»Горски вијенац« као народно дјело.
Мићун М. Павићевић — Загреб.
Умире Владика Раде на рукама својега тјелохранитеља, смож-
ден, растрган и измрцварен, колико тешком бољком, која га je
годинама подгризала, толико и душевним бригама. Око његова одра
шћућурили ce прекрштених руку и стиснутих вилица: војводе,
сердари и капетани, нарочито из Катунске Нахије, којој je и он
припадао.
Људи ce скаменили и једва чујно проговорили:
— Грехота, какав човјек умире!
Владика, иако y претпошљедњем ропцу, чуо, и не отварајући
очи, слабим гласом одговори:
— A колико je оваквих владика умрло, чува-
јући говеда по кршевима црногорским, да ce за
њих и не зна!
Ништа тако, као ова мудра владичина бесједа, не потврђује и
једну другу истину: да je његово најславније дело: »Горски ви-
јенац« — продукт ума, срца и разума тих незнаних »владика«,
рођених на голом камену, y сваком црногорском племену.
Владика Раде je, као најизразитији црногорски тип, још y
најранијој младости обогатио своју душу на рођеном огњишту на-
родним фолклором: пјесмом, причом, пословицама и доскочицама.
Сва његова пјесничка и филозофска дјела носе на себи дубок
печат народнога блага.
»Горски вијенац«, изузев посвете »Праху Оца Србије« и моно-
лога владике Данила и игумана Стефана, као и Кола, није ништа
друго до чиста народна етика, епика, филозофија, празновјерје и
поглед на живот и свијет ортодокснога црногорскога сељака: јунака,
човјека. главара и племића.
Владичин тјелохранитељ, Радован Мрчарица, из Пипера, по-
слије своје емиграције y Скадар, није крио постанак и историјат
»Горскога вијенца«.
Владика je, говорио je Мрчарица, позвао био на Цетиње од
свакога црногорскога племена по једнога најумнијега главара и
12 Мићун M. Павићевнћ;
народнога првака. Иуна два мјесеца дана држао их je o свом
трошку и редовно свакога дана до иозно y ноћ са њима водио
разговоре o cbiîm гранама народнога живота, нарочито o обичајима,
вјеровањнма, историји, традицији и филозофији. Није било ни
једнога од главара, који није знао и умш да својим оригиналним
и простосрдачним иричањима обогати духовну ризницу својега по-
главара. У томе ce нарочито истш1,ао чувени народни мудрац, Сула
Радуловић, из племена Комана. Његове филозофске сентендије,
афоризми. изреке и пословице, владику су толико занијеле, да му
je као y шалн приговорио:
— Ти ce, Сула, нс бојиш на памет ни једнога Црногорца?
— Не, господару, ни тебе, само да оставиш двије ствари!
— Које с-у то ствари?
— Да не узимаш перо y руке и да не слазиш y Котор! Значи: да ce не
оави писањем (С\'ла je био неписмен) и да не путује по свијету и црпе знање
цивилизованих народа,
Када je Владике Раде на овај иачин дошао до цјелокупне
иародне етике, он je иослије сваке сједнице тај огромни материјал
иропуштао кроз свој духовни лабораториум. У мрачној манастир-
ској ћелији, настројен и инспирисан, компоновао je y глави сваку
ријеч и речениду својих сабесједника и сарадника, па слуги Радо-
вану наређивао да запали луч док не пренесе на хартију кон-
струисане мисли.
' Ето, y таквом »бијелом сијању« родио ce и овапутио »Горски
вијенац«.
Као што ce зна, његово прво издаље штампано je y Бечу
године 1847.
Карактеристично je, да je »Горски вијенац«, који je доживио
био толико издања на обадвије азбуке, први иут објављен y земљи
свога аутора и господара истом године 1913, и то y издању иоцрно-
горченога Нијемца — Рајнвајна. Међутим, »Балканска царица« од
Николе I прештампавала ce од године до године o државном
трошку на Цетињу, иако су магазини државне штампарије били
крцати ранијим издањима!
Вукове »Српске народне пословице« штампане су
први пут на Цетињу године 1836, и посвећене владици — дак ле
II y н и X j е д a н a е с т г o д и н a p a н и j е o д »Г o p с к o г a в и-
јенца«.
Горски вијенац каи народно дјело.
13
Мићун JV\. Павићевић
Колико су »Пословице« утицале на »Горски вијенац«, ево поје-
диних локализација, сравњења и упоређења:
»Без неке није« — (»Српске народне пос-ловице«)
»Свак je доша ко je од потребе
Ал нијесу пет Мартиновићах,
И није им без неке невоље.« — (»Горски Вијенац«)
»Брат je мио, које вјсре бно.« — (С. Н. П.)
»Брат je Турчин свуд један другоме.« — (Г. В.)
»Вјетар капом ћерати.« — (С. Н. П )
»Или вјета.р ћерат са капицом.« —■ (Г. В.)
»Врана врани очнју н*^ вади.« — (С. Н. П.)
»Врана вранп очи не иувади.« —■ (Г. В.)
14 Мићун M. Павићевић:
»Гори су потурчењаци него Турци.« — (С. Н. П.)
»Потурица гори од Турчина.« — (Г. В.)
»Жене су да зборе, a људи да творе.« — (С. Н. П.)
»Људи трпе a жене наричу.« — (Г. В.)
»Забада трн y здраву ногу. « — (С. Н. П.)
»Што зборите јесте ли при себе,
Трн y здраву ногу забадате.« — (Г. В.)
»Заклала га лушка црногорока.« — (С. Н. П.)
»Видите ли онога кадије,
y њега су медене ријечи,
Заклала га пушка црногорска.« — (Г. В.)
»Зло годиште рода иште.« —■ (С. Н. П.)
»Зло ce трпи од страха горега.« — (Г. В.)
»Ко ce топи за пј«ну ce хвата.« — (С. Н. П.)
»Ко ce топи хвата ce за пЈену.« — (Г. В.)
»Иза свакога дажда сунце грије.« — (С. Н. П.)
»Иза туче ведрије je небо.« — (Г. В.)
»Или куј ил не мрчи гаћа.« — (0. Н. П.)
»Што ce мрчи када коват нећеш.« — (Г. В.)
»Кад грми свак ce себе боји.« — (С. Н. П.)
»Небо нема без грома цијене.« — (Г. В.)
5>Кучку уби или ждрвше сломи.« —. (С. Н. П.)
»Док погине кучка или ждрвњи.« —■ (Г. В.)
»Како тићи опрнате тако и подијећу.« — (0. Н. П.)
»Тек соколу прво перје никне,
Он не може више мировати.« —■ (Г. В.)
»Ко разгађа не погађа.« — (0. Н. П.)
»Ко разгађе y нас не погађе.« — (Г. В.)
»Матора дрва не даду ce пресађивати,
Прут док je млад ваља савијати.« — (С. Н. П.)
»Старо дрво сломи не исправи.« — (Г. В.)
»Нагазио на сугреб.« — (С. Н. П.)
»Неки кажу: на сугреб je стала.« — (Г. В.)
»Ни једно зло не долази без велике прћије.« — (0. Н. П.)
»Зла под небом што су сваколика,
Човјеку су прћија на земљу.« — (Г. В.)
»Паде Плива y Врбас, и изгуби свој глас.'« — (С. Н. П.)
»Мањи поток y виши увире,
Код увора своје име губи.« — (Г. В.)
»Прођ ce врага, не ћерај му трага.« — (С. Н. II.)
»Удри врага, не остав му трага.« — (Г. В.)
»Рђом капо дож му je кољена.« — (0. R П.)
»Рђом капа док му je кољена.« _ (Г. В.)
»Тако ове пости за пса не испостио.« —■ (С. Н. П.)
»Часне пости за пса испостио.« — (Г. В.)
»Тако своју ђецу печену не ио.« — (0. Н. П.)
»Своју ђецу на н> печену ио.« — (Г. В.)
Горски вијенац као народно дјело. 15
»Тако ce y три лика не обрнуо.« — (С. Н. П.)
»И y лик ce манит обратио.« — (Г. В.)
»Тако y манити вјетар не ударио.« — (С. Н. П.)
»У манити вјетар ударио,.« — (Г. В.)
»У добру ce лако поднијети.« — (С. Н. П.)
»У добру je лако добро бити.« — (Г. В.)
»У кам ударио.« — (С. Н. П.)
»Турци, браћо, y кам ударило.« — (Г. В.)
»Да je и ђе брата y свијету, да пожали ка. да би помогао.« — (С. Н. 11.)
»Да je игђе брата y свијету,
Да пожали ка да би помога..« — (Г. В.)
»Прошао кроз сито и решето.« — (С. Н. П.)
»Ја сам проша сито и решето.« — (Г. В.)
»Два хата на једним јаслима не могу бити,
Једна кожа не може два меса дати.« — (0. Н. П.)
»Нема капе за по двије главе.« — (Г. В.)
»Држи ce ка пјан плота,
Држе ce плота, Вукота.« — (С. Н. П.)
»Ка пјан плота када ce прихвати.« — (Г. В.)
»Тако ми ce траг по трагу не ископао,
као шаренијема коњима.« — (С. Н. П.)
»Траг ce грдни његов ископао,
Као што je шареним коњима.« — (Г. В.)
»Тешко земљи куда војска прође,
И дјевојци која сама дође.« — (С. Н. П.)
»Тешко земљи куда прође војска.« — (Г. В.)
»Сјеме му ce затрло.« — (С. R П.)
»У њиву му сјеме скаменио,
y жену му ђецу скаменио.« — (Г. В.)
»Тако ми ce вино на крсно име y крв не прометнуло.« — (С. Н. П.)
»Крвљу крсно име прославио.« — (Г. В.)
»Тако ми ce огњиште на крсно име мојијем пуњем не угасило.« — (С. Н. П.)
»Не предава пуња ни проскуре.« — (Г. В.)
»Тако ми ce свака работа не закаменила.« — (С. Н. П.)
»Свака му ce сатвар скаменила.« — (Г. В.)
Овамо иду и изреке узете из народа:
»Или си вук или лисица.« — (Н.)
Ил сте вуци или сте лисице.« — (Г. В.)
»Не буди ми бухе y кожухе.« — (Н.)
»Пробуди му бухе y кожухе.« — (Г. В.)
»Уста су јој ка паром прорезана.« — (Н.)
»Уста су јој паром срезана.« — (Г. В.)
»Лепша je од виле и срце ми je понијела.« — (Н.)
»Љепша му je од бијеле виле,
16 Мићун M, Павићевић:
Живо ми je срце пониједа.« — (Г. В.
»Потамани ка скакавац поље.« —■ (Н.)
»Ка скакавац ка,д поље опусти.« — (Г. В.)
»Долази му ва ћуку тица.« — (Н.)
»Дан и народ као ћуку птица.« — (Г. В.)
»Грије ce према сунцу.« — (Н.)
»И грије ce мирно лрема сунцу.« — (Г. В.)
»Виђи како ce јалове облаци.« — (Н.)
»Ђе с' пода мном јалове облаци.« — (Г. В.)
»Да ми нијс жа. фишек пуца би.« — (Н.)
»А жа ми je фишек оштетити.« — (Г. В.)
»Држи змију y њедра.« —■ (Н.)
»Што гојимо змију y њедрима.« — (Г. В.)
»Улеће ми муха y нос и наће ме нека штета).« — (Н.)
»Улеће ми једна муха y нос,
Штета he ме нечесова наћи. — (Г. В.)
»Нешто ме срби длан, биће пара.« — (Н.)
»Како су ме длани засрбјели,
Да ce xohe ko ђе посвадити,
Бисмо гдобе големе узели.« —. (Г. В.)
»Запјева ми ухо, биће добар глао.« — (Н.)
»Лијево ми ухо сад запоја,
Ја ce надам веселоме гласу.« — (Г. В.)
»Од старости више бруке нема,
0 старости пртено оружје.« — (Н.)
»Куд ће више бруке од старости.« —• (Г. В.)
»Живи таман ка миш y тикву.« — (Н.)
»Миш y тикви што je него сужањ.« — (Г. В.)
»Није вино пошто je и било.« — (Н.)
Није вино пошто приђе бјеше.« — (Г. В.)
»Ућераћу ја њему памет y главу.« — (Н.)
»У главу ми памет ућерасте.« — (Г. В.)
Тако je позајмљен и израз »Како једна прекоморска тица«.
Све ово и безброј других позајмица, варијација и парафраза,
унесене су Његошевом руком y рукопис »Горскога вијенца«, i;ao
чист продукт његова ума, као што рекосмо, једа-
наест година послије публикације »Српских на-
родних пословица«.
Чак и данас знатан дио ових крилатица, афоризама и пооло-
вица, чисто народних, научењаци, филозофи, књижевници,
бесједници и политичари, узимају као мото при писању својих
дјела и говора и обиљежавају Његоша за њихова творца!
Зар то није један тешки гријех према духовним народним теко-
винама, ништа мањи него онај народни и Његошев према Вуку
Горски вијенац као народно дјело. 17
Бранковићу и краљу Вукашину, који, по њима, вјековима, прави
здрави, носише жиг издајника? ...
Ако ce упустимо y дубљу синтезу и анализу праизвора разних
бајања. гатања, мађијања, лијечења и уогапте сујевјерја, с којима
je Његош тако вјешто, класично и пластично гарнирао и декорирао
»Горски вијенац«, увјерићемо ce да су и миалн и мотиви и рече-
нице узете и копиране са богатога врела народнога живота. У скла-
пању, претакању и композицији ове гране народног фолклора, вла-
дика je збиља био генијалан.
Узмимо само неколико примјера:
»Не прелаз' ми преко пушке, Бајко,
Но ce натраг преко н.е ловрати.«
Зар то није чисто народно празновјерје, које ce и данданас
одржало код Црногорапа?
Кад човјек, ратник, ајдук, ловац, војник, сједи н поред себе
постави велику пушку, a неко наиђе и преко ње пријеђе, он ће му,
y страху да му ce какво зло не догоди, рећи:
»Не прелзи ми преко пушке, но ce врати на-
^     ■ »Да ну, Бајко, пуни ми y око,
Јер ми ce je грдно натрунило.«
Свакидашње народно лијечење. Кад човјеку улети прапгана y
OKO OH he одмах другу до себе: »А д a н y, п y н и м и y o к o ,
јер ми улеће некакав ђавољи трун.« Друг му подигне
трепавицу и три пута духне.
»Укрешите који да пушимо,
То je душа вјери пророковој,
Не ће бити жао ефендији.«
Црногорац вјерује, да je Турчину најмилија жена, добар коњ
и дл'ван са усјеке. За то и вели: »Кад оћеш да почастипг
Турчина, баци пред њим тоболац дувана и укре-
шиму. Тојезањегадуша.«
»Како смрде ове потурице,
Опажаш ли ти што гођ, Рогане?«
»С M p д и к a T y p ч и H,« вели Црногорац.
»Не ваља ce бити кукавица,
Али не знаш, рђа те не била,
Да су оно шћери Лазареве.«
18 Мићун Mt Павићевић:
Легенда код Црногораца, да су ce послије Лазареве погабије
његове ћерке претвориле y црне птице кукавице. Убити кукавицу
то je велики гријех.
»Али од ње ништа боље није,
Но пас пружит одзгор с врх хаљина-«
Ријеч je 0 мори.
Кад ce Црногорац Црногорцу жали, да га при опавању при-
тиска некак.ва мора, овај ће му обично рећи: »Кад лежеш да
спаваш, метни пас с врх хаљина са којима ce по-
криваш, па ce не бој ништа.«
Има безброј сличних примјера, o којима ће бити опширније
речено y мојој посебној расправи: »Њ егош и народне умо-
творине«.
Je ли и y колико »Горски вијенац« историјско дјело, како га
то Његош крсти, то ће бити предмет нарочите расправе. Наиоме-
нућемо одмах да je Стеван Перков Вукотић, с Чева, савременик и
први савјетник владике Рада, човјек толико моћан да je рекао
владици да ће учињети да ce нико више не купи на Цетињу, једном
приликом рекао своме сину Петру, доцнжје војводи и тасту књаза
Николе, ово: »Владика Раде y »Горском вијенцу« пјева:
»Чево равно гнијездо јуначко.« Таман, како му je
Чево равно тако му je и цио »Горски вијенац«
истинит! Оно што сам му прича j a и други Црно-
горци из историје, то je он на своју руку изопа-
чио. Наводио воду на свој млин и измишља ју-
наке ђе их никад није ни било. И сама »Бадња
Вече« измишљена je.
Владика je био доста ћудљив и осветољубив.
То најбоље знамо ми који смо ce с њ-им јакали. Eio
и Вукчевиће, из Љешанске Нахије, који су били
б)рчне главе племена, није хтио ни споменути y
»Горском вијенцу«, само радж тога што му један
Вукчевић на скупу рече тешку ријеч.«
»Горски вијенац« je en и драма. Више драма, иако тешка и
техннчки неизводљива. Главни јунаци су можда и постојали, али
не ни они сви. Кроз владику Данила и игумана Стефана протоворио
je више аутор него његова околина. Кроз сва остала лица, говори
црногорски народ, изузев y »Колима«, која су Црногорцима чак и
Горскн вијенац као народно дјсло. 19
2*
данас туђа, хладна и наметнута, макар их и несвјесно пјевали и
рецитова:ш, као ласкаве историјске епизоде. Народна црногорска
хора немају ништа заједничко, сем дијалектике са колима y »Гор-
ском вијенцу«.
Његош je y свим својим дјелима, свјесно и опрезно, знао
искористжти дјела великих свјетских узора који су му били ре-
довни духовни другови, пријатељи и обожаваоции. Али »Горски ви-
јенац« je y првом реду народно дјело, прековано на умјетнички нако-
вањ »сочинитељев«. Можда je препјев са чисто књижевнога, умјет-
ничкога и естетсвога мјерила, високо над матицом; али ми желимо
да ce и матица пронађе са свом њеном простотом и наготом, али и
класичном љепотом.
И неписмени Црногорац, y свакој згоди, при конверзацији, радо
цитира читава поглавља из »Горскога вијенца«, с увјерењем да су
то народни, a не Његошеви стихови.
Колико je збиља Његош y овом свом дјелу унио и чистога
народнога десетерца, са којим и данданас нико тако богато не раопо-
лаже као Црногорац, o томе ће бити ријечи на другом мјесту и
другом приликом.
Није тешко запазити чињеницу, да je Његоша, кад ce и за час
склизнуо са народнога десетерца, изневјерила и инвенција и фанта-
зија и емоција, па чак и богатство народнога језика.
Узгред буди речено, он je био жртва своје литературе. Огуда,
избија скоро са свакоје странице и из сваке друге реченице старо-
словенски језик — русизам.
И сам књаз Никола, сродник владичин, истина нешто суревњив
према пјесничком генију свога сродника, гледао je на »Горски ви-
јенац« као на народни пјесмотвор.
Негдје године 1909, упитао je он писца ових редака, шта мисли
0 »Горском вијенцу«.
— »Горски вијенац« je, господару, црногорска
пјесма над пјесмама коју je дао наш Омир_ народ!
—. Виђн ти њега, галијота! Црногорска, црно-
горска! — народна и то, великијем дијелом, чев-
ска и команска!... (Племена из којих су поникли Стеваи
Перков и Сула Радов, народни филозофи.) Но што мислиш: ко ће
још послије моје »Балканске царице« читат »Горски вијенац«?
(По казивању проф. Мих. Вукчевића y напису »Рестаурација Би-
љарде«, то исто питање књаз Никола стављао je y Симу Матавуљу.)
20 Мићун M. Павићсвић:
Ућутао сам, јер o »Балканској царици« ни тада, као ни сада
нијесам имао тако високо мишљење као што Je имао њен аутор.
Свестрано испитивање »Горскога вијенца« и његова нероман-
тичарска анализа и савјесно и објективно ранжирање, из љубави
према истини и науци, ништа неће одузети од ореола и бесмртности
цетињскога пустињака и ловћенскога Прометеја.
Славу великога Шекспира, некада путЈ-јућега глумца, не умањп
ни велики Толстој, некада севастопољски потпоручник _ »Ромео
и Јулија« остаће кроз вјекове најкласичнија творевина људскога
духа, a »Горски вијенац« највеличанственији споменик црногорске
мудрости, славе и прегнућа. Као што je неко само кодификовао
народну поезију o Троји и Одисеји, тако je исто и Његош, с изу-
зецима Кола и монолога владике Данила и игумана Стефана, a ca
већ раније прилремљенима и наведеним народним предањима
само кодификовао народне умотворе. То, y неколико, признаје и сам
Његош потписујући ce »сачинитељ« и »сочинио«, _ скројио.
с a с т a в и 0, као што и гуалари што не пјевају него састављају
старе мотиве око нове грађе. »Горски вијенац« je, дак,ле, народно
дјело. То ce види и по томе што Његош y другим дјелима није
Његош Kâ.0 y » Горском вијенцу«.
Његошу — Његошево, a народл- — народно. То налаже правда,
истина, морал и научно и књижевно поштење.
И 3 в 0 p и :
Ц p н 0 г 0 p ц и y п p и ч a :ii a и a н е г д o т a м a,« из XXV књига од Ми-
ћуна Павићевића.
»Његош и народне y м o т в o p и н е,« y рукопнсу од Мићуна Пави-
ћевића.
»Српске народне пословице,« од Караџића, Биоград, државно
издање 1900.
»Г 0 p с к и в и j е н a ц,« издањс С. Б. Ццијановића, Београд, 1920.
Résumé.
Le »Gorski Vijenac« comme oeuvre du peuple.
On a écrit beaucoup d'études sur le »Gorski Vijenac« qui sont
pleines d'inspiration, d'enthousiasme, et de panégyrique à l'adresse
du Vladika Rade. Mais tous ces écrivains de compte - rendus, de cri-
tiques et de hymnes ne se sont pas occupés des sources, de l'essence
et de l'originalité de cette ouevre.
Горски вијенац као народно дјело. 21
Je suis né, poir ainsi dire, au coeur de la région d'où le Gorski
Vijenac est issu et où son auteur est né.
Quand j'étais encore tout petit, mon grand - père en ligne latérale,
le célèbre Bajo Ibrov, analphabète, qui était garde du corps du Vladika
Rade et mourut dans sa 115^ année, me récitait des vers et de la philo-
sophie du »Gorski Vijenac«. Mon père, l'un des plus célèbres guslars
en Monténégro, faisait de même. Toujours, quand ils voulaient souligner
leur pensée, ils commençaient par dire:
»11 y a longtemps que le peuple a dit (ceci et cela)«, au »avec
raison, le peuple a dit«, au ceci a été dit le mieux par nos vieux« etc.
Et c'étaient toujours des vers que le Vladika Rado a insérés dans le
»Gorski Vijenac« comme siens.
En feuilletant le »Gorski Vijenac«, et en le comoarant aux «Pro-
verbe populaires serbes« de Vuk que j'ai entendus directement de
la bouche du peuple, je suis parvenu au résustat que le »Gorski Vijenac«
est, en premier lieu, l'oeuvre du peuple, en second lieu, l'oeuvre de
Njegoš, et j'ai prouvé cela par les citations de mon étude.
En tout cas, Njegoš était grad dans l'art de réunir, de foudre et
de composer de folklor.
Le lecteur peu instruit, et même savant qui n'est pas originare
du Manténégro, n'aperçoit pas, au premier moment, ces emprunts.
Comme nous l'avons dit, le »Gorski Vijenac« est, en premier lieu,
la sagesse, la morale, la poésie épique et la philosophie nationale des
Monténégrins, prédécesseurs et contemporains du Vladika Rade. 11 n'a
pas dit cela nulle - part dans le »Gorski Vijenac«, et il a, également,
passé sous silence les emprunts importants faits aux chansons nationales.
A Njegoš, ce qui est de Njegoš, au peuple, ce qui est du peuple.
La justice, la morale et l'honnêteté scientifique et littéraire commandent
cette constatation.
Les découvertes de mon étude que j'ai publiées uniquement par
l'amour de la vérité et de la science, des gens de lettres du pays natal
du Prométhée du Lovéen les ont, peut - être, omises par certaines raisons
sentimentales. Mais c'était un grave péché contre les créations du
peuple, non moins grave que celui du peuple et de Njegoš contre Vuk
Brankovié et le roi Vukašin qui, d'après eux, pour des sciècles, sont
restés traîtres.