KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ŽA ZAŠTITU
KLASA 24 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. MARTA 1925.
PATENTNI SPIŠ BROJ 2648.
Colomars Rezsny, inžinjer, Budimpešta.
Izvrtne rešetke naročito za lokomotive.
Prijava od 18. januara 1922.	Važi oci 1. jula 192.T
Pravo prvenstva od 4. jula 1917. (Ugarska).
Predmet pronalaska je takvo uredjenje rešetke pomoću kojeg se može sa rešetke brzo i lako odstraniti zaostali nesagorljivi delovi, naročito kod kotlova sa plamenim cevima iz konstruktivnih razloga i uskog prostora mogu se upotrebiti samo male površine rešetke, usled čega mora na jedinicu površine sagoreti velika količine uglja, naravno ostanu i nesagoreli delovi ovom odgovarajući u većoj količini, tako da se vatra, kao što se to kaže, brzo odeblja, za sago-revanje potrebna količina vazduha ne može da prodre u dovoljnoj meri i zato postoje sagorevanje sve više nepotpuno. Protiv ovih mana brani se na taj način da se vatra čisti, što biva na više načina, kod uglja sa manje šljake vatra se pročara žaračem, tako da neki deo šljake propada kroz rupe rešetke, ovaj se postupak može lakše izvrši-vati sa t. z tresućim rešetkama, što nije drugo, do redovi kratkih rešetkastih šipaka koji su pričvršćeni na osovinama, koje leže jedna za drugom i koje se mogu micati za jedničkim sistemom poluga. Kod ugija koji daje. mnogo šljake obrazuju preostali delovi veća komadja, koji ne propadaju kroz ovako uske otvore, te se zato čišćenje vatre vrši ili tako, da preostalu šljaku odvijemo do sveže vatre i pomoću lopate za šljaku odstranimo je kroz vrata ležišta, teškom mukom ili OKvirimo neki veći deo rešetke- u zaseban okvir i ovaj načinimo izvitljivim pomoću poluga oko bočno smeštenih čepova Ijedan deo rešetke može se dakle na
ovaj način izvršiti na otvorima, koji ovako postaju propuštamo šljaku. Kao rešetke iz šipaka, tako su i izvrtne rešetke kompliko-vana uredjenja, nedostaci su im što se često kvare, što se mogu pokretati samo sa velikim naprezanjima i što se mogu prime-niti kod postojećih ložišnih uredjenja, samo po cenu velikih preinačen a i troškova.
Izvrtne rešetke koje sačinjavaju predmet ovog pronalaska takve su da ne mogu biti jednostavnije, za rukovanje njima nije potrebno naprezanje i velika odlika im je ta što se mogu upotrebiti kod ma kakvog lo žišta a da se ovo ne mora preinačiti
Na priloženom nacrtu vide se izvrtne re -šetke konstruisane po ovom pronalasku u dva oblika izvodjenja i primera radi umetnute u vatreni prostor lokomotivskog parnog kotla
Sl. 1 predstavlja sa izvrtnim rešetkama snabdeveni vatreni prostor u uzdužnom preseku
Si 2 je horizontalni presek vatrenog prostora po liniji A—A, si. 1.
SI 3 je uzdužni presek vatrenog prostora koji je načinjen sa izvrtnim rešetkama, izvedenim po drugom obliku.
SI. 4 je horizontalan presek slike 3 po liniji B -B.
U vatrenom prostoru smešteni su obični nosači rešetke, na kojima počivaju uobičajene proste rešetkine šipke (b). Na jednom delu uredjenja rešetke, i to zgodno na zadnjem srednjem delu, smeštaju se mesto po-
Din. 15
jedinačnih regetkinih gipaka dve rešetke (c i i (cž) sa grupom šipaka koje imaju zgodno obiik L. Ove grdpe služe za ležište osovine (d) izvrtne rešetke, na njihovom prednjem delu osigurava n pr umetak (e) propisnu razdaljinu krajeva grupaste rešet ke. Dva čepa (f f) umetka (e) ulaze u gru paste rešetke Otvor, koji se nalazi izmedju grurastih rešetaka zgodno se ispunjava pomoću isvrtnih rešetalo (g, g), koje su izvedene u dvema grupama i koje se mogu obrnuti oko već pomenute osovine (d), u mirovnom položaju počivaju krajevi (g), iz-vrtnih rešetaka ili neposredno na nosaču rešetke ili n. pr. na basamaku umetku (e)
Celo je uredjenje toliko prosto, da je tumačenje za rukovanje jedva potrebno Ra-ščiščenja vatre odguramo jedan deo vatre i šljake pomoću žarača sa izvrtne rešetke, pa onda zakačimo kuku žarača izmedju grane ig) i donesemo ih u tačkasto naznačeni položaj. Na nastalom otvoru spustimo šljaku i izvrtne rešetke spustimo u prvobitan poj ložaj
Uredjenje koje je predstavljeno na s! 3 i 4 u svemu se slaže sa maločas opisanim uredjenjein, razlika je samo u tome, što su grupaste rešetke prostije i što izvrtne re šetke dopiru skoro do zadnjih nosača rešetke ali tako, da se izvrtne rešetke mogu slobodno ; omicati. Iz ovoga rasporeda izlazi to, da u ovom slučaju moramo kod graca ■ stih rešetaka osigurati njihovo rastojanje i sa strane ložišnih vrata, te zato upotreblja' vamo izmedju njih umetke (f, f), čiji čepovi ulaze u grupaste nšetke
Ali praksa je pokazala - da je rešenje po si 1—2 zgodnije, jer izvrtne rešetke u iz-vrnutom položaju ako su dobro dimenzioni sane udare o ivicu (hj grupaste rešetke i tako }:oštedimo zid j) vatrenog prostora Kod uredjema po si 3 i 4 udari se izvrtna rešetka o zid (j) i može ka pri dužoj udo-trebi pozljediti, ako ne upotrebimo naročitu konstrukciju za čišćenje, koja se cd veliko, vrućine brzo pokvari.
Suština kod uredjenja obe vrste je to,
što su osovine izvrtnih rešetaka smeštene daleko preko težišta tako, da izvrtne rešet ke mogu ostati usled sopstvene težine u nacrtnim ležečim ili prevrnutim položajima.
Naravno može se opisano ured enje izve • sti još na više načina, a da mu se suština ne menja Tako se n. pr mogu praviti rešetke u mesto iivenjem iz livenih gvozdenih ploča Može se ovo uredjenje primeniti kod lokomotiva, lokomobila, mašina na brodovima ili kod kotlova druge kakve vrste, šta više suština pronalaska ne menja se ni onda, ako opisano uredjenje ne primenimo za ložište, koje proizvodi paru već za ma kakvu svrhu kod koje mora neko gorivo sagore vati na rešetkama Može se dalje upotrebiti na mesto osovina izvrtnih rešetaka samo čepasta produženja Ali ni ova ne menjaju suštinu
PATENTNI ZAHTEVI: ,
1.	— Izvrtne rešetke, naznačene time, što odgovarajući deo rešetke koji je podeljen u jednu ili više grupa, načinimo okretnim oko prave ili geometriske osovine tako što duži krak dela rešetke (izvrtne rešetke) okrenemo na više za ugao veći od 90 i na tako postalim otvorima, rešetke spuštamo ostatke sagorevanja
2.	— Oblik izvodjenja izvrtne rešetke ; re ma zahtevu 1, naznačen timej št > smradi usadjenja osovine izvrtnih rešetaka s desna i leva od izvrtnih rešetaka izobražene .-od • govarajuće grupaste rešetke
3	— Oblik izvodjenja izvrtne rešetke prema zahtevima 1 i 2 naznačen time što su na jednom ili obadva kraja grupaste rešetke umetnuti umetci, radi osiguranja razdaljine šipki u onima
4	— Oblik izvodjenja uredjenja prema zahtevu 1 i 3 naznačen time - što se duži kraci izvrtnih rešetka naslanjajmo basamak odgovarajućeg umetka
5	— Oblik izvođenja izvršn? rešetke prema zahtevu 1 i 2, naznačen time, štb:su grupaste rešetke n'.činjene u obliku L.
A d patent broj 264d.
-J er






Ađpatent broj 264S.
a