KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 23 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Maja 1929.
PATENTN! SPIS BR. 5886
Holzverkohlungs-Industrie A.G., Konstanz u Badenu, Nemačka.
Postupak za oplemenjivanje metil-hidroksklnih ulja.
Prijava od 31. januara 1928.	Važi od 1. juna 1928.
Pri obradi sirovog m?lil hidroksida u metanol (metil-alkohol) dobi aju se’ kao pari-na ulja metil-hidroksida, a to su smeše materija promenljivog sastava, koje sadrže između ostalog proste i pomešane alifatične ketone zasićenog i nezasićenog karaktera, zasićene i nezasićene alifatične aldehide i alkohole mesitil oksid, furan, silvan i raz^e druge materije nezasićenog karaktera, zatim visoko molekularne kondenzacione proizvode i smolaste materije nepoznatog sastava, koje ključaju između 70" i 26o° i imaju specifičnu težinu od 0.83 do 0.90.
1 pored svojih odličnih osobina za ras-tvaranje celuloznih derivata, simla, ulja, masti, voskova i tome slično, ulja melil-hidroksida se ni su do sad mogla upotrebni za tu svrhu, pošto imaju od tamno-žutog do mrkog i neprijatan, štipajući vrlo škodljiv miris.
Po ovom pronalasku mogućno je drvena ulja temeljno oplemeniti t. j. oduzeli im tamnu boju i miris a da njihove inače dragocene osobine ne trpe usled toga — i to time što se ta ulja u vidu pare, prvenstveno na temperaturama preko 300“ C na pr. između 409 i 500° C vode preko katalizatora, koji neprijatno zaudarajuće i obojene supsiance razlažu ili preobraćaju na višim temperaturama.
Kao takvi katalizatori uzimaju se u obzir na pr. oksidi teških metala, koji se sa korišću primenjuju u fino usitnjenom stanju, na pr. oksid nikla, oksidi mangana i gvožđa.
Dejstvo katalizatora se može poboljšati još i time, što se isti upotrebljuju na nosačima, koji eventualno i sami mogu imati katalitič<e osobine. Malo oksidirani gvozdeni sunđer jeste na pr. dobar katalizator, pošto on po površini ima oksid teškog metala gvozdeni oksid — u fino razdeljenem obliku. Dejstvo ovog katalizatora se može još i dalje poboljšati time, što se isti može upotrebiti kao nosač nekog drugog katalizatora, na pr. mangan oksid. Naročito se dobri rezultati dobijaju, ako se kao nosači izaberu porozne ili materije sa velikom površinom kao na pr. aktivirani u-galj, plavac, silika-gel, žareni bauksit. Pri izboru katalizatora mora se naravno uzeti u obzir sastav drvenog ulja za obradu, da bi se postigla najpovoljnija izkorišćenja.
Odlični se katalizatori dobijaju na pr. na taj način što se gvozdeni sunđer ili plavac potapa u rastvor nikl-acetata ili mangan-acetata, suši i zagreva u vazdušnoj struji do 350—400" C.
Katalizatori gube pri upotrebi posle iz-vesnog vremena svoje dejstvo. Ali se oni mogu lako regenerisati na taj način što se obrađuju sa oksidišućim gasovima ili parama, na pr. vazduhom na višim temperaturama. Pošto su temperature regenerisanja iste kao i reakcione temperature, to treba prvenstveno postupati tako, da se u istoj aparaturi i pri od prilike istoj temeraturi naizmenično provode pare ulja metil-hidro-
Din. 5.
oksida i vazduh ili vazduh i vodena para kroz reakcioni prostor.
Zbog svog promenljivog sastava sva ulja metil-hidroksida ne mogu se na isti način obrađivati. Korisno je na pr. da se pare razređuju sa drugim gasovima ili parama. Kud-kad može na pr. bili preporučljivo da se ulja metil-hidroksida prevode destilacijom sa vodenom parom u parno stanje. Međutim može se želeti i da se razrediva-njem ublaži žestina reakcije. Naročilo povoljno dejstvo postiže se time, ako se kao sredstvo za razblaživanje upotrebi vodonik sam ili u smeši sa drudim gasovima ili parama, pošto se na taj način uopšte povoljno utiče na iskorišćenje.
Ovom obradom se obojena i neprijatna mirišuća ulja metil-hidroksida preobraćaju u materije blagog mirisa i bistre kao voda, koje se u datom slučaju još i destilacijom mogu razložiti u više frakcija. Pri oplemenjivanju gubi se razlaganje samo mali pro-cenat upotrebljene količine, pri čem s jedne strane postaju teško isparljive ugljenič-ne materije, koje se talože na katalizator, a s druge gasni proizvodi sa visokom sa-držinom vodonika.
Primeri:	1. Lako ulje metil-hidroksida
15
(D^ = 0.86) vrlo oštrog mirisa i tamno žute boje vodi se kroz jednu cev u vidu pare na oko 450°. Ova cev je napunjena katalizatorom gore opisane vrste na pr. nikle-nisanim gvozdenim sunđerom, manganisa-nim gvozdenim sunđerom. Dobija se uljasti reakcioni proizvod blagog mirisa, koji pri deslilaciji daje kao voda bistre, prijatno mirišuće frakcije.
2.	Lako ulje metilhidroksida (d|^ = 0.86)
vrlo oštrog mirisa i tamno žute boje provodi se u obliku pare sa vodonikom kroz
jednu cev zagrevanu do 400	480°. Ova je
cev ispunjena niklenisanim ili manganisa-nim gvozdenim sunđerom. Dobija se reakcioni proizvod, koji po destilaciji daje kao voda bistru prijatno mirišuću tečnost. Reakcioni proizvod se može eventualno, pri-menjujući poznale metode, razložiti u više frakcija.
Patenfni zahtevi:
1.	Postupak za oplemenjivanje meti!-hi-droksidnih ulja, naznačen time, što se ova ulja u parnom stanju celishodno na tempe-ralurama iznad 300" prevode preko katalizatora.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se kao katalizatori upotrebljuju oksidi teških metala.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se upotrebljuju više katalilički dejstvujućih materija i to tako, da jedna od njih služi kao nosač za drugu odnosno za druge.
4.	Postupak po zahtevu 1	3, naznačen
time, što se upotrebljuju katalizatori, koji se nalaze na nosačima prvenstveno od materijala sa velikom površinom.
5.	Postupak po zahtevu 1	4, naznačen
time, što se pare metil hidroksidnih ulja upotrebljuju u smeši sa drugim gasovima ili parama.
6.	Postupak po zahtevu 1—5, naznačen time, što se pare ulja metil hidroksida prerađujući u smeši sa vodonikom u prisustvu ili odsutnosii drugih gasova ili para.
7.	Postupak po zahtevu 1	6, naznačen
time, što se naizmenično prevode preko katalizatora pare metil-hidroksidnih ulja u prisustvu ili odsustvu drugih gasova ili para i oksidišuće dejstvujući gasovi ili pare na pr. vazduh na visokim tempereturama, prvenstveno iznad 300".