PoŠtarina piaćena u golovu
Cena Din Z
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Solcolslca "Prosveta« o d n B , t7
Llubljana,	Izlazl svakog čelvrlka • GodiSnfa prelplata 50 Din • Uredništvo i uprava u Ljubljani (Narodni dom)
«£3. aprile*	Telefon br. 2543 • Račun hod poštanske šledšonice br. 12.943 • Oglasi po ceniku ® Rukoplsi se ne vraćaju
1031.	—.. ■ ■	         —.-.ТТ- ■■■■■==
iomača pori . . .
Njegov (t. j. Tvršev) svetovni nazor o životu bio je zaokružen. Bio je osnovan na znanstvenoj spozna ii (e ni je podnosio ničesa, što se s njime nije slagalo. Vanjska i unutrašnja sloboda, za kojom je vazda i posvuda vapio, nije mu bila samo zahtev časti nego na« rodni prestiž: bila mu je najdublja potreba duše, da bi mogla poleteti i u mesta, koja su bila ljudskome duhu do tada zabranjena. Nije bilo ni verske predrasude, koja bi mo* gla Tyrša u torne letu zaustaviti — i tako pribavlja Tyrš čvrstu osnovu i unutrašnji mir ne samo sebi, nego on daje i čitavom nas rodilom programu češki tradieio* nalni temelj: temelj verski...
L. Jandasek: Dr. Miroslav Tyrš.
U 11. broju Sokolskog Glasnika Ч' marta °_ 8- priopčili smo članak »Tyrš na lomači«, u kojcm smo odgovorili na korizmenu poslanicu krekog biskupa, gospodina dra. Josipa Srebrnica, te osobito sa navodima brata Jana Pelikana (»Tyrševa ideja i vera«) potpuno stvarno i objektivno odbaeili Srebrničev afront protiv Tvrša i Sokolstva. Na kraju smo kazali, da je time našoj polemici konac, jer »vidimo svrhu također i u dejstvu, da niti jedan list Srebrnieevog mišlenja nije spomenuo naše članke, koje smo baš u pitanju vere i sveštenstva objavili u ovogodišnjim brojevima 7 od 12. i 9 od 26. februara Sokolskog Glasnika.«
1 time, sto se danas opet bavimo sa ovim istim dostojanstvenikom rimo-katoličke erkve, nećemo da produ-žimo polemiku, nego moramo da samo konstatujemo nekoje činjenice, koje neka govore mesto nas. Povod torne dao je gospodin biskup sam, koji je, poreci svoje korizmene poslanice, iz-dao sada još i naročitu brošuru pod naslovom »Fiat Iux« i kojom je pod-•netnuo pod lomaču vatru, da je sada »splamsala visokim plamenovima! U toj vatri trebao bi da izgori Tvrš i njegova ideja... Neće!
. Taj dostojanstvenik rimo-katolič-ke crkve nanizao je u pomenutoj brošuri »Hat lux« same citate iz Tyrševih dela i iz dela nekojih pisaca, koji ras-pravljaju o Tyršu. Lagan posao! I mi ni mogli citirati iz Svetog pisma reče-nicu, da nema Boga, kad bi ispustili reci, koje stoje pred tom rečenicom. — Zašto pak nije rimo-katolički biskup citirao brata Jana Pelikana, koji kaže i dokazuje u svom pre spomenu-tom članku ovako: »Tvrdnja, da Tyrš hoče moral bez Boga, bez Krista, bez molitve^ bez Majke Božje, ne može se ni uzurzati ni dokazati. Tyrš se prosto
0 torne nije nikada izjasnio, niti je o tome pisao, ali mi bismo torne mogli dodati ovo: Tyrš je Tbio katolik, ve* ran sin crkve, koji je i svoj brak sklo-pio po propisima vere. Kako onda ino-guče, da su Tyršu podeljeni sveti sa-kramenti, ako je bio ovakav otpadnik, kakovim ga krsti biskup Srebrnič? ...«
U brošuri »Fiat lux« čitaino i citat, koji smo postavili na čelo ovog dana,šnj eg članka. A time se gospodi-nu biskupu dogodila nezgoda, jer je "Jeo da i ovim citatom proklinje, a on blagosivlje! Pročitajte još jedamput i prosudite sami!
lyrš nije bio nikakav crkveni pi-sac i verski filozof, zato je sasvim de-plasirano, ako ga rimo-katolički sveštenik prosuduje samo sa svog crkvc-uog i verskog stanovišta i ako isti sveštenik smatra Sokolstvo za kakovu cr-kvenu ili versku organizaciju. Vrlo dobro zna i dr. Srebrnič sam, a to znaju
1 svi njegovi istimišljenici, kao što znamo i mi, da ovo nastojanje dostojanstvenika rimo-katoličke crkve i svih njegovih pomagača ima jednu naročilu tendenci ju protiv Sokolstva, koje je u našoj zemlji zauzelo tolik obim i zalivat, da svakim danom raste naša so* kolska armada. A ova tendenca ide prema onoj iz Svetog pisma:	»Udri pastira i razbežače se njegove ovce!«
I akovim rimo-katoličkim crkvc-mm krugovima mi bez uspeha dokazujemo i propovedamo, da mi Sokoli nismo protiv ove crkve, da nismo bez-DOžmei, da nikome ne uzimamo i ne
ГГато njcf,ovu ,veru: oni nama prosto ne veruju, oni se muče i trude
nfi,fas pr°e‘ase za bezverce i bezbož-п„Л^;„ОПј svitn Lsilama » sredstvima erkv* "a8 aCe ‘ l8tlraju iz ove
ŽU !dCi 'iU unjih,GVU crkvu* onda kali u crkvi!* S • pJetvarač; ne Meš 1 u crkvu, onda Sl bezverac, bezbož-
»ik. Mo moramo onda da činimo?
Pred oltarom Boga, koji je propove-dao nauku bratske Ijubavi, blesti se srebrni biskupov štap i pokazuje ti vrata: »Van! Napolje! Bezbožnik si i bezverac, jer si Soko! Van! Napolje!«
Da li moramo da Kristovu nauku o Ijubavi, da njegovu veru i crkvu isto* vetujemo sa ovakovim njegovim slu* gama i sveštenicima? Moramo li da ovakovoj crkvi okrenemo leda, pa da predemo tamo, gde če nas primiti bratska ljubav, koja ceni i poštuje na* še uverenje i koja če nas prigrliti kao decu jednoga te istoga Boga?
Na ovo pitanje odgovorite, dostojanstveniku rimo-katoličke crkve! Mi taj odgovor tražimo od Vas i tražiče-mo ga toliko vremena, dok nam ne odgovorite sasvim tačno i jasno! Mera je puna!
Da li gonite iz crkve sve one naše pripadnike, koji se tamo mole svome Bogu? Da li gonite iz nje pevače-So-kole, koji pevaju u slavu Božju (Ljubljana, Krk, Omišalj), sokolske orke* stre, koji igraju u čast Božju (Novo mesto, Krško), da li čak i Sokole, koji sa značkom prilaze k ispovednici, da se tamo ispovedaju, a sveštenik im zalupne prozorčičem u lice (Koprivnik.)!? Da li Vi i Vaši sve to činite namerno i po kojoj nauči svoje crkve gonite naše ljude od oltara Isusa Krista? Da li možda zato da nebi u crkvi nakupljali svetovno blago i njime trgovali?
Na to odgovorite! Odgovorite sasvim tačno i jasno!
Gde nema bratske Ijubavi, nema ni mira ni trezvenog rada! Tamo vlada, ruši i uništava strast!
Pa ne treba da govorimo samo mi! Neka govori i jedan od najvećih i naj-boljih iz Vaših redova — dr. Janez Evangelist Krek, čiji rad i život sigurno poznate. Evo Vam njegovo pismo iz godine 1906.:
*3^/	/
Za vreme dra. Kreka bila je Tyr-ševa ideja ona ista, kakova je i danas, a ipak kaže dr. Krek, da moramo pre-uzeti ideju, koja je uzrasla medu nama Slovenima, celu kakova jest. Da li je možda dr. Krek slabiji i neispravniji rimo-katolički sveštenik nego li su danas njegovi epigoni i sledbenici? Ili pak hočete da i dra. Kreka proglasite za otpadnika vere i da ga bacite na lomaču pored Tyrša?
Dakle, ne udarajte samo na Tvrša, zamahnite i na dra. Kreka, koji je hteo da preuzmemo nepromenjenu Tyrševu ideju!
Gde nema bratske Ijubavi i gde nema trpeljivosti i gde nema blagorodnih dela, koja niču iz te Ijubavi, tamo ne pomaže i ništa ne znači nijedna vera — ni ona, koja sažiže Tyrša na lomači!
Tyrš veli (poziv na izbore godine 1863.): »Željni smo svetla i bogatstva, ali i onoga, što jedno i drugo čuva i brani. Treba čvrste i nesalomive volje, treba moralne čistoče i clobrog vladanja, treba snažnih mišica i čvrstih grudi, treba bratskog daha i muževne lju-bavi, što silu potrostručuje u jedan nesalomiv vez, koji ih veže.«
U tim rečima čitav je program života i rada jednog naroda pa čak i jedne verske zajednicc. I mi tražimo samo dobro, veliko, lepo i plemenito, kad hočemo i moramo da čitav narod vaspitamo u tom bratskom duhu i u ovakovoj muževnoj Ijubavi.
Pa ako ne verujete Tyršu, možda čete verovati Svetom pismu, gde se nalaze ove reči (Jak 2, 14—17): »Što pomaže, braeo moja, ako koji kaže, da ima veru, dela pak nema? Može li ga vera spasiti? Ako šu brat ili sestra bez odela i nemaju svakidašnje hrane, pa im koji od vas kaže: Idite u miru, ogrejte se i nahranite — a ne date im,
,v	!
/hi*
t' +-4y'
PREVOD.
Dragi moj!
Tako mi je sazorelo:
Ncpametno je cla telovežbačkim društvima izbiremo nova imena i novu odoru. Budimo Sokoli; pravila i odelo i sve sokolsko. Čemu konkurenca? Mi se samo ne odajemo primesi liberalnih bedastoča, koje se narivavaju medu Sokole, inače pak ideju, kakova je uzrasla na žalost po nemačkom uzoru medu Slovenima primarno celu, kakova jest! Dajte razmislite! Svaki pame-tan čovek doči če konačno do zaključka, da je ovako najbolje.
Kapclan Bajc u Selcima želi Sokolska pravila. Kod nas bi se odmah pristupilo radu. Naš komers mi je još uvek u uspomeni.
P r t o č, 4. 9. 1906.
Zdravo!
Vaš stari Evangelist.
što je potrebno za telo, što to pomaže? Tako je i sa verom, ako nema dela: sama za sebe mrtva je!«
Dakle: neka lomača gori! Pa met« nite na to ju i svetog Jakovb! Možemo da izgorimo svi, ali ideja bratske Ijubavi, istine i pravde nečc izgoreti!
Izlet čehoslovačkog Sokolstva u Pariz
Za posetu Pariza prilikom proslave 50-godišnjice Medunarodne telo-vežbačke federacije prijavilo se do sada u kancelariji ČOS 722 osobe, od toga 463 muških i 259 ženskih. Vež-bača prijavilo se je 277, od toga 119 sestara. Vlakom če putovati 641 oso-ba, autokarom 27, a vlastim automo-bilima 54 osobe.
Sokolstvo i vera
(Iz knjige »Putevi i ciljevi«)
Sokolstvo kao ideja slobode pri* znaje i slobodu uverenja i misli sva* koga pojedinca. Od svoga članstva za* hteva, da poštuje svako otvoreno i iskreno uverenje i mišljenje drugih i pri tome da čuva čistoču sokolske ideologije.
Sokolstvo naročito poštuje i svako versko uverenje i osečanje, jer smatra, da je vera najsvetiji deo unutrašnjeg života svakog pojedinca. I taj bitni deo čovečjeg naziranja na svet Sokolstvo ceni i poštuje. Usled toga, Sokolstvo je dužno da jednako poštuje i ispolja* vanje svakog verskog uverenja i ose* eanja. Svaki pripadnik sokolske orga* nizacije može slobodno da izvršava za-povesti i propise svoje vere i crkve.
I Ovo nije samo naša formalna iz* i java, več to ima svoj duboki koren u našem unutarnjem životu, koji mora da bucle prožet sokolskim vrlinama le* pote, dobrote i istine, a što mora da se svuda i uvek kod svakoga pojedin* ca ispoljava iz same njegove duše.
U smislu sokolske ideje i sokolskih nauka svaki pripadnik sokolske organizacije mora da bude borac za istinu i pravdu, za sve, što je dobro i lepo. Svaki naš pripadnik neka nastoji, da se uvek što više približi najvišoj (apso-lutnoj) Istini i Pravdi, Dobroti i Lepoti. U svrhu postignuča tog idealnog cilja svakome su na raspolaganju i sredstva, koja mu pruža njegova vera (crkva).
Brat Apaton Heller —* načelnik ČOS
Kako javljaju češke novine od 21. o. m., održalo je naČelniŠtvo ČOS u nedelju 19. o. m. sednicu, koja je imala da izabere novog načelnika ČOS na mesto otstupivšeg brata dr. Jindri-eha Vaničeka. Sa večinom glasova iza-bran je br. Agaton Heller, dosadašnji poslovodeči podnačelnik ČOS. Za nje-govog prvog zamenika izabran je br. dr. Miroslav Klinger, za drugog brat Martin Šmirak a za trečeg br. dr. Aug. Pechlat. —
Sednica je ujedno utvrdila program IX. svesokolskog sleta god. 1932, u Pragu. Kao glavni sletski dani odre-deni su 3., 4., 5. i 6. juli. Konačno je i zaključeno, da če vrsta ČOS učestvo-vati ovogodišnjim medunarodnim telovežbačkim takmičenjima u Parizu.
Bral Agaton Heller
HRVOJE MACANOVIČ (Zagreb):
Sokolska pjetiljetka
Soko kraljevine Jugoslavije, po-kret privatne iniciative, dobio je zada-ču da odgaja narod. Naše Sokolstvo dobilo je ovim najviše priznanje i mnoge nove i velike dužnosti. 1 kolikogod nam ove dve rečenice izgledaju jasne i jednostavne, tačna slika stanja, ipak treba da se zamislimo, da raščlanimo sadržinu i proučimo problem.
Pre donošen j a zakona o SKJ paše Sokolstvo, formalno barem, nije imalo ovoliku i ovakvu dužnost pred narodom. Mi smo sami, duboko uvereni i čvrsto odlučeni, vršili istu ovu ulogu,
. istu ovu veliku i važnu zadaeu, koju danas, primljenim obvezama, moramo da vršimo. Samo što smo onda za svoj rad odgovarali sebi, svojoj savesti i užem krugu svog članstva, dok danas odgovaraino narodu, odgovaramo dr-žavnoj zajednici, koja nam daje sredstva i prava da ovu dužnost i zadacu izvršimo. Sokolstvo je tako prešlo gra-nice dobrovoljnog rada. Sada smo pre-uzeli dužnosti, preuzeli smo mnoge olakšice i prava, i kolektivno odgovaramo narodu za svoj rad, za uspehe, za napredak. Osim nas nitko drugi ne vrši našu zadacu, dakle svaki naš pro-pust je velika i odgovorna pogreška, koju nitko drugi ne ispravlja. Uživamo prava i olakš|ce, imamo sredstva i več sada osetljivu pomoč, imamo najvišu zaštitu i najviše priznanje, i sve to, ne kao nagradu za veliko i po-žrtvovno delo, koje su generacije na* šeg bratstva za narod i jedinstvo izvršile, takvu nagradu i takvo priznanje nikad Sokolstvo nebi primilo, sve to dobivamo zato, da njihovo sveto delo nastavimo u novim prilikama i u no-vom obnovljenom obliku. Prava i pomoč, koja uživa naše Sokolstvo, ne sme da bude teret zajednici, ne sme da bude porez bez koristi. Sokolstvo je ušlo svojevoljno u rad za dobro za-jednice, zajednica ga je priznala, pozvala ga je u pomoč, daje mu pravo i sredstva da izvrši slobodno oclabra-nu dužnost. I Sokolstvo ne sme natrag!
Niti neče! Oduševljeno obnovljenom snagom pristupa poslu i hoče sada da novim uspesima pokaže, kako
je zajednica, kako je država dobro iza-brala, kad je Sokolstvu predala tu dužnost.
#
Da je uloga Sokola kraljevine Jugoslavije važna, upravo odlučna, i da naš napredak ovisi od svesti i snage pojcdinaca, da napredak i sreča Jugoslavije ovisi od lične vrednosti svakog Jugoslovena, od njegovog zdravi j a i njegove Ijubavi za Otadžbinu, da bez intenzivnog i svestranog odgoja omla-dine nečemo brzo i lako popraviti sve teške posledice ratova, sve to i mnoge druge istine ne treba dokazivati. To treba još samo zlobnieima tumačiti. Nešto drugo treba da se u našim re-dovima prouči, i to brzo i temeljito: kako da preuzete dužnosti čim pot-punije i čim bolje izvršimo?
Ono što se od Sokolstva traži, to je jasno izraženo. To več znamo, o tome se mnogo piše i na ovom mestu. 1 mnogo jc lakše reči ono što treba da sc napravi, mnogo je lakše utvrditi program, nego što jc odgpvor na pitanje, kako da se to izvrši, a pogotovo je to lakše od samog rada. Svoju za-daču smo utvrdili i definirali u obliku pregledne rezolucije. Sada treba da izvršimo ponovni pregled svih radnih uslova za vršenje te zadače, svili sred-stava sokolskog rada, i da sa mnogo kritike, bratske i uvidevne kritike, oz-biljno i vrlo strogo proučimo ono naj-važnije: sokolske radnikc. Posle nego što smo izradili i pokazali svoje pute* ve i ciljevc, moramo izraditi dugoroč-ni i svestrani plan rada, moramo organizirati svoju »pjetiljetku« intenziv-'nog i močnog rada, i spremiti mnogo sposobnih i uverenih radnika, sokolskih voda i prednjaka, koji su i biče uvek glavni uslov uspeha. Prošli smo več neizbeživi i prolazni nemir reorganizacije, prošao jc i veliki napor sleta, početni zamah osnivanja novih jedinica pomalo jenjava, tako i priliv novih članova: pojavljujc se toliko že-Ijena ravnoteža, koja če dozvoliti da se rad širenja dovoljno produbi. Pojedina društva, pojedine župe, a preko njih i sama savezna uprava stekla jc-pregled svih organizacija, broia i po-
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
treba. Prve potrebe rešavaju se brzo, nastoji se intenzivnim radom postići svestrana sposobnost organizacije za nova dela. Ali uporedno sa ovom re-organizacijom morala bi sada, odmah, da se povede šira i opća diskusija, i to posebno baš u našem »Sokolskom Glasniku«, o radu kroz neki niz godi-na, pa može to da bude ako hočete baš sokolska pjetiljctka 1931.—1936.!
Prirodno je, da su sve snage našeg Sokolstva povezane oko intenzivne reorganizacije i oko sokolizovanja, ako se tako sme reči, novih jediniea i nos vog članstva. Ali ne sme se zapustiti i ovo pitanje, niti se sme doz voliti da čitav ovaj napor reorganizacije prode, a da tačno utvrdeni plan rada za tu organizacij u ne bude gotov. I da na vrlo neugodan način osetimo u tom času, da smo se organizovali radi organizacije, a ne zato da stvorimo uslo-ve za vršenje jednog zadatka: odgoja naroda po utvrdenom programu rada. Kolikogod je razuman taj intenzivni rad na organizaciji i propagandi Sokolstva, toliko mora da bude intenzi-van i onaj strateški rad spremanja operacija, kad nas bude mnogo i kad budemo dobro organizovani!
Mislim da sam dovoljno jasno svratio pažnju na potrebu diskusije o sokolskoj pjetiljetki. A da ta diskusija mora biti javna i svestrana, sasvim je jasno. To sledi iz bitno sokolskih načela, pa i iz potrebe da se naše naj-šire članstvo upozna brigama i namerama naše organizacije, koja — ncho-tice svakako — često puta organiza-cijom i formom sakrije ono bitno: sa-držinu. Pa sredstva, disciplina i odgo-varanje na dopise i vodenje statistike izgleda kao nešto glavno i jedino. Baš isto onako, kao što često puta slabo vodstvo može da kompromituje na-stupe, akademije i sletove, pa preko njih i samo vežbanje izmenom sred* stva i svrhe! Organizacija i železna disciplina potrebne su nam, da se iz-vrše zajednički poslovi, pa treba svakako da svaki organizovani član za-jednice zna ne samo kakova je forma te organizacije (svoje dužnosti i svoja prava) i po kojim putevima i kojim ciljevima (svestrani odgoj jugosloven-skog naroda) če ti zajednički poslovi iči, treba da svaki zna, koji i kakvi su baš ti poslovi! To je sasvim slično, kao i u svakom drugom poduzeču: kad se osniva, najpre se izvrši formalna organizacija, utvrdi svrha i izaberu sredstva, i, dakako, pre nego se sve to svrši, utanače tačno etape i čim pot-puniji program upotrebe sredstava za polučivanje svrhe. Taj program rada mora da je čim potpuniji, i čim je veča, a s tim je manje pokretna organizacija, tim dugoročniji i potpuniji mora da je taj program rada. Našoj sokolskoj organizaciji svakako je potre-ban daleko i široko zasnovani program rada.
I samo širen j e Sokolstva, i sama organizacija, pa i utvrdivanje tog programa rada nakon što smo utvrdili pu-teve i ciljeve rezultat je rada pojedi-naca, sokolskih voda. Tamo gde je načelnik, starešina, tajnik i prosvetar do-bar, tamo je i društvo dobro! Ali još odlučnija je uloga sokolskih voda i radnika u izvršenju odredenog programa (jer lakše je osnovati i orgalii-zovati društvo nego li u njemu dugo i uspešno raditi, lakše je programe sa-stavljati nego izvršavati ih). Ne smemo dozvoliti da se naše Sokolstvo na-de u času svršene reorganizacije sa gotovim programom, sa lepim ciljevima, pa čak i sa obilnim sredstvima i olak-šicama, a bez — radnika! Bez dovoljno i spremnih radnika. Telesni uzgoj naroda pa niti nacionalni ni socijalni nikako se ne može vršiti diletantski, neozbiljno, slučajno i povremeno. Sokolstvo novom zadačom primilo je i mnoge dužnosti, toliko njih i tako važnih, da ih »dobrovoljci« neče moči da svladavaju. Neče moči uspešno, a to znači još gore, nego li ne izvršavati. Pitanje, prvo pitanje u diskusiji o sokolskoj pjetiljetki neka bude rasprava o sokolskim radnicima. Dobrovoljci ili po zanimanju? Spremni, posebno ško-lovani i izabrani pojedinci, ili slučajni, požrtvovniji i ambicijozniji? Ljudi raz* nih zanimanja, koji intenzivnim radom u Sokolu zapuštaju svoju karijeru i svoje zvanje, ili izabrani i školovani Sokoli, posvečeni tom radu, ali obez-bedeni i osigurani? Prednjači samouci, manj kavo i na brzu ruku izradeni, po-vremeni (dok se ne umori ili iserpi) radnici, ili učitelji po štruci i po zanimanju? Delegirani učitelji i prosveta-ri, koji jesu prosvetni ali nisu sokolski radnici, ili posebno pripravljeni i specijalizovani prosvetni sokolski prednjači? Činovnici ili časnici? Radnici ili titulami funkcioneri? Posebne škole za spremanje tih radnika, ili biranje medu istaknutijim samoucima i naknadna specijalizacija za sokolski rad? I na koncu još jedno pitanje: diletantski, dobro volj ni, amaterski rad onih, koji se »žrtvuju,« ili odgovorni, strogo stručni i mnogogodišnji rad onih, koji to moraju da vrše? I još mnogo, baš mnogo ifha tih pitanja, koja čekaju na odgovor.
Uveren sam, da če naše Sokolstvo, koje je sa toliko energije i sa toliko zdravog zamaha pristupilo širenju, manifestaciji i utvrdivanju pravca, sa isto toliko energije rešiti i ovaj sklop pitanja, koja nisu ništa manje važna za konačni uspeh čitavog rada. A svakako to treba da rešimo u večini dimenzijama, ne privremeno i od slučaja do slučaja, nego za dulji jedan rok i za trajnu i staloženu akciju. Program rada najmanje za pet godina unapred, i pet godina spremanja radnika za taj program.
A. V. SOKOLOVSKI (Skoplje):
U Pariz!
U »Sokolskom Glasniku« izašla je notica iz kojc saznajemo, da če Če-skoslovenska Obec Sokolska prirediti prilikom jubileja 50godišnjicc Medu-narodne Gimnastičke Unije izlet u Pariz. Ne znamo iz kojih razloga nije naš Savez pristupio sličnoj organizaciji našega Sokolstva za izlet u Pariz. Nesumnjivo je, da su ga rukovodili materijalni izdatci i veliki troškovi oko toga izleta. S obzirom na prijateljske odnose naše države s Francuskom kao i davne veze, koje je održavao raniji Jugoslovenski Sokolski Savez sa Me-dunarodnom Unijom, smatramo da bi bilo sasvim umesno i značajno, da se zvaničnoj delegaciji našeg Saveza pri-druže i oni članovi našega Sokolstva, koji bi o svome trosku bili voljni da sudeluju na proslavi Unije francuskih gimnasta 12. i 13. jula ovc godine u Parizu.
Zgodno bi bilo da izvršni odbor Saveza uputi što pre preko župa i dru-štava upite članovima, koji bi želeli uzeti učnšča na izletu za Pariz. Ispu njavanje tih upita bilo bi neobavezno sve do onog vremena, dok Savez nebi
svestrano proučio mogučnost odlaska (trajanje i smer puta, program puta, cenu zaključno sa prenočištem, prebranem i t. d.). Definitivan zaključak mogao bi sc doneti tek onda, kada bi se saznalo za brojno stanje učesnika.1)
Kada uzmemo u obzir da se ova proslava francuskih gimnasta obavlja u okviru velike izložbe francuskih kolonija, vidimo, da bi se organizacijom izleta našeg Saveza u Pariz, koji bi trebao da preduzme Savez, pružila našemu članstvu mogučnost, da sa relativno malim troškovima poseti ovu jedinstvenu izložbu, razgleda metro-polu Francuske i dostojno uz zvaničnu delegaciju Saveza reprezentira Jugo-slovensko Sokolstvo.
1 Sve je to več u radu. — Troškovi za svako lice proračunani su približno na 5000 Din. Bez svečane odore niko nebi mogao učestvovati toj ekspediciji. — Prethodne prijave prima naše uredništvo do 15. maja o. g., kako bi mogli onda odlučiti, da li je put za Pariz uopšte moguč. — Urcdn.
Pozdravi Savezu SKJ
Gacko. Molimo bratski Savez da sa tromesečne zajedničke sednice sokolskih četa društava Gackog i Avto-vac izrazi Njegovom Veličanstvu kralju Aleksandru kao i našem uzvišenom starešini Njegovom Visočanstvu prestolonasledniku Petru najlepše želje za zdravlje i dug život na dobro naroda i otadžbine. Sokolsko društvo Gacko.
Gacko. Pretstavnici svili sokolskih četa društava Gacko i Avtovac okup-ljcni na zajedničkoj tromesečroj sed-nici sa pretstavnicima svojih matičnih društava u radu za napreuak Sokolstva u našem narodu pozdravljaju vas sa bratskim Zdravo! Sokolsko društvo Gacko.
Kladanj. U ime gradana grada Kladnja sa današnjeg sastanka sazva-
nog u svrhu osnivanja sokolskog društva pozdravljam vas sa bralskim Zdravo! Pretsednik sastanka Vujičič.
Vareš. Sa današnje konstituiraju-če skupštinc novo osnovanog Sokolskog društva u Varešu šaljemo vam svoj sokolski pozdrav Zdravo! Za odbor Marko Zloušič.
Čehoslovačko Sokolstvo i bezposlenost
Kako smo več pisali, čehoslovae-ko Sokolstvo započelo je pre nekoliko meseci skupljati dobrovoljne priloge za bezposlene, kojih medu čehoslovač-kim Sokolstvom ima 09% od celokup-nog broja članstva. Sada je bilo šahiranje zaključeno i sakupljeni novac iznosi 438.565 Kč.
Proslava 10 godišnjice oslobodenja od Italijana u Pagu
Na vrlo svečan način dne 12. aprila t. g. proslavio je Pag desetgodišnji-cu svog oslobodenja od Italijana. Isto onako raspoloženje, kao pred deset godina, kad su junači sa solunskog fronta doneli Pagu žudenu slobodu bilo je i sada.
Več u ranu zoru oglasila je grad-ska glazba budnicom svečanost toga dana, a grad je za tili čas osvanuo u moru jugoslovenskih zastava. Nije bi-
i uverljiv način pesničkim poletom prikazao našu slobodu i razliku između onog života u ropstvu i sadanjeg života u našoj slobodnoj i narodnoj državi.
Govornik je često bio prekidan odobravnjem i srdačnim klicanjem Njegovom Veličanstvu Kralju, kra-ljevskom Domu i Jugoslaviji.
Nakon govora gradska glazba od-svirala je državnu himnu.
Manifestaciona povorka Sokola I gradansiva
lo kuče, a da na njoj nije ponosno lepršao barjak slobode, a na svačijem se licu odrazivalo veselje, što se na-lazi e slobodnoj svoj oj domovini.
Iza sv. mise, kojoj je prisustvova-lo mnogobrojno gradanstvo, pretstavnici ureda i svih mesnih društava, uputila se sa trga veličanstvena povorka na čelu sa Sokolima u odori okolo grada. Za vreme povorke odu-ševljeno sc klicalo slobodi, Kralju, kra-ljcvskom Domu i Jugoslaviji, a uz to su se orile iz stotina glasova rodoljubne pesme.
Posle povorke, na vrlo ukusno ude-šenoj tribini, održao je pred mnogo-brojnom publikom, postrojenim Sokolstvom i ostalim korporacijama učitelj brat Juraj Usmiani oduševljen patriotski govor, u kojem je na vrlo jasan
Drugi je govornik, brat Palčič Jakov, u svom govoru prikazao je stanje naših sunarodnjaka u zarobljenoj Istri. Istakao je teškoče koje je naš narod imao da prebrodi kroz duge ve-kove pod tudinskom vladavinom i ko-načno borbu i teška iskušenja za vreme italijanske okupacije. I ovaj govor je bio često prekidan sa poklicima i odobravanjem.
Posle podne nastavilo se narodnim veseljem pa se je pod svirkom gradanske glazbe razvilo paško narodno kolo.
Uveče oko 8 sati bio je prireden koncerat mesne glazbe i vatromet, dok je radosna i oduševljena mladež raz-dragano plesala i dala oduška svom veselju.
/ЛУЕ
Zakon o oslobodenju od plačanja poslanskih taksa Sokola kraljevine Jugoslavije
MI
ALEKSANDAR I.
po milosti Božjoj i volji Narodnoj Kralj Jugoslavije
Na predlog Našeg ministra sa-obračaja, a u saglasnosti pretsednika Našeg Ministarskog saveta, propisujemo i proglašujemo:
ZAKON o oslobodenju plačanja taksa Sokola kraljevine Jugoslavije.
§ 1.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije i njegove jedinice: sokolske župe, sokolska društva i seoske sokolske čete, oslobodene su plačanja poštanskih taksa za obične (nepreporučene) pi-smonosne pošiljke (pisma, tiskovine, robni ogledi i poslovne hartije) u me-dusobnoj zvaničnoj prepisci i u odnosu sa državnim vlastima.
§ 2.
Ovaj zakon stupa u život kad ga Kralj potpiše a obaveznu snagu dobi-ja od dana obnarodovanja u »Službenim novinama«.
Beograd, 11. aprila 1931. godine.
ALEKSANDAR, s. r.
Minister saobračaja:
Laz. R a d i v o j e v i č, s. r.
Video i stavio državni pečat, čuvar državnog pečata, ministar pravde,
Dimitrije V. L j o t i č, s. r.
Pretsednik ministarskog saveta i ministar unutrašnjih poslova, počasni adutant Nj. V. Kralja, armijski deneral,
Petar Živkovi č, s. r.
Upozorujcmo sve jedinice, da se odsada strogo drže odredaba ovoga zakona o oslobodenju plačanja poštanskih pristojbina. Svaka zloupotre-ba razume se imala bi zlih posledica i zato na to opominjemo, iako smo uvereni, da se te pogodnosti neče ni-kada namerice zlorabiti. — Na svakoj pošiljci, na koju se u smislu ovoga zakona odnose pomenutc povlastice, mora biti na vidnom mestu prednje — naslovne — stranc napisano ili natiskano: Slobodno od poštarine — ili — Oproščeno poštnine. — Žigove sa ovim napisom dobavlja Jugoslovenska Sokolska Matica, Ljubljana, Narodni dom. (Zakon je objavljen u »Službenim Novinama«, Beograd, od 20. aprila 1931. god., br. 87.).
Upozorenje bralskim župama i dr uši v ima
Sve bratske župe, odnosno društva, Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije upozoruju se, da je izvršni odbor Saveza SKJ prema ovlaščenju glavne godišnje skupštinc Saveza do-neo zaključak, da se menja treča alineja §-a 19. društvenih pravila na taj način, da se kao poslednja alineja ovom §-u dodaje: »Izvršni odbor, koji se sastoji od starešine, tajnika, načelnika, prosvetara, blagajnika i statisti-čara, obavlja redovne tekuče poslove na sednicama, koje se drže jedamput nedeljno.
Na sednici uprave društva tajnik podnosi izveštaj o radu izvršnog odbora.«
U samoni §-u 19. ima se brisati »nedeljno jedamput«, a mesto toga upisati »najmanje jedamput mesečno«.
Analogno tome ima se gornja nova alineja dodati kao poslednja alineja §-u 10. župskih pravila, a jednako analogno društvenim pravilima ima se obaviti korektura i u župskim pravilima.
Svim bralskim župama!
Ministarstvo prosvete svojim ak* tom broj 24.921 dostavilo nam svoje sledeče doslovno rešenje:
Mnoga sokolska društva u raznim slučajevima i po raznim pitanjima i potrebama obračaju se molbama i prestavkama neposredno Ministarstvu prosvete, a verovatno i drugim mini* starstvima.	_____
Kako ministarstva nemaju podat* ke o sokolskim društvima, a i da ih imaju, potrebna su im pri donošenju odluka mišljenja i preporuke nadlež* nih sokolskih župa i Saveza, to mi je čast umoliti Savez da svojim raspi* som uputi sva sokolska društva, da sc ni u 'kom slučaju ne obračaju nepo* sredno ministarstvima, več kako to propisuje čl. 4. Statuta o organizaciji i poslovanju Sokola kraljevine Jugo* slavije, redovnim putem preko uprava župa, koje če ih dostavljati Savezu, a ovaj nadležnom ministarstvu. Sve pre* stavke i molbe sokolskih društava župe če dostavljati Savezu, a ovaj nadležnom ministarstvu sa svojim ob* razloženim mišljenjem i eventualnom preporukom.	__
Ovo je potrebno radi bržeg dono* šenja odluka u ministarstvima, pošto se molbe i prestavkc poslate nepo* sredno ministarstvima, moraju vračati na izveštaj i mišljenje Savezu i župana.
Dostavljajuč vam ovo, pozivamo vas ponovno, da se ovih uputa strogo držite, a i da o tome obavestite svoja bratska društva.
I. sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 16. i 17. aprila 1931. u Beogradu.
Pretsedavajuči brat Gangl iznosi predloge, o kojirna je raspravljala pret-konferenca skupštine Saveza, odnosno prihvatila sama skupština Saveza, pa se gledom na predloge koji su upučeni izvršnom odboru zaključuje, da se kao arbitri u pitanju spora župa Mostar i Cetinje odredu ju brača Dura Brza-kovič i dr. Belajčič, koji prema done-senom zaključku imaju izabrati treče-ga kao pretsedatelja. — Zatim se pri* stupilo rešavanju svih tih predloga i zaključaka, kako su bili objavljeni u broju 16. »Sokolskog Glasnika«.
Brat dr. Dragič, gledom na zaključak 'o administrativnom uredenju so* kolskih četa, izveštava, da je odbor ad hoc več održao jednu sednicu te raza-slao naročitu okružnicu, tražeči od po-jedinih župa potrebne informacije za daljnji rad. Na izveštaj brata dr. Dragiča zaključuje se, da se sam odbor ima proširiti na taj način, šta unj ula-zi brat načelnik, odnosno njegov za-menik i brat Momir Korunovič.
Brat Gangl izveštava o dojmovi-ma, koje je izazvala skupština Saveza, pa iznosi, da je sama skupština svojim večanjima i sa svojim zaključcima učinila lep i velik dojam ne samo u sokolskim redovima, več i na vanso-kolsku javnost, koja je videla i upo-znala iz izveštaja saveznih funkcione-ra, kako jc rad u SKJ ozbiljan, odme-ren i svestran.
Nadalje izveštava, da bratska ČOS poziva naš Savez, da po svojim dele* gatima sudeluje na zboru prosvetara i odbora ČOS, kojc če ustanove večati dana 2. i 3. maja u Pragu. — Zaključuje se, da zboru prosvetara ima sude-lovati pretsednik prosvetnog odbora brat dr. Belajčič, a sednici odbora ČOS brat Gangl, a u koliko bi bio on sprečen sokolskim dužnostima, ima da bude delegat član uprave brat dr. Ri-ko Fu.\.
Isti brat izveštava, da je streljač-ki Savez pozvao naš Savez, da jedan s drugim dodc u što uži kontakt, kako bi sc našla jedna baza za zajedničku saradnju. — Poverava se bratu Momi-ru Korunoviču, da on čitavu stvar is-pita i referiše na narodnoj sednici.
Brat Branko Živkovič podnosi op-širan izveštaj o radu gospodarskog otseka:	Ugovor sa »Prosvetnim fil-
mom« potpisan je i več se započelo sa prikazivanjem slctskog filma u unu-trašnjosti države. U smislu ugovora trebalo bi da sc biraju dva lica u svrhu kontrole poslovanja, pa predlaže, da se kao takovi izaberu brača Voja Todorovič i Momčilo Brankovački
Nadalje izveštava, da jc Savez u državnom budžetu primio odobren svoj traženi buclžet od Din 8,000.000. Temeljem finansijskog zakona o ru-kovanju sa ovim budžetom moli svu braču funkcionere i pročelnike, da svaki izradi detaljan nudžet u okviru sume, koja mu je odredena glavnim budžetom. U vezi s time, a u smislu finansijskoga zakona izraden je i pravilnik za trošenje ovoga budžeta, koji podnosi na odobrenje.
Dalje podnaša pravilnik za putne troškove članova uprave Saveza i njegovih nameštenika, kao i lestvicu dnevnica članovima uprave Saveza. —-Kako sam izveštaj tako i pravilnik prima se u celosti.
Brat ekonom nadalje upozorujc, da na Savez dolazi veliki broj molba od društava, koja traže ponioc bilo za gradnju domova ili u kojc druge uru-štvene svrhe, dok opet pojedine zupe mole da im Savez naplati razliku u njihovim budžetima. Ovo je vrlo tes-
Jugoslavija
zadivljuje...
&
njena sunčana obala... njena hladovita jezera i zubi njenih Stanovnika!
Njena obala obasjana svjetlim siuicem, njena jezera bogata rijetkim čari m a jesu kao i zubi njenih Stanovnika jedan dragocjen dar lijepe prirode. Ali zato Ipak s raz-boritošću stotine tisuća Jugoslovena njeguju svoje zube Sargovim Kalo-dontom. Blagotvorna pjena ovog krema za zube uljepšava zube blještavom čistoćom i čuva usta od zaraznih klica.
SARGOV
KALODDNT
čuva zdravi j e i ljepotu zuba
ko pitanje, kojc nije moguće na prečac rešiti, več traži izvesni študij, kako bi se našao modus gledom za rešenje svih ovih molbi.
Zaključuje se, da svi članovi iz-vršnog odbora uzmu samu stvar u pro-učavanje, pa da se konkretni predlog donese na raspravu na jednoj od idu-eih sedniea. U vezi s time gospodarski otsek Saveza raspravlja i pitanje sanacije domova. Glede iste sanacije predložene su tri osnove, a kako se za sada ne zna, koja če od ovih osnova “iti prihvačena, a neprestano stizava-Ju i nove molbe, to je nemoguče di-sponirati svotom predvidenom u bud-žetu, a na koju se zahtevi društava najviše upiru, jer če se možda morati stavke predvidene u budžetu za gradnju sokolskih domova, utrošiti na anu-'tet ovoga zajma.
Na predlog gospodarskega otseka zaključuje se, da se ima od Sokolskog društva Požarevac otkupiti 60 komada axcija Agrarne banke, koje je društvo svojedobno kupilo i otplatilo, ali je sada zapalo u nemogučnost daljnjega plačanja. — Molba Sokolskog društva Beograd III, kojom moli potporu za cjradnju Sokolskog doma, ima se priključiti ostalim sličnim molbama i rešiti zajedno sa več pre stiglima.
Nova župa Varaždin, koja je for* »nirana nakon što su 'več dovršeni ba* kovinski budžeti i koja u večini ima novo osnovana društva, u nemoguč* nosti je da razvije ikakav rad, jer 'se ukazuje potreba da se odmah provede administracija i održi jedan prednjači ki tečaj, pa stoga župa moli, da joj ^avez omoguči prve organizacione radove. — МоЉа se uvažuje time, da se župi votira potpora od 10.000 Din, dok glede tečaja Savez je spre-man da župu podupre u organizaciji samog tečaja prema predlogu načelni-štva Saveza.
Novo formirana župa u Parizu upravlja molbu za podelenje potpore.
- Zaključuje se, da se gledom na to najpre zatraži od župe, da po* salje iserpivi izveštaj o svome radu, a naročito popis sviju društava te tač-ne podatke o broju članstva i svega onog, što je potrebno da se razabere stanje župe i njezin rad.
, Citaju se molbe župa: Mostar, Sarajevo, Vel. Bečkerek i Osijek, koje mole delom za intervencije gledom na banovinske budžete, delom za nado-knadu predvidenih deficita u župskim budžetima. — Odluka o ovim molba-n\a odlaže se do donošenja definitiv-u°ga načrta, po kome če se rešavati °vakove molbe.
Sokolsko društvo Crikvenica iznosi predlog i projekat gradnje Sokol-
Koga doma, koji bi ujedno bio delom 1 Va?n,ost Naveza, pa kao takav i opšte sokolsko oporaviliš te na moru. — Kako se ovim predlogom potice važno pitanje ostvarenja sokolskog oporavi-lišta, to se zaključuje, da se kako sam predlog, tako i ovo opšte pitanje po-verava na proučavanje i donošenje konkretnog predloga naročitom odboru, u koji ulaze brača Brozovič, dr. Dragič, Korunovič i Živkovič.
Na predlog župe Cetinje, koji je iznesen na glavnoj skupštini Saveza, da se mornari i vojnici oslobode pla-eanja župskog i saveznog doprinosa, zaključuje se, da se od plačanja ovih doprinosa mogu oprostiti samo oni vojnici i mornari, koji su oprošteni od plačanja društvene članarine.
Brat Gangl iznosi predlog narod-uu-obrambenog otseka, da se istome otvori kredit za početne radove.
Zaključuje se, da se pozove na-
rodno-obrambeni otsek, da razradi svoj vlastiti budžet, da se vide njegove stvarne potrebe, pa da ga se onda uvrsti u opšti budžet.
Brat Miroslav Vojinovič podnosi opširan i iserpivi izvšetaj o glavnoj skupštini župe Skoplje. U svome govoru prikazuje sve detalje, kako je prošao tok same skupštine, odnosno pretkonference, kao i sve izmene situacija od pretkonference do glavne žup-ske skupštine.
Brat Momir Korunovič konstatuje, da je izveštaj potpunoma iserpan i in-formativan, pa predlaže da se isti primi do znanja i imenuje predloženu upravu župe, ali da se kazne ona lica, koja su izazvala spor na župskoj skupštini.
Pošto su j oš pročitana sva akta koja se odnose na tok same skup« štine, zaključuje se jednoglasno, da se imenuje uprava župe Skoplje, dok če se povesti disciplinski postupak protiv svih onih lica, koja su srušila odluku pretkonferencije.
Zamenik načelnika Saveza brat Miroslav Vojinovič gledom na zaklju-čak scdnice uprave Saveza od 21. fe-bruara o. g., da načelništvo Saveza priredi u Zagrebu tečaj za laku atletiku, predlaže sam načrt tečaja, kao i uvete, pod kojima če se polaznici primiti u tečaj, i torne potreban predračun.
Objavu tečaja župska načelništva več su primila time, da pošalju prijave do 30. aprila. Sam tečaj održače sc od 8. do uključivo 14. maja u Zagrebu, pod upravom člana tchničkog odbora Saveza brata Macanoviča. U tečaj primite sc najviše po dve osobe iz svake župe i to dva brata, dve sestre ili brat i sestra, več prema tome, kako odrede pojedina župska načelništva. Trošak za smeštaj, prehranu, dnevno kupanje i poduku poj edinih tečajnika iznosi 450 Din. U tečaj primaju se samo prednjači sa ispitom, koji su članovi jednog prednjačkog zbora i koji imaju neko praktično predznanje atletike. Tečajnici moraju da su mladi od 30 godina, da redovito vežbaju i svladavaju napore intenzivnog vežbanja. U vezi svega toga načelništvo Saveza predlaže, da savezna uprava plača sve troškove za jednoga tečajnika onim župama, koje pošalju po dva tečajnika u tečaj. One župe, koje če poslati u tečaj jednog tečajnika ili tečajnicu, moraju same za njih snositi sve troškove.
Sam izveštaj načelno se u celosti prihvača. Nadalje zaključuje se, da uprava Saveza za slučaj, da koja župa izašalje dva polaznika ili polaznice tečaja, za jednoga snosi sve troškove.
Konačno zamenik načelnika izve-štava, da je savezni tehnički odbor proučio i usvojio predlog brata Kneže-viča glede osnutka novih društava. Kako T. O. namerava izdati knjigu uputa, na koji se način ima obavljati sokolski rad u četama, to če se u istoj knjižici doneti i uveti, pod kojima je umesno da se osnivaju nova društva i nove sokolske čete. — I ovaj se izveštaj prima do znanja.
Pretsednik gradevinskog i umetnič-kog otseka brat Korunovič podnosi izveštaj o aktima, koja su podnešena tom otseku na rešenje, pa se gledom na to zaključuje: molbi profesora Steve Nikšiča, da mu uprava Saveza dozvoli raspačavanje slika brata starešine Saveza kao uspomenu na svesokolski slet ne može se udovoljiti. — Molbi društva Budva, koje je kupilo jednu staru zgradu, od koje želi da sagradi Sokolski dom, pa u tu svrhu šalje načrte moleči za odobrenje, udovoljava se time, da se društvo upozori da kod adap*
tacije zgrade vodi računa o higijeni u samoj zgradi. — Na molbu društva Sibinj zaključuje se upozoriti navedeno društvo, da mu iz priposlane skice nije moguče izraditi načrt, kao i sam troškovnik za gradnju doma, jer se za izradbu ovo dvoje podatci mogu dobiti samo na licu mesta. — Molbi društva Ormoš, da mu se pošalju idejni načrti za gradnju Sokolskih domova, ne može se udovoljiti, jer Savez takovih načrta nema na raspolaganju. — Društvo Ki-stanje ima se upozoriti, da je nemoguče da se izgradi onakav dom, kakav je ono zamislilo, a za one pare kojima ono raspolaže.
Pretsednik prosvetnog odbora br. dr. Belajčič podnosi izveštaj o posled-njoj sednici prosvetnog odbora, kao i o njezinim zaključcima, pa iznosi, da su rukopisi za knjigu udžbenika če-škog jezika, kao i za knjigu o sokol-skom taborenju dovršeni i dati če se u štampu. Jednakosu dovršene sve pred« radnje za ciklus sokolskih predavanja putem radia. Prvo ovokovo predavanje održače brat Gangl u subotu, 18. o. m. Jednako je zaključena i redakcija za 5. broj lista »Sokolske Prosvete«, dok se rezolucija glede otseka za štampu nalazi na pročavanju. Prosvetni otsek sada namerava organizirati čitavi niz predavanja ali uz pomoč najmodernijih sredstava: diapozitiva i filma. U tu svrhu ukazuje se potreba nabave jednog aparata za projekcije, kojim bi se zala-zilo u sve sokolske jedinice. U tu svrhu potreban je kredit od 20.000 Din, a iz kojega bi se podjedno uredila i velika zbirka potrebnih diapozitiva.
Predlog prosvetnog odbora prihvača se u celosti i isti se ovlaščuje da is-pita aparate i predloži izvršnom odboru na prihvat.
Pretsednik organizaciono-pravnog otseka brat dr. Pavlas izveštava: Na predlog župe Celje na glavnoj godišnji skupštini, da se promeni treča alineja § 19. društvenih pravila predlaže, da se kao poslednja alineja ovomc §-u doda: »Izvršni odbor, koji se sastoji od starešine, tajnika, načelnika, prosvetara, blagajnika i statističara, obavlja redovne tekuče poslove na sednicama, koje se drže jedamput nadeljno. — Na sednici uprave društva tajnik podnosi izveštaj o radu izvršnog odbora.«
U samom §-u 19. ima se brisati »nedeljno jedamput«, a mesto toga upisati »najmanje jedamput mesečno«.
- Ovaj se predlog prihvača.
Analogno tome predlaže, da se gornja nova alineja doda kao poslednja alineja §-u 10. župskih pravila, a jednako da se analogno društvenim pravilima obavi korektura i u župskim pravilima.
Na predlog župe Cetinje, da se društva župe Skoplje, a koja se nalaze na teritoriju Zetske banovine, pripoje župi Cetinje, upučen je dopis upravi župe Skoplje, da pošalje izveštaj o tome, da je uprava župe saglasna sa predlogom uprave župe Cetinje i ujedno da pošalje spisak onih društava, koja pripadaj u Zetskoj banovini, a koja se imadu pripojiti župi Cetinje.
Na predlog župe Mostar, da Savez donese načelno rešenje, da li članovi dobrotvori i utemeljitelji bivših sokolskih društava mogu biti i aktivni članovi u upravama sadanjih sokolskih društava, odnosno župa, predlaže sledeči zaključak: članovi dobrotvori i utemeljitelji bivših sokolskih društava imaju sva prava, koja su imali u starim društvima, pod pretpostavkom: 1. da su bivša društva u celini ušla u sklop Sokola kraljevine Jugoslavije; 2.
ili da su kao pojedinci stupili u sklop Sokola kraljevine Jugoslavije do kraj-njega roka odredenog po plenumu uprave. — Ovaj se predlog prihvača.
Gledom na definitivnu arondaciju župe Karlovac predlaže zaključak or-ganizacionog otseka, da se toj župi imaju dodeliti srezovi: Črnomelj i Metlika, a iz sreza Vrgin Most društvo Vrgin Most i Topusko, dok sokolske čete sreza Vrgin Most imaju pripasti okružju Glina, zagrebačke župe. Nadalje, po prethodnom saslušanju uprava župe Zagreb i Celje, da se društva Slovenskog Posavja izluče iz župe Zagreb i pripoje župi Celje, predlaže da se ovo otcepljenje, odnosno pripojcnje odobri, a sva društva pozove, da imaju do dana priključenja novoj župi odgovoriti svojim materijalnim obavezama prema dosadašnjoj župi.
Na predlog župe Osijek, a gledom na uredenje razgraničenja onog teritorija, koji obuhvata Savska banovina, zaključuje se, da srez Slatina ima pripasti župi Osijek.
Na predlog župe Ljubljana zaključuje se, da društva Višnja Gora, Ivančna Gorica i Št. Vid na Dolenjskem ostaju i nadalje u sklopu župe Ljubljana.
Na upit župe Niš gledom na pri* padnost sokolske čete u selu Braniče* vu zaključuje se, da ova četa ima pri* pasti društvu u Vel. Gradištu.
Konačno na predlog župe Zagreb, da se formira takozvana »Lička župa« sa sedištem u Gospiču, sva sokolska društva Like jednoglasno su se izjavila n roti v formiranja ovakove župe, pa se zato i ne pristupa nikakovim predrad-njama. O tome izveštene su župa Zagreb i Sušak.
Dopis društva Belo Polje, kojim traži da mu se dozvoli istupanje iz žu* pe Užice i prisajedinjenje župi Cetinje, ima se uputiti upravi župe Užice na mišljenje i predlog.
Za rešavanje spora izmedu brače Legrada i Coliča u Brodskom Varošu zaključuje se, da se delegira sud časti društva Slavonski Brod.
Na upit žup& Mostar glede isplate jednog izvesnog duga društva Mostar, ima se uputiti društvo Mostar, da ustanovi, da li je u dopisu navedeno dugo-vanje svojevremeno teretilo Sokolsko društvo. U koliko je ustanovljeno postajanje duga, ovaj se dug ima isplatiti, jer je novo društvo primilo na sebe sve obaveze starog društva.
Na upit župe Vel. Bečkerek glede rada revizora računa u župi, zaključuje se pozvati savezni revizioni odbor, da analogno svome pravilniku izradi pravilnike za revizione odbore župa i društava.
Brat blagajnik Branovački podnosi detaljan izveštaj o stanju savezne blagajnice za mesec mart 1931. godine. Ovaj se izveštaj prima do znanja.
Pretsednik ozlednoga fonda brat dr. Dragič u smislu pravilnika ozled-
noga fonda predlaže da sc isplati: Ludvigu Valentu, naraštajcu Sokola I u Ljubljani, Din 70, Veri Bucik, Ljubljana IV. Din 190. Antunu Veselu iz Do-njeg Logatca Din 280, Jelki Hodko sa Sušaka Din 300 i Vendelinu Stareu, Ljubljana-matica, Din 400. Predlog se prima.
Nadalje br. dr. Dragič izveštava, da je velika Jugoslovenska loža tre/ venosti obavestila Savez, da če se 20 juna održati trezvenjački :sabor u Beo gradu i moli, da se najdalje do 1. maju pošalje izveštaj o radu kao i eventualne predloge za sabor.
Predlaže da se na poziv odgovori, da sa največim simpatijama gledamc na pokret organizacija trezvenosti i svima takvim organizacijama želimo največi uspeh u borbi protiv socijalnog zla — alkoholizma. Naša sokolska or ganizacija, koja ima cilj da podiže telesno zdrave, moralno jake i naciona! no svesne državljane kraljevine Jugo slavije smatra, da je trezvenost jedan od osnovnih elemenata za postignuče gore naznačenih ciljeva. S toga Sokol stvo ideju trezvenog života uvek istiec kao ideal svome članstvu. Sokolske organizacije preko svojih tehnidkih, prosvetnih i zdravstvenih organa Širc ideju trezvenosti i borbe protiv alkoholizma i nikotinizma naročito kod mladih pripadnika: deci i naraštaju za-branjeno je da piju i da puše. Na skupštini Saveza SKJ, održanoj marta mcseca o. g. u Beogradu, donesena je odiuka u vezi sa organizacijom Sokolstva na selu, da »suzbijanje nepismenosti, alkoholizma, štetnih običaja, raznih zabluda, ukorenjenih navika i drugih zala može se pomoči jedino po moču jakih organizacija, a u selu koja bi organizacija mogla biti jača od so kolske čete.« Pozdravljajuči ideju o zboru trezvenosti u mesto predloga naša bi želja bila, da članovi lože trezvenosti Jugoslovenskog saveza trezvenosti i Saveza trezvene mladeži ulaze individualno u sokolske redove i da na ta j način Sokolstvo bude Sto više is-punjeno Sokolima do srži prožeti ide-jom trezvenosti u borbi protiv alkoholizma.
Brat Gangl upozoruje, da se od 2. do 4. maja održavaju u državi antitu-berkulozni dani, pa predlaže, da se društva upozore, da sudeluju u ovim priredbama svugde, gde postoji anti-tuberkulozna liga, a gde ove nema, da na svoju ruku organizuju odgovarajuča predavanja. — Prima se.
Pretsednik statističkog odelcnja brat Lukič podnosi opširan izveštaj o dosadanjem radu na saveznoj statisti-ci, kao i konkretne predloge gledom na uredenje naraštajskoga katastra.
Izveštaj brata Lukiča prima se do znanja, a uredenje statističkog odele-nja i nadzor nad njime poverava se bratu Brozoviču.
Pošto je vreme poodmaklo to brat Gangl prekida sednicu i zakazuje na-stavak iste za sledeči dan.
ф
U
џ
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
IHillHlllllllllllllllllliiiiiiiiijiiiiiiiiiiltlllHHIItlltlllHHHHIHliMliitii.'IHiitilHIMIi’lliliiHiiiiiliilliliilHllllliliillliliiililiilillillllilllliHliillHlllllllllllllllllllllllllllllll
svakoj je mapi 25 papira za pisma i 25 kuverata američkog formata sa sokolskim monogramom. Cena mapi 32 S)in. * ZNarudžbe prima Jugoslovenska Sokolska ZMatica, JCjubljana, ^Narodni dom
NASTAVAK SEDNICE DNE 17. APRILA.
Brat Gangl nakon otvaranja sed-nice referiše o svom posetu kod mini-stara gg. dr. Srškića i Bože Maksimoviča, fcoji se izveštaj prima do znanja. Nakon toga prelazi se na daljnju tač-ku dnevnoga reda: Osnivanje lekar-skog i socijalnog otseka. Povedenom debatom usvaja se zaključak, da član uprave brat dr. Milorad Dragič na osnovu pravilnika lekarskog otseka od bivšeg JSS izradi pravilnik lekarskog odelenja i temeljem njegovih ustanova da formira otsek od brače le k a ra.
Izradba pravilnika socijalnoga otseka poverava’ se bratu Ganglu, a pod-jedno zaključuje se, da se ovome ot-seku čim se formira, poveri uprava fonda brata dra. Oražena.
Brat tajnik Brozovič izveščujc o te« kučim poslovima. Ministarstvo prosvete je na pretstavku savezne uprave glede održavanja raznih sokolskih obletnica odgovorilo rešenjem, da se siažc sa gledištem izvršnog odbora Saveza, da jedinicc onih sokolskih organizacija, koje su kolektivno stupile u' Soko kraljevine Jugoslavije nisu prckinule svoj istorijski kontinuitet i da sc nisu odrekle svoje prošlosti i svojih tradicija.
Nadalje podnosi opširan referat iseljeničkoga komesarijata o stanju jugoslovenskog Sokolstva u Americi. Brat tajnik podnosi, kako je velika potreba da se vodi stalna i neprekinuta evidenca i veza sa sokolskim krugo-vima kako u Severnoj tako i u Južnoj Americi, gde se opaža živ pokret i jako interesovanjc za naše Sokolstvo, pa bi s toga bilo neophodno potrebito, tla se unutar Saveza uredi naročita referada sa dužnošču tačnog pračenja i evidence o sokolskom pokretu medu našim emigrantima. — Predlog se prima i poverava bratu Brozoviču, da preuzme ovu referadu.
Sokolsko društvo Zagreb I uprav« Ija poziv Savezu da prisustvuje na 29. aprila o. g. proslavi obletnice po-gibije Zrinjskog i Frankopana, te uje-dno proslavi desetgodišnjice posto-janja ovog društva. — Zaključuje se gledom na veliki sokolski rad ovoga društva u prvom deccniju njegova po-stojanja, da na proslavi zastupa Sa-vez I. zamenik starešine brat Gangl, a podjedno pozivlju se i svi članovi uprave Saveza da proslavi sudeluju u što moguče večem broju.
Župa Sušak dostavlja molbu društva Krk, koje moli Savez, da bi ku-movao novoj društvenoj zastavi, koja če se razviti dana 26. aprila o. g., t. j. na desetgodišnjicu oslobodenja otoka Krka i prisajedinjenja našoj državi. — Zaključuje se, da se Savez prihva-ča kumstva, i da kumstvo obavi 1. za« menik starešine brat Gangl, koji če tom zgodom novi barjak okititi sa-veznom vrpcom.
Sokolsko društvo Kastav tekom meseca maja obaviti če otkriče spomenika kralju Petru i razvide svoje društvene zastave, kojoj kumuje starešina Prestolonaslednik Petar. — Zaključuje se, obzirom na naročiti položaj toga društva, da se istome kaopri-pomoč za izradbu zastave daruje iznos od 1000 Din.
Župe Vel. Bečkerek, Užice i Bjelovar održavaju svoje župske sletove dana 31. maja o. g., pa mole saveznu upravu da istima prisustvuje. Zaklju-
ANTE BROZOVIČ (Beograd);
U spomenar Sokola 1 — Zagreb
(Jedan prilog 10«godišnjici života i rada) 1921.—1931.
Sokolsko društvo Zagreb I, koje je stvarno matica Sokolstva u Zagrebu, jer podržaje najdulji vremenski kontinuitet sokolskog rada u Zagrebu, slavi ovc godi« ne desetgodišnjicu svoga postojanja, živo« la, razvitka i rada.
Govoriti o radu ovoga društva, znači ispisati čitave stranice, pošto je rad tog društva tako velik i intenzivan, da on za« seca u sve grane sokolskog rada, šta više da zaseca u ispravni opšti nacionalni rad ne samo u Zagrebu, več i van Zagreba po mal ne svim župama Sokolstva. Soko I stekao je toliko priznanja, da ga jedva danas uživaju mnoga rcnoinirana starija društva, koja mogu da več beleže svoju sokolsku istoriju. Ovo društvo, premda se od svog postanka pa dalje uvek imalo bo« riti s mnogim zaprekama i neprilikamn, sve je to savladalo s pravom sokolskom požrtvovnošču tako, da taj rad nije ostao neopažen i onim širokim sokolskim redo« vima, koji su uvek s poštovanjem gledali u njega i opčenito mu priznavali spremu, volju i rad. Zapravo u ovome i leži uspeh njegova renomea.
Izgledače mnogome ove reči preterane. No, varao bi se; svako, ko je izbliže pra« lio taj rad, koji je tipučen u sve sitnice i onaj golem posao koji se ulagao oko procvata i porasta društva, taj če ne samo priznati skromnost ovih reči, več če obrat« no tvrditi, da je to neumesna čednost. 1 jest tome tako, kada /nadcino iz vlastitog opažanja da je to društvo bilo od svog postanka centar nacionalnog života u Za« grebli. Ta oko njega okupilo se toliko tih, što iskreno i ispravno shvataju veliku ide«
čuje se odazvati se pozivima pa se od-reduje da Savez imaju zastupati na sletu župe Vel. Bečkerek brat dr. Be-lajčič, na sletu župe Užice brat Gangl, a na sletu župe Bjelovar brat Paun-kovič.
Sokolsko društvo Visoko dostavlja apel za sabiranje doprinosa u svr-hu izgradnje društvenog doma. — Zaključuje se upraviti župi dopis, da za-traži dozvolu izgradnje doma, kao i dozvolu sabiranja.
Župa Celje gledom na činjenicu, da se je pripojenjem društava Posav-skog okružja znatno proširila, moli da joj se pojača uprava. — Zaključuje se, da se u smislu § 8. župskih pravila imenuje u upravu župe kao II. zamenik starešine brat dr. Josip Zdolšek iz Brežica, a kao zamenici članova župske uprave brat Josip Holy iz Bre-žiea i brat Bogomir Milost iz Krško-ga.
Pomorska sokolska župa bratskog Poljskog sokolskog Saveza pozivlje SK.J na učestvovanje na njezinom sletu u Gdinju. — Po predlogu saveznog načelništva zaključuje se, da se Savez obrati Poljskom sokolskom Savezu sa upitom glede sudelovanja i po odgovoru da se donese odluka.
Sokolsko društvo Užice dostavlja molbu za otkup knjiga »Čemu teži sokolsko vaspitanje«, od kojih je prihod namenjen podizanju sokolskog doma. —- Zaključuje se otkupiti 30 primera-ka navedene knjige.
Sokolsko društvo Ruma javlja, da če 24. maja o. g. obaviti posvetu svoje društvene i naraštajske zastave, pa moli Savez da po svom delegatu prisustvuje ovoj svečanosti. — Delegat odrediče se docnije.
Ministarstvo prosvete izveštava, da otsustva, koja se daju brači članovima savezne uprave, a koji su činov-nici, kad ta otsustva rabe za sokolske dužnosti, nemaju se zaračunavati u re-dovan godišnji dopust.
Ministarstvo unutrašnjih dela izveštava, da je ministarstvo izdalo sho-dna naređenja sreskim načelnicima u pogledu traženja izveštaja o radu sokolskih društava. Prema tome uprave sokolskih društava nisu dužne da podnose upravnim vlastima pismene izveštaje o svome radu.
Ministar brat dr. Ivan Švegel zahvaljuje se na čestitci povodom postavi j en j a za poslanika u Americi.
Brat Gangl potiče pitanje šireg učestvovanja jugoslovenskog Sokolstva na proslavi 50godišnjice opstanka Medunarodnog gimnastičkog Saveza u Parizu. — Povedenom debatom zaključuje se, da se ponajpre pribavc sve potrebne informacije o polasku i troškovima, a nakon toga doneče sc konačna odluka glede polaska na pro-slavu u Pariz. — Narodna sodnica odr-žače se 7. maja o. g.
Statistika Američke Obce Sokolske
Američka Obec Sokolska, koja udružuje češka sokolska društva u Ujedinjenim severoameričkim državama, brojila je u prošloj godini 11.235 odraslih pripadnika. Od toga je 7302 člana i 3933 članice. AOS se deli na 7 župa, od kojih je najjača srednja, koja ima 5056 pripadnika.
ju Sokolstva, a uz nju veliku nacionalnu misao našega oslobodenja i ujedinjenja.
Upravo na ovo poslednje mora se na« ročito upozoriti, jer to je ona glavna ka« rakteristika, koja odskače ispred sviju, a samo društvo označuje kao instituciju, ko« ja se uvek, a to če i u buduče, zanašala jednom ispravnom idejom, da je ono ima« lo jedan odredeni pravac, kojim je izravno stupalo k svome cilju, a nije vrludalo u neizvesnosti i ncodlučnosti. Sokolstvo i na« rod — bilo je njegovo geslo. Raditi za So« kolstvo, u njemu se odgajati, da se prikupi telesnih i duševnih vrlina, kojima če sc onda moči ispunjati sveti i visoki poziv u narodu. Ovim mislima pošlo je ono na rad i privadalo ih u stvarnost kroz celu dobu svoga rada, a uveren sam, da če biti tako i buduče, jer ovo društvo več danas može gledati na lep skup sokolskih radni« ka, koji če uvek da nasledujuč dobar pri« mer, ostajuč verni tradicijama, podržavaju unutar zidina društva samog budnu sokol« sku svest i jaku nacionalnu misao.
Ovo je glavna karakteristika, koja da« je društvu posebno obeležje. Istina ova karakteristika do nedavna u Zagrebu nije bila popularna, šta više stvarala je situacf« ju, koja je dovadala društvo u težak po« ložaj. No ono sve je to predvodilo. Redo« vi njegovi danomice su postajali jači, sil« niji, otporniji, a to je ono što je društvu i njegovim redovima davalo one moralne snage, koja ga je podstrekala da ustraje u svom radu i da se bori za svoje ideale.
A da je tome tako i da se ono raz« vijalo u tom pravcu, bila je glavnim uzro« kom činjenica, šta je u njegovim redovima ispravno shvačeno Sokolstvo. Ideja Sokol« stva, ta večno mlada ideja, od svili čla« nova bila je uvek posmatrana kao ideja ljubavi i bratstva, i to ne samo medu pe« jedincima, več i medu širim krugovima brače. Kad je tome tako, a to su ničim neoborive činjenice, zar je onda čudo, da je društvo postalo ccntar slovenskog živo«
f Auguste Gauvain
Dne 18. o. m. umro je u Pauu u 70. godini života veliki francuski publicista Auguste Gauvain, diplomatski urednik pariškog »Journal des Debats« i član Akademije moralnih i političkih nauka, jedan od največih i najproku-šanijih prijatelja jugoslovenskog naroda.
Još od decenija unazad, u doba našeg velikog stradanja pod tudinom, pa kasnije u svim naj težim i najsud-bonosnijim časovima našega naroda, Auguste Gauvain stajao je otvoreno i neustrašivo na braniku naših nacionalnih prava. Aneksija Bosne i Hercegovine dala mu je najbolju priliku da potkrepi svoje temeljite tvrdnje i da uveri francusku javnost o opasnim planovima, kojima se zanosi austro-ugarska politika na Balkanu. Njegovo čisto i iskreno prijateljstvo prema našem narodu manifestovalo se je tako snažno naročito za vreme svetskog rata i zatim u doba mirovne konference, kada je u svojim uverljivim i du-bokim člancima i živom rečju tako vatreno zagovarao težnje jugoslovenskog naroda i branio njegova prava od ataka i presizanja nekih »saveznika«. Jugoslovenski Jadran baš u ličnosti sada pokojnog Augusta Gauvain-a imao je u naodlučnijim časovima na konfe-renciji mira u Parizu svojeg najmočni-jeg i najvatrenijeg braniča i zaštitnika. Svoju upravo vatrenu ljubav i prijateljstvo, koje je od vaj kada gojio prema jugoslovenskom narodu, Auguste Gauvain sačuvao je do konca života. *
Auguste Gauvain rodio se je 6. oktobra 1861. u Vesoulu. Nakon zavr-šenih pravnih študija u Parizu, diplo-mirao je na školi političkih nauka i zatim se posvetio advokaturi. Godine 1887. prešao je u novinarsko zvanje kao urednik »Journal du droit inter-nationale«, gde je ostao do 1891., a zatim je postao redaktor »Journal des Debats«. Od god. 1893. do 1903. bio je sekretar »Evropske dunavske komisije«, a onda francuski sekretar »Cen-tralnog ureda za medunarodne transporte« (1904. do 1908.). Iza toga po-vratio sc je stalno svojemu listu »Journal des Debats«, kojem je bio direktor vanjske politike. Saradivao je ta-kođer i u mnogim drugim časopisima. Pored toga, napisao je i nekoliko dela od kojih su najpoznatija:	»Počeci
svetskog rata (1915), »Evropa pred rat« (1917), »Grčka afera« (1917), »Ju-goslovcnsko pitanje« (1918), »Zaokru-ženje Ncmačke« (1919). Jedno od naj-jačih njegovih dela, koje je upravo prava enciklopedija savremene politike, jest delo »Evropa iz dana u dan«, a koje je izišlo od 1919. do 1922. u če-trnaest svezaka. Tu su sakupljeni njegovi članci od 1908. do 1920. godine, u kojima su prikazani uzroci svetskoga rata. Po tome delu postao je članom Francuskog Instituta.
Za svoje političke zasluge stekao je mnoga priznanja tc je nosio i na-
ta. Ova činjenica dala mu je dalju moral« nu snagu i največc priznanje u shvatanju Sokolstva, jer ona jasno govori, da Soko 1 nije nikakovo ekskluzivističko društvo u slovenskem pogledu, več obratno da je ono faktor, koji u sokolskom pogledu sle« di velike misli slavnih slovenskih učitelja.
lito to je ona jaka idejna strana. I smelo t vidim, da je samo ideja i to ide« ja čistog i nepatvorenog Sokolstva bila kadra da uzdrži njegove redove neslom« Ijive i otporne. Kada ne bi bilo te ideje, dvojim da bi društvo bilo na toj višini, na kojoj se ono danas nalazi.
Sokolska ideja i samo ona bila je alfa i omega eitavog društvenog rada. Njome su se zanašali kako upravni odbor, tako i prednjački zbor.
1 baš potonji retkom požrtvovnošču i samopregorom uložio je sve svoje sile na procvat i dobrobit društva, i onu našu temeljnu notu — telovežbu — digao do zamerne višine, do onog stupnja, da je društvo u tom pogledu naišlo na opšte pri« znanje.
Opčenito uzeto rad društva u ovo de« set godina bio je velik i obilan. On se kretao u svim mogučim praveimu i baš ta raznovrsnost rada mnogo je doprinela to« me, da je društvo u svojoj sokolani pri« kupilo brače i sestara koji su uložili sve svoje i umne i fizičke sposobnosti u pro« cvat društva, koje danas sliči na pčelinju košnieu u kojoj sve vrvi. Istina radilaca nije onoliko, koliko to traži društvena po« treba, ali ta vreva, taj život pokazuje ve« lik interes članstva za društvo, a to je ute« šljiva pojava. A kuda čemo lepše nego ra« diti za Sokolstvo. Ta rad u Sokolstvu, to je rad za narod, to je rad za Slovenstvo i svako trebil da bude ponosim da se uop« Ste može ubrnjati u sokolsku porodicu i da u n jenom krugu može delovati za svoj narod. Onaj ko ne oseča potrebe da radi za narod, taj je suvišan teret ove zemlje i dosadna muha 11 ljudskom društvu. Mi
slov počasnog prvog sekretara ambasade, a odlikovan je redom kavalira Legije časti, velikim krstom Rumunske krune, bio je oficir Rumunske zvezde, ordenom sv. Save kraljevine Srbije, grčkim i ostalim redovima. Godine 1920. naša prestonica imenovala ga je počasnim gradaninom.
Neka je večan i svetao spomen ovom velikom prijatelju Jugoslovena!
Kako Čehoslovačka republika podupire telesni uzgoj
Čehoslovačka republika izdala je do sada za potpomaganje telesnog uzgoja sledeče svote: God. 1920. —•
400.000	Kč, god. 1921. — 1,330.000 Kč, god. 1922. — 3, 330.000 Kč, god. 1923. — 6,000.000 Kč, god. 1924. — 3,800.000 Kč, god. 1925. — 2,198.000 Kč, god.
DVE GIMNASTIČNE KNJIGE.
Tosič Filip — Brazdil Ant. »Vesela gimnastika«, I. deo za I. i II. razred osnovnih škola. Po nastavnom programu.
Tosič Filip — Brazdil Ant. »Gimnastika«, II. deo za III. i IV. razred osnovnih škola. Po nastavnom programu. Izdanje knjižare Rajkoviča i Dukoviča, Beograd, Terazije. Cena 15 Din.
Autori su, na osnovu nastavnog programa za telovežbu na osnovnim školama, sastavili naukovnu osnovu, koja treba da služi kao pomočna knjiga kod obuke telovežbe. Namera je dobra, jer učiteljstvo do sada nema prikladnih knjiga, koje bi mu pružale gradu za telesni uzgoj školske omla-dine osnovnih škola, ipak delo nije potpuno uspelo, naročito u smislu današnjih zahteva.
Razdeoba grade u jednom satu slaba je, jer se auktori premalo oba-ziru na to, da telovežbu gajimo, kako bi pri tome uneli što više živosti.- Iz toga razloga u prvom i drugom razredu previse je redovnih vežaba. Dete na tom stupnju neka se ne muči naročito redovnim vežbama, ove dolaze u obzir samo utoliko, ukoliko ih treba-mo kod igara i drugih vežaba.
Proste vežbe nisu sastavljenc u modemom smislu, kako je za decu potrebno, da se što više razgiblju i razonodc. Način izvadanja je kao i kod članstva, što za decu nije nikako prikladno.
U knjiži nisu navedene nekoje sprave, koje su za decu pogodne, n. pr.
pako Sokoli kao takovi ne možemo i ne smemo biti ovo čas pre spomenuto, jer baš kao Sokoli treba da damo sebe potpu« no u službu naroda. Šta više baš kao jugo« slovenski Sokoli treba da zademo na ši« roko polje rada, da razbijamo sitničavost, nerazumevanje i pakost naših društvenih slojeva, koji ne mogu ili ne če nikako da se ožive u današnjoj situaciji u našoj 11a« rodnoj državi, za koju su Sokoli radili, umirali i žrtvovali se. Eto to je 0110 po« kretno pero kojo daje glavnu cnergiju. Radi za celinu, a dužan si za nju raditi, jer u toj celini vidiš ostvaren jedun od prvih svojih ideala, a to je sloga i bratstvo nas južnih Slovena; Srba, Hrvata i Slove« naca. Eto tu ustaje zagrebački Soko 1 i otvorena srca ispoveda ovo svoje načelo, svesno, da je jugoslovcnsko Sokolstvo si« nonim bratstva i ljubavi. Nije Sokolstvo ono, što prepoveda rat i mržnju, več je So« kolstvo što ispoveda ljubav i bratstvo. Ovo je u njegovim redovima bilo jako čvrsto, to je ono u svojim redovima useuvalo nepoko« lebivo, pa je dapače postalo i protagoni« stom ove ideje u svim slojevimu i svim ustanovama, s kojima je došlo u dodir. U tom svom nastojanju uspelo je vidnim uspehom.
Ovo je tek neznatna pregledna strana idejnog shvačanja Sokola I. O njoj bi se dalo govoriti i više, no dovoljno je i ovo a da se razume daljnje.
To daljnje jest pako to, da se to dru« štvo nije uvek zanašalo samo mišlju na sebe, več je udešavalo svoj rad, da koristi celini to jest celokupnom jugoslovenskom Sokolstvu. Njegovo je stanovište bilo: »Mi smo ovde radi sebe, a po sebi za druge. Ne možemo da se skučimo u uske granice jednog nbienog društva, več treba da bit« demo i propagatori naše misli, a to baš zato, jer se nulazimo 11a terenu, gde u ši« rim redovima vlada nerazumevanje za so« kolsku misaol« — Zato jc ovo društvo raz« vijalo jak propagandistički i agitacijoni
1926. — 1,750.000 Kč, god. 1927. —
1.700.000 Kč, god. 1928. — 2,200.000 Kč, god. 1929. — 2,200.000 Kč, god. 1930. — 2,380.000 Kč, god. 1931. —
2.630.000 Kč. Pored toga bile su izdane još svake godine veče svote za telesni uzgoj u Potkarpatskoj Rusiji.
Alkohoiizam u Rusifi
U Rusiji se je odavna srazmerno pilo najviše alkohola. Ali u zadnje doba potrošnja alkohola tako se jc povisila, da su vlasti ozbiljno zabri-nute, što če biti, usledili to i nadalje. God. 1924. i 1925. iznosila je potrošnja likera 510.000 litara, a god. 1929. povisila se je na 5,237.000 litara. Najviše se popije u Moskvi. God. 1929. popilo se u Moskvi 31.000 litara likera i 62.000 piva. Največa je nesreča pak baš u tome, da je piču najviše sklona omladina pa i deea. Prodava-onice alkohola nalaze se najviše oko škola, državnih ureda i fabrika. — Ko-mesarijat za narodno zdravlje prire-dio je u februaru god. 1930. anketu o uživanju alkohola medu radništvom. Tom prilikom se pokazalo, da se 39% radnika najmanje jedamput mesečno potpuno opije, a preko 40% svake nedelje barem jedamput. Slična anketa provedena je i u Ljeningradu, koja je pokazala, da rakiju pije 70% učenika u starosti od 8.—16. godina.
kratka i duga ljuljanka te greda; skokovi i trčanja pak premalo su uze-ti u obzir.
Pohvaliti pak moramo igre, naročito one sa pevanjem, koje su za ovaj stupanj omladine najprikladnije. Tvrd-nja, da deea do 10. godina moraju biti po spolu lučena, nije opravdana, što i svi moderni fiziolozi naglašaju. No ovo samo pak vrednost knjige ne uma-njuje.
Knjigu, usprkos nekih slabih strana, preporučujemo, jer je to prvi po-kus, da škola dobi j e veoma potrebno naukovno pomagalo. Učiteljstvu, koje se bavi telesnim uzgoj em,	ove dve
knjige dobro če poslužiti i mnogi, koji se do sada nisu znali pomoči, nači če u ovim knjigama dobru pomoč i lepih saveta. Pa i vodnici sokolske dece nači če u nekim primerima, naročito kod igara, prikladnu gradu.
ZA PRAVA ČOVJEKA.
Četiri rasprave sa predgovorom i pogovorom dra. A. Benekoviča. Cena Din 16. Naručuje se kod Otpremne knjižare J. Kratina, Zagreb, Bijenička c. 24, a dobiva se i u svim knjižarama.
Svrha je gornje knjižice da prikaže rad i borbu za priznanje prava narodnih manjina i da time potakne na razmišljanje i one, koji u svojoj pasivnosti dopuštaju da erv rak-rane grize nesmetano zdravi organizam.
U tu svrhu prikupljeni su radovi prof. Mandelstamma, poznatoga po-bornika za medunarodna prava čove-ka, prof. Tibala, profesora u Nancyu i na Carnegievom koležu u Parizu, Lorda Nickinsona, te dvojice naših
rad za Sokolstvo, jer mu je bilo mnogo stalo do toga, da sc sokolska misao svuda širi podjednako. I tako vidimo da 0110 sudeluje svuda gde to iskazujc potreba, da se podigne i potpomogne sokolska mi« sao.
Pojedini članovi društva i u Zagrebu i van njega zalazili su u ostala društva, da onde Širc sokolsku misao, pa su upravo time pokazali, da jc Soko 1 žarište sokol« skih principa i sokolskog rada. U vezi s time razume se samo sobom da društvo nikada nije zaboravljalo, da je ono važan faktor u javnosti i da kao takovo imade da sudeluje u opštem radu. Zato i ne vidi« mo danas nijedne jače i izrazitije nacio« ualnc proslave, u kojoj 0110 ne bi sudelo« valo, a sve s razloga, da tako vidnim na« činom dokumentira, da jc ono eminentno nacionalno društvo, koje je ovde radi na« roda.
Eto to je na oko sitan rad ovoga dru« štva, a opet tako obilan i jak, da jc tre« balo da ga sc bar sada naročito podvuče
Samo društvo na pragu daljeg deset« lječa čeka velik i težak posao, ali tako jo ono u svom članstvu stvorilo clemenat, koji če uvek hteti i znati du bude u ovoj našoj nacionalnoj državi clemenat kon« struktivan, clemenat rada i reda, nema bo« jazni, da bi se podavali kakovu strahova« nju u budučnosti.
Završujuč ove redke i sam kao bivši član ovog društva, upravljani na društvo završim reč; Bvačo i sestre Sokola I. kao do sadu, tako i od sada skupite svoje re> dovc što jače i čvršče, jer nas čeka daljnji život i rad, za koji se hoče mnogo požrt« vovitosti i sila. U daljem svom životu treba ostati veran starini tradicijama, na zapo« četom putu treba istrajati muževno i so« kolski. Dalnji rad bez obzira na levo 1 desno treba da bude nastavek dosudanjeg rada. Samo ovako i nikako drugačijc tre« ba stvarati dalji život. U to ime; Zdravo
pregalaca dra. Radivoja Waltera i dra. Ivana Brlića, što će sve dati dobar pregled savremenog stanja borbe za prava čoveka i prava manjina.
»ZLATOROG«
Krasnu slovenačku bajku o Zlatorogu, koju je pesnički obradio nemač-ki pesnik Rudolf Baumbach, a na slo-venački preveo Anton Funtek, dobili su za Uskrs Lužički Srbi u lepom prevodu Jana Šura. Za narod je prevodi-lac opisao Triglav i Trentu te put na Triglav od gostione »Zlatorog« preko Luknje, kao i kroz »slovenački raj« Bohinjsku dolinu. Svoj uvod zaključuje: »Ostale lepote neću ovde opisivati, idi i pogledaj sam!«
Prevod pesme je odličan. Čita se glatko. Kod prevadanja Šur se je više držao slovenačkog prevoda od Funte-ka, nego li nemačkog Baumbachovog originala. U lužičko-srpski jezik je pri-mio iz slovenačkog prevoda i neke Funtekove reči. Tako se planiku (luž. kosmjawka, nem. Edehveis) upotreb-ljava Funtekov izraz »očnica« (luž. wočniea). Na kraju je knjižice kratak rečnik manj e poznatih reči.
Knjižica je štampana na finom pa-piru te je izašla u vlastitoj nakladi prevodioca. Ima 103 stranice. Cena RM 1.50, u čvrstom povezu RM 2.25. Poručuje se na adresu:	Schmalers
Buchhandlung, Bautzen i Sa., Lanen-graben 4 (Serbski dom), Nemačka.
tVPkl
Župa Kanja Cuka
SOKOLSKO DRUŠTVO KOSTAJ-NICA.
f Brat Jovo Lazič,
Dana 4. aprila o. g. urnro je na klinici u Zagrebu nakon teške operacije u zreloj muževnoj dobi od 55. go-dine života vredni naš starešina brat Jovo Lazič, umirovljeni šumarski nad-savjetnik.
Pok. Jovo Lazič roden je godine 1877. u Mečencanima kraj Kostajniee. Gimnaziju svršio je u Karlovcu, a šu-rnarstvo u Križevcima. Veči deo svoje karijere kao šumar proveo je kod II. banske imovne opčine, čije je sedište u Petrinji i to najpre kao šef šumske uprave u Dubici, a zatim kao taksator kod direkcije u Petrinji, dok konačno ni j e postavljen na visoki položaj di-
0Г? ^an. hnov. opčine. Godine 1-6. i 1927. službovao je kod bivše županije Primorsko kraj iške u Karlovcu, kao šef šumarskog odelenja.
Pod konac 1927. god. stupio je u penziju, te se je stalno nastanio u Ko-stajniei, gde je zapoeeo svoje blago-tvorno javno delovanje.
Svojom plemenitom dušom i odličnim karakterom stekao je za kratko vreme velik broj prijatelja i štovalaea. U našem društvu delovao je od svog dolaska u Kostajnicu u početku kao član upravnog odbora, a kroz zadnje dve periode po jednoglasnom predlogu svega članstva bio je postavljen za starešinu našeg društva. Zauzimao se mnogo za napredak našeg mesta, gde je delovao kao gradski zastupnik, te če se dugo osečati njegovo pomanjkanje.
Preklic
Podpisani Planina Lovro, posestnik in bivši oblastni poslanec v Škofji Loki, preklicujem in obžalujem svojo izjavo, podano dne 4. aprila 1931. v večji družbi v javnem lokalu, s katero sem žalil nacionalni in državni čut Sokolov in priznavam, da je bil ta moj napad popolnoma neosnovan in neumesten, ker nimam za izrečene očitke najmanjše podlage in vzroka.
Zahvaljujem se Sokolskemu društvu v Škofji Loki in vsemu njegovemu članstvu, da je odstopilo od nameravanih tožb in me s tem obvarovalo znatne materijalne škode.
V Škofji Loki, 17. aprila 1931.
Lovro Planina.
PUTEVI
CIIJEVI
SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
AUTENTIČAN TEKST
ODOBRILA I. REDOVNA GLAVNA SKUPŠTINA 29. 111.1931. U BEOGRADU
CENA U TVRDOM POVEZU
8 DIN
Knjiga izašla je u nakladi
JUGOSLOVENSKE SOKOLSKE MATICE
LJUBLJANA (Narodni dom)
U naše društvo, koje je mnogo stradalo usled lične i partizanske raz-rožnosti, uneo je duh pomirljivosti i sloge, te ga je podigao u svakom pogledu. što se naročito oseča u prilivu članstva. Delovao je mnogo na osni-vanju seoskih sokolskih četa i širenje sokolske misli na selu.
Ova nenadana smrt duboko nas je potresla, jer u njemu gubimo ne samo vrednog starešinu, več i ljublienog brata.
Njegovo mrtvo telo prevezeno je u Kostajnicu, gde jc uz sudelovanje celokupnog gradanstva i svih Sokola te mnogobrojne svoje rodbine sahra-njeno.
Sprovodu su sudelovala korporativno gotovo sva mesna društva i gradsko zastupstvo. Oprostili su se od pokojnika u ime Sokolskog društva brat tajnik sudija Benažič, u ime grad-skog zastupstva načelnik Hajdie, u ime Srpske štedionice, čiji je pokojnik bio upravnik, dr. Tadič, te proto-prezviter g. Rajačič.
Neka je slava bratu Jovi Laziču!
Ž.upa JBeograđ
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD II.
AKADEMIJA
U nedelju 5. o. m. u Narodnom Pozorištu kod Kneževog Spomenika, razigrala se naša otnladina i prikazala nam Sokolstvo u svoj njegovoj lepoti, svežini i raznovrsnosti. Zaigrala je mladost, sveža i bujna, čila i laka, svoje nestašno kolo, da nam nagovesti dolazak proleča, tog simbola novog ži-vota. Proleče, mladost godine i pro-leće života, evo ih zajedno zagrljeni prikazuju nam večno obnavljanje, ve-enu pobedu života ... Kao da se naročito išlo za tim. da se u aprilskim danim;.;, kada nastaje budenje prirode i otpočinjanje novog života, prikaže sa jednim neizbrisivim u tiskom sokolska misao u svojoj bogatoj raznolikosti.
U dvanaest tačaka odigran je je-dan divan komad, pun životvornog daha, iz koga je izbijao snažan ritam života. Pred nas su izlazile i redale se slike pune zanosa, raznovrsnih oblika i bujne sadržine. I sva ta raznovrsnost ni j e bila razbij ena i razbacana, več je sve to bilo povezano, sklopljeno i dovedeno u jedan sklad i činilo jedmi harmonični! celinu, koja je osvajala gledaoee. To je bila pesma ispevana zdraviju, čilosti i lepoti, to je bila jed-na apoteoza Sokolstvu kao ideji spaso-nosnoj i blagotvornoj. Sokolska ideja je ovde slavila svoj zaslužni triumf. Njena se. lepota razlepršala, njena se snaga pojačala. njena vrednost postala vreuhija i u igri onih nestašnih devoj-čiea. i mališana i veselih dečaka i oz biljnih mladica postala još simpatič-nija i primamljivija. Ona je osvajala prva mesto u srci um gledalaea. Zado-voljstvo, koje. se bilo pretvorilo u jed-110 retko uživanje cele dvorane, izra-žavalo se u stalnom odušev.ljenju, koje jc trajalo do kraja.
Akademiju je otvorio pred punom d\oranom najotmepijeg beogradskog sveta, starešina društva brat dr. Ribar jednim uzbudljivim govorom o Sokolstvu i značaju pojedinih vežbi, od ko-jih neke prikazuju sokolsku borbenost, a reke svojom simbolikom dodiruju naš nacionalni problem. Govor je uči-nio dubok utisak i izazvao puno odobravanje i govornik je toplo pozdravljen. Lepa i puna efekta bila je slika, kada je starešina govorio okružen članovima uprave i celokupnim vežbač-kim članstvom.
Posle govora pojavio se muški na-raštaj, mladi, sa svojom krasnom vež-bom »Oj letni sivi Sokole«. Oni vež-baju i pevaju ovu sokolsku pesmu u isto vreme, i to čini vrlo lep utisak. Muzika prati i dopunjuje ovu veoma uspešnu kombinacij u vežbe i pesme. Mališani su dali savršenu vežbu i gle-daoci su ih nagradili dugotrajnim plje-skanjem i oduševljenjem.
»Budenje proleča«. — Još su se orili odjeci oduševljenja, a zavesa se digla, da otkrije jedno iznenadenje, koje izaziva još veče oduševljenje. Po-redana ženska deca kao andelčiči po-činju svoju vežbu, upravo igru, laku i nestašnu, a iza njih, kao skriveni leže veliki klobuci, beli sa ervenim pegama — to su pečurke. One se polako po-dižu, kao da rastu iz tla i onda ulaze u sredinu da i one otpočnu svoju vežbu. Posle njih doleču leptiri, beli, laki, vazdušasti i lete, igraj u se, okreču i obrču, kao da traže cvetič, na koji če sleteti. Da slika bude potpuna doleču i dve male buba-mare sa ervenim kril-cima i črnim pegama, doletele i one u ovo šarenilo. Tako se nežno, tiho, ne-čujno kao san, probudilo proleče. Ova vesela dečja igra, ovo »budenje proleča«. kako je u programu nazvana ova slika, majstorski stvorena i savršeno izvedena, dotakla se je srca svih gleda-laca i ona vesela razdraganost u ložama, parteru i galerijama, bila je sasvim prirodna i pokazala, da je ovo delo uspelo.
»Nadu Istre« — prikazala su za-jednički muška i ženska deca. Ovo ni-je bila samo sokolska vežba, več jedan divan patriotski komad, koji u svojoj osnovnoj zamisli iznosi nemilu sliku sadašnjosti. On nam izražava sokolsku bol za bračom u tudini, zarobljenom, mučeničkom, pačeničkom. Muzika i pokreti tumače dubinu te boli. Tuži i jadikuje kao rob sužnji, pa onda, na-da, jača od svega na svetu, ozarava i krepi duh, grmi silno i hučno, da če doči dan slobode i njima tamo. Ova scena ostavlja dukob utisak, potresa srca i uzbuduje do vrhunca. Mali izva-dači ove patriotske zamisli bili su na-gradeni za svoj savršen rad.
»Igru u Polju« — izvela su ženska tleča. U njoj su zastupljeni sastavi slo-bodnih vežbi onako, kako deca u polju i u prirodi na suncu, okružena zelenilom, mogu da zaigravaju. Onako po' svojoj volji, potpuno slobodno i ne-skučeno, bez plana i šablona, kako ih priroda njihova biča poziva i upučuje. Male sokolske početnice uspele su u svojoj igri.
»Petica«, koju je izveo muški na-raštaj, pokazala je jednu skladnu, za-jedničku vežbu, gde svaki pojedinac obrača pažnju i na svoje drugove tako, da svi skupa čine jednu celinu. Ovo su najeešče vrste sokolskih vežbi i njima se teži da se pokaže zajednič-ka solidarnost celine, i njena vrednost. Tu se najjasnije vidi, kako jedinka malo znači. Vežbači su izveli uspešno svoju zadaču.
»Oko ognja« — ve^ba je ženskog naraštaja, vežba od onih slobodnih nevezanih, koje odgovaraju uzrastu i duhu mladih biča. Male devojčicc, oku-pile se oko naložene vatrc i oko nje sc igraju. Skakaču, okreču se, pritrča-vaju u lepim ritmičkim skokovima do vatre, ogreju ruke i prsnu na sve Strane kao uplašcne. Svojim okretnim ru-čicama imituju plamsanje vatre. Kombinacija lakih pokreta raznovrsnih okreta vrlo uspela.
»More Adrijansko« — prikazuju zajednički članovi i članice u mornarskim kostimima. Več i sama njihova pojava izaziva burne pozdrave i veliko oduševljenje. More Adrijansko, naše more, kako buči, kako vri i ključa, pokazano je živo i impresivno. More za nas ima naročito značenje i osobit kult, pa je sasvim prirodno, što jc ova vežba izazvala onako silno oduešvljenje kod svih gledalaea. Dvoranom su se orili burni poklici i pljeskanje.
Na razboju — pokazali su članovi nekoliko težih sastava, u kojima se izrazila potpuna izvežbanost ovih vež-bača.
»Valcer« — muzika od Chopina
— takoder je jedna vrlo uspela vežba, koju je izveo ženski naraštaj. Na ra-: štajke su kao i prošle godine sa svojom »Španjolkom« pokazale vanredan uspeh. Velikom marljivošeu savladale su sve one prelive i nijanse, koje ova fina muzika daje. Vitkost, gipkost, ele-ganeija, lakoča i u izvesnim^ moment i-ma nestalnost, bilo je. ono, što je dalo ovoj vežbi lep uspeh.
»Ej trubaču« — muški naraštaj
— jedna je od onih vežbi, koje su potekle iz naše burne proŠlosti, punc borbe, krvi i slave. Vežba je kombino-vana vešto i majstorski. Izabrana su neka istaknutija mesta iz pojedinih nacionalnih i sokolskih vrlo popularnih pesama pa su složena u jedan lep niz ve/bi, eineči jednu harmoničnu celinu putiu patriotskog duha. Njen auktor je želeo, da baš naraštajcima ulije u dušu onaj naš poznati heroizam, koji sc kroz vekove izražavao u nebrojnim žrtvama i koji je najzad stvorio jedno veliko delo u našoj istoriji. Osvežavanje tog herojskog duha, potrebno je danas, i ideja tvorca ovih vežbi za svaku je pohvalu. Njomc jc pogodio najlepšu notu sokolskog vaspitanja. Mladi vežbači shvatili su i osetili šta znače ove vežbe i savršeno ih izveli. Uneli su u nje sav žar svojih mladih duša i dali jednu Stvar velike vrednosti.
»Istočnjački motivi« —- članice — prestavlja igru žena na istoku, igru punu fantazije i zanosa. Istok — izvor čari i retkih lepota, nevidenih, pun snova, težnji i slutnji — dao je jedan
f
Človek ne velja nič,
če se ne zna sam uveljaviti. Tudi svojo zunanjost ne sme zanemariti. Pred vsem ne sme nositi čevljev z izhojenimi petami. 7ato so tudi PALMA pod-petniki tako priljubljeni v vseh kulturnih državah, ker so elegantni in trajnejši od kožnih pet.
Ne radi luksusa, temveč iz ozirov preudarnosti in varčnosti se nosijo čevlji samo s
PALMA gumi podpetniki Domači proizvod
materijal sjajan za obradu u vežbe. Muzika je za ovu igru tiha, sentimentalna i bolna. Cvili i jadikuje, kao mlada zarobljena robinja u haremu ka-kvog istočnjačkog velikana; vapije i tuži za slobodom, a tuga obavila us-plamtela srca; a zatim san, sanjanje ružičastih snova, kad zumbul ucvate i bulbul zapeva, i žudnja za nečim da-lekim, nedostižnim i tajnama nedo-kučnim, a kad snovi produ, onda re-zignacija, mirenje sa sudbinom, tim neumitnim božanstvom, kome se istok najdublje klanja... Sve su nam to pretstavile članice u svojoj finoj, la-ganoj ritmiei, koja se uzdizala do sa-vršenosti. Svi izlevi očaja i sva tiha tkanja bola i cežnje, one su nam prikazale svojom igrom nežnih poteza i talasavih preliva i prelaza.
»Devetka« — bila je završna tačka, koju su izveli članovi. To je jedna od onih retkih, gotovo usamljenih, vežbi u svojoj vrsti. Težinom svojih sastava, strogošču i raznovrsnošću pokreta i okreta ona pretstavlja jednu kombinacij u visokih tehničkih mogue-nosti i čiste gimnastike, u kojoj sc ogledala hitrina, snaga i izdržljivost. Jedna savršena disciplina volje, jedno gvozdeno htenje i jedan dugotrajan napor, mogli su da dadu ovakvu vež- | bu. Iz njenih mnogostručnih i strogih zapleta i raspleta izbija neka žestina, ozbiljnost i oštrina, u jednom snaž-nom i jako podvučenom akcentu. Kao da se snaga razbujala i savladala duh, pa se besno i neobuzdano igra; a duh kao da jc potčinio snagu pa jc goni na najteže poteze. Čini se, kao da prisu-stvujemo dvoboju duha i tela. Ali to samo tako izgleda. U stvari ovo je za-jedničko delo duha i tela. To je sistem sokolskog vaspitanja u radu i harmoniji duha i tela.
Gledaoci su bez predaha posma-trali i pretvorili se tako reči u oko, samo da bi mogli da ulivate svaki mo-menat ove zaista zadivljujvče vežbe. Slika sc svakog trenutka menjala, uzi-inajuči najneverovatnije oblike, a sta-vovi sc redali sve tezi i teži, tla se najzad završc jednom trospratnom pira-midom u strogom stavu jednog vež-bača na vrhu.
Buhio pljeskanje i oduševljenje dugo se orilo dvoranom kao najlepši znak priznanja ove uspele vežbe. Onda su sc sokolski prijatelji počeli razila-ziti, ushičeni i radosni, komentarišuči ono što su videli.
Akademiju su posetili: ministar prosvete, gospodin Boža Maksimovič, koji je vidno izražavao svoje zadovoljstvo. Zatim čehoslovački poslanik brat dr. Flieder, pretsednik opštine, gospodin Nešič i mnoge druge ugledne ličnosti — sokolski prijatelji.
Treba pomenuti, da su vredni sor kolski radnici ovoga društva: Milan Roksandič, Ljubica Pavičevič, Viktor Pregel i Hajrudin Curie, dali za ovu akademiju svoje radove i onda oceniti napredak ovoga društva.
AKADEMIJA u čast delegata, prigodom godišnje Skupštine Saveza SKJ.
Beogradska Sokolska društva u zajednlci sa zemunskim priredila su ovu akademiju u nedelju 29. marta u dvorani Sokola I. — Akademiji su prisustvovali svi delegati župa sa sta* reSinstvom Saveza, te pretstavnici ČOS br. 'V. Štžpanek i A. Krej^i, polj=
skog Sokolstva br. T. Zamoyski, rus-kog Saveza br. Artamonov; te veliki broj članstva iz Beograda i Zemuna.
Na programu akademije bile su ove tačke:
1. Muška deca (Zemun); proste vežbe.
2. Ženski naraštaj (Beograd L), vežbe loptama.
3. Članice (čehoslov. otsek): Sa» lečkovirej.	.
4. Članovi (ruski otsek): šesnaj-stiea.
5. Muški naraštaj (Beograd 1.): Pripreme za laku atletiku.
6. Ženski naraštaj (Zemun): Raz = ličnosti.
7. Članice (Beograd »Matica»): Naše primorje.
8. Članovi i članice (ruski otsek): Devetka.
9. Članice (Beograd I.): Novi Smc» rovi.
10. Članovi (Beograd I.): Osmiea.
Pve početka programa starešina domačeg društva br. Jovo Bakič pro-branima rečima pozdravio je prisutne delegate, i poželio im prijatan boravak.
Sve tačke programa videne su bile več na ranijim akademijama pojedinih društava; sada se može samo to reči, da su sve tačke bile odlično uvežbane, pa isto tako i izvedene. — Velika šteta što ovoga puta nismo videli članove i muški naraštaj na po jednoj spravi. Primeecno je nadalje, da je u tačkama 9. u 10. nedestajalo po dva vežbača, zbog čega je slikovitost izvedbe mno = go trpela. I pored odlične izvedbe svih tačaka, ipak se mora istači tačka mu-ške decc iz Zemuna, koja su sa svojim prostim pežbama ostavila odličan utisak; nije zadivila gledaoee toliko težina sastava, koliko njena izvedba, koja je bila savršena. — M. B. N.
Žapa Tuzla
SOKOLSKO DRUŠTVO LUKAVAC f Brat Bogoljub šešlija.
Sokolsko društvo Lukavac pretrpelo je jedan veliki gubitak. Br. Bogoljub šešlija izdahnuo je 16. marti1 o. g. nakon dage bolesti u lečilištu Klenovnik.
Društvo je izgubilo u pokojniku jednog veoma valjanog članu, koji je duže vremena bio i tajnikom istog, vršeči bezprekorno svoju dužnost, a elanom upravnog odbora ostao je sko-ro do poslednjeg s\oga časa.
lako potišten svojom holešču vise nego dve godine, pokojnik nije prc stao da se interesuje za Sokolstvo, te je marljivo pohadao odborske; sednic. i društvene priredbe, sve dok ga teška bolest nije sasvim svalila i nepovratno otrgnula iz naše sredine.
Društvo Lukavac kao i svi oni koji su ga i malo poznavali, duboko Žale ovaj gubitak, jer je pokojnik bio orni! Ijen i uzoran brat i retko svestun so kolski radnik. Slava mu!
iupa Vel. Bečkerefe
SOKOLSKO DRUŠTVO POT.
SV. NIKOLA.
1926. god., u vremenu največih trzavica, udaren jc temelj Sokobkom društvu Pot. Sv. Nikoli. Jedan mlad Soko, brat Dragoljub Zikov, odlično sokolski vaspitan, zalaže sc i uz p i-
Romoe isto tako vrednog omUdinca Jikole Savinog, učitelja, odlazi od ku-će do kuče, tumači značaj i smisao Sokolstva i poziva gradanc da pristupe
društvu. Prirodno da je početak bio vrlo težak. Ali društvo je ustrajno i žilavo' svladavalo sve teskoće i uspelo je da sebi osigura lepu budućnost. Ono danas broji preko 100 članova. U na-raštaju se broj povečava na 40. Obrača se pažnja učenicima osnovnih škola i od njih se stvara sokolski pod-mladak. Pre godinu dana društvo iz svojih skromnih sretstava kupuje teh-ničke sprave te samim tim omogučava opšti tehnički rad. Tehnički odbor vodi sa punim uspehom vredni i odušev-Ijeni Soko brat Savin, učitelj. Prednja-čki ispit mu pomaže da priprema vež-bc sa članovima, dok i uvek kontro-liše rad svojih zamenika u spremanju naraštaja i podmlatka. Svake večeri članovi vežbaju, no pošto je dvorana mala, a broj vežbača velik (68), dele se po grupama. U zajednici sa odličnim starešinom bratom Jovanom Dimitri-jevičem, protonamesnikom i društvenim prosvetarom, načelnik osniva sokolski hor i diletantski otsek, koji je več više puta sa uspehom istupio. Sokolske akademije, proslave i priredbe, bile su mnogobrojnc i pretvarale su se u čitave manifestacije duhovne i nacionalne snage Sokola i sela. Prosvetar korisnim predavanjima izlazi pred narod, Sireči Sokolstvo, njegovu ideju i misao. Nagovori članstvu održavaju se svakodnevno. Događaji iz sokolske istorije, iz slovenske i jugoslovenske, ecsto su predmet tih nagovora. Dalje sokolska ideja, sokolski moral, sokolska disciplina i t. d. isto zauzimaju prva mesta. Redak primer shvatanja svojih dužnosti članova mora se istači. Ti divni seoski mladiči daju punu veru i puno nade za lepu budučnost dru-
štva. Oni če biti generacija, koja zna da se sokolski drži, da sokolski radi i da sokolski žive i umire.
Osnivač društva brat Zikov, koji je bio otrgnut za izvesno vreme od nas študijama, povratio nam se natrag, te sa širokom sokolskom ljubavlju i od-ličnom tehničkom spremom biče zaloga brzom i uspešnom napredovanju i naj-bolji saradnik u celom tehničkom radu bratu načelniku. Radi se u tišini, tiho i bez vike, pa je u toliko veči i uspeh.
Društvu je uspelo da dobije od opštine jedno od inajlepših mesta u selu za podizanje svog sokolskog doma.
U ovoj svojoj akciji društvo računa na punu moralnu, pa i materijal-nu pomoč svih onih, kojima leži na srcu ideja i dobro Sokolstva. Jer nije svrha podizanje sokolskih domova je-dino po gradovima, več treba naročitu pažnju pokloniti seoskim organizacijama, koje imaju apostolsku ulogu u narodu.
SOKOLSKO DRUŠTVO NEMAČKA CRNJA.
Dne 8. marta održan je ovde sa* stanak radi osnivanja Sokolskog dru= štva.
Pred punom opštinskom salom zbor je otvorio br. Aleksandar Vučes tič, beležnik i izrazio zelju za osniva* njem Sokolskog društva. Zbor je to sa oduševljenjem primio i posle nekoliko govora o važnosti Sokolstva zbor je pretvoren u fekupštinu. Skupština je izabrala upravu društva. Br. Ale= ksandar Vučetič, beležnik, izabran je za starešinu, br. Milan Nedučin, trgo* vae, za zameni'ka, br. Petar Vukelič,
podbeležnik, za načelnika, i s. Gizela Kučera, učiteljica, za načelnicu; ostali članovi uprave su najuglednija ovdaš* nja lica, koja če sa oduševljenjem ra* diti na sokolskoj organizaciji. Pri za* vršetku brat starešina je predložio skupštini da se pošalje pozdravni tele* gram starešini Saveza.
Uz burno klicanje Nj. Vel. Kralju i Nj. Vis. prestolonasledniku Petru, to je primljeno i skupština je zavr-šena.
Lista uprave poslana je župi Veliki Bečkerek na odobrenje, koja je 20. marta bez izmene potvrdila upravu. Po prijemu potvrde, 24. marta sastao se je upravni odbor. Na ovoj prvoj sednici rešeno je pitanje dvorane za vežbanje, nabavka raznih stručnih knjiga i časopisa i odreden je delo* krug rada raznih funkcionera. Odušev* ljenje za radom kod funkcionera je takvo da se mogu očekivati najbolji rezultati.
Župa Zagreb
MOSLAVAČKO SOKOLSKO OKRUŽJE,
Zaključkom glavne skupštine Sokolske župe Zagreb od 1. marta o. g., u svrhu lakšeg tehničkog rada, osnovano je Moslavačko sokolsko okružje sa sedištem u Ivanič-Gradu.
U sastav tog okružja ušlo je 9 Sokolskih društava i to Čazma, Dugo-selo, lvanič-Grad, Kloštar-Ivanič, Kutina, Lipovljani, Ludina, Posavski Bre-gi i Vojni Križ. Za okružnog načelnika imenovan je brat Mr. Ante Hrenče-vič, načelnik Sokolskog društva Iva-nič-Grad.
Prema ovogodišnjem programu rada u zagrebačkoj župi, održače se slet moslavačkog sokolskog okružja 14. ju-na u Ivanič-Gradu. Na ovom okruž-nom sletu imaju obvezatno sudelovati sva sokolska društva u moslavačkom okružju, tim više, što če se održati i natecanja. —	Z.	N.
SOKOLSKO DRUŠTVO IVANIĆ-GRAD.
Dne 1. februara o. g., održan je u Ivanič-Gradu praktični tečaj za žup-ske proste vežbe. Kod ovog tečaja su-delovala su brača prednjači iz društava lvanič-Grad, Posavski Bregi, Kutine, Ludine i Lipovljana, te sestre pred-njačice iz Kutine i Ivanič-Grada. Tečaj su vodili članovi tehničkog odbora župe setra M. Wesely i brat Rosi.
Posle održanog praktičnog tečaja, otpočeo je rad ženske kategorije Sokolskog društva lvanič-Grad. Za načelnicu imenovana je sestra Milka Z. Rubetič. Za sada redovito održaju vežbe ženske i muške kategorije, te ženska i muška deea i to dva puta ne* deljno, a nastupom letnje sezone taj rad če se podvostručiti. U zadnje doba povela se akcija da se osnuje i na-raštajska kategorija, u koju če stupiti šegrti, pa ima nade da če šegrtsko ode-lenje uskoro početi radom.
U cilju da se upotpuni svestrani sokolski rad, društveni blagajnik brat Josip Kelšin održao je 6 nagovora pred svim kategorijama. Tema ovih nagovora bila je: o Sokolstvu, o sokolskoj ideji i o telesnoj kulturi starih Grka. Osim toga član upravnog odbora brat dr. Cvetko Krnjevič održao je brači i
sestrama vežbačima nagovor o sokolskoj telovežbi u vezi sa zdravljem. —
Z. N.
SOKOLSKO DRUŠTVO LIPOV-LJANI.
Sokolsko društvo Lipovljani odr-žalo je dne 6. o. m. uveče u mesnoj dvorani svoju akademiju.
Program akademije, 12 tačaka prostih i ritmičkih vežba, koje su iz-vele po redu sve kategorije članstva, bio je tehnički vrlo dobro uvežban, što je naišlo na oduševljeno priznanje mnogobrojnih posetioca, u dupkom punoj dvorani.
Samom programu prethodio je zanosni pozdravni govor društvenog staroste, koji je ukratko naglasio osnovnu misao i cilj Sokolstva.
Program je otpočeo nastupom muške i ženske dece, koja su oduševljeno i skladno otpevala »Neka živi Jugoslavija«.
Zatim je usledila naizmence izvedba vežaba, koju su muška i ženska deca, kao i članovi i članice izveli precizno i uzorno na opče priznanje i uz aplauz prisutne publike. Na koncu programa otpevana je »Pjesma Jugo-slovenskih Sokola«.
Uspeh ovc priredbe sa osobitim priznanjem treba pripisati neumornom i požrtvovnom radu društvenog načelnika brata Mihovila Molnara i sestre podnačelnice Nade Lukež, koja je takoder svojom zauzetnošču doprinesla ovom uspehu.
Nakon izvršenog programa razvio se ples i zabava uz pratnju društvene glazbe. Čist prihod ovc priredbe namenjen je nabavi društvenog barjaka.
Peter Žitnik
Splošno kleparstvo
instalacija strelovodov po najnovejših sistemih in kritje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9
TELEFON 31-46
Delo aolldno — cene zmerne
Гранд Хотел „Петроград“
преко пута железничке станице
БЕОГРАД
■амаааанмаааамав
Za gotovo, kao i na najdugoročniju otplatu dobijete:
Č1TAJ!
Glasovite STAYER - WAFFENRAD bicikle. - Motocikle ,,PUCH“
nedostižive preciznosti, kvalitete snage, konku-rentne cijene, kod glavnog zastupstva za Dalmaciju ■
Slavko Malešević, Kistanje. S
■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■a
Ф $
O S %
TRGOVINA
sukno, kot tudi gotove kroje, šajkače, telovadne majce, hlače in čevlje ter vse druge sokolske potrebščine nudi po nizkih cenah
:
8
■
:
■
■
■
■
■
■
Miloš Pšeničnik
CELJE
Kralja Petra cesta 5
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
Branko Palifi
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Naslov za brzojavke: „Trikotaža“ Zagreb ♦ Telefon interurban štev. 26-77
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop vseh od delkov našega članstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevin« Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjig „Organizacija Saveza SK£‘. Zahtevajte cenike in prospekte — Cene jak< '  ......—— zmerne. — Za točno in solidno izdelavo jamčim. —————
VOS v
xr S’ ^ &
✓V
r
Za izvršitev modernih portretov ter vsakovrstnih fotografičnih slik, kakor: skupin, povečav, interjerjev itd. se priporoča
Fotografični atelje »VIKTOR«
LJUBLJANA, Knafljeva ulica štev. 4
(nasproti Narodni tiskarni)
zavod za umfetno vezeni«
JOI. HAFNER
LJUBLJANA, Prisojna ulica (Tabor) (ttifl »nlnodji limi Kclkirils. kiji ji uslijid smrti vliuiki pustili h nii)
Izrađujemo sokolske sastave najjeftinije po našim ili
Rriposlanim naertima, obazirajuči se na propise S K J. lotimo, tražite specijalne oferte i načrte.
;л kc i. en a < i -\ Al V Le r^4c
Tvornica gimnastičnega in športnega orodja
J.Oraiem
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jngoilavije
		
		bo
	R	
L . - 1		
Ribnica, Dolenjsko
Izdeluje vse vrste sokolskega telovadnega orodja, opreme za društvene in šolske^ telovadnice, športne potrebščine za lahko atletiko, orodje za letna telovadišča, kopališča in vrtove, gugalnice, orodje za deco itd. Prvovrstna in elegantna izdelava, solidna postrežba, zmerne cene. — П u-atrirani cenik brezplačno.
USTANOVLJENA 1881.
Y
Prodaj« trtiitkih proizvodi *■ InMa s a.l.
HAMAG
LJUBLJANA
KNAFLJEVA ULICA BR.4
Geodetski instrumenti i pomagala •viju vrsti.
vs<?/l vrsi- por folog rafij a /l. ali risbah, i % v e* £ w je najscrlidn ej£e ki iš gg r*na
ST*DIU
HUB LIANA
DALMATINOVA 13
Galerija naših mož
naj krasi stanovanja, društvene prostore in dvorane!
1. Trubar	8. Gregorčič	15. Gangl
2. Vodnik	9. Aškerc	16. Parma
3. Slomšek	10. Tavčar	17. Zupančič
4. Prešeren	11. Levec	18. Kersnik
5. Levstik	12. Erjavec	19. Maister
6. Stritar	13. Jenko	20. Finžgar
7. Jurčič	14. Cankar	21. Strosmayr
Velikost: 61*5X47‘5 cm Slika a 10 Din
Naročila izvršuje založništvo:
Učiteljska knjigarna v Ljubljani,
Frančiškanska ulica 6
MEDIĆ -ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M E R A K L“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
RECISTROVANA ZADRUGA S OGRAN1ČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepšlinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadrzaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA. LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
Izdale Seve« Sokole kraljevine Jugoslavije (E. Gongi) e Glavni I odgovorni urednik Stjepan Čelar e Ureduje Redakcijski odsek e Za uprevu I oglase odgovora Mico KoSčeva
Tiska UMfelfeka tiskarna (predstavnik Franci Strukell); svl u Ljubljani