KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 86 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1937
PATENTNI SPIS BR. 12913
Wolfensberger Jakob, Bauma (Ziirich), Švajcarska.
Razboj
Prijava od 15 januara 1936.	Važi od 1 juna 1936.
Pravo prvenstva od 16 januara 1935 (Švajcarska).
Ovaj se pronalazak odnosi na razboj sa čvrsto stojećim košem. Kod ovoga novoga razboja obrazovana je putanja za čunak od paralelnih i međusobno na istom odstojanju raspoređenih pljoštih štapova, koji dopiru sve do ploče koša. Između štapova bočno se vode zupci brda pomoću koga se hvata uvedena žica potke (nit) od strane čunka između žica osnove i udara se prema ivici već izrađene tkanine. Ovo brdo prema pronalasku tako se vodi, da njegovi zupci ulaze između žica osnove idući ozdo pa naviše blizu ploče nepomičnoga koša. Zupci stupaju iza potke i guraju je između žica osnove prema ivici već gotove tkanine Tada izilaze napolje iz žica osnove zupci i kretanje u nazad vrše izvan žica osnove. Time je stvorena mogućnost, da čunak već u trenutku udara potke opet može da uđe u zev obrazovan od žica osnove. Za unošenje potke usled toga ima se na raspoloženju znatno više vremena, nego li kod dosadanjih izvođenja, ili se pak može povećati broj obrtaja razboja.
Poznati su razboji sa čvrsto stojećom pločom u čvrsto stojećem košu. Nov je samo način upravljanja udarnog grebena i njegovih zubaca, dalje je novo vodenje zubaca kroz štapove na kojima se čunak vodi. Novi uređaj može se namestiti na razbojima poznate konstrukcije. Sa naročitim se uspehom upotrebljava novi razboj za grublja tkiva na pr. za tkiva od jute i t. si.
Na priloženom je nacrtu šematski
pretstavljen jedan oblik izvođenja predmeta pronalaska.
Sl. 1 pokazuje poprečni presele kroz razboj.
SI. 2 pokazuje u izgledu ozgo jedan deo razboja sa udarnim grebenom u položaju udara.
SI. 3 pokazuje jedan vodeći deo u pravljačkog mehanizma za udarni greben.
Ša čvrsto stojećim sandukom 1 ii’ čunka čvrsto je spojena ploča 2. Putanja za čunak sastoji se od štapova 3 od tankog lima, koji su sa jedne strane pritvr-deni na poprečnoj gredi 4, a na drugoj strani na poprečnoj gredi 5, koja nosi ploču. Potiskujuće poluge 6 koje se pogone tamo amo pomoću krivajske osovine 7 razboja, na svojim slobodnim krajevima zglavkasto su priključene na polugama 8, koje obrtljivo naležu. Na potiskujućim polugama 6 pritvrdeno je brdo 9 sa udarnim zupcima 10. Svaki zubac 10 klizi između dva limana štapa 3, a da ih pri tome potpuno ne napusti. Radi pomeranja lančanih niti t.j. radi obrazovanja zeva može se upotrebiti kakav bilo po sebi poznati mehanizam na pr. biti spojena medu sobom dva okvira 11, 12 u kojima su obešene žice tkiva pomoću traka vodenih preko koturova 13 i osim toga još i sa polugama 14, 15. Ove poluge 14, 15 naizmenično se dižu i spuštaju. Način delovanja je sledeči:
Pomoću obrtanja krivajske osovine 7 udarni zupci 10 opisuju svojim gornjim krajem krivu 10’ u obliku kaplje čiji se vrh nalazi na rubu 11’ već izrađene tkanine.
Din. 15.—
Pomoću čunka obične i poznate konstrukcije unosi se žica potke kada je zev otvoren. U trenutku izlaska čunka iz zeva kri-vaja 7 približila se zadnjoj mrtvoj tačci dok udarni zupci 10 stoje pre ulaska u zev. Istovremeno počinje pak i zev da se menja i vrhovi udarnih zubaca 10 mogu da sleduju dole ležečim osnovnim žicama prilikom penjanja sve do srednjega položaja, dakle sve do susretanja gornjih i donjih žica osnove. Ovde se ukršta na dole iduća žica osnove sa brdom, potka leži nepomično između žica osnove i brda odn. udarni zupci 10 je udaraju, za vreme čega se zev potpuno menja. Već ispred prednje mrtve tačke krivaje (udarni položaj na si. 1 nacrtan je črtasto tačkastim linijama) zev može toliko da se ukrsti, da čunak može opet da ude. Njemu tada stoji na raspoloženju vreme jedne polovine obrtaja krivajske osovine radi prelaženja laaca, t.j. sve do malo pred zadnju mrtvu tačku. Dakle čunku se može dati otprilike više za polovinu vremena za rad, no što je tc moguće kod običnih razboja; drugim rečima, pri istom vremenu rada čunka kri-vajska osovina može da se okreće brže za 50%. Kod kretanja u natrag brdo pada posle završenog udara i napušta zev. Ono
se ponovo penje u blizinu ploče 2 i duž ove u vis tek, kada se krivaja približi njenoj mrtvoj tačci. U međuvremenu je pak unesena nova žica potke i sve se potom iznova vrši.
Ova konstrukcija prema tome dozvoljava znatno povećanje učina u odnosu prema dosadanjem postupcima. Žice osnove obraduju se prema tome veoma pažljivo i čuvamo, jer se one grebenaju samo u jednom pravcu.
Patentni zahtev:
Razboj za tkanje sa brdom, koje se kreće u nepomičnim vodicama i koji prilikom kretanja unatrag napušta lanac, da bi opet iza ubacivanja potke stupilo u lančanicu, naznačen time, što po sebi poznate i u košu nepomično smeštene vodice dopiru sve do ploče koša i sa njime zajedno obrazuju vodicu čunka tako, da brdo stalno kretajući se u vodicama sasvim tesno uz ploču i duž ploče sledujući zatvarajući se zev, može čvrsto da uhvati žicu potke i za vreme promene zeva može da se pomeri iz putanje čunka.
rt
\r12
Ad pat.br. 12913


v
i

'V
3
'."P-:

'v .-•

/ . , >

y -•
I


' V .





N