KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 1
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1.Juna 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5986
Iienry Edwin Coleyf London.
Poboljšanja u redukciji ruda, oksida i t. slično.
Prijava od 23. decembra 1926.	_________ Važi od 1. jula 1928.
Ovaj se pronalazak odnosi na redukciju ruda, oksida i lome slično, i predme! mu je da se redukcija ruda i 1. d. vrši brže i ekonomičnije nego dosadanjim upoireblja-vanim procesima.
Po ovom pronalasku redukcija ruda i t. d. vrši se zagrevanjem iste do temperature, koja ne prelazi normalnu dosad upolreblja-vanu za redukciju i na loj temperaturi se uštrcava u ili na zagrejanu rudu e. t. c. kakav ugljovodonik, kao što je sirovo petrolejsko ulje ili torne slično ili kakvo podesno telo koje sadrži ugljovodonik, kao što je ugalj, treset, lignit i lome slično, tako de se ugljovodonik brzo razlaže stvarajući ugljenik u aktivnom ili nascetnom stanju, kojim se vrši redukcija ruda etc. Aktivna ili nascetno stanje ugljenika, tako proizvedenog brže redukuje nego li na normalni način. Ugljenik lako proizveden može se nazvati ugljenik u statu nascendi.
Ugljovodonike ili ugljovodonik sadržava-juće telo upolrebljeno u postupku mora doći u dodir sa materialom za obradu pre procesa razlaganja, i mora se prema tome, uštrcali na ili u material i skoro istom stanju u kakvom je pre upotrebe. Ova bitna činjenica mora se obezbediti ma kojim podesnim sreslvom n. p. propuštanjem tela, koja sadrži ugljovodonike ili ugljovodonik, kroz vodom hlađeni sprevodnik ili cev, koja je raspoređena tako, da na mestu izlaza telo koje sadrži ugljovodonike ili ugljovodonik dođe u neposredan dodir sa za-
grejanom rudom. Našao sam opitom da, ako se telo sa ugljovodonikom uvede prosto u zagrejanu kameru bez obzira na blizinu zagrejanog materijala, onda se ugljenik taloži u čvrstom obliku, kao n. pr. čađ, te se ugljovodonici talože pre dolaska u dodir sa materijalom za obradu, usled čega ne nastupa željena redukcija pomoću nascetnog ugljenika.
Prilikom primene ovog pronalaska potrebno je, da se redukcija izvodi u aparatu podesne konstrukcije, koji je konstruisan naime tako, da se vazduh po volji može isključivati za vreme izvođenja procesa, i da material za obradu može neprekidno ići kroz aparat. Aparat se može načinili od ma kog podesnog materiala, ali ovoj material zavisi od prirode rude ili oksida za obradu kao i od temperature na kojoj se mora izvoditi redukcija. Aparat se može sastojati iz jednog obrtnog cilindra, kojim se ruda etc. stalno pokreće, ili pak ovaj cilindar može biti utvrđen a da unutra ima mešajuća oruđa, n. pr. obrtne lopatice, tako da se muterijol često okreće za vreme prolaza kroz aparat.
Aparat podesan za izvođenje postupka po ovom pronalasku pokazan je u priloženom nacrtu, i ovaj aparat konstruisan je naročito za dobijanje cinka i sličnih isparlji-vih metala.
Sl. 1 je uzdužni vertikalan izgled aparata delom u preseku.
SI. 2 je sličan izgled uzet pod pravim
Din. 20.
uglom prema sl. 1 i pokazuje srestva za zagrevanje rude i dovođenje iste glavnoj cevi.
Aparat, koji je prikazan u figurama sastoji sa od jedne obrtne cevi 1, koja sačinjava glavnu redukcionu komoru. Ova cev ili komora, koja je ponajradije udeše-na tako da se može zagrevati izvana jedino i!i samo delimično gasovima dobijenim reakcijom, leži svojim spoijašnjim flanšama 3 na valjcima 2. Ovi valjci načine se ponajradije relativno velikog prečnika, i bilo flanše na cevi ili valjci dobijaju sve veću širinu, u koliko su postavljeni bliže izlaznom kraju cevi, i to sve zbog izduživanja cevi na visokoj temperaturi.
Cev i ako zaptivena, da bi se izbegao ulaz vazduha, konstruisana je tako, da dopušta uvod rude na jednom kraju i izvlačenje išle u obrađenom slanju na drugom kraju. Za slučaj isparljivih metala, n. pr. cink, redukovani metal izlazi na istom kraju gde i gasovi i uz to zajedno s njima. Ako metali nisu isparljivi n. pr. gvožđe, redukovani metal izlazi iz cevi zajedno sa zgurom.
Telo koje sadrži ugljovodonike ili ugljo-vodonik uvodi se u unutrašnjost cevi na njenom zadnjem kraju kroz hlađenu cev 4, koja je naznačena tačkastim linijama, i pruža se u cevi do izvesnog mesta podesnog za dalje razvijanje procesa.
Cev 4 opasana je spoljnim omotom 5 kroz koji kruži voda.
Ulaz za vodu za hlađenje označen je sa 6, a izlaz sa 7. Na taj se način postiže da ugljovodonik sačuva svoje normalno stanje sve dok ne dođe u stvarni dodir sa usijanom rudom, koja se nalazi u cevi 1, usled čega se on raspada otpuštajući nascentni ugljenik, koji vrši redukciju rude u odgovarajući metal.
Ruda se pre unošenja u cev 1 zagreva. Ovo biva u pokazanom primeru provođenjem iste kroz obrtnu cev 8 (si. 2) koja je pod pravim uglom postavljena prema glavnoj cevi 1. Cev 8 napaja se iz levka 9 pomoću kakvog podesnog sprovodnika 10 i ova cev prazni zagrejanu rudu u levak 11 glavne cevi 1. Iz ovog levka 11 ovako prethodno zagrejana ruda unosi se pomoću prenosnika 12, kroz jedan otvor na zidu izlaznog kanala ili komore 13 kroz koju odila-ze gasovi. Iz unutrašnjosti ove kamere ruda se vadi lopatama 14, koje su postavljene na jednom kraju cevi 1 sa kojom se okreću, i vodi u cev 1, koja je malo nagnuta, tako da se ruda lagano kreće kroz tu cev ka suprotnom kraju.
Redukovani metal u vidu pare izlazi iz cevi 1 sa gasovima kroz ispust 13 gang se
prazni u sud 15 sa čijeg ga dna stalno odvodi prenosni organ 16.
Jasno je, da je pomoću ovog aparata proces neprekidan, jer se hladna ruda sipa u levak 9 a zgura automatski prazni i odvodi organom 16.
Vazduh je isključen iz cevi 1 za vreme procesa, da bi se izbegla ponovna oksidacija metala i ovo biva pomoću hermetičnih spojeva na oba kraja cevi.
Usled temperature na kojoj spoj na gas-nom ispustu mora da radi nepodesni su postojeći spojevi.
Spoj na kraju cevi, po ovom primeru sastoji se iz nekretnog spoljnog omota 17, koji je deo ili priključen uz unutarnji kraj kamere koja obrazuje gasni ispust 13. Ovaj omot ima prstenastu ploču 18 i po obimu flanše 19, koja se horizontalno pruža od ploče i leži koncentrično sa otvorom u istoj ploči. Ploča je zakivcima ili kojim drugim načinom utvrđena za omot ispusta 13. Odgovarajući kraj cevi 1 načinjen je sa obimnom flanšom 20, koja leži na maloj daljini od kraja cevi.
Ako je aparat montiran onda ispusni kraj cevi 1 strči kroz otvor u ploči 18 i Hansa 20 na tom kraju cevi leži u naboru stvorenom horizontalnom flanšom 19. Potrebni spoj dobija se uturanjem zaptivača 21 između suprotnih površina flanše 20 na cevi i ploča 18, našla se vrši pritisak (oprugom ili tome slično) na cev 1, da bi flan-ša 20 tesno priljubila uz zaptivač, a i da bi se kompenziralo izduživanje cevi 1.
Iz učinjenih opita nađeno je, da je najbolji zaptivač obrađeni blok kovanog gvož-đa. Takav zaptivni materijal daje spoj hermetičan za gas i izdržava visoke temperature kojima je redovno izložen. Uostalom svaki drugi podesan metal ili material može se upotrebiti kao zaptivač mesto kov-nog gvožđa.
Na osnovu mojih opita u tom pravcu našao sam da je gvozdena ili čelična žica, prvenstveno u obliku konopca, odličan zaptivni material, koji je hermetičan za gasove i izdržljiv na visokim temperaturama, kojima je izložen normalno.
Gore pomenuti pritisak vrši se pomoću krive poluge 22, opruge 23 ili opruge koja dejstvuje na jedan krak poluge 22, pri čemu drugi krak vrši pritisak na kakvu pogodnu površinu 24, izrađenoj na cevi 1, i to preko jednog valjka 25, ili kakvog drugog antifrikcionog uređaja. Na ovaj način pritisak dejstvuje u aksialnom pravcu cevi 1.
Završni deo cevi, kroz koji se zgura izbacuje, može se podržavati na ma koji podesan način, kojim se može osigurati da vazduh ne probije u cev, i najradije se to
daje izvršiti pomoću jednog ležišta, koje je snabdeveno sa kutijom za pakung 28, i utikačem 27.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za redukciju ruda, oksida i tome slično, naznačen time, što se materijal za redukciju zagreva do normalne upotrebljavane temperature na kojoj se vrši redukcija i na toj temperaturi unosi ugljovo-donik u ili na zagrejanu masu tako da se stvara nascetni ugljenik i time vrši redu-kovanje.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se ugljovodonik uvodi na ili u masu tako, da se ista ne krakira ili cepa dok ne dođe u dodir sa zagrejanom masom kada se stvara nascentni ugljenik.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se zagrevani material tretira tečnim ugljovodonikom, čime se vrši direktna redukcija materiala razlaganjem ugljovo-donika na radnoj temperaturi u nascentni ugljenik, koji se vezuje sa kiseonikom iz materiala.
4.	Postupak po zahtevu 1—3, naznačen time, što se tečan ugljovodonik unosi u masu na radnoj temperaturi i nascentnim ugljenikom, koji se dobija razlaganjem u-gljovodonika vrši redukcija mase.
5.	Postupak po zahtevu 1—4, naznačen time, što se material posle redukcije hladi do atmosferske temperature u neoksidišu-ćoj sredini da bi se izbegla ponovna oksidacija redukovanog materiala.
6.	Aparat za redukciju ruda i tome slično, po zahtevu 1, naznačen time, što ima redukujuću komoru, srestva za uvod u kameru materiala za redukciju, srestva za sa-gorevanje materiala u toj kameri i srestva
za uvod ugljovodonika u ili na masu u loj kameri, pri čem se ova srestva hlade tako da ugljovodonik može direktno doći u dodir sa zagrejanim materialom pre svog ce-panja ili krakiranja.
7.	Aparat po zahtevu 6, naznačen time, što je redukujuća kamera načinjena u vidu obrtne cevi, čiji su krajevi zavareni, da bi se sprečio slobodan ulaz vazduha, čime se održava neoksidišuća atmosfera za vreme redukcije.
8.	Aparat po zahtevu 6 ili 7, naznačen time, što ima sa njim vezana srestva za zagrevanje rude pre njenog ulaska u redukujuću kameru.
9.	Aparat po zahtevu 8, naznačen time, što ima na jednom kraju zagrevnu cev u koju se unosi hladna ruda, a drugi kraj vodi zagrejanu rudu na mesto odakle se šalje u samu redukujuću kameru.
10.	Aparat po zahtevu 6—9, za redukciju isparljivih ruda n. pr. cinka, naznačen time, što ima obrtnu cev udešenu da se iznutra ili spolja zagreva, koja je na oba kraja zavarena hermetično protiv vazduha, oruđa za dovod rude u cilju neprekidne redukcije koje se nalaze na jednom kraju kome se nalazi i srestva za odvod metalnih gasova i prugih gasova proizvedenih redukcijom, zatim srestva na suprotnom kraju cevi za neprekidno uklanjanje zgu-re, kao i dovodna hlađena srestva za dovod ugljovodonika u masu za redukovanje, tako da se ugljovodonik razlaže dok ne dođe u dodir sa masom.
11.	Aparat po zahtevu 6—40, naznačen time, što je snabdeven za gas nepropustlji-vim spojem na jednom ili oba kraja obrtne redukujuće kamere, koji se sastoji iz dve suprotne površine i jednog umetnutog zaptivača, koji se sastoji iz prstenastog ili kog drugog kovanog gvožđa.



.
■





































I





Adpatent broj 5986.








.











■


















.




!



■' ■






















*