ob osmih zjutraj na praznik narodnega ujedinjenja se je društvo udeležilo službe božje, nato pa pro= slave, ki jo jc priredila šolska mladina v šoli. Ob desetih pa se je vršila slavnostna seja v novo zasilno urejeni in lepo okrašeni telovadnici. Slavnosti so prisostvovali vsa sokolska deca in naraščaj, mnogo članstva ter župan kot zastopnik občine, zastopniki Žan* darmerije, finančne kontrole, gasilcev, društva kmečkih fantov in deklet ter precej občinstva. Slavnost se je pričela z državno himno, nakar je br. starosta Gregorc otvoril slavnostno sejo, pozdravil zastopnike korporacij in društev ter vse navzoče. Posebno pa je veljal vdanosti pozdrav najvišjemu sokolskemu bratu, ujedinitelju kralju Aleksandru, kat<*r*>wi so v«: navzoči vzkliknili trikrat Zdravo! Nato se je prečitala poslanica prvega podstaroste br. Gaogla. Slavnostni govor o pomenu praznika je imel starosta br. Gregorc. Od dece k naraščaju so bili prevedeni trije dečki, dva brata pa od naraščaja k članstvu. Zaobljubo je položilo 9 bratov in 3 sestre. Slavnost, ki jo je zaključil br. starosta s pozivom na vztrajno in neumorno delo ter razšir*
jenje sokolske misli, je odlično uspela ter je na vse navzoče napravila najgloblji vtis.
V torek dne 8. decembra otvori sokolsko društvo novo postavljeni oder s šalo v 3 dejanjih »Vozelj«, kar bo tudi uvodna gledališka predstava v letošnji zimski dobi, Dramatski odsek hoče biti letos zelo marljiv in prirediti čim več kulturnih prireditev.
SOKOLSKO DRUŠTVO TREBNJE.
Naše društvo je poleti pridno sodelovalo s posameznimi oddelki na vseh nastopih Miren. sok. okrožja in celo na nastopu v Novem mestu je vrsta na orodju pokazala mnogo lepih sestav. Krona poletnega telovadnega dela je bil društveni javni nastop, 13. septembra, ki je uspel z vsemi oddelki. Dopoldne istega dne sc je vršila meddruštvena štafeta 400 X 200 X 100 metrov, v kateri je zmagala vrsta So* kolskega društva Višnja gora, ki je tudi prejela diplomo. Tudi domača vrsta je dosegla lep čas.
V okviru župnih tehničnih prireditev se jc vršil v Trebnjem na sedežu okrožja lahkoatletski tečaj, ki sta ga vodila absolventa savezne šole s. Hauptmanova in br. L. Ambrožič v času od 6. do 13. septembra. Uspeh je bil pozitiven.
Župne tekme, ki se je vršila 4. oktobra v Novem mestu se je udeležilo tudi naše društvo z vrsto članov. Lepe rezultate je dosegel za vrsto br. Rebernik Drago, ki je dobil celo diplomo.
Dne 15. novembra je izvršil dru* štveni prednjaški zbor domače tekme članstva, ki so pokazale zlasti v mlaj* ših vrstah mnogo zelo razveseljivih rezultatov. Zmagovalec je bil v srednjem oddelku br. Bogo Žgajnar, v niž* jem oddelku pa br. Stariko Kožuh. Oba sta prejela s 5. vrsto nižjega oddelka 1. decembra na slavnostni sokolski seji lične diplome kot spomin na prvo društveno tekmo.
Vsi oddelki so se z največjo vne* mo vrgli na pripravo decemberske telovadne akademije, ki se je vršila v nedeljo 13. decembra popoldne na Marofu z novimi dobro naštudiranimi točkami, ki so prav ugajale. Prvič je nastopil moš'ki naraščaj, ki je bil na sokolski praznik slovesno preveden iz vrst dece v naraščaj. Razveseljiv je bil nastop 70 broječega števila vseh telovadečih, ki so ob zaključku zgra* dili mogočno skupino v pozdrav kra* lju in domovini. S to akademijo je najdostojnejše proslavilo društvo 1. in 17. december ter vstop v Tyrševo leto.
Društveni prednjaški zbor pa tudi skrbi za nadaljnjo vzgojo. Ob ponedeljkih se vrše redne prednjaške ure, pa tudi v župni prednjaški tečaj, ki se sedaj vrši v Novem mestu, pohaja 5 članov, kar je dokaj našega pozitivnega stremljenja po resnem sokolskem delu. Tako bo šla naša telovadnica v novo leto z veseljem in upanjem na še lepše uspehe.
Pa tudi prosvetno se društvo razvija vzporedno s telovadnico. Omenim naj posebno sokolsko javno knjižni* co, ki šteje že danes nad 500 lepih, res izbranih knjig. Za Miklavža je PO obdaroval najrevnejšo sokolsko deco, pripravlja pa za zaključek tega leta zabaven Silvestrov večer. Predavanja se vjše v okviru telovadnice, pač pa
so za januar in februar v načrtu mla* dinski popoldnevi. Pridno pa se sokolska deca udeležuje pravljičnih ur našega radia, kjer jih posebno razve* seljuje s svojim pripovedovanjem s. Manica Komanova, ki jo žele poslušati še in še ... Tudi sokolski tisk je v društvu na dostojni višini, kar je znak pravilnega sokolskega pojmovanja.
Polagoma prihaja sokolska misel tudi v srca naše šolske dece, ki prav z veseljem hodi v sokolsko telovadnico.
V	splošnem prehaja naše društvo v novo leto z lepimi nadami in s stremljenji vedno višje za Tyršem. Zdravo!
Ž.upa Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO VEPROVAC.
Na svečan način proslavljen je
1.	decembar i u našem mestu. Uoči toga dana priredena je sa Strane So-kolskog društva i ostalih prosvetno-kulturnih društava veličanstvena povorka sa bakljadom i muzikom, koja je prolazila svima ulicama, pračena burnim oduševljenjem meštana. Sutra-dan je održano u ovdašnjoj rimokat. crkvi blagodarenje na kojem su uzeli učešča pretstavnici mesnih vlasti i svih mesnih udruženja i društava kao i veliki broj meštana. Uveče je priredena sokolska akademija s obilnim programom, koja je izvedena na opšte dopa-danje i postigla kako u moralnom, tako i u materij alnom pogledu odličan uspeh. Naročita pohvala za trud na organizovanju i uspehu akademije ide bratu Ljubiši Stefanoviču, načelniku Sokolskog društva. Posle programa razvila se zabava.
SOKOLSKO DRUŠTVO BAČKA TOPOLA.
Sokolsko društvo u Bačkoj Topoli proslavilo je 1. decembar o. g. kao svoj sokolski i državni praznik dostojanstveno i vrlo svečano uz učešče pret-stavnika državnih vlasti, raznih udruženja i mnogobrojnog gradanstva.
Svečanost je počela još u ponede-ljak 30. novembra, kada je celo mesto bilo okičeno državnim zastavama, a uveče u 6 časova prošla je glavnim ulicama bakljada sa muzikom i četom dobrovoljnog vatrogasnog društva, u kojoj je učestvovalo i Sokolsko društvo sa svojim članstvom.
Sutradan u 9 časova ujutro krenula je iz sokolane impozantna sokolska povorka sa muzikom dobrovoljnog vatrogasnog društva, ueenicima sviju škola i skautima u sve crkve da prisu-stvuje blagodarenju.
U 11 časova pre podne u vrlo de-korisanoj sokolani, u kojoj su bili pretstavnici državnih vlasti i delegati svih kulturnih i humanih ustanova, celokupno članstvo svih kategorija i mno-gobrojno gradanstvo, otpevana je državna himna, a zatim je^ otvorio svečanu sednicu starešina Sokolskog društva, brat Kosta Lavirac, koji jc odr-žao patriotski govor, pračen odušev-1 j enim klicanjem Njihovim Veličan-stvima Kralju i Kraljici, tc starešini Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Kr Vis. Prestolonasledniku Petru. Tajnik Sokolskog društva brat Stanko Kovačevič pročitao jc poslamcu Saveza,
Mariborska tiskarna d. d. Maribor, Jurčičeva ulica št. 4
Telefon int. 20-24, 21-75, 26-70
Tiskarna Litografija Knjigoveznica Založništvo Plakaterski zavod
Hotel - Pension
Vlastito kupaiiite
„JADRAN*4 SUŠAK potpuno renovirano
Pod novom upravom
ručuju se vlasnici
M. V. KUND1Ć
Ivan Kacin
Ljubljana, Tabor št. 6
Tvornlca harmonijev in pianinov po najnovejši konstrukciji Uglašuje in popravlja klavirje, harmonije, zamenjuje, prenavlja. Društvom popust Večletna garancija. Cene nizke. Zahtevajte cenik. Na obroke.
RUDE in KOVINE
RD.D.3
LJUBLJANA, MASARYKOVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
En gr os:
svinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina, cinkovo belico (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, staro kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
Sjemena
za polje i vrt na veliko i malo nudi
Sever & Ko
LJUBLJANA
Tražite ejenik 1
upučenu Sokolima. Zatim je prosvetar brat Stevo Setenčič održao lepo predavanje o značaju 1. decembra, a na-kon toga izvršeno je prevodenje dece u naraštaj, a svi novi članovi položili su sokolski zavet uz prigodan govor starešine brata Koste Lavirca, u kojem ih je pozvao, da ostanu verni sokolskoj ideji, ne tražeči za sebe ni koristi ni slave.
Uveče, u prostorij ama hotela »Ka-sina«, održana je svečana sokolska akademija sa obilnim programom uz učešče svih kategorija članstva, koja je bila odlično posečena. Sve tačke na programu izvedene su vrlo dobro i bile nagradene srdačnim aplauzima mno-gobrojnih gledalaca. Zasluga za uspešno izvodenje ovc akademije pripada načelniku društva bratu Vinku Arasu
i	agilnom članu bratu Vladislavu Buh-valdu.
Ž.upa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO PALE.
Sokolsko društvo Pale proslavilo je i ove godine na svečan način dan našeg narodnog ujedinjenja 1. decem* bar. U 9 sati pre podne učestvovalo je s celokupnim članstvom u ovdaš-njim crkvama na blagodarenju. U 11
sati održana je svečana sednica društva. Sednicu je otvorio starešina brat Risto Doder i u kratkim potezima ocrtao značaj dana, ističuči ogromne zasluge Nj. Vel. našeg uzvišenog Kralja, koji je znao u najtežim časovima prevesti svoj narod preko najstrašni-je golgote i osloboditi ga.
Zatim je načelnik brat Kureš pročitao poslanicu Saveza Sokola kralj. Jugoslavije upučenu sokolskom tabo* ru, koju su prisutni saslušali i burno a!klamovali. Potom se pristupilo prevodu članstva iz nižih u više kategorije i izvršenju zaveta. S ove sednice upučene su pozdravne depeše br. Sa* vezu i župi.
U 8 sati navečer održana je svečana akademija, koju je sa lepim govorom otvorio prosvetar društva br. Ljubomir Rajakovič. Kao treča tačka programa bile su vežbe muške i ženske dece, kojc su izvedene s mnogo volje i uvežbanosti. Impozantna i najbolja tačka programa bila je vežba »Mornari«, koju su izvele članice veslima u mornarskom odelu. S ovom vežbom zaista su pokazale da nisu žalile truda ni vremena da vežbe is* padnu što bolje. Publika ih-je odu* ševljeno pozdravila dugotrajnim aplau-zom. Konačno je nastalo sokolsko veselje s igrom i pesmom.
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska: E. Gangl: O sokolski ideji.
II.
III.
IV.
V.
VI.
VII.
VIII. VIII. a
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst.) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin: Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 25 Din
Dr. Viktor Novak: SLESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
^Jugoslovenska Sokolska ^Matica
Jujubljana, ^Narodni dom ‘telefon 25-43 / Stačun poštanske štedionice £jubljana 13.831
Oglašujte u »Sokolskom Glasniku«!
JUGO SLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
TTciSTROVAMA ZADRUGA S OGRAN1ČENIM JAMSTVO tf
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koj« s« potrebne za izvadjanje Diograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjigi i brošure sokolsko- programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MA TiVA, LJUBLJANA, ^OONJ DĆM JELEFON UHOJ 2s.43. - POSTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA:	13.8JI
ZAHTEVAJTE cenik
Izdale Savez Sokola kraljevine
Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Sijepan Čelar • Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu i oglase odgovora Mica Ko. če a Tiska UCItelJska tiskarna (predstavnik Irance Štrukelj); svi u Ljubljani