Poslovnik za skupštine I zborove JUU (Nadaljevanje.) § 47. Pre aiego što se pristupi konaenom glasanju, može skupština prostim glasanjem bez rasprave zaključiti, da se predlog vrati odboru radi pregleda i popravka redakcije, kao i zato, da se dovedu u saglasnost njegove izmene i dopune. Odbor podnosi izveštaj o redigiranom predlogu nakon čega se pristupa konačnom glasanju. § 48. Glasanje i rasprava u pojsdinostima pojedinih članova može se i odgoditi i združiti s članom koji je u vezi s time. O tomc se glasa bez rasprave pre svega drugog. Ako je koje pitanje podeljeno na više tačaka, onda se, pošto se o svakoj tačci bude glasalo posebno, glasa o celom članu ukupno. § 49. Svi predlozi podnose se pretsedništvu pismeno, čitko pisani i u potpunom obliku. S predlozima dekaata, koje su delegati podneli u skladu s propisima ovog poslovnika, postupa se kao s predlozima pojedinih društava. Ako odbor nade, da treba koji predlog u načelu odbaciti, onda se o ovom pitanju prethodno odlučuje u skupštini bez rasprave po saslušanju odborskog izvestioca i prvo potpisanog predlagača. § 50. Ako predlagač traži hitnost za svoj predlog. mora skupština odmah' odlučiti o hitnosti. Hitnost obrazlaže prvi predlagač, odnosno pretstavaik jedinice, koja je predlog podnela. Ako je zahtev hitnosti primljen, upučuje se predlog odmah nadležnom odboru, koji ga pre sviju drugih predmeta uzima u raspravu te podnosi skupštini izveštaj odmah posle rasprave. Rok, u kome more . podneti izveštaj o tome predlogu, odreduje skupština. Ako odbor ne podnese izveštaj u odredenom roku. može se predlog uzeti u pretres na skupštini i bez izveštaja odbora. § 51. Dok izveštaj stigne iz odbora, pretsednik če o tome izvestiti skupštinu. U raspravi hitnih predloga može za grupu govoriti samo jedan govornik za i jedan protiv. Hitnost se može predložiti i za jedan predlog koji je več upučen odboru. O takvom predlogu raspravlja odbor odmah i postupa s njime jednako, kako je to predvideno za hitne predloge. § 52. Kada je svršen u odborima izveštaj o izveštaju o blagajni i budžetu, moraju se ovi izveštaji staviti na prvo mestodnevnog reda. Od ovoga se može činiti izuzetak samo u korist hifrnih predloga. Iz tog razloga moraju niže jedinice dobiti 14 dana pre skupštine štampan izveštaj. O izveštaju izvcštaja, blagajne i budžeta, pošto bude u načelu primljen, raspravlja se u pojedinostima po partijama. Glasa se. po partijama a naposletku zajedno. Prvo se raspravlja o izveštaju, zatim o računu i budžetu. Svi se ovi izveštaji smatraju kao jedna rasprava. Ako se u toku rasprave utvrdi, da se pojedini zaključci tiču budžeta, ove se naknadno podnose finansijskom odboru, da donese odluku o ovoj stavci u budžetu u vezi s predmetom te odbor podno&i zatim predlog skupštini za promenu budžeta. Takav predlog u financijskom odboru i skupštini ima se smatrati kao hitan. Svaki razdeo i predlog koji zahteva od članova. nove terete ili povisuje budžet i članarinu, otstupa se pre odluke u skupštini društvima na raspravu, da dekgati dobiju punomočja za dasan.je i skida se s dnevnog reda dotične skupštine. Predlagači mogu blagovremeno još pre skupštine tražiti da se takav predlog uputi društvima u svrhu opunomočcnja delegata. § 53. Ako se u predlogu traži promena pravila, poslovnika i druge načelne stvari, koje tangiraju sve učitelje, takav se predlog, pre negp skupština o tome raspravlja i odlučuje, pošalje društvima da o tome raspravIjaju i dobiju delegati punomodja za glasanje. Ako su društva primila takav predlog a nisu opunomočila dekgate za glasanje, smatrače se, da su delegati punomočno glasali za taj predlog. Odgovornost pada u takvim slučajevima na pretsednika društva. Skupština rešava o tome, koji predlozi sa skupštine da se šalju društvima na pretres. § 54. Rezolucije mogu skupštini podnositi upravni odbori i delegati, a upučuju se naročitom skupštinskom odboru za rezolucije. Pitanje poverenja. § 55. Uprava i pojedini funkcijonari uprave za sebe imaju uvek pravo staviti na skupštinu pitanje poverenja. O tomu čc se predlogu glasati pre sviju ostalih. Glasanje. § 56. Skupština glasa dizanjem ruku javno ili tajno. Skupština može punovažno rešavati ako joj učestvuje nadpolovična večina celokupnog broja delegata, ne računajuči upravni i nadzonni odbor. Glasati se može samo lično. Za punovažne odluke potrebna je večina glasova prisutnih članova. Pri jednakoj podeli glasova smatra se, da je predlog o kome se glasalo, primljen. Za rešavanje o predlozima, poteklih od strane skupštine odnosno promene pravila, potrebna je večina od 3/s ukupnog broja delegata. § 57. Ako pri glasanju dizanjem ruku pretsednik zapazi da nema dovoljnog broja delegata za odlučivanje, narediče prozivku ili prebrojanje. Na zahtev jednog delegata poduprtog od 50 glasova za glavnu. Vs delegata za sresku i banovinsku skupštinu, prozivka se mora vršiti pre glasanja, ako se glasa o predmetu dizanjem ruku. Ovako prozivanje može se tražiti samo jedno za vreme jedne sednice. Prisutni dekigati, kada se pokrene pitanje o kvorumu, ne mogu izači iz dvorane, sve dok se ne svrši prozivka, odnosno prebrojavanje i glasanje. Ko to ipak učini, smatra se da je bio prisutan ali da nije glasao. Prisutnost delegata utvrduje pretsednik. § 58. Pretsednik odmah obavezno proglašuje -rezultat glasanja iskupštine, odluku i ponovo predmet o kojem se glasalo. § 59. Dizanjem ruke glasa se u svim slučajevima o kojima nije ovim poslovnikom odreden drugi način glasanja. O rezultatu glasanja dizanjem ruku odlučuje pretsednik. Ako je po njegovom mišljenju rezultat sumnjiv, glasa se i protiv ili ponovo. Ako i po drugi put po njegovom mišljenju rezultat bude sumnjiv, pristupiče se poimeničn-om glasanju. § 60. Dizanjem ruku glasa se na ovaj način: pretsednik poziva da dižu ruke svi oni, koji glasaju protiv predloga. § 61. Poimenično se glasa usmeno. Glasanje poimenično biva: 1) kad se glasa o prcdlogu u mačelu ili konačno u celosti; 2) kad glasanje dizanjcm ruku da sumnjiv rezultat i posla drugog pokušaja. Pri poimeničnom glasanju jedan od sekretara pozivačc delegate poimence, a oni glasaju rečima »za« ili »protiv«. Po svršenoj prozivci, pTOzivače se još jednom oni delegati, koji se ne odazovu prvog puta, pa če tek posle toga pretsednik objaviti, da je glasanje zaključeno. § 62. Tajnim glasanjem glasa se pri izboru pretsedništva i pojedinih odbora skupštine i u slučajcvima predvidenim ovim poslovnikom. Ovo glasanje vršiče se lističima. Svi lističi, kojima se glasa, moraju biti jedne vcličine, jedne boje i jednog oblika sa žigom. Delegati če jedan za drugim po prozivci sekretarovoj puštati svoje li&tiče u kutiju, koja če biti na stolu pretsedništva. Ove glasove brojače tri delegata, odredena od pretsednika i potvrdena od skupštine. Ako ima više grupa, treba po mogučnosti uzeti u obzir sve. Disciplinski red za delegate. § 63. Skupštini pripada isključivo pravo da u svojoj sredini održava red preko svoga pretsednika, rediteljskog i disciplinskog odbora. § 64. Disciplinske kazne, kojima se delegati mogu kazniti jesu: 1) opomena na red; 2) zapisnička opomena na red; 3) oduzimanje reči; 4) gubitak prava učešča na pojedinim sednicama skupštine; 5) gubitak prava daljnjeg prisustvovanja ovoj skupštini; 6) podnošenje optužnice redbvnom staleškom sudu. Delegat može da bude prema težini prestupka kažnjen isključenjem najviše od tri sednica. Prve tri kaznc izriče pretsednik. O isključenju sa sednica odlučuje skupština bez rasprave, i to na prijavu pretsednika ili 15 članova skupštine, koji podnose pismenu prijavu s potpisima disciplinskom odboru skupštine, koji sastavlja i predlog za podnošenje prijave staleškom sudu. Disciplinski odbor skupštine izabire se na svakoj skupštini jcdnako kao i svaki drugi stalni odbor. Taj odbor radi u skupštini permanentno te odlučuje odmah posle prijave predloga i raspravlja svaki predmet kao hitan. Svaki sc delegat bezuvetno mora pokoriti odlukama skupštinskog disciplinskog odbora. § 65. Opomenom na red kaznice se svaki delcgat, koji bude svojim govorom ili inače svojim ponašanjem na skupštini narušavao red i propise ovog poslovnika. § 66. Zapisničkom opomenom na red, koja če se zabeležiti u zapisnik skupštine, kazniče se svaki delegat, koji je u istoj sednici Mo več ranije opomenut na red. Da li če se druga opomen,a izreči kao obična ili kao zapisnička, zavisi od nahodenja samog preteednika. § 67. Oduzimanjem reči kažnjava se: 1) svaki delegat, koji bi prilikom svoga govora narušio red, a več je ranije na istoj sednici bio kažnjen zapisničkom opomenom na red; 2) svaki dclcgat, koji u toku svoga govora več dva put nije hteo da posluša pretsednika ni da se pokori odlukama. § 68. Kaznom isključenja kažnjava se svaki dclegat koji vreda vlasti i slično, koji vreda i kleveta dekgate, članove JUU, stalež i t. d. ili se prema skupštini ponaša nepristojmo, ili ako sa ne pokorava opomenama njenog pretsednika, a naročito u pogledu izvršenja kazne. Istom če se kaznom kazniti i delegat, koji pravi nered ili sprečava red u sednici. § 69. Delegat, koji je kažnjen kaznom privremenog isključenja sa skupštinske sednicc, dužan je ukloniti se odmah iz skupštinske dvorane. U slučaju protivljenja, odrediče pretsednik, da se kažnjeni delegat silom ukloni iz dvorane. Ako bude potrebno, pretsednik če privremeno prekinuti sednicu. Uklanjanje izvodi rediteljski odbor. Sekcija (društvo), na čije se teritoriju vrši skupština, daje potreban broj redatclja s pretsednikom redateljskog odbora. Pretsedniku redateljskog odbora mora se bezuvetno pokoravati svaki član i učesnik skupštine. Članovi redateljskog odbora imaju na ruci poseban znak. § 70. Delcgat, protiv koga se predlaže kazna privremenog isključenja sa sednice, ima pravo da govori u svoju odbranu, i to najviše pet minuta. Tom prilikom ne vrši se nikakvi drugi pretres. Ako se predlaže isključenje za više delegata zbog zajedničke krivice, onda ima pravo govoriti u odbranu samo jedan od njih u ime sviju, ali njegov govor može trajati najviše 15 minuta. § 71. I kazna oduzimanja reči i kazna isključenja sa sednice skupštine bide uvek zabdežena u zapisnik skupštine. Kazna isključenja povlači gubitak dnevnice za vreme isključenja. § 72. Ako sednica postane burna, pretsednik če najpre opomsnuti delegatc. da ce prekinuti sednicu, ako se mir ne povrati. Ne bude li takva opomena unurila ddega e toliko, da ,sc rasprava moze mirno saslusati, pretsednik može prekinuti sednicu za neko vreme. Po isteku toga vremena sednica se ponovo otvara. Ako se na istoj scdnici ponovi nered, pretsednik če istu zaključiti i zakazati iduču sa starim dnevnim redom u odredeno vreme. U toj novoj sednici če se na prvom mestu pre svega i bez ikakve diskusije rcšavatio predlogu pretsednika, ako bi ga bilo, i o prouzrokovačima nereda na prošloj scdnici. Pretsednik može dopustiti ovima da se dotični opravdaju ili objasne svoj postupak. Odluke koje važe za delegate važe analogno i za sve punopravne članove skupštine. (Dalje prihodnjič.)