KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 24 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. JANUARA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5407.
Maschinenfabrik und Eisengiesserei A. G. „Sopiana“, Pečuj, Ugarska.
Kotlovski roštilj-
Prijava od 13. novembra 1926.
Važi od 1. septembra 1927.
Pravo prvenstva od 14. novembra 1925. (Ugarska).
Pronalazak se odnosi na kotlovski roštilj, koji se upotrebljava za sagorevanje teško zapaljivog uglja i one vrste uglja, koja se ko-kuje, (slepljuje). Isti se sastoji po pronalasku iz izvesnog broja pravih ili slabo talasastih roštiljnih štapova iste širine ili se postepeno šire na gore (pojačavaju), koji s obe strane imaju duga poprečna rebra, pomerena jedna prema drugima, koja se pružaju do donje ivice roštiljnih štapova, i koja se takodje postepeno šire na gore. Ako se tako sagradjeni roštiljni štapovi spoje u kotlovski roštilj ulaze rebra jednog roštiljnog štapa u prostor izmedju svaka dva rebra obaju susednih štapova samo toliko, da izmedju svaka dva štapa odnosno rebra ostaje po jedar, prostor za zagorevaju-ći vazduh podjednako širok, koji u preseku vijuga, stanjujući se na gore, Opisanim izvo-djenjem roštiljnih štapova, odnosno vazdušnog procepa postignut je bolji pristup vazduha, koji se raspodeljuje dovoljno i ravnomerno po celoj dužini štapa, do goriva i time je omogućeno potpuno sagorevanje i lošijeg ili ko-kovanog uglja, i delom je izbegnuto ispadanje nesagorelih ugljenih delova u prostor za pepeo i obrazovanje zgure. Osim toga se vazduh postepeno zagreva na štapovima i ovi se hlade u obrnutom smislu, što takodje doprinosi podpunom zagorevanju uglja, odnosno produžava trajanje roštilja, dok punija rebra, koja se pružaju preko cele visine štapa, znatno povećavaju njegovu čvrstoću. Zgura se ne srne kao do sada speci na štapu, usled čega otpada često čišćenje istog.
Na priloženom nacrtu predstavljena su pri-
mera radi dva oblika izvonjenja pronalaska i to pokazuju:
Sl. 1, 2 i 3 prvo izvodjenje u bočnom izgledu odozgo, odnosno u poprečnom preseku, a
SI. 4, 5 i 6 pokazuje iste izglede odnosno preseke drugog izvodjenja.
Kod izvodjenja po sl. 1—3 sam štap ima talasasti oblik. Pošto se prema svakom tela-sastom bregu b na jednoj strani štapa nalazi po jedna talasaste dolina c na drugoj strani i prema svakoj dolini c na ovoj strani nalazi breg b na drugoj, to su rebra e, koja izlaze iz talasistih bregova b, nameštena duž štapa naizmenično na obema stranama istih —jedno prema drugom razmaknute.
Da bi se osiguralo medjusobno udaljavanje štapova odnosno širine vazdušnog procepa izmedju istih, grade se s jedne strane pojedina rebra (na pr. svako peto) u obliku jezička eo, dakte duža od ostalih rebara e. koja dodiruju dolinu c susednog roštiljnog štapa, s druge strane grade se na oba kraja glave f, a na površinama, koje se dodiruju, nalazi g i žljebovi h Klin g i žljeb h služe istovremeno za sprečavanje pomeranja štapa u uzdužnom pravcu.
Kao šio se vidi, rebra e pojedinih štapova ulaze u doline susednih štapova i tako postaje izmedju štapova vazdušan procep u obliku zmijaste linije, koji je prekinut samo dužim rebrima, e0.
Štapovi, kao i rebra rastu u preseku odozdo na gore u širini (si. 3), a širina procepa smanjuje se na gore.
Kod izvodjenja po si. 4-6 načinjen je štap
Din. IO'—
i prav, a rebra u koja strče s obe strane, ograničena su pravim linijama. Ovo izvodje-nje odstupa od prvog samo u toliko, što vaz-dušni procep izmedju štapova ima oblik me-andera ograničen pravim linijama.
Glave f roštiljnih štapova načinjene su isto kao kod prvog izvodjenja. Da bi se obezbe-dilo odstojanje izmedju roštiljnih štapova odn. širina procepa. grade se opet pojedina rebra (na pr. svako peto) kao jezičci v0 (si. 5 levo), ili se mogu prema pojedinim rebrima načiniti odgovarajuća kraća rebra v (si. 5 desno), koja dodiruju rebra u susednog roštiljnog štapa.
Kod ,ovog izvodjenja imaju kako roštiljni štap, tako i rebra, preseke koji rastu, na više a procepi se sužavaju na gore (si. 6)
Roštilj po pronalasku omogućava opisanim izvodjenjem roštiljnog štapa, odnosno vazduš-nog procepa, kao što je več pomenuto na početku, potpuno sagorevanje i najgore vrste uglja. Rebra koja duboko ulaze u široke vaz-dušhe procepe sprečavaju propadanje nesa-gorelih ugljenih delića, kao i slepijivanje zgure, usled čega je suvišno često čišćenje roštilja.
Patentni zahtevi:
ČV .	, J ■ ' V *	* •- t t	-
1. Kotlovski roštilj naročito za sagorevanje teško zapaljjvog i slepljivog uglja, naznačen time, što ima prave ili slabo talasaste roštiljne
štapove sa istom širinom ili se postepeno sužavaju na gore, koji na obema stranama imaju jedan prema drugom razmaknuta rebra koja idu do donje ivice roštiljnih šlapova i čija se širina sužava na gore, i mogu se sastaviti u roštilj tako, da rebra jednog roštiljnog štapa ulaze u medjuprostor izmedju svaka dva rebra susednih štapova, tako da se izmedju dva šlapa obrazuje vazdušni procep.
2. Kotlovski roštilj po zahtevu 1, naznačen time, što su ročtiljni štapovi i njihova rebra ograničeni kružnim lukovima gledajući odozgo, tako da izmedju svaka dva rošliljna štapa postaje zmijast vazdušni procep.
o. i\otlovski roštilj po zahtevu 1. naznačen time, što su roštiljni štapovi i njihova rebra ograničeni pravim linijama gledajući odozgo, tako da izmedju svaka dva rošliljna štapa postaje vazdušan procep u obliku meandera.
4. Kotlovski roštilj po zahtevu 1-3, naznačen time, što ima sredstvo za obezbedjerije ravnomernog odstojanja, dakle jednake širine vazdušnog procepa izmedju svaka dva ro-štKjha štapa, koje se sastoji u izradi pojedi nih rebara sa odgovarajuće dugim dimenzijama ili u izradj naročitih odgovarajuće kra-ćilj podpornih rebara izmedju pojedinih susednih parova rebara.
Adpa fenr hrof 54V7.