KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 65 (5)
INDUSTR1SKE SVOJINE
Izdan 1. Jula 1931.
PATENTNI SPIS BR. 8145
Akciova společnost drive Škodovy Zavody v Plzni,
Praha,
Izravnavalačka sprava Prijava od 30. oktobra 1929.
Traženo pravo prvenstva
Sprave, k oj e služe za viziranje na suvu, ne mogu se kao takve upotrebiti na lada ma. To bi bilo moguče samo u slučaju, kad bi lada stajala potpuno mirno; takav slučaj se dešava samo izuzetno i samo za krafko vreme, jer lada obično ne stoji mirno ni u samom pristaništu, k oj e je zašti-ceno od udara talasa, jer ovde dolaze u obzir osim vetrova još i plima i oseka. Usled lih spoljašnjih uticaja če stalno da se klati lada, čak i koja se ne pogoni ma-šinama. To stalno klačenje lade nepovoljno bi u tičalo na rezultate merenja, u koliko oni ne bi bili eliminirani odgovarajučom s pravom.
U najnovije sa vreme u cilju uklanjanja uticaja, koji usled klačenja lade utice na merenje, upotrebljavaju naročiti aparati t.zv. gyroskopi ili t. sl., koji se bez razlike osni-vaju na principu zamajnih točkova. Upotre-ba takvih sprava za razne svrhe na ladama, daje tačne rezultate, ali im je mana suviše velika složenost i visoka cena. Postoji dekle težnja, da se ti nedostatci uklone drugim spravama, koji za praktične slučajeve orno-gučavaju dovoljnu tačnosl.
Takva sprava je predmet ovoga pronala-ska i služi za izravnavanje ladarskih aparata u vertikalnem i horizontalnom pravcu. Upotreba istih je vrlo raznovrsna i naročilo se može primeniti u sledečim speci-jalnim slučajevima:
. S. R.
navigacione aparate.
Važi od 1. novembra 1930.
8.	jula 1929. (Č.S.R.)
a)	za navigacione meračke aparate svake svrhe,
b)	za nišanske sprave topova na ladama,
c)	za obaračke mehanizme topova ha ladama-
Pronalazak se osniva na praktično tač-nom princivu, čije je objašnjenje kao i nekoliko primera upotrebe pronalaska prestavljeno na slikama 1 do 13.
Na sl. 1. je tačka o središte klačenja lade. Ceo sistem predmeta, koji se na la-di nalaze i zajedno se kreču sa istom, dat je u pravougaonom koordinantnom sistemu u odnosu na csovine X3 X , Y2 i Zx Z2 koji se seku u sredistu o. Krelanja su stvarno mnogo složenija i vrše se oko nekoliko središta, koja se ipak mogu zamenili jednim središtem, Šlo se vidi iz sledečega. Ceo sistem je dakle odreden još i trima ravnima, od kojih svaka prolazi kroz dve od pomenutih osa. Kada se ceo sistt m sasvim proizvoljno klali oko središta o, onda če ose zauzeti položaj obeležene sa X’, X’2 i Y’, Y’„ i Z', Z’.„ koji daju takoder i nagib nagnutih ravni X’, Y\ X’, Y’ ; Z\ Tt Z’2 i Z’, X’, Z\ X’2 prema ravni ravnoleže X, Yt X, Y2 i prema uspravnim ravnima Yj Z Y2 Z, i Z. X Xa. Pretpostavljajuči, da se sistem klati prvo oko ose X3 Xs. Položaji ose Xj X2 i ravni Y, Z, Y, Z3 ostaju pri torne nepromenljivi, dok medutim osa Y Y2 zau-zima položaj Y', V*., osa Z, Z2 zauzima položaj Z*j, Z“2, a ravan X3 Ya X3 Y2 zauzima
Din. 30.
položaj X, y\ X2 Y’, i ravan X, Z1 X, Z2 zau-zima ravan X,Z“1X2Z“,. Tako nagnuti sistem neka se klali oko ose Y’x Y’2. Pri torne ostaje nepromenjen položaj ose Y’, Y’» i ravni Xr Z‘\ X2 Z“2, dok medutim X, X, dospeva u položaj X’ X’,, osa Z“t Z1*^ u položaj Z’, Z’„, ravan Y’, Z Y, Z’., u položaj Y’, Z’, Y\, Z’2, a ravan X1Y’1 X2 Y’2 dospeva u položaj X’, Y’, X’2 Y’2. Dakle dolazi se do poznatog principa kardanskog z g lav k a, kod kojega u njemu obešeni predmet može da zauzme proizvoljne relativne položaje u prostoru.
Pretpostavimo, da se u središtu o kardanskog zglavka nalazi durbin oab, koji je prestavljen na sl. 2.’Ose Xj X2 i Yt Y2 kardanskog zglavka su horizontalne,a durbin je prema sl. 4. snabdeven horizontalnem linijom ab u polju vida. Neka je na sl. 2. prava AB proizvoljna horizontalna prava u prostoru. Ako pri horizontalnem položaju kardanskog zglavka durbin upravimo tako, da se nje-fiova slika horiz. linije ab poklapa sa pravom AB i fiksirajmo isti u tom položaju prema uspravnoj osi kardanskog zglavka. Kada se ose kardanskog zglavka izvedu iz svoga položaja makakvim uticajem, onda če osa viziranja durbina ležati u pravcu OD’, jer se i uspravno osa Zt Z2 kardanskog zglavka, prem n kojoj je durbin fiksiran izvodi iz svog položaja. Nagnimo po-moču kardanskog zglavka durbin tako, da vizirna linija OD seče pravu AB u tačei C. Dakle vizirna linija OD če biti horizontalna, a osa Z Z2 kardanskog zglavka če če se nalaziti u vertikalnoj ravni. Kada u tom položaju kardanski zglavak nagnemo tako, da slika linije ab durbina pokriva sa pravom AB, tada bi se kardanski zglavak ognosno njegove ose Xj X2 i Y, Y dovele u horizontalen položaj, a njegova osa Z Z2 u vertikalen položaj ili bi se isti u prostoru izravnao u osnovni položaj.
Opisana sprava omogučava održavanje vertikalnog i hcrizontalnog osnovnog položaja stalnim viziranjem durbina na horizontalna pravu u prostoru i poklapanjem horizontalne linije ab durbina sa tom pravom AB u prostoru. To pretpostavlja, da u prostoru postoji takva horizontalna prava. Za tu pravu ce prema pronalasku bi ra jedan odsečak horizonta, koji na slobodnom mo-ru može biti smatran kao prava, ma da je on stvarno luk.
Funkcija pomenute izravnalačke sprave je teoriski tačna samo onda, kada je središte kardanskog zglavka, u kome je durbin obešen identično sa fiktivnim središtem klačenja. U stvarnosti to se nikada ne de-šava. Naprotiv središte kardonskog zglavka stalno menja svoj položaj, pošto se ono čas više čas niže nalazi i us led klačenja
osciluje na razne strane. Postrana otstupa-nja su bez uticaja, pošto se ista dešavaju u pravcu horizonta, višinska otstupanja se dogadaju u vertikalnem pravcu na horizont i uzrok su pomenutih netačnosli. U sledečem če se ustanoviti stepen tih netačnosli Na sl. 3. je kriva a0 a, a. površina mora, čiji poluprečnik krivine Rje ravan srednjem poluprečniku zemlje. Središte vešanja durbina u kardanskem zglavku zauzima prili-kom klačenja lade najniži položaj 0, i naj-viši poležaj 0>. Vizirna linija na horizontu obrazuje u tim položajima sa horizontalnem ravni ugao «, i a2. Kada su višine tačaka i 02 iznad površine mora h1 i h„, onda se uglovi a1 i «2 odreduju frigonome-triskim odnosima:
cos
R
R + h
koji odnos ipak ne odreduje sa dovoljnom tačnošču veličinu ugla s obzirom na funkci-ju kosinusa malih uglova. Stoga je potrebno uvesti sinusni ili tangentni odnos, N. pr.
pri čemu je
ili
sin a v
1
R+h ’
1="|Z (R + h)! — R2.
Kada se pretpostavi k raj nji slučaj kod kojeg je h,=l m i h.=6 m, bobija se izmedu uglova a, i «» razlika A (“2 — «i)= = 2’47“ ili za svaki slučaj dovoljna tačnost za arlilertske sprave, kod kojih se obično zahteva tačnost jednog podeoka I. j. 3.373’ Pošto navedeni primer prestavlja jedru krajnost, k^ja se u stvarnosti nikad ne dc-gada, to če postignuta tačnost biti stalno veča. U koliko se tiče upotrebe opisane sprave za izravnanje kod drugih aparata, mora se za svaku ladu prvo odrediti stepen tačnost! sprave za izravnanje i prosu-diti, da li je ta tačnost dovoljna za odre-deni aparat i za njegov cilj.
Pronadeni princip oinogučava niz reše-nja sprava za izravanje, jer več i sam kardanski zglavak može da bude razno ko n struisan. Stoga ne mogu biti navedene sve moguče realizacije toga principa i samo su osnovna rešenja opisana.
Takvo je rešenje pretstavljeno na sl. 7,10,11 i 12, gde sl. 7. prestavlja spravu za izravnavanje, ko j a leži na konsolama 1 i 2. Te konsole mogu biti utvrdene na ma kojem predmetu lade n. pr. na lafeti topa, topovsko] kuli ili t. sl. Izmedu konsola je kardanski zglavak 3, u kojem naleže jedan vertikalni nosač 4. Taj nosač 4 nosi gore monokularni durbin 5 i dole teg 6. Durbin
je snabdeven vizirnom slikom prema sl. 4. Izravnalačka sprava udešava se rukom u osnovni položaj stalnim viziranjem durbina 5 na horizont, kao što je gore objašnjeno. Pošto je teg 6 na nosaču 4 stvarno klatno morajo se njegove oscilacije ublažiti. Na sl. 7 je u cilju uproščenja pretstavljanja ublaženje predočeno samo za jednu osici-lacionu osovinu. Na osovini 7 kardanskog zglavka 3 je pritvrdena lopatasta poluga 8. Poiuga 8 gnjura se u tečnost velike viskoznosti (ulje ili živa), koja se nalezi u sudu
9.	Oscilacije, upravne na osovinu 7, se dakle ublažavaju. Slično mogu biti ublažene i oscilacije u drugom pravcu ili u oba pravca od jedanput, ukoliko se loptasta poiuga (u ovom slučaju sa dve ukrštene lopate) dovodi u produženje nosača 4. (na sl. 7. nije pretstavljeno).
Na sl. 7. je šematički pretstavljena upo" treba izravnavalačke sprave za paljbu sa topovima sa normalnim spravama za vizi-ranje. Takvi topovi moraju uvek bitipeljeni u horizontalnom položaju palube lade. Pret-postavljajuči da je izravnalavačka sprava smeštena svojim konsolama 1 i 2 na lafeti topa. Njen teg 6 nosi vrh 10, koji se nala-zi iznad vrha 11, pritvrdenog na nosaču 12, koji je pritvrden na konsoli 1. Uvek, kada se vrh 11 nalazi lačno ispodvrhalO, može se top paliti. Na svaki način mogu oba vrha biti nameštena i na drugim me-mestima izravnavalačke sprave i lafete. Osim toga isti mogu biti zamenjeni meha-ničkim ili električnim kontaktima, koji kod dodira automatski siavljaju u dejstvo spra-vu za paljbu topa.
Sl. 10. pokazuje izravnavalačku spravu, koja je svojim konsolama 11 2 nameštena na stativu 7. U kardanskem zglavku 3 nalazi se opet jedan vertikalni nosač 4 koji je u tom slučaju ipak snabdeven panora-matičnim durbinom 5 i dole jednim polu-loptastim tegom ili loptastim sudom 6. Po-noramatični durbin 5 ima jedan nepokretni donji deo 8, dok se medutim njegov gornji deo 9 može obrtati oko vertikalne oso-"vine. Pomoču takvog durbina seobrtanjem gornjega dela može uvek vizirati na horizont, m a u kojem pravcu on ležao. Osim loga može objektiv 10 durbina da se obrne za izvesnu meru oko horizontalne oso-vine, da bi se izravnavalačka sprava mogla da upotrebi za razne višine iznad morske površine. Sud 6 izravnavalačke sprave is-punjen je živom, ali ne potpuno, kako bi se živa u njemu mogla slobodno da kreče. Ovim postrojenjem postiže se brzo ublaža-vanje klatna, koje je sastavljeno od nosača 4 i živinog tega 6. Takva izravnavalačka sprava može se korisno upotrebiti kod svih
aparata, koji su slično na stativu namešteni, kao što to pretstavlja sl. 11.
Si. 11. je analoga sa sl. 7. Ovde naleže izravnavalačka sprava sa svojim kardanskim zglavkom 3 u konsolama 1 i 2 i priivrde-na je ma na kom mestu ili ma kom objektu na ladi n. pr. na topovskoj lafeti. U tom slučaju je ipak u kardanskem zglavku obešen aparat za posmatranje ili merenje 9 n. pr. nišanska sprava za topove, na kojoj je priključen durbin 5 pomoču konsole 10. Durbin 5 ima dva objektiva 7 i 8, koji stoje upravno jedan prema drugom i snabde-veni su vizirnom slikom prema sl. 5. Ove vezirne slike predočuju se oku u obliku prestavljenem na sl. 6. Kod viziranja na horizont moraju vrhovi obeju viziranih slika dodirivati horizont. Kad ma koji od vrhova ne dodiruje horizont, onda izravnava-valačka sprava nije u tom pravcu ujedna-čena. Osim toga može se upotrebiti bino-kularni durbin sa dva medusobom upravna objektiva.
Cesto nije moguče durbinom vizirati horizont ili zbog mraka ili zbog magle ili sloga, šlo se u vizirnoj liniji nalazi kakav la-darski objekt. Da bi se i u takvom slučaju mogla upotrebiti izravnavalačka sprava, snab-devena je ista sa dve libele 13 i 14, koje stoje u horizontalno] ravni upravno jedna na drugoj. Libele mogu biti postavljene ma na kojem delu izravnavalačke sprave, koja je spojena sa kardanskim zglavkom 3. Prema torne, što je potrebno, upotrebljavaju se ili normalne libele 13, 14, ili koturasta libela prema sl. 8. ili slične prstenaste libele prema sl. 9. Horizontalen položaj libela je na istima obeležen oznakom n.
Prema pretstavljenoj izravnavalačkoj spravi ista se stavlja u osnovi položaj rukom pomoču osciliranja.
Jedan drugi način, da se izravanavalačka sprava dovede u osnovni položaj, pretstav-ljen je na sl. 12,, koja istovremeno prikazuje upotrebu izravnavalačke sprave kod topova na ladama. Izravnavalačka sprava u tom slučaju okretljivo naleže pomoču svoje čaure na čepu 1 topovske cevi, koji se čep može naginjati. Čaura 2 obrezuje zglav-činu nazubljenoga segmenta 3, koji svojim nazubljenjem 4 hvata u puž 5, koji je pritvrden na osovini 6. Osovina 6 naleže na le-žištima 7 i 8, koja su pritvrdena na lafet-nomvzidu 9. i snabdevena je ručnim točkom
10.	Caura 2 je snabdevena sa dva prutiča upravna na čep 1, koji se može naginjati, i na koje se prutiče pričvrščuju vrhovi vi-ljuške 11 poluge 12. Poluga 12 nosi durbin 13 i navrtani 14 (eventualno u oku poluge 12 loptasto naleže), kroz koji pro-lazi sa ručnim točkom 16 snaadeveni vrtanj 15. Vrtanj 15 naslanja se na segment 3.
Oscilacija poluge 12 može se vršili nazub-ljenim segmentom i pužem ili i drugim poznatim sredstvima.
Prestavljene mehaničke poluge omoguča-vaju udešavanje poluge 12 u vertika ni položaj, kao što je to več ranije obj šnjeno.
Pretpostavimo, da se top prema sl. 12. prvo nalazi na horizontalnem tlu lade i da se istovremeno naginje sa tlom u podužnom pravcu topovske cevi. Posle toga naginja-nja osovina čepa 1 i 17 zauzima paralelen položaj sa prvobitnim položajem, dok prvobitna vertikalna osovina topa i njena poluga 12 osiciluje za ugao nagiba tla lade. Kada se gleda durbinom 13, ko ji je prvobitno bio upravljen na horizont, pojavljaj e se horizont iznad ili ispod vizirne linije durbina. Ako ručni točak 10 dotle okre-čemo, dok vizirna linija ne bude indentič-na sa horizontom ili dok se libela izrav-navalačke sprave ne dovede u horizontalen položaj, onda če osovina izravnavalačke sprave ili poluge vertikalno stajah". Kada se tlo lade klati i u poprečnem pravcu, onda se mora obratih i ručnim točkom 16 sve dotle, dok se vizirna linija ne poklopi sa horizontom, u kojem je trenutku izrav-navalačka sprava i u drugom pravcu izravnata ili osovina poluge 12 stoji vertikalno.
Na taj način ili pomoču drugih poznatih mehanizama se izravnavalačka sprava može dovesti u osnovni položaj. Kod izravna-valačkih sprava prema sl. 12., može poluga 12 biti zamenjena drugim kakvim sestavnim delom, na koji se namešta nišanska sprava topa.
Radi eliminisanja klačenja lade izravnavalačka sprava se može upotrebiti na vizi-rnim spravama topa. Na sl. 13. je čep 17 za maj ni čep topa ili čep, koji je proizvolj-no namešten i ma na koji način je spojen n. pr. pomoču paralelograma ili zupčanog prenosa sa zamajnim čepom topovske cevi, koji se ekvivalentno okreče. Na tom je čepu pritvrdena viljuška 18, čiji čepovi noše nišansku spravu 19, snabdevenu durbinom 20. Nišanska sprava je opkoljena sa okretnim prstenom 21, koji se svršava po-lugom 22. Poluga 22 oslanja se o segment 23 nišanske sprave i spojena je poprečnim komadom 24 sa polugom 12 izravnavalačke sprave. Ona je nameštena na drugoj stra-t ni topa tako, da se sva krefanja izravnavalačke sprave prenose na nišansku spravu. Takvim postrojenjem izbegava sesvakona-ginjanje i oscilovanje sprave za viziranje.
Uticaj naginjanja topa na elevaciju topovske cevi može se takoder eliminirati na način prestavljen na sl. 12. Od osovine 6 prenosi se ispravka elevacije prenosom 25 na diferencijal 26, koji je sa druge strane spojen sa polugom za udešavanje višine.
Ista se pogoni ručnim točkom 29. Rezultu-juče kretanje prenosi se od diftrencijala 26 pomoču zupčaniko 27 na nazubijeni segment 28, koji je spojen sa kolevkom topovske cevi tako, da se u svakom trenutku održava prava elevacija. Slo se tiče ispravaka, k oj e su prouzrokovane nagibom topa iste se izvode vretenom za udešavanje višine i bočnog pravca. Svi pokreti ruke mogu se naravno zameniti motornim pogonom.
Kao što je več ranije spomenuto, konstruktivno postrojenje može se izvršiti u više primera izvodenja, koji se svi ne mogu opisati, ali ipak svi počivaju na objaš-njenim principima.
Patentni zahtevi:
1.	Izravnavalačka sprava za navigacione aparate (aparate za posmatranje, m ere nje i nišanjenje ili t. si.), naznačena time, da je ista snabdevena kardanskim ili loptastim zglavkom, koji nosi durbin za viziranje, sa k oj im se neprekidno može vizirati na horizont, čime se eliminišu svi uficaji prou-zrukovani klačtnjem lade.
2.	Izravnavalačka sprava po zahtevu 1, naznačena time, da je vizirni durbin mo-nokularni ili binokularni i ima dva objektiva upravna jedan na drugi, pri čemu je isti snabdeven takvim vizirnim slikama, ko-je se mogu tačno indentificirati sa slikom horizonta.
3.	Izravnavalačka sprava po zahtevima 1 i 2, naznačena time, da je durbin panora-motičan tako, da se isti može vizirati u raznim pravcima i da se isti može pomeriti u visinskom pravcu u odnosu na nad-višenje horizonta.
4.	Izravnavalačka sprava po zahtevima 1 do 3, oaznačena time, da je deo, koji nosi durbin, snabdeven koturastim ili prstena-stim libelama, kojima se postiže isti efekt, ako se održe u .horizontalnem pravcu odn. položaju, kao i viziranjem na horizont.
5.	Izravnavalačka sprava po zaztevima 1 do 4, naznačena time, da se brzo dejstvo postiže veštačkim ublažavanjem njenih oscilacija i to otporoin tečnosti velikog vi-skoziteta (živa, ulje ili t. sl.), ili specijal-nim tegom trenjem u ležištima ili drugim delovima ili tegom od žive ili t. sl., čija se tačka težišta menja sa oscilacijama.
6.	Izravnavalačka sprava po zahtevima 1 do 5, naznačena time, da se ista kod topova, koji se imaju opalih u horizontalnem položaju palube lade, stavlja u dejstvo pomoču odgovarajučih indeksa (vrhova, svet-losnih iti akustičnih signala), koji signalizirajo taj horizontalni položaj ili u tom položaju mehanički ili elektricitetom stavljaju u
■ dejstvo okidačku spravo topa ili elektrici-telom direktno pale top.
7.	Izravnavalačka sprava po zahtevima 1 do 6, naznačena time, da je njen deo, koji se prt ma pronalasku drži u osnovnem položaju, istovremeno i aparat za posmatranje, merenje ili viziranje, koji prema površini mora može da održi relativno odredeni položaj.
8.	Izravnavalačka sprava po zahtevima 1 do 7, naznačena time, da se ista dovodi u osnovni položaj rukom ili motorom pomoču nazubljenih, vrinjastih, polužnih ili drugih mehanizama, od kojih svaki eleminira uti-caj nagiba u odgovarajučem pravcu.
9.	Izravnavalačka sprava po zahtevima 1 >do 3 i 8 za topove na ladama, naznačena
time, da se ista spaja direktno sa nišan-skom spravom topa, koja je na topu direktno obešena pomoču kardanskog zglav-ka ili loptastog zglavka i nišansku spravu automatski dovodi za odgovarajuču visin-sku i bočnu ispravku do oscilacije, potrt b-ne za eliminisanje nagiba topa.
10.	Izravnavalačka sprava po zahtevu 9, naznačena time, da se odgovarajuča, nagibom topa izazvana višinska ispravka prenosi pomoču diferencijala na mehanizem za ude-šavanje višine ili se ta ispravka direktno dobija vretenom za udešavanje višine, dok se medutim bočni nagib izravnava prevo-denjem osovine topovske cevi u vertikalnu ravan pomoču makakvog mehanizma uz upotrebu izravnavalačke sprave.




'
-
..:v-.	.	■. ; ■	....	,<,! '■ •
.
-
"
■ . -

■
■	: >:iV ,i itv 3:'1 ' • .	■<!, ■ •	'	r,',
' >
1	I .: -
•'	]?. i. ■	iy -	:	/
' :	V''' ' i| iV ' .	■ •	"
•■■■■•■ •	-■ •; : 4 t-v-	. ...
' -	<	:h;-	.	..
.
■ •:
-
" ■
•	vin:
*
' -
Adpatentbroj 8143.
Adpatent broj 8143.
F,j-8
Adpatentbroj 8143.

.