UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 24 (4) INDUSTRISKE SVOJINE »• > -• !f Izdan 15 februara 1933. '4 1 ■ r‘ /f »_____ „MineralochemieM A. G. fiir matallurgische und chemische Produkte, ' Wien, Austrija. Postupak i uredjaj za rad vatrišta naročito lokomotivnih vatrišta. Prijava od 7 oktobra 1931. ____ Važi od 1 juna 1932. Predmet ovog pronalaska jeste postupak, i uređaj, koji je potreban za izvođenje ovog postupka, a u cilju poboljšanja odvođenja dimnog gasa iz dimne komore lokomtivnih i drugih vatrišta. Da sada se uređaj za odvođenje dimnog gasa u opšte sastojao samo iz jedne diže, — nazvane »duvajuća glava« ■— koja je napajana upotrebljenom parom, i iz dimnjaka koji je postavljen iznad otvora ove duvajuće glave. Mlaz pare koji izlazi iz diže 'Zahvata sobom dimne gasove i tran-sportuje 'ih kroz dimnjak u slobodu. Presek otvora cevi za duvanje a time jednovremno i visina otpora u cilindru je pri tome određena zahtevanim transportnim dejstvom parne struje. Neizbežni otpor duvajuće cevi opet pretstavlja gubitak u snazi mašine. Stoga se radi poboljšanja korisnog rada mašine teži za uvećanjem preseka duvajuće cevi. Pri tome do sada još nije bilo iskorišćeno naknadno ispara-vanje upotrebljene pare,, koje je moguće usled visoke temperature dimnih gasova, a pomoću kojeg pri istom dejstvu usisavanja može biti postignuto uvećanje preseka cevi za duvanje. Po pronalasku sad treba da se koristi deo toplote dimnih gasova, da bi se povećala teuperatura pare koja ističe iz glave za duvanje, i time da se pomoću naknadnog isparavanja poveća njena potencijalna energija. Ova potencijalna energija, dalje pomoću naročito izvedenog otvora cevi za duvanje, biva pretvorena u kine-tičnu energiju i biva korjšćena za samo odvođenje dimnih gasova. Ovo po prona- lasku biva postignuto time, što, prvo pomoću podesnog izvođenja donjeg dela cevi za duvanje dimni gas biva što je moguće brže i prisno umešan u struju pare duvajuće glave, drugo, time, što otvor duvajuće glave dobija presek, koji se proširuje odgovarajući dodatku dimnog gasa i toplotnim procesima slično obliku Laval-ove diže, da bi se toplota mešavine pare i dimnog gasa na povoljan način pretvorila u kinetičnu energiju. Poznatim razmerama cevi, koje su napajane upotrebljenom parom, i koje naravno stavljaju izvesnu granicu za još uspešno proširenje duvajućih cevi, utvrđeno je ubrzanje mešavine koje se davanjem oblika po Laval-u može postići u o,tvoru glave za duvanje. Ako brzina mešavine treba još dalje da se poveća, to podesno nad glavom za duvanje biva raspoređena jedna ili više međudiza isto tako oblika Laval-ovih diza. U ovim međudizama po ponovnom usisavanju dimnog gasa kroz spojne otvore ka dimnoj komori, koji se tada javljaju, biva postignuto ponovno zagreva-nje, kratko prigušivanje i postupna ekspanzija mešavine. Time je data brzina me-šavane povećana koliko je u opšte moguće. .Samo usisavanje dimnih gasova, koje jednovremeno izaziva potrebno potstic^-nje vatre, biva izvedeno mešavinom pare i dimnog gasa koji izlazi iz glave za 'du-vanje ili iz poslednje međudize koja kroz opisani uređaj sada u visokoj meri ubrzano struji u dimnjak i kroz njega na poznat način biva odvođena u slobodu. Dimnjak biva, odgovarajući ejektorovom dejstvu koje se od njega traži, podesno primaknut do same glave za duvanje, odn. do gornje međudize i biva izveden slično Laval-ovoj dizi. Da bi se količina pare, koja se ima na raspoloženju, povećala u daljim granicama i time još da bi se iskoristile količine viška toplote koja je nagomilana u dimnim gasovima, može voda, eventualno prethodno zagrejana voda, u finoj izdelje-nosti (pulverizovana) biti uštrcana u dimne gasove koji struje ka upotrebljenoj pari i na ovaj način da se pri samom procesu usisavanja proizvede dopunska para. Radi potpomaganja procesa mešanja u međudizama i radi povećanja aktivnosti dimnjaka mogu najzad kako u međudize tako i u sam dimnjak da se umetnu umetci klinastog preseka. Da bi se kod ovog uređaja obezbedilo — povoljno dovođenje dimnih gasova podesno je, da se dimni gasovi iz cevi kroz odgovarajući izvedene vodiljne limove dovode ka otvorima za usisavanje, odn. ustru-javanje, na agregatu glave za duvanje. Ovim biva postignuto povoljno odvođenje dimnih gasova i biva izbegnuto neravno-merno odilaženje iz ravni cevi. Naravno ovi limovi bivaju jednovremeno tako izvedeni, da čine izlišnim sito protiv varnica, koje sprečava strujanje, pošto oni sami izvode izdvajanje varnica bez ostatka po načinu ciklona. Novi raspored glave za duvanje i dimnjak dopušta takođe upotrebu pomoćne duvaljke poznatog oblika. Uređaji po pronalasku su radi primera pretstavljeni u nacrtima u čisto šematič-nim oblicima izvođenja. Sl. 1 pretstavlja u konturama, a si. 2 u čeonom izgledu normalnu lokomotivnu dimnu komoru 1. Glava 2 za duvanje je snabdevena cevima 3 za ustrujavanje, koje podesno imaju otvore u različitim visinama i kroz koje dimni gas biva sisan u struju upotrebljene pare. Gornji deo cevi za duvanje je konusno proširen da bi se ubrzala mešovita struja, pošto se njena specifična zapremina uvećala naknadnim ispa-ravanjem. Ubrzana mešovita struja dospe-va tada u dimnjak 4 koji je postavljen sasvim nad glavom za duvanie i odatle u slobodu, budući da, kao u kakvom injektoru, vuče sobom dimni gas. Dimnjak se mora s obzirom na njegovu veliku dužinu, gore ponovo da suzi, pošto mešavina na dugom putu ima vremena za hlađenje i njena se zapremina smanjuje. SI. 3 i 4 pretstavlj ju dimnjake sa umet-cima 8 i 9 onako, kako pri upotrebi starih dimnjaka, radi postizanja potrebnih sužavanja preseka, mogu biti ugrađeni u otvor dimnjaka. Vođenje dimnih gasova od cevi do otvora za ustrujavanje odn. za usisavanje pre-duzimaju vodiljni limovi 5, 6 i 7 koji su tako raspoređeni, da biva izbegnuto obrazovanje vrtloga i jednovremeno čađ biva izbačena. Čađ se tada nalazi kao obično na podu dimne komore. Vodiljni lim 5 se tako priključuje na dimnjak, da struja dimnog gasa samo o-dozdo može dospeti u dimnjak. SI. 5 pokazuje izvođenje dimne komore onako, kako bi ona bila izvedena pri novo prcjektovanim kodovima sa uređajem po pronalasku. SI. 6 pokazuje drugu vrstu izvođenja cevi za duvanje, kod koje isto tako upotreb-Ijena para biva prožeta dimnim gasom kroz otvore 11 za ustrujavanje. Struja me-šavine koja ističe iz glave za duvanje, ov-de biva, u međudizi 12 koja je odozgo postavljena, po drugi put ubrzana. Jednovremeno su ovde kako u međudizi tako i u dimnjaku umetnuti klinasti umetci 13. Patentni zahtevi: 1. Postupak za pogon kotlovskih vatri-šta, naročito lokomotivskih vatrišta, kod kojih dimni gasovi bivaju usisani pomoću strujeće pare (naročito upotrebljene pare), naznačen time, što pre ulaska dimnih gasova u dimnjak koji se nalazi u vezi sa spoljnim vazduhom, jedan deo toplote dimnog gasa biva iskorišćen za povećanje temperature, a time i za povećanje potencijalne energije pare i taj deo toplote biva iskorišćen kao kinetička energija mešavi-ne dimnog gasa i pare za odvođenje dimnih gasova. 2. Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što dimni gasovi bivaju brzo i prisno umešani u mlaz pare. 3. Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što struja mešavine dimnog gasa i pare u glavi za duvanje biva ubrzana pomoću prigušivanja i po tome sledećom ekspanzijom. 4. Vatrište, naročito za lokomotivne kotlove sa dizom za mlaz pare (glava za duvanje), naznačeno time, što pomoću otvora (3) za ustrujavanje dimni gas biva uvođen u unutrašnjost ove diže ispred njenog otvora.^ 5. Vatrište po zahtevu 4, nanačeno time, što se otvori cevi (3) za ustrujavanje dimnog gasa nalaze u različitim horizontalnim ravnima. 6. Vatrište po' zahtevu 4, naznačeno time, što je unutrašnjost glave cevi za duvanje izvedena, odgovarajući iskorišćenju toplote dimnog gasa, kao Laval-ova diza. 7. Vatrište po zahtevu 4, naznačeno time, što mešavina pare i dimnog gasa, koja izlazi iz glave cevi za duvanie, biva u jednoj ili više međudiza (12) jedan ili više puta prigušena i ekspandirana. 8. Kotlovsko vatrište po zahtevu 4—7, naznačeno time, što je aksijalno u, odn. iznad međudJze postavljen umetak (13) klinastog preseka. 9. Kotlovsko vatrište po zahtevu 4—8, naznačeno time, što je klinasti umetak (13) postavljen u samom dimnjaku. 10. Kotlovsko vatrište po zahtevu 4, naznačeno time, što je predviđen vodiljni lim (5), koji se koso penje od najnižeg reda cevi, i koji okružuje najniži deo dimnjaka, a koji prinuđuje dimne gasova, da po premeni pravca njihovog strujanja, ravno-merno ispunjuju prostor oko agregata cevi za duvanje. 11. Kotlovsko vatrište po zahtevu 4 i 10, naznačeno time, što ima konkavno iz-vijen vodiljni lim (6, 7), koji prekriva u-glove koji su obrazovani između zida dimne komore i vrata dimne komore. 12. Kotlovsko vatrište po zahtevu 4 i 10, naznačeno time, što je čeoni zid dimne komore, odn. zid vrata dimne komore približno polucilindrično ili poluloptasto izveden. 13. Kotlovsko vatrište po zahtevu 4, naznačeno time, što ima uređaje za uštrca-vanje prethodno zagrejane vode u putanju dimnih gasova pre njihovog ulaska u dimnjak u cilju proizvođenja dopunske sveže pare. 14. Kotlovsko vatrište po zahtevu 4, naznačeno time, što ima umetak (8, 9) koji u gornjem delu dimnjaka sužava celoku-pan slobodni presek izlaska (otvora) na dimnjaku koji se širi. ' Adpatentbrojd?^. Fig. 3. /Tg. 6.