Српски Абагар. Никола Радојчић, Љубљана. Скоро je тешко веровати да y нашим јавним библиотекама има још лепих изненађења за науку. Особито y добро уређеним, где раде пажљиви научењаци и где je развијено занимање за сва научна питања која ce данас много претресају. Па ипак изгледа да има таквих изненађења још доста. Бар ja сам једно опет до- живео. Пре неколико година показао ми je г. Ј. Глонар, библио- текар Кр. државне библиотеке y Љубљани, раније Лицејске, Шту- дијске, две даске с дрворезима y четири ступца на обадве стране, на којима су ce лако распознавали ћирилски текстови и слике. Он je био тако љубазан и дао je скинути дрворезе на четири листа хартије па ми их je уступио на проучавање; величина дасака je 41 : 29 cm; плоче су напукнуте и текст je оштећен на првој страни, другом ступцу, доле, и на четвртој страни, можда, четвртом ступцу, горе. Радо признајем да сам ce много намучио, док сам ушао y траг непоузданим и поузданим вестима o овим дрворезима и док сам утврдио одакле су слике и текстови прегледани, те тако од- редио време, када су Љубљански дрворези могли најраније постати. O резултатима својих истраживања написао сам мали извештај за „Narodnu starinu" још 28. марта 1925. Тај je сложен и исправљен. Одређен je за девету свеску тога напаћенога листа и годинама чека да изађе. Можда ће немарни читаоци, који не помажу до- вољно лист, пустити још дуго девету свеску „Narodne starine" y тами чекања, па je штета да с њом чами и извештај o Љубљанским дрворезима, пошто je врло важан, и — још више — пошто су истраживања o сличном споменику ударила несумњиво једностра- ним и кривим путом баш зато што Љубљански дрворези нису досад познати y науци. Зато нека моја белешка y „Narodnoj starini" важи као претходни извештај, a овде ћу покушати потпуно раз- јаснити овај занимљиви љубљански споменик, из најтежих српских дана, који je досад y науци скоро сасвим непознат. Велим скоро сасвим непознат, јер можда га спомиње већ Ј. В. Валвасор, В. Копитар га, мислим, сигурно спомиње, a П. Радич га 188 Никола Радојчић: je чак и описао, али тако непотпуно, невешто и на забаченом месту да није никакво чудо што je његова белешка превиђена. Тако су Љубљански дрворези важили као досад непознати. Валвасор можда говори o Љубљанским дрворезима, односно o снимцима с њих, на оном месту где пише o српским свештени- цима, како сваки носи и добро чува једну малу књижицу, јер кад би je изгубио, не би могао обављати богослужења и молитве. Даље наставља: „Es halten ihre Geistliche, sowol die Münche, als weltliche Priester, sehr viel auf unterschiedliche Characteren : also, dass Etliche derselben einen ziemlichen Hauffen bey sich tragen, auch wol andren Leuten dieselben geben und verkauffen : weil sie glauben, dass sie gut seyen, für unterschiedliche Sachen. Und glaube ich selbst, dass sie eine ziemliche Würckungs-Krafft, an albernen Käuffern, be- weisen; indem sie, durch einen falschen Ruhm, und Betrug, den- selben das Geld bewegen, aus dem Säckel herfürzukommen, um Thor- heiten und Vanltäten zu erhandlen. Denn ob sie gleich vorwenden, es Seyen gute und heilige Characteren : richtet doch Missbrauch eine Eitelkeit, und Superstition, wo nicht gar eine Hexerey, damit an." (Valvasor J. W., Die Ehre dess Hertzogthums Crain, 1689, Vll, 490). Веома je лако могуће да je Валвасор мислио на поклањање и про- давање слика и молитава скинутих баш с Љубљанских плоча, пошто су оне тако удешене да ce снимци с њих могу исећи и као за- себне целине — која je коме требала — раздавати и продавати. Валвасор je био веома радознао, привлачиле су га куриозне ствари, па je можда нашао и видео слике и текстове с Љубљанских дрво- реза, јер иначе не би било лако разумети o чему он пише y горњим редовима. На истом месту доноси Валвасор и једну српску вечерњу молитву, која je јамачно настала на основу таквих штампаних мо- литава, н. пр. оне y Зборнику Вићентија, сина Божидара Вуковића (Изд. 1547 и 1560, крај кватерниона 9 и почетак 10), али je сасвим народски преудешена, јер су Срби — како je добро по- знато — своје молитве често сами измењивали или их самостално састављали. Валвасор je своје знање o Србима црпао из Беле Крајине и из суседњих делова Хрватске, па je јако занимљиво што ce y словеначким народним песмама налази неколико сличне садржине српској вечерњој молитви, како ју je Валвасор саопштио: Štrekelj K., Slovenske narodne pesmi, III, 6597—6638. Никакво чудо. y тим крајевима било je претапање Срба y Хрвате и Словенце најјаче, a и иста народна душа ce истим начином с Богом разговара. Српски Абагар. 189 В. Копитар оставио je несумњиво јаснију вест o Љубљанским дрворезима. Када je писао своју занимљиву белешку o бугарском Абагару (у ком je њега, наравно, највише занимао језик), он je свој опис овако започео: „Sunt tabulae quinque cum iconibus, quales Serbi habent ex integro xylographas, hic autem Nicopolitanus magnae Bulgariae Episcopus, Romae imprimi curavit, et puto mercedis causa aliquot exemplaria typographo reliquit." (Kopitar B., Hesychii glossographi discipulus et EmrA£iSSISTH2 russus in ipsa Constanti- nopoli sec. XII—XIII, 1839, 45—6). Мислим да je сасвим сигурно да су те српске плоче, с којима Копитар упоређује Бугарског Абагара, баш Љубљански дрворези, али то његово упоређење нико жив није досад на ум узимао. Вест П. Радича o Љубљанским плочама сасвим je сигурна. Он вели y свом опису Штудијске библиотеке y Љубљани: „Den Incu- nabeln unserer Bibliothek geht eine Stereotyptafel voran mit altslo- venischen Gebethymnen und den Bildnissen des Herrn und mehrerer Heiligen in byzantinischer Manier, welche Tafel aus Venedig stam- men mag." (Radies P., Die k. k. Studienbibliothek in Laibach, Oester- reichische Wochenschrift für Wissenschaft, Kunst und öffentliches Leben, Beilage zur k. Wiener Zeitung, III, 1864, 722—3); чудно je што Радич пише o једној плочи, a има их две. Тада су, дакле, 1864, Љубљански дрворези већ били на свом садашњем месту. Али када су и откуда су ту доспели? Сва je при- лика да су они део Копитарове оставине и да су с њом ушли y данашњу Кр. државну библиотеку y Љубљани, да остану њено мртво благо све досад. Да ли би било право да су и даље остали, to ће ce, мислим, видети из редова што долазе. I Шта je на Љубљанским плочама? На првој страни прве плоче je крст, с многим словима око њега и са сликом цара Константина и царице Јелене испод њега. Уз крст су прислоњени трска са сунђером и копље. Испод ове слике je: 11ох"кала чстномо\' и жикоткорефомб крстоу:- На крају N M похвале je формула: Крстк гнћ. чстнми да к на помофк и на з'дрдк"|"е pde. ежи............... и kkcems Д0ЛЛ8 IVO кк б-кки аминћ.:- Даље je слика Исуса Христа на престолу, под којом je текст с натписом: Oid имена kii гсд8 нашш8 ihcs числ^јмк «к. koö годе члкк ил\атк 13 190 Никола Радојчић: и ck coeciô чтно hjfK носити. w ксаког* зла W тглп скмрти и w дТа- квла изкаклж коудетк. Пошто су сва имена изређана, долазе речи: Gia имЈна да cS на Помофк и на здракТЕ рак8 кжТе................ и бћсш$ дсдл8 tro кк KfKH аминк. Онда долази слика Богородице и испод ње: По)^'кала nptcTWK Бце: числвмк илмна. ок. На крају ових имена додано je још: Gïa ил\{на npcrïf еце. да со^ "«i помофк и на здраБ1с paEiä кжи«............и кксш8 дом8 tro аминк. На крају прве стране прве плоче je још слика Св, арханђела Михаила с потписом: Gtki архТстратигк Михаил, за којим долазе тропар и кондак свети- тељуиза њима речи: Gtw аруистратиже помози рав8 кжио.............. На другој страни прве плоче су слике с тропарима и кондацима ових светитеља: Св. Јована Претече, Св. Николе, Св. апостола Петра и Павла, Св. Георгија, Св. Димитрија, Св. врачева Козме и Дамјана и Св. Кирика и матере му Јулите; уз последњу слику je само кондак, јер за тропар није било места; натписи с именима светитеља су на самим сликама, a не испод њих. На првој страни друге плоче je слика Св. Петке и слика Св. Недеље, без тропара и кондака. Даље ce ређају текстови с овим натписима: П с( ил\жа ctkimk ~ агглс^мк -» fl cé имена ctki st пророкк •'• û Ci нмена CThijfi». •*• м мчнТкк •'• За њима су слике еван- ђелиста и текстови еванђеља, и то овим редом: Св. Матија, испод чије слике je: dv^rAÏE нкскрћсно пркое w Ма-в-еа; то je, како сам утврдио, текст из његова еванђеља: Гл. ки. Зач. psi. Испод слике Св. Марка je: ^waïi w сткрар; то je текст из његова еванђеља: Гл. . д. Зач. н1. Под сликом Св. Луке je: вгглТе ctkimk кра- чшк које je узето из текста његова еванђеља: Гл. s. Зач. кг. и . кд., али je дотерано. Сасвим je измишљено — као еван- ђеље — све оно што стоји испод слике Св. Јована с натписом : ПрЕдслоБ1Е CTWM отлистфм. То није познати Теофилактов предговор, него ова молитва или, још боље, егзорцистичка формула: Дпостоли cTKi^ik "тлисти Ma-e-ew Марк« Л8ка и ïivaHHi иже дркжите СЕдамк (овде прелази текст на другу страну друге плоче) нек и зедллк(?) нж£ аф£ скежсТ£(?) на земл-к(?) е8д8тк свсзана и на неесси молимк каск скЈЖИт-к р8ки и ноги кефи1],ам11 и л\орал\к w4iü vvckrttnH о\'ста да скам- iiét {зикк wHEiUH чародеица.мк и Вксаквм8 дх-8 Н£ЧИСтом8 да не мег8т11 прити и зла сткоритк! рав8 еожи«.......... и васЕм8 двм8 его кк век аминк. Даљи текстови су исте врсте, јер за овом апокрифном мо- литвом долази друга дугачка, апокрифна, молитва, подељена на два Српски Абагар. 191 дела, с натписом: Млитка г стлго rpïrcpïa шодоткоркцл запрефсни на чародЕНЦЕ н чопЕркницс и MarÏE кои чарВ|« pasS еож'110 h кас м$л (мал?) двл\8 его Бвогоданнгмб влагб (го жит8 и кин8 смок8 и ск«- том (го wEi;aaih кравам козамк БОлоБ«мћ конклмк сБнжамк пчЕламк н птицам дсматиллк sanpei^aw ки чародеице и чопЈрнице wnjmh и сномк И CTklMk дуом и . Д, ЕГГЛ1СТк1 Md« Мр аоуКК И IlVH*Mk ПОДрЖЕфИМ UEO H ЗШЛ10 ПОБЕЛЕШЧМк ЕФЖТНМк И СЛОЕОМк ГСНЖМк да Hf МОЖ(Тк никакока зла скткоритк! раЕ8 ефж11«........и касшб дом8 in» ка KtKki аминк. y другом делу молитве зове ce вештица „цоперкница" ; још једанпут je y њој остављено празно место да ce ту упише име лица које молбу намењује; други ступац je почет мало ниже, али y тексту ce не осећа никаква рупа. За овом молитвом je слика Св. Григорија, a испод ње долази: литка .д. стаг« rpïropïa 410Д0- ткврца весомк прогон1телга Намењена je прогањању ђавола. Текст јој je, чини ce, прекинут, јер четврти ступац почиње још мало ниже него други. При крају молитве je остављено празно место да ce Јпише име молитеља и још je додана препорука крсту. Пошто je дрворезцу остало још мало простора, то je додао на крају друге стране друге плоче слику нерукотвореног лика Христова на убрусу, који носи анђео. Испод слике je ова молитва: Млткка стаго apjfii- pta и ч1одвткврца ува Школаа. 6тк1 и кјлик! jfKk ч^дотксркче оче Ни- кола( гакоже изЕави г м!$жн wnaia л\ача тако нзЕави рава вожТа....... W ксакое напасти [иј врага (?). Ту je крај друге плоче. Да ли их je још било? На to je немогуће поуздано одговорити. Ja бих рекао да није. II Одакле су преузете слике и текстови Љубљанских плоча? Љубљански дрворези почињу са сликом крста, с две пре- чаге, испод кога стоје цар Константин и царица Јелена, a уз који су наслоњени трска са сунђером и копље. Осим уобичаје- них слова на сваком крсту, опкољен je овај с множином слова, највише све по четири једнака. Ja сам ce добро сећао да сам такву слику видео и y српским старим штампаним књигама и, после дугог трагања, доиста сам je и нашао y малим Зборницима Вићентија, сина Божидара Вуковића; пошто су y Копитаровој оставини најпотпунија издања овога Зборника од 1547 и 1560, то ћу ce ja највише њима служити. Слика крста на Љубљанским дрво- 13» 192 Никола Радојчић: резима прегледана je ca слике y овом Зборнику, на кватерниону 28, лист 1. Дрворезац je није ропски прецртавао, али ју je не- сумњиво прегледао. Када je C. Новаковић писао o различитим издањима овога Зборника, он није знао шта да почне с овим крстом и много- бројним словима око њега. Зато je писао: „51. Икона крста с неким словима на њему, црвеним штампана: 1520: .-e-i. 1 б; 1536: . ки. 1 б." (Новаковић С, Божидара Вуковића зборници за путнике, издања позната и непозната, Гласник Српског ученог друштва, XLV, 1877, 142—3); осим Новаковићевих додатака овом саставу o Зборницима за путнике (који ce даље спомињу) треба ради њихових различитих издања видети још: Стојановић Љ., Старе српске штампарије. На по ce штампано из Српског књижевног гласника бр. 41—44, 1902, и Стојановић Jb., Прилози ка библио- графији старих српских штампаних књига, Глас, LXVI, 1903, 1-24); још морам споменути да je велика штета што y овим чланцима нису обрађени примерци овога Зборника, y различитим издањима, из Копитарове оставине. Ни много касније Новаковић као да није знао шта значе, односно како ce тумаче, низови једнаких и разли- читих слова око крста. Бар не разјашњује исте такве крстове ни y свом издању занимљивих апокрифних записа (Novakovič S., Za- pisi od grada, moljca i črvi po njivama, Starine, XVIII, 1886, 183—7). A значење таквих слова око крста давно je већ познато и често ce наводи и y рукописима где су насликани крстови с њима. Зато ми их није потребно овде разјашњавати. Сада je o њима опширно — рекао бих готово преопширно — расправио А. И. Јацимирски који je — по свом мишљењу — утврдио петнаест разлнчитих типова формула слова око крста: „Вђ славннскои писвменности особенное распространен1е получили толкован1н „крестннх-Б словђ" или „крестнои силн" св такими же рндами опред-ћленнвтхЂ буквЂ. Клас- сификашн зтихЂ статеи обнаруживаетЂ суш,ествован1е питнадцати типовђ:" (^цимиpcкiи А. И., Кђ истор1и ложннхђ молитвг. вг. гожно-славннскои писБменности, Изв-ћс™ Отд. Русск. Нз. и Слов. Имп. Акад. Наук-Б, XVIII, 3, 1913, 46, 46—51); има још занимљивих тумачења низова слова око крста, грчких и словенских, али их ja овде не могу сва спомињати; морам, међутим, рећи да je код Срба први опширније писао o овим словима Л. Мирковић y једном чланку, који ce лако може превидети (Мирковић Л., Црква Петко- вица, одштампано из „Гласника Српске православне патријаршије" за 1922, 29 и д.). Такав крст, као овај с почетка Љубљанских Српски Абагар. 193 плоча, са словима, која су скраћене реченице и формуле, веома je цењен и много тражен због силе, која му ce приписивала y молитвама и y враџбинама. По примерцима Зборника Вуковића, које сам видео, те стране с крстом су тако оштећене да je већ по том јасно колико су читане и прецртаване. А. И. Јацнмирски je на спо- менутом месту написао и читаву малу студију o похвали крсту: „Похвала Кресту", какт. молитва, и толкован1л крестннхг, словесЂ." (Изв^ст1н, XVIII, 3, 1913, 22—51) из које ce одлично види, колико je крст, особито међу Јужним Словенима, цењен. Он није само сликан, него je и везен за појас, да би ce носио као хамајлија са сличним молитвама, o којима ће одмах бити реч. А. И. Јацимирски наводи такав веома занимљив појас: „Собран1е н-ћсколвкихЂ мо- литвтј, вт> томђ числ-ћ Похвалн кресту, ИменЂ Господнихђ и Бо- городицн, молит†свнтнмЂ часто д^ћлаетсн на матер1и и соста- влнетЂ такЂ — назнваемни „Поисђ Богородицн." Такои понсв хранитсн вђ собраши проф. А. Сандича вг> Новомђ Сад-ћ и состо- итЂ изЂ шести изображенш: Креста, Спасители, Богоматери, св. Ни- колан, арх. Михаила, 1оанна Крестителн, и длн седвмого изобра- жен1н (свитнхг.) оставлено место." (Изв-ћст1и, XVIII, 3, 1913, 38). Он je саопштио те молитве и натпис на крају: „ск симк гамаилии лазара слакВлекича ка (sic.) AtcfTTi годта". (Ibidem, 41). Дрворезац Љубљанских плоча није ce, дакле, када je с крстом започео, угледао само y Зборнике Вуковића, y којима с крстом почиње један јасно hob одељак, него je водио рачуна и o жељама својих савременика, који су чезнули за што јачим сликама и молитвама против свих невоља y животу. Испод слике крста на Љубљанским плочама јесте Похвала крсту, која je преписана из Зборника Вићентија, сина Божидара Вуковића (Изд. 1547 и 1560, кватернион 28, лист 2). Дрворезац je преписао, углавном тачно, целу прву алинеју Похвале, a када je доспео до друге, која почиње речима: „(^ки гнТи крстћ..., он je прешао y већ преписану горе формулу за власника слике крста и Похвале. За Похвалом крсту долази слика Исуса Христа на престолу, невешто прегледана, јер je Христово лево раме толико спуштено да изгледа као да га и нема. Испод слике су Имена Христова, преписана из истога Зборника (Изд. 1547 и 1560, кватернион 29 лист 2 б. и 3 а.) Дрворезац je прегледао само имена и додао иза њих ве|| саопштену раније формулу за власника. Тумачење имена није, наравно, резао y дрво. Колико je тачно свој посао обавио. 194 Никола Радојчић: to може лако видети и ко нема Зборника по Новаковићеву из- дању овога састава и других налик на њега. (Novakovič S., Аро- krifi iz štampanih zbornika Božidara Vukoviča, Starine, XVI, 1884, 63). Слика Богородице, која затим долази, вештије je прегледана него Христова; према слици Богородице y Зборнику Јакова из Камене Реке (Изд. 1566, кватернион A A, лист 5) рекао бих да ју je дрворезац још улепшао. Испод слике je Похвала Богородици, али to су, међутим, само њена Имена, прегледана из истог Збор- ника као и Имена Христова (Изд. 1547 и 1560, кватернион 29 лист 4). Дрворезац je преписао само Имена, њихово тумачење je изоставио. Када je доспео до њега, он je унео већ саопштену фор- мулу за помоћ и заштиту власника. И ова Имена je издао Нова- ковић, па ce лако може видети с колико пажње их je дрворезац прегледао. (Starine XVI, 1884, 64—5). Слику Св. арханђела Михаила, која je на реду, нисам нашао y Зборницима Вуковића, који су преда мном, али сам je видео y Зборнику Јакова из Камене Реке, који je радио са словима и, ваљда, са сликама Вуковића (Изд. 1566, кватернион D, лист 1). Слика je прегледана с прилично самосталности. Одмах на листу за овим je тропар и кондак светитељу, којима je дрворезац додао само формулу коју сам већ раније исписао. Код слике Св. Јована Претече начинио je дрворезац погрешку. Он je прегледао слику с Усекованија главе Св. Јована Претече (Зборник Јакова из Камене Реке; изд. 1566, кватернион М, лист 5) потпуно ропски, a тропар и кондак није унео одатле него с дана Св. Јовану Претечи (Ibidem, кватернион F, лист 8). Лик Св. Николе, веома угледнога и милога свеца, имам пред собом и y Зборнику Вићентија, сина Божидара Вуковића (Изд. 1547, кватернион 19, лист 3) и Јакова из Камене Реке (Изд. 1566, ква- тернион Е, лист 3), али дрворезац Љубљанских плоча није ce пот- пуно ни на један угледао. Његов лик Св. Николе ближи je лику тога светитеља y Вићентијеву Зборнику, али je још улепшан и украшен са стране ликовима Христа и Богородице; и одежда све- титељева je ишарана, што на сликама y Зборницима није учињено. Од свих слика на Љубљанским дрворезима најслабије изра- ђена je слика Свв. апостола Петра и Павла, коју сам нашао само y Зборнику Јакова из Камене Реке (Изд. 1566, кватернион К, лист 7) према којој je и ова резана. Није много боља ни слика Св. Георгија, јамачно пре>ледана са слике y Зборнику Вићентијеву (Изд. 1547, кватернион 25, лист?) Српски Абагар: 195 и Јакова из Камене Реке (Изд. 1566, кватернион I, лист 3); по овој слици ce лепо види да су слике y та два Зборника једнаке. Пошто су из Зборника највише чупане иконе, то y овима што су преда мном нисам нашао слике Св. Димитрија и Свв. вра- чева Козме и Дамјана; ова слика je на Љубљанским плочама веома слабо израђена; сасвим je јасно да je дрворезац тамо нај- рђавије радио где je требао да изреже више од једног лика на малом простору; композиције му, заиста, нису ишле од руке. Сасвим на крају друге стране je слаба слика Св. Кирика и матере му Јулите, само с кондаком ; o овим светитељима биће даље још речи. C трећом страном Љубљанских плоча бићу веома брзо готов. Она почиње са сликом Св. Петке, која je пресликана из Зборника Вићентија, сина Божидара Вуковића (Изд. 1547, кватернион 23, лист 6; y издању истог Зборника од 1560, из Копитарове оставине, сасвим ce лепо види како je тај лист — наравно ради иконе — ишчупан). Слику Св. Недеље нисам, разуме ce, нашао; није ни- какво чудо што су Св. Петка и Св. Недеља једна за другом, јер њих народ сматра „као dvije sestre" (Šajnovic L, Sveta Petka i Ne- djelja, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena, XXVI, 2, 1928, 378-9). 3a Cb. Недељом долазе апокрифни текстови, веома чести y апокрифним молитвама и записима. Први, „Имена анђела", могао je дрворезац Љубљанских плоча на много места наћи, јер су ce та Имена веома често, с извесним разликама, преписивала. Списак кога ce он држао највише je налик на онај што га je издао В. Ка- чановски y једној врло занимљивој апокрифној молитви. (Kačanov- skij V., Apokrifne molitve, gatanja i priče, Starine, XIII, 1881, 158). „Имена шеснаест пророка", која затим долазе, било je исто тако лако наћи y каквом сличном саставу, a „Имена четрдесет муче- ника" сасвим су налик на иста таква имена из већ споменуте мо- литве (Ibidem, 158); и Имена мученика и њихов ред једнаки су. После ових Имена долазе еванђеља. Ликове еванђелиста нисам нашао y Зборницима, које сам видео, али их je дрворезац Љуб- љанских плоча могао лако наћи y множини рукописа, где су баш ликови еванђелиста најчешће миниатуре, a он je јамачно употре- бљавао и рукописе. To ce види по споменутим Именима анђела, проромв и мученика a и по еванђељима, од којих je треће до- некле апокрифно a четврто сасвим. 196 Никола Радојчић: Најзанимљивија je четврта страна Љубљанских плоча, с тек- стовима потпуно апокрифним, који сасвим спадају y фолклор. Ja нисам нашао молитве које би ce y свима појединостима слагале с овим апокрифним молитвама на Љубљанским дрворезима. Но мало их je уопште баш сасвим једнаких, пошто je сваки писац уносио y њих што je знао јача и што je мислио ефикаснија пре- клињања и тако измењивао текст пред собом; дрворезац je, осим тога, морао више мислити и на простор него ли преписивачи. Па ипак ja нећу овде преписивати читаве апокрифне молитве, јер могу упозорити на сасвим сличне, ако не на једнаке. Прва je сасвим налик на молитву коју je издао Новаковић по једном врло заним- љивом списку (Novakovič, S., Apokrifski zbornik našega vijeka, Sta- rine, XVIII, 1886, 173—4); сличну молитву издао je и Ковачевић (Kovačevič Lj., Nekoliko priloga staroj srpskoj književnosti, Starine, X, 1878, 280—2). 3a obom молитвом je слика Св. Григорија и испод ње мо- литва за изгон ђавола, сасвим слична молитви коју je штампао Новаковић на мало час споменутом месту (е. с, 174—6). У овој молитви дрворезац нарочито истиче, како су Св. Тројица поста- вила Св. арханђела Михаила да чува хришћане од ђавола. To je врло добро познато схватање, које ce јавља y скоро непрегледној множини типова молитава Св. арханђелу Михаилу; o некојима од њих расправљао je јако опширно А. И. Јацимирски y својој спо- мињаној студији из историје лажних молитава y јужнословенској књижевности, y одељку: Молитва архистратигу Михаилу, воевод^ћ небесннхЂ силђ (Изв-ћст1н, XVIII, 3, 1913, 51—63). На крају четвртог ступца je слика анђела, који држи лик Христов на убрусу. Слика je прегледана из Зборника Вићентија, Сина Божидара Вуковића (Изд. 1547, кватернион 28, лист 5), где Христос сам држи убрус са својим ликом. Дрворезац je ставио убрус y руке анђелу, али ни то није сасвим самостална идеја, јер je y Зборнику Јакова из Камене Реке (Изд. 1566, кватернион 39, лист 6) нашао лепу вињету са сликом како два анђела држе убрус с Христовим ликом. Молитва испод слике нема никакве везе с њом. Она je упућена Св. Николи и ван сваке сумње јако скраћена због мало места на плочи. Исту такву молитву, нешто опширнију, издао je Новаковић y мало час споменутом чланку (Starine, XVIII, 1886, 173); слична молитва св. Николи била je извезена и на т. з. Бого- родичином појасу, који je носио као хамајлију Лазар СлЛујевић (H3BtcTiH, XVIII, 3, 1913, 40—1). Српски Абагар. 197 Главни извори дрворесца Љубљанских плоча били су, како ce лепо види, и за слике и за текстове, Зборници Вићентија, сина Божидара Вуковића, Зборник Јакова из Камене Реке и рукописни Зборници, највише с апокрифним текстовима. Дрворезац je бирао, и TO je јасно, оне делове из штампаних и писаних Зборника који су ce највише тражили и резао их je с много љубави и труда, али с мало укуса и тачности. Његове плоче су као неки мали Зборник молитава и записа, каквих je било веома много; неколико мање познатих описао je A. И. Јацимирски (HsB-fecTiH, XVIII, 4, 1913, 92—121). III O времену и месту постанка Љубљанских плоча. Мене Љубљански дрворези највише привлаче као тужан и занимљив споменик из најтежих времена српског робовања стран- цима, када ce y снимцима с њих гледала мила верска утеха и сигурна одбрана од невоља живота, које су заиста биле много- бројне и горке. Они су један збиља важан докуменат из глухвх времена српског патничког живота, када je наш народ подносио небројена страдања и y вери тражио лека и одбране од њих. На- мењени су највише најбеднијим међу беднима, који нису могли набавити ни штампаних књига, a камо ли рукописних. Значе болно враћање натраг, јер су те дрвене плоче изрезане начином од по- четака штампе застарелим, пошто je дрворезац своје слике и тек- стове прегледао и резао највише баш по штампаним књигама. Тако je утврђен рок пре кога Љубљански дрворези нису могли настати. C пуном сигурношћу сме ce рећи да су они постали нај- раније после половине XVI в. To je сигурно, али je веома тешко одредити термин до кога су могли настати. To he, можда, моћи филолози сигурније учинити, и ja нећу y њихов посао да ce мешам, него ћу само истаћи да су текстови србуљски, резани, дакле, пре почетка XVIII в., када су широм отворена врата русизмима y српску књижевност. Ja сам склон веровати да су Зборници Вуко- вића и Јакова из Камене Реке изазвали ове дрворезе, те да су, према томе, настали већ y другој половини XVI или почетком XVII в. Какво je било расположење y XVI в. према оваквим рели- гиозним и апокрифним текстовима и колика je била њихова важ- ност? Новаковић je био на сасвим добром путу, када je високо ценио утицај Зборника Вуковића, с њиховом религиозном и апо- крифном садржином: „S toga se tim djelima stare književnosti ne 198 Никола Радојчић. može previdjeti ogromno značenje, niti se može dovoljno velikom cijenom izmjeriti ogroman uticaj, koji su ti zbornici, toliko puta pre- štampavani, izvršili u narodu u ta vremena." (Starine, XVI, 1884, 57). Beh je врло занимљиво што су y Зборнике, намењене делом упо- треби y цркви, уношени апокрифни текстови, али je још важније што их je читаоцима било још мало, па су популарнији Зборници, с молитвама и записима, још пунији апокрифа. Није било такво стање духова само код нас, него и y целом хришћанском свету. У првој половини XVI в. изашла je књижица која je постала извор и прегледалица за многобројне саставе на- мењене молитви, и, још више, врачању и чарању y облику молитве, какав je и велики део текстова на Љубљанским дрворезима. To je одлично познато дело : Leo Magnus. Hoc in enchiridio manualive, pie lector, proxime sequenti habentur septem psalmi poenitentiales, oratio devota Leonis papae, oratio sancti Augustini: aliquot item orationes adversus omnia mundi pericula. Romae 1529. У њему je, наравно, поред осталих апокрифа и егзорцизама, и Авгарово писмо Христу. Црква je ово дело забрањивала, но без успеха. Оно ce и данас прештампава, често не под именом Леона Великог, него и других папа, истог имена. Ca сличног латинског деаа преведен je и штампан y Мајнцу и „Der wahre geistliche Schild", 1647, и отада небројено пута прештампаван ; o целој овој занимљивој књи- жевности има вешто сабрану литературу Јакоби (Jacoby), која je доиста велика (Bächold-Stäbli H., Handbuch des deutschen Aber- glaubens, III, 4, 1930, 566—7). O словеначким Духовним одбранама написао je веома савесну студију И. Графенауер и додао јој не- колико занимљивих места, по којима ce већ сасвим лепо види да има много сличности, не само по духу састава и по сврси, него и по текстовима, између Духовне одбране и Љубљанских плоча. (Grafenauer L, O „Duhovni brambi" in nje postanku. Donesek k zgodovini praznoverja med Slovenci, Časopis za zgodovino in narodo- pisje, IV, 1907, 1—70). И. Графенауеру je био добро познат цели проблем 0 овој врсти књижевности, па ce он није много чудио њезиној жилавости. Рудолф Строхал није био тако добро упућен y to питање, па ce зато много ишчуђавао, када je нашао да je један загребачки грађанин, Петар Гарднер, још 1781 преписивао немачки „Geistlicher Schild". Преписивана су оваква дела и много касније, чак нема сумње да ce и сада преписују. Добро je, међутим, што je тај препис био повод да Строхал сабере и помене све познате му глагољске рукописе сличне садржине које je, углавном, Српски Абагар. 199 описао већ Иван Милчетић y својој „Hrvatskoj glagoljskoj biblio- grafiji (Starine, XXXVIII, 1911). Строхал их je скупио на једно место. (Strohal R., Priručna knjiga „Duhovna obrana" u hrv. glagoljskoj knjiži, Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena, XXVI, 2, 1928, 342—6). Глагољицом ce таква дела више јамачно не пишу, али ћирилицом и латиницом ван сваке сумње; А. И. Јацимирски je описао читав један српски зборник, највише апокрифних моли- тава и записа, писан 1853; занимљиво je што он почиње Похвалом крсту као и Љубљанске плоче (Изв-ћс^л, XV111, 4, 1913, 115—9). Штета je што Новаковић није доспео да одржи своје обећање и напише расправу o модерном прештампавању апокрифа, које je изазвало његов оправдани узвик : „Ove sitnice pokazuju onu istinu, da se duhovni život narodni razvija po vrlo čudnim i zapletenim za- konima. Vremena dugo žive i sporo umiru." (Starine, XVI, 1884, 60). Заиста je тако. Пошто праве и апокрифне молитве за помоћ y нужди одувек изазиваху занимање људи, то je по самом томе занимању немогуће одредити време постанка таквог недатираног споменика. Осим за- нимања, морају ce тражити и други елементи који омогућују да- тирање, или бар тачније утврђују размак времена y коме je спо- меник могао настати. Ja y овом случају видим први термин за постанак Љубљанских плоча y штампању Зборника Вуковића и Јакова из Камене Реке, па мислим да су оне мало после њих и настале, дакле већ y XVI или почетком XVII в. Место постанка Љубљанских плоча није много лакше одре- дити. Поменути Зборници брзо су раширени по целом српском народу, и по томе би Љубљански дрворези могли бити резани на огромном подручју расутог српског народа. Да ли ce тај може бар донекле ограничити? Ja држим да може. Наше старе су веома за- нимала различита имена вештица (јер су веровали да им ce већ с тим може додијати, кад им ce име зна), па ce зато y рукопи' сима веома често налазе читави спискови имена вештица, која као да je сама вештица рекла Св. арханђелу Михаилу; ja спомињем само два таква списка, један што га je издао Љ, Ковачевић (Sta- rine, X, 1878, 283) и други, издан од В. Качановског (Starine XIII, 1881, 155). Она ce при томе увек зове вештица, a на Љубљанским плочама y две велике молитве име je вештици „чвпЕркница" и „цс- перкнУца", по немачком „die Zauberin". Када би била добро изве- дена дела наше старије књижевности, и када би ми знали, кад и где ce први пут јавља реч „цопрница", онда би нам то помогло и за 200 Никола Радојчић: датирање и за одређивање места постанка овога споменика. Али, нажалост, ми немамо довољно сређене грађе за то. Академијски речник je баш код те речи веома оскудан, a нису много богатији ни Прилози Владимира Мажуранића. У њима ce код речи „coprati" утврђује да je израз „coprnica" познат y западном делу нашег на- рода, y правој Хрватској, већ од XVI в. У нашим источним кра- јевима та je реч непозната y народу. Према томе, сва je прилика да су Љубљанске плоче резане y нашим западним областима, где су, уосталом, због нечовечних и дугих нападаја на православну веру и због бедног живота прогоњених православних биле и нај- нужније. На источне би крајеве могла упућивати само слика Св. Ки- рика и матере му Јулите, који ce високо поштују y манастиру Бешенову, y Срему, где им ce показује и део моћију. Но ова два светитеља су и иначе y нашем народу позната и поштована. Но- ваковић je написао o њихову апокрифном житију и угледу код Срба ово: „Они су . . . познати y нашем народу као летњи свеци и осим календара, те je њихов дан један од оних свечаника, који Срби сељаци штују мимо календара. Дан ce тај зове y Србији Ћирићи и Улићи, Стеван Љубиша, Бокељ, зове их Ћиликије и Уликије и Ћурлик и Урлик (Српска Зора, 1877, 28)." Још je додао да je прича o њихову мучењу несумњиво апокрифна. (НоваковићС, Примери књижевности и језика старога и српско-словенскога, 1904, 473). Нису, уосталом, апокрифне приче o мучењу ових светитеља познате и омиљене само код Срба, него су они светитељи којих je живот много и често узиман за подлогу апокрифних састава. (Упор. Dillmann A., Ueber die apokryphen Märtyrergeschichten des Cyriacus und Julitta und des Georgius, Sitzungsberichte der Preuss. Akad. der Wiss., 1887, 339—56; Безобразовг. П., Визант1искан ска- зан1н, Визант1иское Обозрен1е, II, 1916, 190—3). Тако je најверо- ватније да су Љубљанске плоче резане y нашим западним краје- вима. Можда онај који их je рукоделисао није далеко од радника и помагача y резању слова и слика и y штампању српских мле- тачких издања књига. Вештина резања y дрвету била je међу тима трудбеницима највећа и смисао за такве послове најразвијенији. IV Однос Љубљанских плоча према т. з. Вугарском Абагару. Ja сам изнад ове расправе o Љубљанским дрворезима ставио натпис „Српски Абагар", иако ce то име нигде на њима не спо- Српски Абагар. 201 миње и чак je међу Србима непознато, пошто га они читају као „Авгар." Нисам то учинио без крупних разлога. Прво, цели низ састава на Љубљанским плочама настао je на основу уверења o великој моћи слика и текстова, да они сами могу y злу помоћи и одвратити га. Ту веру je највише ширило и утврђивало апо- крифно писмо Авгарово Христу и Христов одговор на њега, јер je TO био — по мишљењу верних — најкласичнији пример како слика и писане речи могу излечити ; из огромне литературе o Авгару ja спомињем овде само два рада, јер су они y најближој вези с предметом мога расправљања : Zîbrt C., Epistolae Abgari ad Christum et Christi ad Abgarum. Epistolae Mariae. (C M C, LXXXIII, 1909, 420—4) и Cartojan N., La légende d'Abgar dans l'ancienne littérature roumaine (Anuarul Inst, de ist. nat. din Cluj, I, 1922). Писмо Авгарово, c причом o његову оздрављењу, штампано je y Зборнику Вићентија, сина Божидара Вуковића, одакле га je Новаковић прештампао, јер je та редакција писма веома заним- љива (Starine, XVI, 1884, 61—3). Свршава ce тај цели важни састав овако: „Gi'a знамбнТа Јгда кидиши и cid иллена £гдл прочитлеши, luno- е'кжди1к б«\'деши вк рати. w BKc-fcifK врагк извавлкнк во\"дсши. и w на- npacTHÏK скмркти. и w страр исфнаго и w д-киств1а сот^^нина. и w кћсакок напасти вид'Мк1^'к и некидиммук врагк. Знадл£н"1£л\к чстнаг« и жив«твср£фаго крста шграждакмк. и вкскми hmehki гнимк! .ob. и вкс-клли чнЈДними и гиисл-кдиллими знал\£н"1И пр-кславнТЕ и чстнмк матЕрЕ га нашЕго 1\- £л\оуж£ слава вк в-ккм аминк." (Изд. 1547, кватернион 29, лист 2). Шта су могли бедни и напаћени Срби више тражити? Дрворезац Љубљанских ллоча поступио je сасвим по овом пого- вору Авгарову писму — почео je с часним крстом, па прешао на Имена Исуса Христа и Богородице. Авгарово писмо je, дакле, ње- гова подлога и оправдање целога његова рада. To je један разлог због кога сам ову радњу назвао Српским Абагаром. Други Je још много важнији. Једно од врло занимљивих дела y словенској књижевности, 0 ком ce много и страсно расправљало, зове ce Бугарски Абагар. To je низ молитава, ортодоксних и арокрифних, које je на пет великих страна, свака y четири ступца, штампао римокатолички епископ Филип Станиславов, y Риму 1651 ; на самом издању стоји 1601. И поред многог расправљања o овом чудном делу, оно je ипак обви- јено загонеткама, од којих ће ce неке, ван сваке сј'мње, тек после ове студије моћи разјаснити. Дело je написано српскохрватски, с 202 Никола Радојчић: појединим бугарским речима наместо оних српскохрватских које Бугари не би могли разумети. Па ипак ce с правом сматра првом бугарском штампаном књигом, јер je писац, Бугарин, желео бу- гарски писати; литературу o језику којим je писан Бугарски Абагар сабрао je В. Пундев y савесној расправи, коју ћу мало даље на- вести; изоставио je само занимљива схватања језика овога дела И. Барбулескуа (али можда je радња В. Пундева и пре ове напи- сана): O значају румунске филологије за проучавање српског је- зика и књижевности (Глас, CXXI, 1926, 104 и д.). O мотивима рада Ф. Станиславова владало je досад сложно схва- тање, да je својим Абагаром желео увести и утврдити римокатоличан- ство међу Бугарима, особито међу т. з. Павлићанима, које сматрају остатком Богомила y Бугарској. Идеја Станиславова призната je као оригинална, док ce за његову књигу, што ce садржине тиче, давно утврдило да je великим делом прегледана из Ритуала Вартоломеја Кашића и из рукописних Зборника с апокрифним текстовима; за упоређивање апокрифних делова Бугарског Абагара са сличним тек- стовима највише je употребљавана позната збирка словенских апо- крифа од Тихонравова. Дело je сматрано, дакле, оригиналним по идеји и занимљивим по начину обраде. Истраживачи су ce највише мучили с апокрифима y њему, за које je Станиславов морао знати да су од његове цркве забрањени, па их je ипак унео y свог Аба- гара, и чак их je Пропаганда y Риму сама штампала. Заиста чудо. Како je to могуће? Пошто су Љубљанске плоче и по спољашњем изгледу, и по садржини и по једном делу сврхе слични Бугарском Абагару, a српске су, то сам их прозвао Српским Абагаром, јер мора ce во- дити рачуна o називима одомаћеним y науци, ма и не били оправ- дани, јер ce тако слични проблеми одржавају y заједници. Бугарски Абагар био je — по занимању које je изазвао y науци — много срећнији од Српског, мада je сачуван y мало при- мерака и није га лако y оригиналу проучавати. Но њих je ипак више, a Љубљанске плоче су само једне и биле су досад забачене и заборављење. Онда, Бугарски Абагар je први штампани спо- меник бугарског језика. O њему су писале угледне слависте П. И. Кепен, В. Копитар, М. Петровски, А. Лескин и други. Ради њега су састављане опширне расправе, често с врло смелим хипотезама. Најважније су међу њима: П(етровск)1и М., Ивагар [первми печа- тнни памнтниктз ново-Болгарскои литературн] (Славннск1и Сбор- никЂ, II, 1874, II, 1 — 12); Leskien А., Abagar — ein neubulgarischer Српски Абагар. 203 Druck aus dem XVII. Jahrh. (Archiv für slav. Phil, III, 1879, 518—21; Попруженко M. Г., АбагарЂ. Изђ истор1и возрожден1л болгарскаго народа (Изв'ћст1н Отд. Русск. ^з. и Слов. Имп. Акад. НаукЂ, X, 4, 1905, 229—58); Кузвминск1и К., O сборник-ћ молитвђ, изв^стномђ подг. назван1ем'б „Абагар-б", Древности, Трудн Слав. Ком. Имп. Мсск. Арх. Обод. IV, 1, 1907, 302—18; Ангело†Б., Три литерарно- библиографски бележки 1. АбагарЂТЂ на софиската Народна би- блиотека (Годишникђ на Народната библиотека вђ Софин за 1923 год., 1924, 89—92) и Пундевг. В., СборникЂтг. Абагарг. отђ епископЂ Филип-ћ Станиславо†(Годишникђ на Народната библио- тека ВЂ Пловди†1924, 1926, 289—337; уз расправу je издан y сликама и цели Абагар, на десет страна). Ова последња опширна и брижљиво израђена студија замишљена je као завршна — бар за неко време — па зато je писац y њој претресао сва ранија миш- лзења 0 Бугарском Абагару и с много смисла за меру ублажио je претерана мишљења o овом споменику, нарочито она, по којима би њиме започео модерни бугарски препород. Проучавања Бугар- ског Абагара нису, међутим, још завршена, пошто je раније про- пуштена читава грана словенске књижевности, с којом га je тре- бало упоредити, српска. Зато ће ce овај занимљиви књижевни споменик морати сада упоредити нарочито са Зборницима Буко- вића и с Љубљанскими плочама, које сам назвао Српским Абагаром. Ja ce, заиста, морам много чудити што већ досад Бугарски Абагар није упоређиван и са српским, православним, текстовима, него само с хрватским, римокатоличким, особито с Ритуалом В. Кашића, и са словенским апокрифним саставима (али и то сасвим једнострано). Ако ce мислило да га не треба упоређивати с православним де- лима због римокатоличанства Станиславова, онда je то било скроз погрешно. Јер мудра унијатска пропаганда сузбијала je веома често православна дела баш тако што je прилагођавала своја и по облику и по садржини православним, али je уносила y њих тенденцију 0 папинском примату, што ce сматрало главном сврхом уније. У православним делима није унијатима, стотинама година, толико сметала наука o происходу Светога Духа, колико однос право- славних према папи. Примат je био ступио на место „filioque". To ce, мислим, oceha и из расправљања на познатом синоду y Ћи- провцу, y Бугарској, 1641, када ce много претресала опасност чи- тања јеретичких и шизматичких књига за римокатолике. Закљу- чено je: „Nemo audeat libros haereticorum in indice Romano pro- hibitos, vel scripta schismaticorum corrupta legere, vel penes se 204 Никола Радојчић: retinere, sub poenis in edicto sanctae inquisitionis contenti." (Fer- mendžin E., Acta Bulgariae ecclesiastica ab. a. 1565 usque ad a. 1799., Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium, XVIll, 1887, 117). Због СВОГ народном блиског језика, због спретног облика и због добро погођене садржине, били су Пропаганди велика сметња y њеним сврхама баш Зборници Вуковића за путнике, од којих je било тешко замислити нужнију и бољу књигу за ондашња времена. Опасност од њих постојала je, међутим, само за богатије, који су их могли набавити. A то није била већина тадашњих, сиротих Бу- гара, на које ce Пропаганда жестоко била окомила. За њих су били згоднији снимци с Љубљанских плоча, које су калуђери јев- тино продавали, нудећи шта je коме било најпрече и најмилије. Унијатска и римокатоличка пропаганда међу Бугарима и Србима морала ce, дакле, борити против Зборника Вуковића и снимака с Љубљанских дрвореза. И борила ce. Ja сам уверен да су ce спо- менуте забране Ћипровачког синода нарочито тицале Зборника и највише из њих прегледаних слика и текстова на Љубљанским плочама (таквих je могло бити и више примерака), којима ce y оним бедним временима одржавало прогањано и паћено православље. Ф. Станиславову, који je био вешт језику и познавао народне потребе, било je поверено да састави што успешније оруђе за римокатоличку пропаганду. И он je саставио свога Абагара, пот- пуно према Љубљанским плочама. Нарочито je пазио — као што ce y таквим случајевима увек чини — на спољашњи облик и на почетак. Тачно je прегледао, али je ипак одмах на почетак ставио Крунисање Богородице по римокатоличком представљању, C по- четка ce, y обадва Абагара, слажу три одељка: Похвала крсту (само натписи), Имена Христова и Имена Богородице. Мислим да je сасвим сигурно да je Стаџиславов употребио и Зборнике Вуковића, јер ce Авгарово писмо, y неким бар одељцима, потпуно слаже с текстом истога писма y Зборницима; одатле долази и утицај црквенословенскога језика y Бугарском Абагару који je приметио П. Колендић y једној радњи, веома занимљивој за разу- мевање средине y којој je настао Бугарски Абагар (Колендић П., Софијски надбискуп фра Петар Богдан Бакшић, Гласник Скопског Научног друштва, II, 1927, 67—92; 77). Тек када ce узме на ум да je Бугарски Абагар саетављен за сузбијање сличног православног д€ла, онда je јасно како je Станиславов могао унети y њега и апокрифне текстове. Морао je, ако je желео својим списом сузбити православни с истим таквим и сличним текстовима. Иначе, доиста I. Љубљанске плоче, плоча прва, страна 1. 11. Љубљанске плоче, плоча прва, страна 2. m. Љубљанске плоче, плоча друга, страна 1. IV. Љубљанске плоче, плоча друга, страна 2.| Српски Абагар. 205 не би унео y свој молитвеник толико утврђених и јасних апокрифа. Веома je занимљиво што je Станиславов с Љубљанских плоча прегледао и формуле o помоћи молитељима и власницима слика и молитава и чак je вешто бирао и светитеље, особито пошто- ване y православном свету. Али ту ce показала велика не- роља подметања. На Љубљанским дрворезима су ликови оних светитеља који ce код Срба најчешће славе као крсна имена, па су им тако разумљиви заштитници, или су иначе веома цењени, н. пр. Св. Кирик и мати му Јулита. Српски дрворезац je, дакле, уносио иконе светитеља и уз њих њихове тропаре и кондаке, што Станиславов, ради своје сврхе, није могао чинити. И он je донекле пазио на неки смисао односа између слика и текстова, али тај смисао je код њега често тако дубок да га прост свет није могао схватити, a често га опет уопште нема : Уз слику цара Константина и царице Јелене ставио je Молитву за цркву, уз Светог арханђела Михаила Молитву за час смрти, уз Св. Николу Молитву за путнике. To ce да лепо разумети. Али уз Св. Георгија ставио je Молитву за жену неплодну, уз Св. Димитрија Молитву да човек непрестано слави Бога и т. д. To je без везе и без лисла, невоља коју они што нешто подмећу никада не могу избећ л. Права сврха ce y таквим пословима никада не да потпуно сакрити. Зато ja сумњам да je прођа слика и текстова из Бугарског Абагара била икада јака, нарочито међу православнима, док ce по нашим млађим, писаним, Зборницима, мислим, често лепо види, како су снимци с Љубљанских плоча (или сличних) много цењени и преписивани, јер ce y њима налазе не само делови текстова с њих, него и исти ред молитава, што значи да су баш с њих пре- гледане. И то je сасвим разумљиво, јер je дрворезац Љубљанских плоча био збиља срећне руке y избору и дао je заиста тражене и довољно разумљиве текстове, народу бар донекле познате. Ста- ниславов je, међутим, y Бугарском Абагару поређао поред познатих и тражених молитава и врло учене текстове, који нису могли иза- звати ни поверење, ни тражњу. Дело му није било подесно за успешну унијатску пропаганду, нити je могао њиме сузбити утицај и углед сличних православних дела. Ta су имала дубљи корен y народним традицијама и схватањима. Љубљанске плоче су, по моме мишљењу, старије од Бугарског Абагара и оне су га, бар донекле, и изазвале. Сада нема никакве сумње o томе да he ce проучавања Бугарског Абагара морати упутити још једним новим, најважнијим, правцем, јер ce он мора u 206 Никола Радојчић: упоредити и са српским штампаним текстовима, особито y Збор- ницима Вуковића, и, највише, с Љубљанским плочама. C њима га веже потпуна спољашња сличност, велика сагласност y садр- жини и исте сврхе, које су, наравно, ишле противним правцима — Љубљанске плоче су чувале православље, како су умеле и могле, a Станиславов га je нападао, што je вештије и скривеније могао. To су биле праве сврхе ових састава. A привидне сврхе оба- два дела биле су сасвим исте. По Љубљанским плочама може ce само слутити, јер су слике и текстови на њима тако распоређени и удешени, да су ce поједине слике саме или неколике слике с текстовима изрезивале и појединце или неколико њих (ваљда y трубу савијене) носиле или чувале као хамајлије, амулети; ja сам раније навео случај Лазара Славујевића, који je y појасу носио извезене слике и текстове сасвим сличне онима на Љубљанским дрворезима. У епилогу Абагару од Станиславова стоји, међутим, сасвим разговетно да je цела књига, a свакојако да су и поједине слике и молитве из ње, с унесеним именима молитеља, намењене вернима „да при ceci носсиб, на mictw силни mwiuth." (Пундев В., а. с, 324). Нема, дакле, никакве сумње да су ce делови светих мо- ћију сматрали као праве, најјаче хамајлије, али, ако њих није било, могли су их, по веровању, заменити и овакве слике и молитве; потпуно, разуме ce, не. Зато ce онако много и трговало са светим моћима и, поред свега страха, жеља за добитком разгранала je продавање светих моћију y велику и богату трговину, А. Гиљфер- динг оставио je веома занимљиво сведочанство, како су ради про- даје расуте моћи краља Драгутина и какву су казну дочекали злочинци: „Он-ћ (sc. моћи), лежали невредимн долго посл-ћ запу- crtnin монастБфн (sc. Ђурђевих Ступова), пока свнтотататственнал рука какихЂ-то Ново-ПазарскихЂ христ1анЂ, по имени Знобичеи, не похитила ихг. длн распродажи по частнм-в. Ново-Пазарцн сб- ужасомЂ разсказнвамтЂ o Kap-fe, которан постигла совершителеи зтого богомерскаго д-ћла: не толвко сами похитители, но и весв многочисленнни родт> Знобичеи, погибли злок) смерт1го, вђ сђ- yMamecTBiH или вђ разннхЂ бол^знахЂ; недавно умерЂ по- сл-ћдн1и потомокЂ зтого рода, жалко проживш1и свои в-ћкЂ сг. искривленнБши руками." (ГилвфердингЂ А. 0., По^ћздка по Герце- говин-ћ, Боснш и Старои Серб1и, Записки Имп. Русск. Географ. Обш,., XIII, 1859, 140); само страх од таквих страшних казни сачувао je светитељске моћи од крађе и расипања; и недавно je извршен злочин из сујеверја над моћима једнога српскога све- Српски Абагар. 207 титеља. Свете књиге и молитве биле су само слаб заменик мо- ћију; И. Берић je забележио, како je дивни акатист Св. Сави, који je oh издао, нашао као хамајлију код једног Влаха, који га je уза ce носио: „Онђ кнБигу ову као амаилиго поредЂ себе носи; и по казиванк) нibгoвoмЂ, она ce y породици одђ ваикадашнБи времена, као светинн чува." (Летопис Матице Српске, 109, 1864, 82). Најјевти- није хамајлије биле су дуго времена слике и молитве с Љубљанских плоча и из Бугарског Абагара. Зато Пундев нема право, када мисли да „Абагарг. представн единЂ малЂКЂ наржченЂ молитвеникЂ за ново- кр-встенит-ћ бЂлгари, единт> малЂКЂ ритуалЂ." (Пунде†В., а. с. 307). Не, он није то, него хамајлија, како и сам Станиславов каже, којој je било намењено да потисне сличну православну хамајлију, Љуб- љанске плоче. C пуштањем y свет Љубљанских дрвореза, није откривен науци само један нов, веома важан и занимљив споменик, него су отворени и нови путови за проучавање другог, врло важног и много претресаног споменика, Бугарског Абагара. Сада je сасвим сигурно да ова два дела, с религиозном и фолклористичком са- држином, стоје y чврстој вези, и да Бугарски Абагар није толико намењен ширењу и утврђивању римокатоличанства, колико поби- јању православља, и то начином и средствима који су изгледали за оно доба најподеснији. Љубљана, 28. децембра 1930. RÉSUMÉ. L'Abagar serbe. Dans la Bibliothèque Royale d'État à Ljubljana on garde deux plaques de gravure sur bois de grandeur 41cm : 29 cm, avec des images et des textes des deux côtés. A chaque page il y a quatre colonnes. Les textes y sont posés de façon que chaque partie en puisse être enlevée séparément. Dans la science elles passaient, jusqu'à présent, pour des monuments littéraires tout à fait inconnus, bien qu'il en existe une mention fort vague, ensuite une autre pas suf- fisamment claire, et une troisième, qui n'est pas tout à fait exacte. La première en est dans: Valvasor J. W., Die Ehre dess Hertzogthums Crain, 1689, VIL, 490; la seconde dans: Kopitar B., Hesychii glos- sographi discipulus et EIUrAHH^ISiTHS, russus in ipsa Constantino 208 Никола Радојчић: poli saec. XII—XIII, 1839, 45—6; et la troisième dans: Oesterreichische Wochenschrift für Wissenschaft, Kunst und öffentliches Leben, III, 1864, 722—3, de P. Radies. Les trois sont tombées dans l'oubli com- plet ou n'ont pas été considérées. C'est pour cela qu'il n'est pas même étonnant qu'on ignore, aujourd'hui, comment ces plaques sont arrivées à Ljubljana; il est de toute vraisemblance qu'elles forment une partie du grand héritage de B. Kopitar, gardé dans la Biblio- thèque Royale d'Etat à Ljubljana comme sa partie fort considérable. Au premier en-tête de cette étude le contenu des plaques de Ljubljana est résumé. Elles commencent par l'image d'une croix, en- tourée d'intéressantes lettres, bien connues à présent comme des pro- positions abrégées, et par une louange de la croix. A la fin de la louange se trouve la formule — avec un passage laissé vide pour qu'on y inscrive le nom du propriétaire — que la croix honorable aide le propriétaire et toute sa maison; de pareilles formules se re- trouvent presque après tous les textes. Suivent après les images de Jésus-Christ et de la Vierge, avec leurs noms, fort appréciés, surtout dans la littérature apocryphe. La dernière image à la première page de la première plaque est celle du saint archange Michel, avec un rQo^àQlov et un xovrâxiov à sa gloire. A la seconde page de la première plaque nous trouvons, tou- jours avec des rçonàçia et des xovrâxca, les images des saints sui- vants : de saint Jean le Précurseur, de saint Nicolas, des saints apôtres Pierre et Paul, de saint Georges, de saint Demetrius, des saints mé- decins Cosmas et Damianus, de saint Cyriacus ainsi que de sa mère Julitte. A la première page de la seconde plaque se trouvent les ima- ges de sainte Paraskeue et de sainte Kvçiaxij. Viennent après les noms des anges, des prophètes et des martyrs, tous fort recher- chés dans la littérature apocryphe. Suivent encore, à la première page de la seconde plaque et au commencement de sa seconde page, les images des quatre évangélistes avec des extraits des Évangiles; le texte de l'Evangile de saint Luc est, en partie, inventé, celui de l'Evangile de saint Jean, cependant, tout à fait; ce n'est autre chose qu'une formule de l'exorcisme. Les textes suivants sont apocryphes tout à fait. C'est d'abord la prière de saint Grégoire le Thaumaturge contre les sorcières et, ensuite, la prière du même saint pour l'expulsion des démons. Entre les deux prières se trouve l'image de saint Grégoire le Thaumaturge. Il y a encore, tout à fait en bas, l'image du visage non pas fait Српски Абагар. 209 de la main de l'homme, de Christ sur la serviette, tenue par un ange et, au-dessous d'elle, une courte prière à saint Nicolas. Pour la plupart, les textes des plaques de Ljubljana sont apocryphes, le reste en est orthodoxe. Au second en-tête indication est faite des sources dont le sculp- teur des plaques de Ljubljana s'est servi. Pour la plupart, il a copié les images et les textes des petits Recueils pour les voyageurs de Vincenzo, fils de Božidar Vukovic, et du Recueil de Jacques de Kamena Reka; ces recueils sont imprimés à Venise au XVI" siècle. A l'indication des sources des différentes parties des textes des pla- ques de Ljubljana tout ce qui, en général, n'y est pas clair, est rendu clair; indication y est faite même des textes semblables pour qu'on remarque la diffusion de ce genre de littérature. La question de la date et de l'endroit de l'origine des plaques de Ljubljana est traitée au troisième en-tête. Puisque le sculpteur a copié les images et les textes des oeuvres imprimées au XVI* siècle, il en résulte que c'est la seconde moitié de ce siècle qui est le ter- minus ante quem non. Quant au terminus post quem non, celui-ci est toujours difficile à fixer, étant donné que l'intérêt pour ce genre d'écriture est toujours, même de nos jours, très vif; à cette occasion on examine, tant que c'est le plus nécessaire, toute la littérature res- semblante depuis l'oeuvre de „Leo Magnus, Hoc in enchiridio manua- live, pie lector, proxime sequenti habentur septem psalmi poeniten- tiales, oratio devota Leonis papae, oratio sancti Augustini: aliquot item orationes adversus omnia mundi pericula, Romae 1529", jusqu'à nos jours, puisque cette littérature fleurit encore. Il n'est nullement facile de fixer l'endroit de l'origine des plaques de Ljubljana mais, en tout cas, elles doivent être sculptées dans les régions serbocroates occidentales, puisque, pour le mot „vestica" = la sorcière, on s'y sert aussi du mot „coprnica", dérivant du mot „Zauberin" qui, n'étant pas connu dans les régions de l'est, s'emploie, à l'ouest, depuis le XVI" siècle. Au quatrième en-tête, qui est le dernier, étude est faite sur la relation entre les plaques de Ljubljana et l'Abagar bulgare, édité, à Rome, en 1651 par Philippe Stanislavov, évêque romain; l'édition elle- même porte la date 1601. Cette oeuvre singulière est écrite en serbo- croate, exception faite de quelques mots bulgares pour les expressions que les Bulgares ne pourraient comprendre. Néanmoins l'oeuvre est considérée, et avec raison, comme le premier livre bulgare imprimé, puisque l'écrivain, un Bulgare, a voulu écrire en bulgare. 210 Никола Радојчић: L'inscription curieuse de ce livre de prières „Abagar" provient de la lettre apocryphe d'Abgar à Christ, communiquée dans cette oeuvre. Comme cette lettre est la source de la croyance que, dans la misère, on peut s'aider avec l'image et la prière saintes, et comme les plaques de Ljubljana ressemblent, par leur forme et par leur contenu, à l'Abagar bulgare, je les ai dénommées, écrites en serbe, l'Abagar serbe. La litté- rature sur l'Abagar bulgare est fort grande. Toute cette littérature ne regarde qu'un côté et fait fausse route car, dans la science, jusqu'à présent, les plaques de Ljubljana et leurs sources étaient inconnues. Tous les investigateurs de l'Abagar bulgare ont cru, unanimement, que cette oeuvre n'avait été composée qu'en vue de répandre et de fortifier la religion romaine parmi les Bulgares. Ils y furent, il est vrai, embarassés par les apocryphes qui se trouvaient dedans et pour lesquels Stanislavov ne put ignorer qu'ils étaient prohibés. Son oeuvre appartient, cependant, à la littérature uniate de po- lémique et de propagande. Elle est composée, indubitablement, en vue de combattre les plaques de Ljubljana comme oeuvre ortho- doxe; Stanislavov a copié de près tout leur aspect extérieur, et son Abagar eut, lui aussi, quatre colonnes à chaque page, seulement, il a cinq pages; il a copié aussi le commencement pour que son écri- ture pût tromper les orthodoxes. Il s'est fort peiné avec les images des saints. 11 choisissait ceux qui, dans le monde orthodoxe, étaient les plus connus et les plus estimés mais, il leur ajoutait les textes qui, souvent, n'avaient aucune relation avec eux. D'après l'épilogue de Stanislavov on voit tout à fait clair que les plaques de Ljubljana aussi bien que son Abagar étaient destinés à être portés, soit tout entiers, soit leurs différentes parties (dans les deux le texte est posé de façon qu'il puisse être enlevé et distribué) au lieu des reliques des saints. Nous savons fort bien que, de pa- reille façon, on portait aussi de telles prières, non pas seulement écri- tes mais aussi brodées; on appelait ceci la Ceinture de la Vierge. L' importance des plaques de Ljubljana consiste dans le fait qu'elles sont un triste monument de ces temps tragiques où les co- pies en remplaçaient aux Serbes les livres écrits ou imprimés et les préservaient, à leur croyance, de tous les malheurs. Après la publication des plaques de Ljubljana l'étude de l'Abagar bulgare devra être étendue aussi sur la littérature orthodoxe, serbe, comme son origine ; jusqu'à présent on étudiait, comme l'origine de l'Abagar bulgare, le plus souvent, le Rituel de Barthélémy Kašič et les textes apocryphes dans l'édition de Tihonravov. Enfin, une considérable Српски Абагар. 211 branche de littérature mondiale, l'apocryphe, va acquérir, par les plaques de Ljubljana, un fort considérable enrichissement qui va prouver, une fois de plus, que cette littérature ne connaît aucunes limites nationales et qu'elle est, chez les Serbes, tout aussi répandue qu'ailleurs.