KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA IN D UST RUS K K S VOJ I NE IZDAN 1. AVGUSTA 1923. PATENTNI SPIS BR. 1044. Ord6dy Bela i firma Bertfia Schottik & Comp., Budimpešta. Postupak za istovremenu preradu rogozine, trske i drugih stabljikinih vlakana u uzdužna vlakna za predenje i u polngotovu materiju za proizvodnju hartije. Dopunski patent uz osnovni p'tent Broj 472. Prijava od 30. decembra 1921. Važi od 1. septebra 1922. Najduže vreme trajanja do 7. marta 1930. Pravo prvenstva od 2«. septembra 1918. (Ugarska.) Ovaj pronalazak odnosi se na dalje usavršavanje u osnovnom patentu zaštićenog postupka, za istovremenu preradu rogozine šaše, trske i drugih stabljikinih vlakana u uzdužna vlakna za predenje i u polugotovu materiju za proizvodnju hartije, i cilj mu je, da preinači ovaj postupak, osobito ako on služi za preradu rogozine tako, da time postignemo znatno tehničko uprošćavanje, a uštedu u vremenu i izdacima. Za ovu svrhu izvodimo postupak na sledeči način, pri čemu ćemo za tumačenje postupka uočiti n.pr. preradu rogozine. Eogozinu pokosimo u izvesno vreme vrenja, meseca juna — septembra, stabljike koje često izrastu u dužinu od tri metra, isečemo na komade od dužine lm. radi lakšeg sušenja, drobljenja i razmrskavanja, sa kojih skinemo lišće rukom ili drvenim nožem, te preostane jezgro stabla u debljini oko 3 m. m. Skinuto lišće i jezgro preradjujemo sada zajedno, naime osušimo pre svega oba, zavežemo ih u snopove i pramenove, služimo u hrpe i posle natapamo. Za ovu svrhu vezujemo ih u manje snopove, te ih podgvrgavamo natapanju vodom ili prskanjem n.pr. neposredno u onoj vodi, u kojoj smo biljku šekli, pretpostavljajući, da je ova voda u dovoljnoj količini i da je 20—30° U ili ih osušimo, vezujemo i postupamo sa njima u kadama za natapanje pod temperaturom od 20—30° 0 za 21 do 30 dana. Po jednom ili drugom načinu, od pomenutih triju, natapani materijal posle osušimo, vežemo u snopove, i složimo u kamare, da bi ga odande uzeli na dal,u preradu. Natapanjem rastvaraju se biljni sok (s,lutin) i soli, koje je biljka primila u zemlji, te ostanu u vodi, kojom so natapa, dok vlakna lišća, koja možemo odvojili kao izlužena tela, koja još spaja pokožica (epiderma) lišća i membranske ćelije ovoga, podvrgnemo daljem labavljenju t. j. izdvajanju. Natapanu i osušenu materiju sada valja osloboditi od gornje pokožice i membrana. Za ovu svrhu izlažemo materijal naročitom postupku za razmrskav&nje i to, ili na spravama za omekšavanje (šofteneri) postavljeni za tu svrhu, i provadjanjem izmedju parova valjak?, koji imaju fina rebra. Ovim olabavi gornja pokožica (epiderma) lišća, te se i ćelije membrane razmrskaju trakasto tako, da se materija preparira za nastupajuće hemisko postupanje i spremi se naročito za prijem lužine. Prema opisanom načinu pripravnu materiju mećemo u ukrštenim slojevima u rešetkaste korpe, koje postavljamo u aparat za luženje. Lužina je kaustična alkalna jačine 1-0, 6° Be. (kalijum, natrijum, amonijak) i pospemo ili razblaženom ili koncentrisanom kiselinom po materiji, u ovom poslednjem slučaju dosipamo vode u potrebnoj meri za razblaživanje, ili upotrebljavamo kisele tečno- Din. a sti, razblažene organske ili neorganske kiseline, kao i kisele soli n.pr. sam busulfat ili zajedno sa alkalijama. Sprava za luženje uredjena je tako, da se postupanje materijom vrši pod pritiskom 3—4 atm. ili bez pritiska. Korisno se upotrebljavaju parni sudovi. Kod pomenutog postupka pri 3—4 atm. pritiska završava se luženje za 1 iVa sat, dok bez pritiska za 5—6 sati.' Posle luženja peremo materju u spravi za luženje, i to pre svega otočimo lužinu i skinemo zaklopac sprave za luženje. Zatim napunimo spravu, do visine da pokrije materiju, zakišeljenom vodom, razblaženim organskim ili neorganskim kiselinama, kiselim rastvorima soli npr. samim bisullatom ili sa alkalijama zajedno, a istakanjem ovog ponovo napunimo vodom i zagrevamo do oko 100° C. Glutin-alkalnu penu, koja se skuplja na površini, skinemo i eventualno pokupimo. Obnavljanje vode i njeno kuvanje nastavljamo sve dotle, dok voda ne postane bistra u spravi za luženje. Od prilike kada se materija 4—6 puta ispirala, ona je u 3/4 mere isprana, te je valja samo još 2—3 puta u vodi vuci, da bude slična mokroj kudelji. Završenim postupkom ispiranja izvadi se rešetkasta korpa zajedno sa materijom iz lužnika, i materija se, kao što rekosmo, vuče u vodi, ist .vremcno se vrši odvajanje dugih i kratkih vlakana i membrana, od kojih poslednje sakupimo kao izvršan materijal za hartiju. Z