KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 8 (6)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 avgusta 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10222
L G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Franhfurta. Main, Nemačka.
Postupak za apretiranje tekstilnih vlakana.
Prijava od 13 maja 1932.	Važi ođ'l jantfara 1933.
Traženo pravo prvenstva od 16 maja 1931 (Nemačka).
Nađeno je da se postiže naročito povoljno dejstvo apretiranja, kombinacijom jednog jako viskoznog poli-vinilrai'kohola sa jednim pcli-vinil-alkoholom malog viskozi-teta i ovo se poboljšano dejstvo apretiranja sastoji pored ostalog u tome, što se upotrebom ovakvih smeša za apretiranje dobi-ja roba, koja se odlikuje povećanom mekoćom niti i boljim držanjem jedne niti uz drugu. (Pod »apretiranjem tekstilnih vlakana« u smislu ovog pronafaskai podrazu-meva se natapanje gotovih upredenih niti materijama, dobivenim prema ovom pronalasku. Apretiranje služi da se niti učine otpornim i glatkim, da bi se sprečilo njihovo kidanje pri tkanju.)
Ovo poboljšano dejstvo apretiranja može se na sledeći način objasniti. Poli-vinil-aikohol sa malim viskozitetom dobro prodire u vlakna i spaja posttzavajuću meku apreturu pojedine kapilare međusobno. Jako vizkozni polivinil-alkohol ne prodire tako lako u nit. Upotrebi li se jedna smeša polivinil-alkohola različitih viskoziteta postiže se apretura, koja i prodire u vlakno, dakle spaja pojedine kapilarne niti međusobno a i hvata se oko niti u obliku jednog filma i tako čini apreturu postojanom prema trenju. Ovako dobivene apreture o-sobito su meke.
Dalje je nađeno, da se ovo dejstvo ne pojavljuje samo kcd smeša samih polivinil-alkohola, nego se dobijaju slični efekti, kada se upotrebe drugai, u vodi rastvorna
polivinil jedinjenja, kao na pr. u vodi rastvorili derivati polivinil-alkohola ili proizvodi dejstva alkilen oksida na polivinil-al-kohol. Na pr. moguće je dobiti jedno sređ-stvo' za apretiranje kombinovanjem jednog jako viskoznog polivinilli-iai'kohola sa jednim malo viskoznim derivatom- dobivenim iž-menom polivinil-alkohola sa etilen-oksi-dom, koje je bolje u pogledu držanja jedne niti za druge kao i u pogledu na mekoćir, nego li svaka pojedinačna komponenta:
Dalje se mogu dodati smeši polivinil jedinjenja i jedinjenja sa većim molekulom, koja sadrže hidreksilhe grupe, na pr. kondenzacijom iz gtikola, naročito' iz glicerina, dobiveni polimeri, dalje iz ugljenih hidrata hemiskom izmenom ili razlaganjem dobiveni u vodi rastvorni proizvodi, kao metil-ceMoza, dekstrin itd. Povoljno utiču na apreturu dejstvo polivinil-alkohola i še-ćeraste materije kao gliikoza i trščani šećer, isto tako iz ugljenih lidrata katalitič-kom redukcijom dobiveni proizvodi razlaganja, kao na pr. dimetoksi-trioksi-heksan, koji postaje iz metil-celuloze. Dalje su na pr. podesni kondenzacioni proizvodi, koji postaju iz karbamida i glicerina, kao i drugi kondenzacioni proizvodi, koji sadrže hidroksilne grupe ili azota, kao trietanol-amin, itd.
Dobro dejstvo apreture đobija se i kada se upotrebi jako viskozni polivinil-alkohol sam. Jako viskozni poMvinil-aik'oholi mogu se dobiti na pr. saponifikacijom na-
Din. 10.
ročito jako viskoznih, u rastvaračima ne-rastvornih ili takvih polivinil-estara, koji mogu najviše samo da nabubre. Ovakvi se .polivinil' estri mogu spravljati na pr. poli-merizovanjem nekog vinilesira u prisustvu perborata i anhidrida s-irćetne kiseline. Jako viskozni polivinil-aikoholi mogu se na pr. spravljati, kada se jednom potivinii-al-koholu srednjeg ili malog viskoziteta doda jedna mala količina nekog bornog jedinje-nja. Dodatkom alkalija može se znatno povečati viskozitet pclivinii-alkohola, koji su tretirani sa nekim jedinjenjem bora. Ovi naročito jako viskozni polivinil-aikoholi daju u vodi takođe veoma jako viskozne rastvore sa jednim efektom apretiranja, koji višestruko nadmašuje efekat apretiranja do sada poznatih polivinil-alkohoiia. Nai pr. vreme isticanja 4%. rastvora ovih jako viskoznih poilivinil-alkohola je pri ispitivanju viskoziteta od oko 300 do 600 sec. dok je vreme isticanja do sada poznatih polivinil-alkohola, kakvi se mogu spraviti na pr. po postupku nemačkog patenta 450.286, u 4% rastvoru oko 100—200 sec. Za vodu je potrebno vreme isticanja pod istim uslovima 25 esc. a za jedan 4%; rastvor glicerina 27.5 sec. Za apretiranje doiaze u obzir dakle naročito takvi polivinii-alkoholi, koji u 4%. vodenim rastvorima imaju prema rastvoru glicerina iste koncentracije za 10 do 25-struko uvećani viskozitet. Kod jače kon-centrovanih rastvora po ovom postupku upotrebljavanih polivinil-alkohola, viskozitet je još u većoj meri uvećan prema rastvorima iste koncentracije poznatih proizvoda. Za postizavanje istog efekta apretiranja dovoljan je na pr. pri upotrebi u primeru 10, pomeuutog jako viskoznog polivinil-alkohola jedan razlomak one količine, koja je potrebna pri upotrebi jednog po do sada poznatom načinu spravljenog po-livinii-alkohola.
Primeri:
1.	60 težinskih delova jednog jako viskoznog polivinil-alkohola sa K vrednošću (apsolutni viskozitet) 76 (vidi Kotfoiđ Zeitschrift 49 (1929), strana 135), kakav se dobija saponifikacijom jednog polivinil-estra, koji u organskim rastvaračima može još samo da nabubri, pomešaju se dobro u mlinu sa kuglama sa 40 težinskih delova malo viskoznog polivinil-alkohola iz poli-vinil-acetata, čija je K vrednost 42. Od o-vog se za impregniranje veštačke svile upo-trebljava 1.5% vodeni rastvor. Ovim se postiže mekoća pri pipanju i odlično držanje pojedinih niti jedne za drugu.
2.	60 težinskih delova jako viskoznog po-livinil-aik .hola, koji je dobijen iz polivinil-acetata, dobivenog zagrevanjem vinil-ace-
tata u prisustvu natrium-perborata i anhidrida sirćetne kiseline a u odsustvu rastva-rača i sredstva za razbkživanje, unose se istovremeno 30 težinskin delova jednog po-iivinil-aikohoia malog viskoziteta, kakav postaje saponifikacijom polivinil-hlor-ace-tata, u 710 težinskih delova vode na oko 60°. Rastvor se razblaži sa 5-strukom količinom vode i zatim upotrebljava za apretiranje acetatne svile. Dobija se roba, koja je pri pipanju veoma meka, kod koje se pojedine niti dobro drže jedna za drugu.
3.	75 težinskih delova jako viskoznog polivinil-alkohola (vidi primer 1) rastvara se na toploti u 500 težinskih delova vode. Isto se tako 25 težinskih delova heteropo-limerne karbonske kiseline relativno malog viskoziteta, koja se može dobiti zajedničkom polimerizacijom ekvimolekularnih količina vinii-hlorida i anhidrida maleinske kiseline, unose u 200 težinskih delova 3% vodenog rastvora natrium hidroksida, pri čemu se karbonska kiselina pri istovremenoj saponifikaciji halogena rastvara u jednu viskoznu pastu. Rastvor i pasta pomešaju se. Dobivena pasta razblaži se sa 12-strukom količinom vode i zatim se upotrebljava za apretiranje viskoze. Dobija se meka nit i čvrsto držanje pojedinih niti jedne za drugu.
4.	100 težinskih defova jednog jako viskoznog polivinil-alkohola sa K vrednošću 60;, 50 težinskih delova jednog polivinil-al-kohoi'a sa K vrednošću 40 j 50 težinskih delova jednog vrlo malo viskoznog polivi-nil-alkohola sa K vrednošću 20, pomešaju se dobro zajedno sa 4 težinska dela borak-sa u jednom mlinu sa kuglima. Jedan 1 do 3% vodeni rastvor ove smeše podesi se na Ph vrednost od 7—8 i odlično je podesan za apretiranje veštačke svile.
5.	15 težinskih delova nekog jako viskoznog polivinil-alkohola sa K vrednošću oko 75 i 15 težinskih delova jednog proizvoda, dobivenog dejstvom etiien-oksida na malo viskozni povilinil-alkohol, zamese se sa 1000 težinskih delova vode i zatim mešaju-ći rastvore zagrevanjem na 60°. Ovaj rastvor dobro apretira veštačku svilu tako, da je pri pipanju meka i pojedine niti dobro se drže jedna za drugu.
6.	50 težinskih delova nekog jako viskoznog polivinil-alkohola sa K vrednošću 78 i 50 tež. delova jednog proizvoda, dobivenog delimičnim saponifikovanjem malo viskoznog polivinil-acetata, koji sadrži još jednu trećinu acetil-grupa i rastvoran je kako u vodi tako i u etanolu, umešaju se u 900 tež. delova i’adne vode sa 3 dela bo-raksa i zagrevanjem rastvore. Postaje jedna na sobnoj temperaturi piktijasta masa.
50 tež. delova ove piktije razblaži se sa 950 tež. delova vode i upotrebljavaju se ža apretiranje acetatne svile.
7.	60 tež. delova jako viskoznog polivi-nii-alkohola, spravljenog po primeru 2 u-nose se u 710 težinskih delova vode na oko 60° zajedno sa 30 tež. delova jednog malo viskoznog proizvoda, kakav se dobija sa-ponifikovanjem iz ekvimolekularnih količina vinil-acetata i vinil-hior-acetata, dobivenog heteropolimerizata. Rastvor se razbla-žuje sa 5-strukom količinom vode i zatim upotrebljava za apretiranje acetatne svile. Dobija se roba, koja je pri pipanju veoma meka i pojedine niti dobro se drže jedna za drugu.
8.	Jedan rastvor od 15 tež. delova srednje viskoznog poiivinil-alkohola (K vrednost oko 50) dobivenog saponifikovanjem pollvinil-acetata i 15 tež. delova jednog jako viskoznog u vodi rastvornog derivata poiivinil-alkohola, dobivenog delim,ičnim esterifikovanjem pomenutog poiivinil-alkohola sa laurinskom kiselinom u 970 tež. delova vode, veoma je podesan kao kupatilo za apretiranje veštačke svile u štringlama ili u mašini za apretiranje osnove.
9.	50 težinskih delova srednje viskoznog poiivinil-alkohola sa K vrednošču 60 i 25 tež. delova jednog malo viskoznog sirupas-tog polimerizacionog proizvoda iz metil-vinir-etra, rastvore se mešajući u 625 tež. delova hladne vode. Veštačka svila apreti-rana ovim rastvorom veoma je meka i pojedine niti dobro se drže jedna za drugu.
10.	Jedan vinil-estar polimerizovati u prisustvu anhidridai sirćetne kiseline i nekog perborata, sve dok proizvod može još samo da bubri u organskim rastvaračima. Ovaj estar saponifikovati u poluvinil-aii’ko-hol i načiniti od saponifikacionog proizvoda jedan 1—1 1/2% vodeni rastvor. Kroz ovaj rastvor provlači se kratko vreme veštačka svila u štringlama, zatim se centri-fugira i suši. Dobija se jedna veoma dobro apretirana roba, koja je pri pipanju meka i pojedine niti dobro se drže jedna za drugu.
11.	Jedan kao u primeru 10 spravljeni, rastvor jako viskoznog polivinili-alkolola na sličan način se upotrebljava za impregni-ranje pamuka u osnovi. 1 ovde se dobija apretirana roba, koja se vrlo dobro može dalje prerađivati.
12.	Od poiivinil-alkohola, koji je dobiven tako, što je vinil-acetat pomoću 0.3%' acetil-peroksida polimer,izovan u jedan veoma jako viskozni polivinil-acetat i ovaj polimerni estar na poznat način saponifi-kovan, nagraditi 1.5% rastvor u vodi. U ovaj se rastvor potopi acetatna svila i postupa kao u primeru 10.
Dobija se apretirana roba, koja je pri pipanju meka i pojedine niti dobro se drže jedna za drugu i koja se može upadljivo glatko da prerađuje.
13.	Ako se upotrebi u mesto poiivinil-alkohola, spravljenog po primeru 12 takav, koji je dobiven polimerizovanjem vi-nii'-butirata pomoću 0.4% butiril-peroksida i saponifikovanjem dobivenog polimera, onda se dobija slično dobro apreturno dejstvo kao u primeru 12.
14.	25 težinskih delova delimičnom sa-ponifikacijom jednog relativno nisko poli-merizovanog polivinil-acetata, dobivenog poiivinil-alkohola, (sadrži još trećinu ace-til-grupa) koji se rastvara kako u špiritu-su tako i u vodi, rastvoriti u 200 tež. delova vode. Dobija se jedna relativno žitka tečnost, koja kada se upotrebi za apretiranje daje mali apreturni efekat. Ako se pomeša ovaj rastvor sa jednim rastvorom od 0.5 tež. delova boraksa i 5 tež. delova vode višestruko se uvećava viskozitet rastvora. Isto se tako i apreturno dejsvo, koje se postizava sa ovim rastvorom, koji treba eventualno razblažiti, višestruko uvećano.
15.	80 tež. delova jednog saponifikaci-jom polivinil-hlor-acetata dobivenog polivi-nil-alkohola, koji ima jedan relativno mah apreturni efekat, pomešaju se u mlinu sa kuglama sa 1 tež. delom boraksa i 2 tež. dela sode. Radi boljeg rastvaranja, odnosno radi modifikovanja apreturnog efekta mogu se dodati još nekoliko procenata nekog dispergirajućeg ili u vodi rastvornog omekšavajućeg sredstva. Dobija se jedno sredstvo za apretiranje sa apreturnim efektom, koji bitno nadmašuje apreturni efekat upotrebljenog poiivinil-alkohola, bez dodatka jedinjenja bora.
16.	Jedan polivinil-estar, koji može još samo da nabubri u organskim rastvaračima, a koji je spravljen polimerizovanjem monomernog proizvoda u prisustvu anhi-drida sirćetne kiseline i perborata, saponi-fikuje se u polivinii'-alkohol. Od ovog proizvoda načini se jedan 12%, rastvor i doda mu se natrium hidroksid do slabo alkalne reakcije. Ovim se dobija znatno povećavanje viskoziteta i istovremeno jedno mnogo veće apreturno dejstvo, tako da se umesto 100 g na litar postizava dobar a-preturni efekat sa proizvodom, kome su dodate alkalije sa 30—50 gr na litar.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za apretiranje tekstilnih vlakana, naznačen time, što se kao sredstvo za apretiranje upotrebljava jedna smeša od najmanje dva poiivinil-alkohola različitog viskoziteta.
2.	Izmena postupka po zahtevu 1, naznačena time, što se upotrebljava jedna sme-ša, u kojoj su jedna ili sve komponente za-menjene jednim u vodi rastvornim derivatom poiivinil-alkohola, pri čemu mora da bude viskoz-itet pojedinih komponenata različit.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen ti-
me, što se jedan jako viskozni polivinil-alkohol upotrebljava sam za sebe.
4.	Sredstva za apretiranje naznačena time, što sadrže jedan jako viskozni polivi-nil-aikohol ili jednu smešu različito viskoznih poiivinil-alkohola i u vodi rastvornih derivata poiivinil-alkohola ili samo ove. zadnje.