KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 3 7 (1)
PATENTNI SPIS BR. 8594
Kreuiz Theodor, Moravska Ostrava, Č. S. R.
Viseči zid.
Prijava od 13 novembra 1930.
Važi od 1 aprila 1931.
Predmet ovog pronalaska jeste viseči zid iz ploča, koje su izvedene iz odgovarajučeg gradivnog materijala, na pr. betona, šljaka Heraklita, kalo riga ili torne sl., koji se sa-stoji iz pojedinih ploča, koje su po horizontalnim oslonim površinama medusobno čvrsto vezane pomoču unutrašnje horizontalne armature, a po spoljnim bočnim površinama vezane su pomoču spoljne vertikalne armature, koja se sastoji iz gvozde-nih slapova, koji su zakvačeni u ivici zida ili u krilu i koji su pomoču poprečnih ži-čanih petlji vezani u čvrstu mrežnu kon-strukciju.
U načrtu je radi primera predstavljen jedan oblik izvođenja pronalaska i to sl. 1 pokazuje viseči zid u izgledu sa strane, dalje sl. 2 pokazuje u uvečanom razmeru vezivanje armature u izgledu sa strane, sl. 3 je izgled odozgo na sl. 2, sl. 4 je vezivanje armature dvojnog zida u izgledu odozgo, sl. 5 je vertikalni presek iz sl. 2 za vreme rada pri umeštanju horizontalne i poprečne armature., sl. 6 je isti presek sa gotovom armaturom sl. 7 je vertikalni presek dvojnog zida sa gotovom armaturom i sl. 8 predstavlja način vezivanja armature u izgledu odozgo u znatno uvečanoj razmeri, sl. 9, pokazuju pojedine zidne ploče u izgledu sa strane, sl. 10 u čeonom izgledu i sl. 11 u izgledu odozgo.
Viseči zid po pronalasku biva građen iz pojedinih ploča 1 koje su postavljene po svojoj višini, i koje bivaju izvođene iz odgovarajučeg gradivnog materijala, na pr. betona, šljake, Heraklita, kalofriga ili torne
sl. Radi povečanje adhezije zidnog lepa, ploče 1 imaju po spoljnim bočnim površinama odgovarajuče vertikalne brazde ili žlebove 2 (sl. 8), u koje bivaju stavljeni i vertikalni slapovi 3 spoljne vezne armature, koji sa svoje strane svojim slobod-nim krajevima bivaju zakvačeni u među-spratnice ili u venac iz armiranog betona. U gornjim oslonim površinama ploče 1 imaju podužne žlebove 4, koji zajedno sa suprotnim donjim oslonim površinama ploča 1 obrazuju zatvorene i preko cele dužine zida pružene kanale (sl. 5 — 7), u koje bi vaju umešteni horizontalni gvozdeni štapo-vi 5, koji su svojim krajevima zakvačeni u ivični zid ili krila i koji služe za unu-trašnju veznu armaturu. Horizontalni sastav-ci 6 između pojedinih ploča 1 bivaju pri radu snabdeveni sa poprečnim otvorima i to tako, da na obe strane vertikalnih Slapova 3 budu poprečno postavljanj gvozdeni štapovi 7 (sl. 5) i u sastavku bivaju ulive-ni pomoču vezujučeg maltera. Po stvrdnja-vanju vezujučeg sredstva, poprečni štapovi 7 bivaju izvučeni tako, da u sastavku 6 osta-ju otvori koji zatim u zidu obrazuju ceo sistem poprečnih otvora, kroz koje tada bivaju provučene i zategnuie žičane petlje, koje preko horizontalnih štapova 5 vezuju oba naspramna spoljna vertkalna štapa 3 armature u čvrstu gvozdenu rešetkastu konstrukcija.
Po potrebi može viseči zid biti graden i dvostruko i trostruko, pri čemu radi do-bijanja izolisanog prostora u zid bivaju ume-štene vertikalne letve 9 (sl. 4 i 7).
Din. 10.
Zid može biti graden bez podložnih gredica prostim umeštanjem ploča, pri čemu preko otvora u zidu, kao vrata, prozora i torne sl. nije potrebno premošćavanje, usled potpuno pouzdane veze celog zida, koji postaje time, šlo gvozdena armatura putem vezivanja pomoću petlji sadrži početni na-pon zatezanja usled čega biva izbegnut normalen rad zida, t. j. biva izbegnuto sle-ganje i bočno izvijanje zida, kao i obra-zovanje pukofina.
Patentni zahtevi:
1.	Viseči žid iz ploča, koje su izvedene iz odgovarajučeg gradivnog materijala, na pr. betona, šljake, heraklita, kalofriga ili torne sl. naznačen time, što je obrazovan iz pojedinih ploča, koje su po horizontalnim oslonim površinama vezane pomoču unu-trašnje, a po spoljnim bočnim površinama vezane pomoču spoljne vertikalne armature, koja se armatura sastoji iz gvozdenih šta-pova koji su zakvačeni u ivice zidova ili krila i koja pomoču poprečnih žičanih petlji biva vezana u čvrstu rešetkastu konstruk-ciju.
2.	Viseči zid po zahtevu 1 naznačen time, šlo pojedine ploče (1), radi povečanja adhezije zidnog lepa, po spoljnim bočnim površinama imaju odgovarajuče vertikalne žlebove ili brazde (2), u koje se stavljaju i vertikalni štapovi (3) spoljnog veznog armiranja, i u gornjim oslonim po-
vršinama snabdevene su podužnim žlebo-vima (4), koji zajedno sa suprotnim donjim oslonim površinama gornjih ploča obrazuju zatvorene i po celoj dužini zida pružene kanale za umeštanje horizontalnih gvozdenih štapova (5) unutrašnje vezne armature.
3.	Viseči zid po zahtevu 1—2 naznačen time, što su pojedini horizontalni sastavci (6) snabdeveni poprečnim otvorima, koji pri radu postaju usled privremenog ume-štanja gvozdenih štapova, na pr. od 10 mm prečnika, usled čega biva obrazovan čitav sistem poprečnih otvora, kroz koje bivaju provučene i zategnute žičane petlje (8), koje vezuju vertikalne štapove (3) armature u čvrstu rešetkastu konslrukciju.
4.	Viseči zid po zahtevu 1—3 naznačen time, što zid po potrebi može biti izveden dvostruko ili trostuko pomoču upotrebe dr-venih ili torne sl. međuletava (9), radi dobija-nja izolujučeg prostora.
5.	Viseči zid po zahtevu 1—4 naznačen time, što zid može biti izvođen bez podložnih greda, prostim umeštanjem ploča u zid, pri čemu iznad otvora u zidu, kao ža vrata, prozora i torne sl. nisu potrebna ni-kakva premoščenja, usled potpuno pouzdane veze celog zida, koja postaje time, što gvozdena armatura, putem uzajamne veze pomoču petlji sadrži početno zatezanje, usled čega biva izbegnut normalen rad zida, t. j. sleganje i bočno izvijanje zida, kao i obra-zovanje pukotina.
;a •-ponvibtiii:
Fig 2.	Fig 5. Fig 6. Fig 7.
Fig n