glasilo delovne organizacije tovarna čevljev
■ ir ■ w
trzic
POPIS POSLOVA I ZADATAKA I VREDNOVANJE NJIHOVE SLOŽENOSTI
NAGRADJIVANJE NA NOVI NAČIN
Razmatranjem programa aktivnosti popisa poslova i zadataka na poslednjoj sednici Izvršnog odbora Radne organizacije u našoj RO pristupili smo izvrša-vanju zadataka utvrdjenih Go-dišnjim poslovnim sporazumom. Cilj je uspostavljanje novih odnosa u raspodeli shod-no kojima ćemo ubuduće deliti lične dohotke prema takozva-nom konstantnom delu na osnovu složenosti rada. Aktivnost smo, u stvari, počeli još pre razmatranja programa na
sednici Izvršnog odbora kada smo izmedju svih poslova i zadataka u RO odabrali takozav-ne tipične poslove na kojima če-mo proveriti način popisa svih poslova i metod vrednovanja složenosti poslova i zadataka. U RO smo sličnu aktivnost or-ganizovali več u 1975. godini kada smo popisali sve poslove i iste ocenili. Dakle, slične aktivnosti čekaju nas i u ovoj godini kada čemo nakon rasprave o tipičnim poslovima pristupiti opisu svih poslova. U raspravi
o tipičnim poslovima rasčističe-mo eventualne nejastnosti u vezi sa njihovim vrednovanjem. Popis svih poslova i zadataka u Radnoj organizaciji obaviče popisivači u osnovnim organizacijama odnosno Radnoj za-jednici zajedničkih službi a tipične poslove če popisati posebna stručna komisija koja če obaviti i vrednovanje tipičnih poslova u skladu sa metodolo-gijom koju primenjuje kožarsko-preradjivačka industrija u Sloveniji.
Paralelno sa prikazanim aktiv-nostima u vezi sa tipičnim zada-eima i vrednovanjem svih poslova i zadataka u Radnoj organizaciji odvijače se i aktivnost na novom normativnom ure-djenju raspodele ličnih dohoda-ka, to jest na pripremi i usvaja-nju novih samoupravnih opštih akata koji regulišu raspodelu ličnih dohodaka. Tako čemo na nivou Radne organizacije doneti Samoupravni sporazum o za-
Nadaljcvunjc na 2. strani
NOVOSTI IZ OOUR „BUDUČNOST“ LUDBREG
DOBRI IZVOZNI REZULTATI
OOUR „Budučnost“ Ludbreg u prva čctiri mjcseca ovc godine bilježi veoma dobre izvozne rezultate. Naime, u prva čet iri mjcseca ove godine iz proizvodnih hala „Budučnosti“ na ino-zemno tržište otprcmljeno je ukupno 376.777 pari gotove obuče u vrijednosti od 547,980.(XX) dinara. Od ukupno ostvarenog izvoza na konvertibilno tržište izvezeno je 330 ti-suča pari obuča, a na klirinško više od 46 tisuča pari gotovo obuče.
Največi izvoz obuče ostvaren je na tržište Amerike, Sovjetskog Saveza i SR Njemačke, a manje količine izvezene su na tržište Austrije, Švicarske, Danske, Norveške, Francuske, Švedske, Nizozemske i Belgije.
U „Budučnosti“ ostvarene izvozne rezultate u prva četiri mje-seca ove godine ocenjuju kao uspješne i kao garanciju da če planirani izvoz za ovu godinu od 1,112.000 pari obuče biti u potpunosti ostvaren.

Jakša Petrič, dosadnji predsjednik Predsjedništsa SR llrvatske, prilikom posjete „Budličnosti" posebno se inlere-
sosao za ostsarenje izsoza	J. Loparič
Nadaljevanje s 1. strani	upravnog sporazuma na nivou Radne organizacije.	životnog standarda delikatna tema. Zato zadaci koji u vezi sa tim stoje pred nama od svih zahtevaju mnogo strpljenja, objektivnosti, konkretnih dogovora i upornosti u sprovodj-	1986 a pre njihove primene or-ganizovačemo raspravu u kojoj če učestvovati društveno-poli-tičke organizacije, samoupravni organi, stručne komisije, ru-kovodeči radnici i stručne slu-
jedničkim osnovama za raspo-delu dohotka, čistog dohodka i raspodelu sredstava za lične dohotke a u osnovnim organizaci-	Zadaci u vezi sa popisom poslova i zadataka u Radnoj organizaciji i njihovim vrednovanjem su obimni i složeni ali, ipak, ve-		
jama i Radnoj zajednici zajed-ničkih službi pravilnike o ličnim dohocima kojima čemo dogra-	rujemo da čemo ih zajedničkim snagama uspešno obaviti. Lični dohoci su i inače a naročito u	nju odluka koje čemo usvojiti. Sve promene u oblasti ličnih dohodaka trebalo bi da stupe	žbe u RO. Zajedničkim snagama svih pomenutih bičemo u stanju da sve te zadatke uspe-
diti zajedničke osnove iz Samo-	današnjim okolnostima pada	na snagu sa prvim januarom	šno izvršimo.
LIČNI DOHOCI
KAKO DELIMO?
Dohodak se stvara radom. Deo ostvarenog dohotka organizacije udruženog rada čine lični dohod koji su namenjeni radnici-ma za njihovu ličnu potrošnju. O torne koliki če se deo ostvarenog dohotka nameniti za lične dohotke a koliki za fondove, odlučuju radnici i kod toga mo-raju da uvažavaju osnove i merila utvrdjene samoupravnim sporazumom i društvenim dogovorom i važeče propise. Kod rasporedjivanja sredstava za lične dohotke radnika uvažava-mo merila utvrdjena opštim ak-tima.
Višina ličnog dohotka radnika u našoj Radnoj organizaciji za-visi od:
1.	Osnove ili startne vrednosti zadataka utvrdjene Pravilnikom o katalogu poslova i zadataka odnosno Pravilnikom o osnovama i merilima o raspore-djivanju čistog dohotka i raspodeli sredstava za lične dohotke i druga lična primanja (zavisno gde je radnik rasporedjen — režijski i proizvodni poslovi).
2.	Varijabilnog (promenljivog) dela ličnog dohotka koji radnici dobijaju po različitim osnovama.
Lični dohoci radnika koji obavljaju proizvodne zadatke zavise od:
•	količine i kvaliteta obavlje-nog posla (individualna ili grupna norma) — kvalitet se utvrdjuje za proizvodne poslo-ve u OOUR-u „Poliuretan“, „Gumoplast“ i „Orodjarna“. Lični dohoci radnika koji obavljaju režijske poslove u proizvodnji zavise od:
•	objektivnih kriterijuma: LD za izradu (izvršavanje finansij-skoj plana) i ušteda na osnov-nom materijalu odnosno ostva-renih efekata (mogučnost ispla-te od minus 10 do plus 20 % uključno od šefa odeljenja do predradnika odnosno raspore-djivača sanduka u regale).
Lični dohoci ostalih radnika u proizvodnim OOUR-ima, OOUR-u „Komerciala“, „Mreža“, „Orodjarna“ i u RZZS, za koje ne postoje druga merila, zavise od ocene radnog doprinosa (mogučnost od minus 5 do plus 15 %).
Varijabilni (promenljivi) deo ličnih dohodaka članova KPO, individualnih poslovodnih organa i radnika sa posebnim ovlaščenjima i odgovornostima zavisi od različitih kriterijuma kao što su:
—	indeks uspešnosti,
—indeks izvoza,
—	koeficijenata obrtanja zali-ha,
—	indeks prosečno upotreblje-nih poslovnih sredstava (mogučnost isplate od minus 3 do plus 12 °/o).
U RJ „Energetika“ kvalitet rada se meri na osnovu ušteda na mazutu (od minus 7,5 do plus 15 %.
3.	Osim toga, lični dohoci svih radnika (osim pripravnika) u Radnoj organizaciji zavise još i od:
•	uspeha R.l u kojoj radnik radi (bod do plus 15 ff/o);
•	uspeha R.I na uštedama u materijalu i troškovima odnosno ostvarenog škarta (bod kvaliteta od minus 2,5 do plus 5 %).
4.	Radnikov lični dohodak zavisi i od ukupnog radnog staža i radnog staža u Radnoj organizaciji „Peko“ (minuli rad).
5.	Definitivna višina ličnih dohodaka radnika utvrdjuje se godišnjim završnim računom. Ostatak sredstava rasporedjuje se na radnike u zavisnosti od več isplačenih akontacija.
Od ličnog dohotka (akontacje) direktno na ruke za ličnu potrošnju dobijamo samo deo a drugi deo plačamo u vidu doprinosa i poreza društvenom zajednici kojima društvo obe-zbedjuje socijalno-zdravstveno
i penzijsko-invalidsko osigura-nja, obrazovanje, dečju zaštitu, itd.
Kolika je „debeljina“ naših ko-verata? Prosečni lični dohodak za 182 sata je u prošlom mesecu iznosio 37.831 dinar za čelu RO dok se prosek po OOUR-ima kretao ovako: Obutev 36.065 dinara, Ormož 27.426, Benedikt 28.596, Poliuretan 41.813, Gumoplast 49.340, Trbovlje 29.950, Budučnost 32.876, Orodjarna 47.340, Komerciala 44.523, Mreža 45.325 i u zajed-ničkim službama 43.250 dinara. Evo kako su izgledali mesečni lični dohoci za neka radna mesta. Dobre prošivačice su u ma-
ju zaradjivale od 50.000 do
55.000	dinara, radnici koji rade na izradi gornjih delova od
40.000	do 43.000, na presvala-čenju peta od 35.000 do 41.000, na navlačenju gornjih delova (montaža) od 45.000 do 56.000 dinara, na lepljenju u montaži od 35.000 do 46.000 i na priki-vanju peta u proseku 44.000 dinara.
Od 1.7. 1985 lični dohoci su ve-či za 20 %.
Prikazana primanja su radnici dobili za normirani rad što zna-či da radnik visinu svog ličnog dohotka odredjuje svojim radom.
ČESTITAMO!
NAGRADE I PRIZNANJA NAŠIM MODELARIMA
U okviru saj ma „Izbor-proleče-leto 1986“ u Slovenj Grade-cu održano je i takmičenje modelara i kreatora obuče koje su organizovali Opšte udruženje kožarsko-preradjivačke industrije Slovenije i Fabrika kože Slovenj Gradec. Najviše priznanja za kreiranje obuče dobili su naši modelari i to:
L nagradu za mušku obuču Jože Klemenčič
2.	nagradu za mušku obuču Marjan Zaletel
3.	nagradu za mušku obuču Franc Bučan
L i 2. nagradu za dečju obuču Janez Golmajer 3. nagradu za dečju obuču Pavel Podlipnik 2. nagradu za žensku pbuču Bojan Klemenčič.
Srdačno čestitamo našim saradnicima na tako lepom uspehu!
KAKO SMANJITI REKLAMACIJE?
TAKMIČENJE ZA KVALITET
Kvalitet obuće u našoj proizvodnji nije na nivou na kojem bi morao biti. Prodaja, kako na domačem tako i na stranom tržištu, je iz dana u dan sve teža. Cene i konkurencija su sve veći. Obuču može da prodaje samo onaj koji ima bolji kvalitet. Medjutim, u poslednje vreme je naš kvalitet izrade na kri-tičnoj tački što nas sve više za-brinjava. Reklamacija je sve više kako u zemlji tako i iz inos-transtva.
Iz navedenih razloga i sa ciljem da zadržimo tržište i renome potrebno je na svim nivoima, to jest od ulaznih materijala do pripreme proizvodnje, obrade i izrade proizvodne dokumentacije i naposle u izradi, uložiti maksimalne napore.
Za poboljšanje kvaliteta sindikat u „Budučnosti“ je pokre-nuo akciju za poboljšanje kvaliteta proizvodnje. Reč je o tak-mičenju izmedju radnih jedini-ca koje je trajalo od prvog maja do 30. juna.
Kako se takmičenje odvijalo i o izgledima na uspeh, obavestio nas je Veljko Čotra, šef krojač -nice u „Budučnosti“.
Kontrola dnevno prati i utvr-djuje količinu škarta po radnim jedinicama. Ako je procenat lo-šijeg kvaliteta viši od planira-nog, odnosna jedinica dobija negativne bodove, a ako je niži, pozitivne. Rezultati i zbir poena dnevno se obavljuju na ogla-snoj tabli. Rezultati se objavl-juju pod imenom majstora odredjenog odeljenja. Na taj način postiže se veci efekat, jer niko ne voli da je istaknuto njegovo ime ispod lošeg rezultata. Po završetku takmičenja, naj-bolja jedinica dobiče nagradu.
Šivilja gornjih delova Biserka Letina kaže da mnogo raspravl-jaju o takmičenju, naročilo ako su prethodnog dana „zaradili“ negativne poene. Vrlo brzo ot-krivamo kod koga su nastali losi proizvodi, kaže i dodaje da se mnogo više interesuju za kvalitetan rad i da če akcija do-prineti poboljšanju kvaliteta.
Antun Debelec, krojač fleks obuče u montaži 584, kaže: Svi smo ozbiljno pristupili akciji. Znamo da plan moramo izvršiti
i da kvalitet treba poboljšati ako hočemo da uspešno proda-jemo i imamo opravdanje za više cene. Mi pretežno proizvodi-mo za Rockport, a Amerikanci traže besprekoran kvalitet.
Tako su u „Budučnosti“ pristupili rešavanju problema kvaliteta. O akcijama u drugim OOUR-ima informisao nas je Janko Mladič, član KPO za proizvodno-tehnološki sektor.
Akcija je u toku več izvesno vreme. U „Budučnosti“ su se odlučili za takmičenje. Mi smatramo da akciju treba sprovodi-ti na više područja. Prvo moramo osigurati kvalitet ulaznih materijala i sastavnih delova. Kao osnovu za dalji rad zaostrili smo kriterijume preuzimanja. Kvalitetnijim preuzimanjem obezbedjujemo da ulaze u proi-zvodnju materijah koji osigura-vaju kvalitetnije proizvode.
Sa radnicima u proizvodnjoj režiji i rukovodiocima proizvodnje organizujemo sastanke posvečene otklanjanju uzroka koji loše utiču na kvalitet. Na radnim sastancima radnike infor-mišemo o akciji za poboljšanje kvaliteta i dajemo direktna za-duženja pojedinim izvodjačima u pripremi proizvodnje. Spro-vodi se češča kontrola u procesu proizvodnje s ciljem da se kvalitet poboljša. To najviše zavisi od svesti radnika odnosno toga koliko su ljudi spremni da doprinesu i da pored količine daju prednost i kvalitetu.
Prerano je da bi se rezultati po-boljšanja kvaliteta osetili i na tržištu. Još uvek smo svedoci večeg broja reklamacija. Uglav-nom posredi su losi materijah. Potreban je radikalan zaokret da bi se podigao opšti nivo kvaliteta kao posledica pokrenutih akcija.
Akciju čemo, inače, nastaviti od izvodjača do rukovodilaca proizvodnje. Potrebna je kontinuirana aktivnost na poboljšanju kvaliteta. Zaoštravačemo kriterijume preuzimanja materijala odnosno tako čemo raditi da postepeno postignemo takav nivo kakav smo planirali i da ga trajno zadržimo radi reafirma-cije renomea koji je naša proizvodnja več imala.
Biserka l etina
Kako poboljšati kvalitet? Rukovodilae OOl'R-a ..Budučnost“ inž. Franjo Repič i šef proizvodnje inž. Ivan Bešina.
PROIZVODNO TAKMIĆENJE
„PEKO“ DOMAČIN
Sindikat radnika tekstilne i kožarsko-preradjivačke industrije Slovenije raspisuje 1. radno-proizvodno takmičenje radnika obućarske industrije. Takmičenje če se održati u su-botu 14. septembra u našoj Radnoj organizaciji. Obuhvati-če teorijski deo iz oblasti samoupravljanja, društvene samoza-štite i zaštite na radu i iz oblasti tehnologije rada po takmičar-skim disciplinama u proizvodnji muške i ženske obuče (modeliranje, rezanje i šivanje gornjih delova, rezanje djonov, sa-stavljanje gornjih i donjih delova obuče).
U radno-proizvodnom takmiče-nju mogu učestvovati takmičari
iz svih OUR obučarske industrije Slovenije. Ekipa ima 7 tak-mičara.
Za organizaciju takmičenja formiran je Organizacioni odbor u sastavu: predsednik Franc Grašič i članovi: Edvard Košnjek, Tomislav Zupan, Boris Janc, Janko Mladič, Pavel Roblek i Jože Miklič, sekretar RO sindikata tekstilne i kožarsko-preradjivačke industrije Slovenije.
„Peko“ če u takmičenju učestvovati sa dve ekipe. Takmičari če biti izabrani nakon prethod-nog internog takmičenja koje če se održati idučih dana. Prvo-plasirane ekipe i prvoplasirani pojedinci u pojedinim discipli-
nama radno-proizvodnog takmičenja, kvalifikovače se za sa-vezno takmičenje koje če se održati oktobra ove godine u Zemunu.
PRAZNIK
5.	avgusta smo stanovnici Tržiča proslavili svoj opštinski praznik, dan na koji se sečamo prvih žrtava okupatora u Verbiče-voj kolibi pod Storžičem. Priredbe povodom praznika počele su več u utorak 30. jula sa brzopoteznim turnirom u šahu. U sredu je održano opštin-sko prvenstvo u gadjanju, u pe-
tak u plivanju, otvaranje izložbe u paviljonu NOB i nočna trka ulicama Tržiča. U subotu uoči praznika održano je takmičenje gorenjskih invalidskih društava u balinanju i kuglanju i rukometni turnir a uveče su deca ertala po asfaltu. Centralna proslava praznika održana je kraj spomenika pod Storžičem u nedelj u.
Tržič je bogatiji za novo dostig-nuće. U ponedeljak, na dan sa-mog praznika, u Bistrici je otvorena nova trgovina BPT i Almire i prodavnica Elkroja iz Mozirja. Na svečanoj sednici veča Opštinske skupštine, zaslužnim pojedincima, društvi-ma i ustanovama uručene su plakete grada Tržiča.
ANTON PRIMOŽIČ SAOPŠTAVA
„PEKO“ U ALŽIRU
U Fabrici obuče „Prenda“ u toku je povečanje proizvodnje do ugovorenih kapaciteta od 5.400 pari dnevno. U odnosu na ugo-vorne obaveze u pogledu kapaciteta, zaostajemo nekoliko meseci. Zaostaiak je uglavnom posledica nedoslaika osnovnih i pomočnih materijala a u ma-njoj meri i deficitarnosti radnika i visoke flukiuacije zaposlenih. Snabdevenost proizvodnje uvoznim matcrijalima je uglavnom zadovoljavajuča, ali suo-čeni smo sa hroničnom nestaši-com kvalitetne kože. I u nared-nom periodi! u ovom pogledu ne može se očekivati znatnije poboljšanje. Kožarski pogoni u Alžiru jedva zadovoljavaju potrebe kožarsko-preradjivačke industrije i po količini a kamoli tek kvalitetu.
Zbog svih pomenutih teškoča u „Frendi“ smo odustali od pri-preme proizvodnje na osnovu pìanova koji su predstavljali osnovu za utvrdjivanje potrebnih materijala i prešli na dnevno planiranje proizvodnje prema faktičkom stanju materijala u skladištu. Od rnarta nadalje uspevamo da dnevno pripre-mo po 1800 pari uz uvažavanje svih prornena boje i zamene
materijala koje nam još dopu-štaju ugovorne odredbe o kvalitetu i količini. Daleko smo ispod ugovornog broja parova, ali smo več deo proizvodnje isporučili kupcima u Alžiru.
Anton Primožič
Pismo je starijeg datuma. U medjuvremenu je istekao ugo-vorni rok za Frendu (7. jula) i za Ei Bayadh 31. avgusta. Više je uzroka što nisu realizovane planirane količine i ispunjeni ugovorni uslovi:
1.	Problem snabdevanja potrebnim količinama kože odgo-varajučeg kvaliteta. To je zada-tak investitora, ali on svoje obaveze nije izvršio.
2.	Kasnila je isporuka alata, mada su pravovremeno poslati. Alžirski propisi u vezi sa uvozom su vrlo strogi. Carinski žr-vanj melje vrlo polako pa je stoga i isporuka kasnila.
3.	Planirani broj zaposlenih nije realizovan prema termin-skom planu a fiuktuacija je vanredno visoka.
4.	Nagradjivanje radnika nije regulisano. Svi primaju jednake nagrade za rad bez obzira što i kako rade. Nemaju merila za nagradjivanje i stimulaciju.
To su glavni uzroci što u utvr-djenim terminima planirana proizvodnja nije postigla ugo-voreni obim. Na to smo, inače, upozoravali i počeli se dogova-rati sa „Rudisom“. U vezi sa nastalom situacijom u „Rudisu“ je u junu održan sastanak na kome smo ih upoznali sa stanjem zbog neispunjavanja uslo-va i obavestili da smo spremni da pomognemo pod uslovom u kome čemo se dogovoriti. Me-djutim, investitor to nije pri-hvatio. Postignut je kompromis kome je risiedilo ponovno do-kazivanje da se može realizova-ti planirana količina proizvodnje ako su obezbedjeni uslovi.
Imajuči u vidu nastalu situaciju i interes svih članica Udruženja, preuzeli smo obavezu da čemo aktivnosti u Alžiru nastaviti do
10.	septembra a troškovi pada-ju na zajednički rizik svih članica Konzorcija. Ekipa se vratila u „Frendu“ da bi uradila sve što je moguče i prikupila dokumen-
taciju kojom čemo dokazivati da uslovi nisu bili ispunjeni. „Rudis“ kao nosilac posla za-jedno sa investitorom odlučiče o sudbini projekta posle 10. septembra. Zabrinjava izjava investitora da če se ugovor sklopiti kada iz proizvodnje bude izlazilo 5.400 pari dnevno.
Zvog svega rečenog nisu nam poznati financijski efekti. Na-stavljaju se pripreme i aktivnosti za treču fabriku u Bou Saadi. Ugovor je potpisan. Nared-nih dana doputovače na ospo-sobljavnje ekipa alžirskih radi-ka. A naša ekipa če biti kombi-novana iz postoječih radnika u Frendi,, i El Bayadahu. Imače lakši posao, jer poznaje prilike a s obzirom na današnja iskus-tva, ukoliko investitor ne ispuni ugovorene uslove i ako se problemi pojave, odmah čemo in-tervenisati s ciljem da krajnji rezultati budu što bolji.
Toliko nam je u razgovoru re-kao predsednik KPO Franc Grašič a više kasnije kada se donese odluka o sudbini projekta.
U „Frendi,, kao i u El Bayadu-hu, dnevna se proizvodnja kre-če od 1.300 do 1.500 pari.
POSLOVNI IZVEŠTAJ
POSLOVANJE AFISA
U 1984. godini se status firme Afis unekoliko promenio. Sa-vezni sekretarijat za spoljnu tr-govinuje21. 12. 1984 izdao re-šenje u vezi zahteva o proširi-ravnju predmeta poslovanja preduzeća u inostranstvu. U re-gistar preduzeća u inostranstvu upisano je proširenje delatnosti na proizvodnju i shodno torne delatnost preduzeča je sledeča: izvoz-uvoz, zastupanje i izrada obuče svih vrsta u proizvodnom pogonu „Schapuro“ Rodalben koji je u sastavu preduzeča Afis iz Pirmasensa.
Partnerski odnosi i procenat učešča nisu se promenili. U Be-ču i Nijmegenu (Norveška) i u 1984 poslovale su podružnice Afisa koje nisu samostalna pravna lica več posluj u u ime i za račun firme Afis.
Aprila 1984. godine smo nadležnim republiškim a potom i sa-veznim organima uputili zahtev za povečanje glavnice „Peka“ u
Afisu a pozitivno rešenje o torne je Savezni sekretarijat za spoljnu trgovinu doneo marta 1985. godine.
Zbog društveno-ekonomske i političke situacije koja več izve-sno vreme vlada i u zapadnim zemljama, i u 1984 nije došlo do oživljavanja potrošnje. Situacija na tržištu se još više zaoš-trila, tržište je nemilosrdno zahtevalo kvalitetnu obuču isporu-čenu u dogovorenim rokovima. Uprkos takvom stanju, u 1984 je prodato za 15,5 odsto više pari nego u 1983 a vrednost prodaje u DM bila je veča za
19,6	odsto.
Prosečna cena prodatog para bila je viša za 3,6 odsto. Broj reklamacija je smanjen u odnosu na 1983. godinu. Reklamacije u parovima iznosile su 7,3 odsto vrednosti ukupne prodaje što je još uvek previše. Uzro-ci za reklamacije su različiti. Treba napomenuti da pravovre-mena isporuka u propisanim
sortimentima još nije naša odlika. U reklamacijama zbog izra-de prednjači problem tapacira-nja i uopšte loš izgled cipela. Medju poslovno lošije rezultate u 1984 moramo uvrstiti i poslovanje Afis-Austrija koji su pre svega posledica nesolidnog ispunjavanja obaveza kupaca, visokih rabata kupcima i reklamacija koje u Austriji u parovima imaju za 13 odsto veče uče-šče a u vrednosno za 15,5 odsto veči udeo u ukupnoj prodaji nego u 1983. godini.
U razmatranom razdoblju, od prvog avgusta nadalje posluje i firma Schapuro. Početak poslovanja je ohrabrujuči.
U Afisu je u 1984 bilo 40 zaposlenih, tri više nego u 1983. godini. Pored tih, u Schapuro je krajem godine bilo 28 zaposlenih radnika.
Postoje realne mogučnosti za poboljšanje rezultata poslovanja Afisa. Uprkos prostranom tržištu moračemo veču pažnju
posvetiti racionalizaciji kolekcija, kvalitetnije pokrivati prodajno područje, poboljšati poslovnost „Peka“ u pogledu kvaliteta isporuke.
Ukupni prihodi su za 35 odsto veči nego u 1983 a dohoci za 38 odsto tako da ostvarena dobit iznosi 410.011,51 DM odnosno za 6 odsto više nego u 1983. godini. Medju rashodima istupaju otpisi potraživanja (prema ra-stu). U samoj prodaji biče ne-ophodno da kupcima posvečujemo veču pažnju. Može se reči da je uprkos rečenom poslovanje Afisa i u 1984 bilo uspešno. Afis se na različitim područji-ma uključuje i u poslovanje „Peka“ (kontokorent, dorada, itd).
Ako ovu konstataciju „dodamo“ ostvarenoj dobiti, time smo poduprli mišljenje o uspešnosti poslovanja.
Kdvard Košnjek, dipl. inž., član K PO
MLADI STRUČNJACI
stekli su zvanjc stručnog obü-čarskog radnika za izradu gor-njišta i donjišta obuče.
Tokom protckle tri godine osim predavanja iz opčeobrazovnih i stručnih predmeta, za vrijeme .školovanja radniei „Budučno-sti“ obavljali su i stručnu prak-su i to u proizvodnim pogonima iz kojih su upučeni na školova-nje. Inače, stručna praksa obu-hvačala je gotovo 40 posto na-stavnog gradiva. Doškolovanje radnika financirao je RS1Z kože, gume i obuče iz Zagreba, dok su predavanja držali profe-sori iz školskog centra X.XX11 divizija iz Varaždina i striičnja-ci iz „Budučnosti“.
Nastava je bila organizirana u samoj tvornici, a radniei su sje-dali u školske klupe tek nakon osmosatnog rada za Strojevima. Osim prve grupe radnika koja je završila doškolovanje u toku je još rad dviju novih grupa s oko pedesetak radnika.
J.	Loparič
Trideset i jedan radnik OOUR „Budučnost“ Ludbreg napustio je školske klupe nakon što su kroz redovnu nastavu uspješno
završili stupnjeviti oblik usmje-renog obrazovanja uz rad. Nakon gotovo trogodišnjeg školovanja uz rad, radniei „Bu-
dučnosti“ dobili su kompletno srednje obrazovanje koje u pot-punosti odgovara rangu sadaš-njih srednjih škola, odnosno
Uručivanje diploma nakon uspješno zasršenog doškolovanja
ŠTA IMA NOVOG
BENEDIK POSLE JEDNE GODINE
Pogon Bendedikl: /bog večcg ohima proizvodnje prostor prenatrpan
Pre godinu dana smo u Benediktu, prilikom proslave njiho-vog mesnog praznika, otvorili pogon za izradu gornjih delova. To je bio mlad kolektiv, bez radnih iskustava.
0	tome kako je u Benediktu na-kon godinu dana rada, govori Marija Šifrer, šef pogona.
„Imali smo krize, kaže. Pre sve-ga u mesečima noči kolektivnog odmora nismo bili produktivni tako kao što bismo morali.
Mnogo smo se bavili kvalitetom
1	novim artiklima. Jednom re-čju, teškoće su se jednostavno umnožavale. U junu smo izvršili plan samo sa 67 odsto. Tome su kumovali i letnji dani i rad na polju. Radnici su dolazili umorni.
Posle odmora lepo smo počeli. Sledimo plan i uzevši u celini zadovoljni smo. Samo tu i tamo neprilike nam zadaje mladalač-ki nestašluk a ponekada manjka i prava ozbiljnost. Večina, inače, ima dobar odnos prema radu i samo nekoliko pojedina-ca još moramo „zainteresovati“ za red, disciplinu i rad. Uslovi rada su teški što takodje utice
na produktivnost. Sve je prenatrpano. Još ne znamo šta je sa novogradnjom. Zaposličemo nekoliko novih radnika jer su počela odsustva zbog porodjaj-nih dopusta. U našem kolektivu su pre svega mladi koji tek stva-raju porodice pa če stoga takvi izostanci još jedno vreme biti u porastu.
Naše društveno-političke organizacije su aktivne. Dobro rade mladina i sindikat, a manje je uspešno samoupravljanje jer se tek navikavamo. Želeli bi da su sednice samoupravnih organa krajem ili početkom sedmice jer mnogo vremena gubimo za potovanje. “
Toliko nam je rekla Marija. A kako stvar stoji sa investicijom pitali smo Janka Mladiča, člana K PO za proizvodno-tehnološka pitanja koji je odgovorio na više pitanja:
„Odluka o nameravanim investicijama biče doneta narednog meseca kada budemo odlučivali o Osnovama plana za 1986—1990 koje sadrže sve va-žnije investicije kao što su Orodjarna, Elektrana i Loka a u vezi s njom, naravno, i Benedikt — druga faza. Rada če to biti zavisi od investicione sposobnosti i bankarskih sredstava.
Prema predračunima jasno je da nam je uz realizaciju Loke za nesmetano snabdevanje sa-stavnim delovima neophodna još jedna radionica za izradu gornjih delova. Takav je bio i prvobitni plan za Benedikt. Na taj način bi zajed no sa svim ka-pacitetima osigurali normalno snabdevanje naših montažnih linija, a 8 do 10 odsto „viška“ (gornjih delova) bilo bi namenjeno izvozu. Na taj način bismo uspostavili i održali kontakte sa poznatim evropskim firmama i išli ukorak sa njiho-vom tehnologijom. Da je obe-zbedjivanje novih kapaciteta nužno pokazuje nam i sadašnji slučaj kada šivaonice moraju da dodatno rade u neradnim subotama da bi nadoknadile za-ostatak isporuka od koopera-nata. Oni su nam, naime, pono-vo smanjili isporuke i to u vreme kada robu šaljemo u izvoz. To su ujedno i argumenti o potrebi snabdevanja iz vlastitih izvora.“
Toliko za danas a više u nared-nom broju kada budu poznati predračuni odnosno izvori finansiranja na osnovu kojih če-mo doneti odluku.
Omladinka Milena Ruhtelj, članica kolektiva Benedikt je napisala:
Milena Ruhtelj
GODIŠNJICA — PODSTICAJ ZA BOLJI I USPEŠNI-JI RAD
4.	jula minula je godina dana otkako je „Peko“ iz Tržiča u re-noviranim prostorijama stare škole u Benediktu otvorio svoj pogon. Na početku je zaposle-nje dobilo oko 60 radnika, veči-nom meštana. broj zaposlenih se iz meseca u mesec povečavao i danas ih je več 110. To su u večini mladi ljudi kojima je to prvo zaposlenje. Stoga još nema-ju mnogo radnog iskustva pa zato nije ni čudno što se bavimo različitim teškočama kako u pogledu kvaliteta, tako i normi i discipline. Medjutim, želimo i nastojimo da ove početne te-škoče što pre savladamo i da naš rad bude što uspešniji. Na dan godišnjice svi mi radnici želimo da bismo uz stari pogon što pre dobili novi koji če biti od velikog značaja za napredak kraja pa i opštine i u kome bi za rad imali povoljnije uslove. A da bismo sve to postigli moramo se potruditi svi mi, pošto če-mo na taj način omogučiti da se zaposli više mladih a mi čemo dobiti više novih prijatelja.“
POSETILI SU NAS. . .
U petak 31. maja našu Radnu organizaciju posetili su radnici Afisa s ciljem da se informišu kako se i gde proizvodi obuča koju plasira-ju na tržišta Zapadne Evrope.
Gosti su sa interesovanjem razgledali proizvodnju i divili su se rad-nicima u montaži gde su radni uslovi vrlo teški, pre svegazbog vru-čine.
PLOD NACIONALNE SVESTI I RADNIČKOG SAMOUPRAVLJANJA
TRIGLAVSKI DOM
SUSRET NA RADNOM MJESTU
NA PARTIJSKOM UNIVERZITETU
Dragutin Valek organizator je službe održavanja obje-kata i opreme u OOUR-u „Budučnost" Ludbreg. Rada Strojevi u tvorničkim halama rade bez zastoja i izne-nadnih kvarova, onda se zasluga za takvo stanje mora, prije svega, pripisati onim radnicima koji se neposredno brinu o ispravnosti i odr-žavanju Strojeva.
„Svi mi u službi održavanja zadovoljni smo samo onda kada Strojevi rade. Naši Strojevi su uglavnom iz uvoza, pa pred radnicima službe održavanja stoji dodatna odgovornost. Danas najče-šće iznalazimo vlastita rješe-nja za popravke i zamjenu dotrajanih dijelova na Strojevima. Do sada još nismo imali zastoja u proizvodnji koji bi nastali usljed kvarova na Strojevima. Mogu slo-bodno reči da su radnici koji se direktno brinu o održava-nju Strojeva pravi majstori svog zanata."
Dragutin je za svoj dosadaš-nji rad primio brojna priznanja. Sada obavlja du-žnost predsjednika Radnič-
kog savjeta, a več uskoro bit če jedan od polaznika XI generacije Političke škole SKJ
„Josip Broz Tito" u Kumrovcu, koju s ponosom ističu kao partijski univerzi-tet.
„To je za mene izuzetno priznanje koje je došlo iznenada i pomalo neočekivano.
Svestan sam obaveze koja sada stoji predamnom, no lično mislim, da me mnogo veča obaveza očektije nakon završetka škole, kada ču svojim radom i djelova-njem, i to prije svega u svo-joj radnoj organizaciji, morati opravdati ukazano po-vjerenje," istaknuo je na kraju razgovora Dragutin Valek.
.1. Loparič
Fond za Triglavski dom uspešno je izvršio svoj zadatak. Rada je Republika preuzela finansiranje metereološke slanice, time su po-kriveni troškovi modernizacije Staniče na Kredarici.
Planinarsko društvo Ljubljana „Matica" štampalo je brošuru u znak zahvalnosti svima koji su doprineli da sada na Kredarici stoji Staniča, značajna prelomnica vekova. Prijatan planinarski dom na višini 2515 m nadmorske višine, dodatan je podsticaj za posetu simbolu Slovenaca-Triglavu. Planinari ga več pune. Osamnaestog maja prenočilo ih je više od 200. To svedoči da so podarena sredstva dobro ulo/ena a sa gostoprimstvom želi da pokaže i hešto više. Svi koji ste dali doprinos izgradnji, Kredarica vas posebno poziva u goste. Organizujte sindikalne izlete na Triglav i posetite „svoju" Staniču. Od sredine jula do početka septembra grupni izleti su po-željni u toku sedmice. Obavestite nas unapred o vašoj turi. Pozivamo vas i na svakogodišnji „Dan Triglavskog doma" koji če ove godine biti 15. septembra. Tada čemo otkriti spomen-ploču. Stoga če biti prisutni i predstavnici darodavaca čija su imena u nju uklesa-na. A pozivamo i sve druge.
Posečujte Triglavski dom!
Planinarsko društvo Ljubljana-Matica
Naša radna organizacija je za izgradnju doma na Kredarici ustup-pila obveznice federacije za manje razvijene u vrednosti 500.000 di-nara.
SVEČANOST U ORMOŽU
NOV POGON
Krajem juna (28.) u Ormožu je otvoren pogon za izradu gornjih delova. Svečanosti je pri-sustvovao i predsednik Izvr-šnog veča Skupštine SR Slovenije Dušan Šinigoj. O značaju ovog pogona za Ormož u kome je več zaposleno 120 radnika, govorio je predsednik Izvršnog veča Skupštine Opštine Ormož Milan Ritonja:
Drugarice i drugovi, uvaženi gosti, radnici i gradjani! Ostvarujemo politiku bržeg pri-vrednog razvoja naše Opštine. Na tom putu svoje misije danas slavimo još jednu radnu pobe-du otvaranjem pogona za gornje delove obuče Fabrike „Peko“ iz Tržiča. Ovde če odgova-rajuče zaposlenje dobiti 310 radnika, pre sveg mladih. Slovenačkom privrednom prostoru širom smo otvorili vrata i našom željom za što bržim na-pretkom ponekada smo čak i suviše smelo nudili svoje radne ruke i spremnost za rad, skromne materijalne uslove, znanje i iskustva naših ljudi. Naš izazov za saradnju ponudili smo svima koje ne sprečavaju opštinski i regionalni plotovi. Na torne se konkretno potvrdjuju solidarnost u udruživanju sredstava i rada i poslovni interes. Stoga ovaj pogon sa pravom zaslužu-je naziv „pogon solidarnosti“. Realizacij u ove zamisli su pored radnih kolektiva Fabrike obuče „Peko“ i Fabrike šečera u Ormožu omogučili brojni društveni faktori u Sloveniji i regija Gorenjska i Podravlje kao i mjesne zajednice u našoj Opšti-ni, organizacije udruženog rada „Slovin“ — KK Jeruzalem, Ormož, Fabrika „Jože Kerenčič“, OOUR Optyl, OOUR — Šum-ske privrede Ormož, gorenjska i mariborska banka, Fond za-jedničkih rezervi privrede Slovenije, Komisija Izvršnog veča SR Slovenije za podsticanje us-kladjenijeg regijonalnog razvoja i Zavod za zapošljavanje Maribor.
Tim povodom u ime Stanovnika naše Opštine sa zadovoljstvom i zahvalnošču pozdravljam: predsednika Izvršnog veča Skupštine SR Slovenije druga Šinigoja, radnike radnog kolektiva „Peko“ i njegovo stručno rukovodstvo, radni kolektiv Fabrike šečera, predstavnike drugih radnih kolektiva, pred-
sednike Komisije Izvršnog veča SR Slovenije za uskladjeniji regionalni razvoj druga Razdevška, predstavnike banaka, predstavnike fondova, predstavnike DPO i DPZ gorenjske i podravske regije, predstavnike upravnih organa i DPO i DPZ Tržiča, predstavnike komora, predstavnike mesnih zajednica Opštine Ormož, ostale gradjane i omladinu.
Drugarice i drugovi, motivisan poslovnošču i velikom merom sluha za razvoj manje razvije-nih opština i područja Slovenije, u Lenartu i Ormožu radni kolektiv „Peko“ ostvaruje svoj razvojni koncept. Dakle, sledi društvene smernice o bržem re-gionalnom razvoju naše Republike. Poznato nam je da je to jedna od onih naprednih organizacija udruženog rada koja svoju strategiju razvoja zasniva na ulozi vlastitog znanja i teh-nološkog progresa i tehnolo-škog razvoja oupšte. Spada u red onih OUR koje su se otara-sile „tehnološkog slugaštva“ koje danes ozbiljno sputava mnoge naše OUR, tehnološki, financijski i tržišno, u njihovoj saradnji sa inostranstvom. Upravo je taj provereni koncept razvoja ujedno jamstvo i za pogone koji nastaju u sklopu toga sistema da če imati povolj-ne uslove i izglede za svoj razvoj. Ovde nema mesta za po-slovnu bolečivost i komotan odnos prema radu, jer tržište odbacuje sva takva rešenja. Iza nas su i iluzije o zemlji iz bajke. U svojoj privrednoj razvijenosti mi Ormožani se još uvek nalazi-mo blizu dna slovenačke rang skale prema kriterijumima koji važe u našoj Republici. Zalaganja za brži razvoj, nisu nikakva novost za našu Opštinu. Ako to ne bismo uvažavali onda bismo bili nepravedni prema svima ra-nijim generacijama i onima ko-ju s nama, naročito u poslednjih dvadeset godina, tražimo puteve i načine da se izvučemo iz relativne lošije privredne razvijenosti u društvu slovenač-kih opština. Možda smo u pro-šlosti više očekivali od zemlje? Od rada na njoj, teško se živi. Sada uvidjamo da su polja bla-godarna, možda je bio nebla-gordaran naš odnos prema radu na njima. Ne nameravamo da ih zapustimo, nego čemo uz do-bar rad u poljoprivredi koji do-
bija svoju pravu vrednost, tra-žiti razvojna rešenja u datim uslovima. To su zemlje i radne ruke, znanje i iskustva u povezanosti sa industrijskim sistemi-ma za koje naša ponuda znači i poslovni interes, U prošlosti su dobra volja i rad u poljoprivredi bili nedovoljni da bismo išli ukorak sa uskladjenim razvojem u Sloveniji. Stoga se več potvrdjuje pravilnost takvog pristupa i u drugim manje ra-zvijenim slovenačkim opština-ma.
Na kraju želim naglasiti da naš dug ostaje otvoren prema mla-dom pokolenju danas i generacijama koje dolaze, to jest naša obaveza da stvaramo uslove za život u svom kraju. Mogla bi se upotrebiti naučna definicija razvoja „neka se razvoj odvija tamo gde ljudi borave i da treba razvijati čoveka, a ne stvar“. Zahvaljujem se svima koji ste na bilo koji način doprineli izgradnji ovog pogona i moram posebno naglasiti poverenje koje su preko svojih organa samoupravljanja iskazali predsednik KPO drugi Grašič i član KPO odgovoran za tehnologiju i razvoj u Fabrici obuče „Peko“, drug Mladič.“
U nastavku govora je drug Ritonja zamolio prisutne predstavnike „Peka“ da prenesu za-hvalnost radnicima „Peka“ koji su svojim radom i odlukom o izgradnji novog pogona u Ormožu dali nezaboravan doprinos razvoju Ormoža i okoline. A radnicima u novom pogonu je preporučio da radom ostvare ono što se od njih očekuje. Mo-raju imati u vidu daje mali broj radnika kojima se pružila prilika da rade u tako lepoj sredini i vanredno povoljnim uslovima sa novim mašinama u novom pogonu.
1.200 m2 prostora (bivšeg skla-dišta) ustupila je Fabrika šečera Ormož. Ulaganja u adaptaciju i opremu iznosila su 260 miliona dinara. Sredstva je osigurao OOUR „Obuča“ (Obutev), a potrebne kredite gorenjska i mariborska banka zajedno sa isporučiocima opreme.
U Ormožu je velika nestašica radnih mesta, u postotku najviše u Sloveniji. Onih koji traže zaposlenje je preko 500. Stoga, je novi pogon utoliko dragoce-niji jer če u njemu naredne godine več raditi 310 ljudi. Taj pogon če se po svojo veličini odnosno broju zaposlenih nači na 3—4 mestu u Opštini.
Ormož: Vanredno dobri uslovi rada u lepom pogonu
NAŠE POSLOVNICE
D JAKOVO
Kolektiv poslovnice Djakovo: Mara Kamarič, Marija Delagič, poslovodja Vlado Ivančič i Božica Perko
Djakovo leži u slavonskoj ravnici. Poznato je po romanskoj katedrali koju je sagradio borac za hrvatsku nezavisnost biskup Štrosmajer. To je izrazito polj opri vred no područje sa 9.200 zaposlenih što je najniži proce-nat u SR Hrvatskoj. Osnovna delatnost je poljoprivreda. Grad je teritorijalno rasprostra-njen. Dominiraju porodične kuče bez blokovske izgradnje. Poslovnica „Peko“ nalazi se u glavnoj ulici. Otvorena je 12. maja 1973. godine.
Prodavnica je velika i može da prihvati 20.000 pari cipela pa stoga ima velike zalihe. Obuča se dosta uspešno prodaje pošto konkurencija (u Djakovu je 9 prodavnica obuče), što pre sve-
ga govore mladi, nema tako lepe i ekskluzivne modele, lnače običaj je da sve prodavnice, po-gotovu u manjim mestima, kupcima daju i savete i pomažu im prilikom kupovine obuče. Trgovina je u sve nezavidivoj situaciji. Kupci traže sve viši kvalitet i pravo na reklamaciju a kojih u nas nije malo. Prilikom otvaranja prodavnice 1973. godine istaknuto je da je nova prodavnica ponos za op-štinu u pogledu ponude i usluge tako i uredjenja lokala. U Djakovu je ,,Peko“ na drugom mestu odmah iza prodavnice „Borovo“. lnače, konkurencija se pvoečava jer če u istoj ulici uskoro biti otvorena i nova prodavnica „Planike“.
VINKOVCI
Vinkovci su važna železnička
raskrnica usred ravnice koja se i industrijski snažno razvila. U ovom kraju je cipele prodavao več i Peter Kozina. 1 danas je konkurencija jaka. I u ovom kraju „Planika“ če otvoriti svoj
lokal. Naša prodavnica planira
adaptaciju kojom žele da pove-čaju i poboljšaju ponudu. Dragica Cvrkovič je najgovor-ljivija kada se raspravlja o sindikatu. Smatra da bi u okviru sindikata trebalo organizirati susrete i izlete da bismo se na taj način bolje medjusobno upoznali i razmenili iskustva.
BANOVIČI
Grad Banoviči nastao je posle oslobodjenja gde je otvorcn rudnik uglja i za rudare sagra-djeno potpuno novo naselje Litve. Sloj uglja je prečnika do 16 metara i nala/i sc tako blizu površine da ga veči deo vade dnevnim kopom. Jalovina koju odlažu za nekoliko godina potpuno menja izgled okolinc. Na-staje, naime, novo brdo na ko-
jem gaje voče ali četinare.
Sa okolinom Banoviči imaju
24.000	Stanovnika, od kojih je 6000 zaposleno. U gradu je 5 prodavnica obuče. Naša je otvorena 15. septembra 1962. godine i adaptirana 1976. Trgovina je vrlo ukusno opremljena i privlačna za kupce koji su do-šli u Banoviče iz svih krajeva Jugoslavije.
Zenska trojka u Banovičima: Ivanka Dvanajščak, poslovodja Begajeta Ku ranovič i/.ijada Viden.
Peko Vinkovci godine 1936
NAŠE POSLOVNICE
OSIJEK
Osijek je najveći grad Podravine. Razvio se tamo gde se Podravina otvara prema Posavini i gde se nalazi prelaz u Baranju preko reke Drave. Ovde je bilo i keltsko naselje Mursa. Nakon dolaska Slovana grad je dobio današnje ime. Danas je Osijek veliki industrijski centar sa fa-brikama koje preradjuju razli-čite poljoprivredne proizvode i drvo.
Kao što je pre podne bila prazna trgovina u Djakovu, utoli-ko je veča vreva bila u Osijeku. Na uskom i podužem prostoru je vrlo živo. Smenjuju se kupci i oni koji se samo raspituju. U „portalu“ su dva velika izloga koji su tako uredjeni da se pred njima najviše mladi zadržava-ju, posmatraju asortiman i u vreme kada je trgovina zatvore-na.
Zvonko Gol, poslovodja pro-davnice „Peko“ u Osijeku ove godine slavi tridesetogodišnji radni jubilej. Prodavnicu je preuzeo l. marta I960, godine. Tada je to bio skroman, mali lokal sa jedva 60 m2 prodajnih i skladišnih površina. U prodav-nici su radila tri radnika i bila je razvrstana u IV. kategoriju. Njegova je največa zasluga što je prodavnica danas u samom vrhu, to jest u I. kategoriji sa 14 zaposlenih. I nadalje traži mo-gučnosti i prilika za dobijanje novih prostorija. Več su obav-ljene dve adaptacije a treča se priprema u koju svrhu je ot-kupljen stan na spratu. Tako če se prodavnica proširiti i omogu-čiti još bolju i kvalitetniju po-nudu.
Zvonko je vrlo aktivan i u samoupravnim organima. U ovom mandatnom periodu je član Radničkog saveta OOUR-a „Mreža“ a inače njegov princip je: prvo trgovac-stručnjak, pogotbvu sada kada opada ku-povna moč i trgovina se nalazi u sve težoj situaciji. Više nego ikada ranije treba znati ponuditi i plasirati prodajne artikle. U minulih trideset godina stekao je bogato iskustvo koje prenosi na mladje. Kod njega je na praksi bilo deset poslovodja.
„Peko" Osijek neposredno posle otvaranja 1931. godine
NAŠE POSLOVNICE
BIJELINA
Dušan Lazarevič, poslovodja prodavaoniee u Uijclini
l’rodajii olirne u Itjclini orgnni/ivao je dila je do 1941. »odine.
Bijeljina je centar Semberije, plodnog ravničarskog kraja izmedju Save i Drine. Ima
30.000	žitelja koji se isključivo
bave poljoprivrcdom. U gradu je 15 prodavniea obuće. Po-slovnica „Peko“ smeštena je u novom soliteru u centru grada.
Prodavniea je vrlo lepa, puna zelenila. Poslovodja Dušan Lazarevič kaže da je zadovoljan, naročito i zato jer ima dobre
modele a u Bijeljini je mnogo mladih koji su največi "kupci moderne obuče.
ZENICA
		
»Tai	M i	m3 %
Kolektiv poslov nice /ùnica: Patima Polokovič. poslovodja Hejrudin Surko, Jasna Baltic Ì (,aduti Alija.
Pre rata je Zenica bila obièna „kasaba“ sa prizenmim kuéama i uskim ulicama punim prašine i blata. Danas je to velik, savre-meni kombinat železa sa vlasti-tim ugljenokopom. koksarom i elektranom. Ogromne peči za topljenje i brojni dimnjaci izba-euju dim danju i noču. Za vreme Drugog svetskog rata Nemci su nastojali da što bolje iskori-ste rudnik i železarn. Zato su partizani ujesen 1943 onesposobili veči deo preduzeča.
„Peko" je prisutan u Zenici od 1954. godine. Poslovnica se nalazi u takvom stanju daje ne-ophodna adaptacija i naročito nova oprema. U trgovini su po-k ret ni regali koji su nepraktični za savremeni način prodaje. Grad živi od železare. Zato je promet u trgovini največi na dane isplate ličnih dohodaka, to jest prvog i sedamnaestog u mesecu. Naravno, više nije kao što je nekada bilo kada su poje-dinci odjednom kupovali i po tri para cipela.
BUDUĆNOST NA VALU RADIO LUDBREGA
Svake posljednje nedjelje u mjesecu na valu Radio-Ludbrega točno u 13 sati i 10 minuta započinje emisija iz OOUR „Budučnost“. Prva emisija emitirana je 27. siječnja ove godine i do sada je ukupno emitirano pet emisija.
Svaka emisija traje pedesetak minuta, a osim glazbe koju bi-raju sami radnici, u emisiji se govori o svim aktualnim zbiva-njima u „Budučnosti“. Svaka emisija ima jednu središnju temu. Izmedu ostalog u dosadaš-njim emisijama u središnjim temama govorilo se o proizvodnji u Radnoj jedinici 581, zatim o društvenoj prehrani, natjecanju d kvaliteti rada, a u četvrtoj emisiji, koja je bila u cijelosti snimljena u Tržiču, sire se govorilo o Tovarni obutve „Peko“ Tržič.
Osim središnje teme u svakoj emisiji „Budučnosti“ daje se i kratak pregled najaktualnijih
zbivanja u samom kolektivu, zatim se vode razgovori s radni-cima o njihovom radu i životu u tvornici, predstavljaju se radnici pjesnici, sportisti, pjevači i slično.
U svakoj emisiji pripremljena je i jedna nagradna igra s pri-godnim nagradama. U nagradnim igrama u svakoj emisiji prosječno učestvuje oko 500 slušatelja s područja cijele Opčine Ludbreg.
Posebno je značajno da emisu-ju pripremaju sami radnici „Budučnosti“ uz jednu odrede-nu stručnu i tehničku pomoč redakcije Radio-stanice Ludbreg. lako je do sada emitirano svega pet emisija, može se sa sigurno-šču reči da je ovom emisijom umnogome poboljšana informiranost radnika „Budučnosti“ gotovo po svim važnijim pita-njima.
Sa snimanja za Radio Ludbreg. Razgovor sa Jožieom Kogoj (levo) vodi Nada Kežman iz „Budučnosti“. Nada je nedavno učestvovala u emisiji „Moj prvi uspeh“ koju su organizovale radio-stanice Podravine 8. juna u Virovitici. Nada je u konkurenciji pevača zabavne muzike zauzela drugo
J. Loparič
mesto.
PREPORUKA SINDIKATA
SPOMENIK SAMOUPRAVLJANJU
Povodom 35-te godi.šnjice radničkog samoupravljanja, Odbor za izgradnju spomen-doma PRVI RADNIČK1 SAVET U JUCjOSLAV1.I1 je Savezu sindikata Jugoslavije predložio da se izgradi objekat kao trajni spomenik radničkom samoupravljanju. Inicijativu su dali radni ljudi Solina prilikom proslave 30-te godišnjice formiranja prvog radničkog saveta u Jugoslaviji 29. decembra 1949. godine.
Spomen-dom se gradi kao objekt od posebno društvenog interesa a imače sledeče namene: spomen-muzejski deo, negovanje i razvijanje revolucionarnih tradicija radničkog po-kreta i Narodnooslobodilačke borbe; negovanje istorijskog značaja; organizacija naučnih susreta, tematskih rasprava i konferencija o dostignučima u razvoju socijalističkog samoupravljanja; organizacija poiitičkih škola o samoupravljanju i drugi oblici obrazovanja na osnovama marksizma i te-kovina Narodnooslobodilačke borbe i revolucionarnog radničkog pokreta i drugo.
Radni ljudi i udruženi rad Solina i Splita osigurali su počet-na sredstva samodoprinosom i drugim novčanim prilozima ali nisu obezbedjena sredstva za realizacija eelog projekta. S obzirom na to, Savez sindikata Jugoslavije je preporučio svim radničkim savetima u Jugoslaviji da doprinosom od 10.000 dinara podrže akciju i time manifestigli radničku i klasnu solidarnost sa radnim ljudima Solina. 1 osnovnim organizacijama Sindikata je takodje preporučeno da podrže pomenutu akciju.
Svima koji daju svoj doprinos izgradnji, biče uničena plaketa a njihova imena biče uklesana u auli budučeg spomen-doma.
PRVI USPEH
U recepciji upravne zgrade bile su izložene slike našeg sarad-nika iz reklamnog odeljenja, Ivana Valjavca.
To je bila repriza njegove prve izložbe u Tržiču na kojoj je izložio 15 svojih dela.
Slikarstvom se počeo baviti pre dvanaest godina a aktivno pre šest godina. Član je Društva tržičkih likovnih amatera u kome pod mentorstvo stiče znanje koje prenosi na slike.
čevljar
Glasilo delovne organizacije tovarne obutve PEKO Tržič n.sol.o. — Lreja uredniški odbor: Ivanka Horžen. Lojze Hostnik. Boris Janc, Matevž Jen-kole, Janez Kališnik. Edo Košnjek, Brane Plajbes. Marija Slapar. Tomislav Zupan — Glavna in odgovorna urednica Marija Slapar — Naslov Uredništva: ..PEKO" Tržič, telefon 50-217. int. 217 — Pri urejanju in izdajanju sodeluje center Delavske enotnosti za razvijanje obveščanja \ združenem delu. grafična priprava Reprostudio Mrežar. tiska Tiskarna Kresija v nakladi 1.800 izvodov — Po mnenju republiškega komiteja za informiranje je glasilo uvrščeno med proizvode, za katere se ne plačuje temeljni davek od prometa proizvodov.