KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
uprava za Z a Š 'I' I '1' u
KLASA 24 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. MARTA 1925
PATENTNI SPIS BROJ 2621.
Eugen Weiss, šnžinjer, Budimpešta.
Postu]);■;k za dohi vanje ^voždja u pedi sa obrtnim cev ima.
Prijava od 27. feb mar a 1923.	Vazi od 1. januara 1924.
dedan od najstarijih ogleda da se postiguö ekonomska izrada gvoždja iz njenih ruda iz begavanjem visokih peči odn. da se udesi ekonomičnije postupak sa niškim ognjištem, izveden je u nemačkom patentnom spisu br. 2495 od 1877. god, Prema ovom predlogu trebala bi mešavina rude, tečnog sradstva i uglja biti tretirana sa plamenom u jednoj ko mori koia se obide, čiji je prečnik odpribke ravan dužini komore, u kojoj bi trebalo biti potpuno sagorevanje gasova, isto tako, kao Sto je to slučaj kod niskog ognjišta. U ovoj komori udešeno je snabdevanje tako, da pla meni koji ulaze na jednom čeonom kraju komore izlaze na isti kraj komore, odn. celo snabdevanje iste ravnomerno biva usijana na istu temperaturo, dakle celo snabdevanje biva u istoj fazi preradjivanja. Osim toga trebala bi temperatura u celoj komori biti tako visoko držana, tako da se na kraju redukcije obrazuje tečna šlaka, koja bi trebala štititi sirovo gvoždje protiv oksidisanja
ovim postopkom ne može se ipak uspeti da se odstrane nedostaci koji se javljaj u pri niskom ognjištu, tako da isti otpadaju, dok su u novije vreme učinjeni ponovo pokušaj! za praktično upotrcbljivo izradjivanje istoga-Osnov neekonomičnosti odn. velike upo-trebe goriva kod starijih postupaka jeste u torne, što se kod istoga vrši potpuno sagorevanje gasova za grejanje, dakle u komori je vladala atmosfera koja jako oksidije.
Stoga Predložilo se na primer pr*ma au-strijskom patentnom spisu br. 22730 da sa
iskoristi jako redukujuči plamen. Pri tona« upotrebljena Je na mesto komore koja se obrče i koja radi sa delimičnim punjenjem prema nemačkom patentnom spisu 2495, jedna neprekidno radeča cev sa obrtnim cevima Ruda biva i ovde preradjena, kao kod sviju ogleda, kojima je ciij redukcija gvoždja u pe Cima sa obrtnim cevima, u fino samlevenona stanju. Ali i ova peč može raditi samo sa malim stepenom dejstva i sa niškim redukci onim kojeficijentom, jer pri torne na reduciju rude ne utiče čvrst ugalj več u glavnome jako reduku uči gasovi za grejanje.
Prema amerikanskom patentnom spisu br 105075 izvodi se takodje neposredna reduk cija gvoždja iz rude u peči sa obrtnim cevima, koja se snabdeva smešom fino isitnjene rude i uglja i vodi istopinu i gasove za grejanje u suprotan pravac, tako da na izlaznom mestu gvozdenog sundjere vlada najviša temperatura. Količina vezduha dovedena na donji kraj Peči sa obrlnim cevima treba da je do-voljna, da potpuno sagori ugljen oksid doveden spolja, dakle ili iz peči za topljenje, ili iz naročitog generatora sa obrtne cevi a sa-gorljivi gasovi koji postaja u obrtnoj cevi re-dukcijom rude i suve destilacije goriva i para odlaze nesagoreli, na taj način prestavljajo g ubita k
Prema pronalasku ne odstranjuju se nedostaci redukcionog postopka u obrtnoj peči upotrebom redukujučeg plamena za unutra šnje zagrevanje iste, več šta vile jedino na taj način, što s* sagorevanje gasova zagreja-
Din. 5
nje koji usisavaju istopinu u suprotnoj struji vrši sa takvim preostatkom vazduha, da uvedeni gasovi sa grejanje i razvijene isparljive «agorljive materije sagorevaju bez postizanja temperature potrebne za obrazovanje šlake od istoPine zaštićene suviškom uglja protiv po • novnog okiidisanja u unutrašnjosti doboša-
Pokazalo se, da se pri ovome vrši redukcija u peči sa obrtnim cevima pod tako po-voljnim okolnostima, da se za vreme redukcije bez obrazovanja šlake koja štiti može dobiti do 85!l „ gvoždja i preko toga, u ga-sovima koji odlaze iz peči sa obrtnim cevima ne nalaze gotovo nikakve količine ugljenog oksida, tako da se postupak odlikuje što j e n oguče večim iskorišfavanjem toplote goriva
Pri uspelim pokušajima bila je temderatura istopin« na izlaznom kraju peči sa obrtnim cerima od prilike 900’ C, a gasovi za grejanje na istome mestu imali au temperaluru od Prilike 120 J0 C i napuštali su peč sa obrtnim cevima od prilike sa 400° C
Odnoai dobiveni postupkom ostavljali su pulrerizovanje rude, a da nisu smanjivali ste pen redukcije.
Pošto gasovi za grejanje uvedeni u doboš proizvedeni sa što je moguče potpunijim sa-gorevanjem i pošto pri radukciji rude pomo ču ugljen oksida razvijenogod čvrstog goriva pomoču prvobitnog suviška kiseonika pome-šanog sa gasovima za grejanje ili pomoču sekundarnog vazduha, sagori još u peči sa cevima ne dobijaju gasovi koji odilaze iz do boša aikakve količine sagorevajučih gasova, tako da se gorivo iskoriščava sa vrlo dobrim »tepenom dejstva.
Time što odlazeči gasosvi nemaju znatne količine sa. orevajučih gasa (ugljenoksid) po-
dobniji je ovaj postupak od postupka sa vi sokiai pečima.
Toplota odlazečih gasova može se još upo-trebiti za ranije zagrevanje istopine i sago revajučeg vazduha Pogodno je stoga izme-šati rudii i ugalj istovremeno sa dodacima potrebnim za obrazovanje šlake kao kreč i sulfat, ma da se ne vrši zagrevanje u peči sa cevima do obrazovanja šlake. ovde se dakle tiče samo iskoriščavanja toplote za z agreva-nje dodataka. Sirovo gvoždje proizvedeno u peči sa obrtnim cevima istopi se kao obično
Gasovi za grejanje koji služe za zagrevanje peči sa obrtnim cevima mogu se proizvesti sagorevanjem proizvoljnog goriva. Količina ugljenoksida uvedenog u. peč sa cevima ne sme biti tako visok zbog ekonomskog iško riščavanja toplote, da se obrazuje u peči sa cevima redukovan plamen ili atmosfera, šta više plamen treba da vrši samo što je mo -guče povoijnije kalorično dejstvo sagorevanjem isparljivih sagorljivih materija koje se takodje samo razvijajo u peči a ma redukciji! San o utiče čvrsto gorivo pomešana sa rudo m
PATENTNI ZAHTEV:
Postupak za dobijanje gvoždja u peči sa obrtnim cevima iz smcše gvozdenih ruda i čvrite redukcione materije, pomoču gasova za grejanje vodjenih u suprotnoj struji, na značen time, što se sagorevanje vrši sa takvim preostatkom vazduha, da ne samo uve -deni gasovi za grejanje več i razvijene isparljive sagorljive materije bez postizavanja tem perature potrebne za obrazovanje šlake od istopine zaštičene preostatkom ugljena protiv ponovncg oksidisanja, sagorevaju u dobošu