KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 37 (1)

INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUARA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14546
Societe Anonyme La Paroi Hydraulique, Paris, Francuska.
Sudovi iz armiranog betona boji su namenjeni za držanje tečnosti koje šene mešaju
sa vodom, naročito ugljovodonika.
Prijava od 14 decembra 1937.	Važi od 1 jula 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 15 decembra 1936 (Francuska).
Poznato je, da je veorna teško da se ostvare sudovi iz armiranog betona, koji su nepropustljivi za izvesne tečnosti koje se ne mešaju sa vodom, ikao što su na primer ugljovodonici. Da bi se postigla že-Ijena nepropustljivost, več je predlagano da se obrazuju sudovi pomoču dva suda iz betona, koji su rasporedeni jedan u unutrašnjosti drugoga i koji imaju medu sobom izvestan kontinualni meduprostor koji se održava napunjen vodom. Ova voda koja ispunjuje pore betona a naročito pore betona koji oibrazuje unutrašnji sud koji sadrži ugljovoidonike, sprečava o-dilaženje ovih ugljovodonika kro>z pore. Tako se može teoriski postiči nepropust-Ijiv-sud, ali po cenu velikih komplikacija u praksi.
Osim toga ostvarenje ovih sudova sa dva zida je veorna skupo, jer svaki zid treba stvarno da bude postavljen tako, da može protivstaviti naprezanjima prouzro-kovanim pritiskom smeštenih tečnosti i u slučaju podzemnih sudova spoljnjem zem-Ijišnom pritisku.
Ovaj pronalazak omogučuje da se o-stvare nepropustljivi sudovi koji su naročito podesni za smeštanje ugljovodonika, a da se pri torne izbegnu gore navedene nezgode.
Po pronalasku se u zidu iz betona izvode kanali ili šupljine koji se pune vodom i čiji su zidovi porozni, ili usled same poroznosti betona, ili usled proizvoljne druge činjenice, bitno je pri torne samo to, da voda sadržana u ovim šupljinama može prolaziti kroz pore betona.
Na primer, i bez ikakvog ograničenja na ovaj, kanali mogu biti obrazovani iz šupljih opeka koje su postavljene na iz-vesnim rastojanjima ili čak i sastavljeno i koje su zagnjurene u betonu zida suda.
Sledeči opis prikazuje u odnosu na priloženi načrt, koji je dat samo radi primera, na koji način se pronalazak može ostvariti. Sl. 1 pokazuje u vertikalnom preseku po liniji 1—1 iz si. 2 jedan sud koji je izveden po ovom pronalasku. Sl. 2 pokazuje delimičan presep po liniji II—II iz sl. 1 i delimičan izgled odozgo suda iz sl. 1. Sl. 3 pokazuje delimičan presek u uvečanoj razmeri zida suda, tako, da se jasno vide porozne opeke.
Na načrtu pokazani sud je tipa suda u obliku obruča (tako zvanog torusa) t.j. njegova je geometrijska površina proizvedena obrtanjem meridijanske linije M oko ose X—X. U zidu izvedenem iz armiranog betona su umeštene šuplje i porozne opeke 1 koje su rasporedene u redovima tako, da svaki red obrazuje kontinualni kanal koji se pruža kako u dnu, tako i u vertikalnim zidovima (u primeru koji je pokazan na načrtu redovi opeka se nastavljaju i u poklopcu, ma da ovo ni je neophodno). Svaki red se sadrži u po jednoj radijalnoj ravni (ili meridijanskoj ravni koja prelazi kroz osu X—X). Pod ovim uslovom, redovi su odvojeni izvesnim intervalima u vertikalnim zidovima, dok se u dnu i u ta-vaničnom delu ovi intervali sužavaju toliko, da se redovi približujuči se ka središtu sjedinjuju. Ako se pomenuti intervali i su-više suze prema središtu, moguče je tako-
Din 25.
đe da se redovi prekinu na izvesnom rasto-janju od središta, i da se vežu kakvim kru-žnim kanalom koji je na primer raspore-den po crtastoj liniji 2a iz sl. 2 i da se izmeddu ovc g kanala i središta izvedu novi redovi opeka sa po desnim ugaonim in-tervalima. Jedna druga korist ovih kruž-nih kanala če biti niže objašnjena. Kanali izvedeni iz redova su napunjeni vodom (ili kakvom drugom podesnom tečnošču koja ima veču gustinu od gustine tečnosti sadržane u sudu) i održavaju se napunjeni (napojeni) pomoču sudova 3 rasporedenili po obimu 'ostvarencg suda. Ovi su sudovi izvedeni kao šupljine u betonakom zidu u koje utiču kanali 4 koji se nalaze u vezi sa redovima šupijih opeka ili sa nastavci-ma ovih redova.
Oni su snabdeveni svaki sa po jednim otvorom 5 za gledanje (kontrolisanje) a izmedu su izvedeni intervali 6 ravno sa poklopcem radi izbegavanja nagomilavanja vode od kise iznad konstrukcije.
Središni stub 7 iz armiranog betona koji je izveden u osi prima vertikalan kanal 7a koji se otvara iznad konstrukcije i nalazi se u vezi sa redovima donjih opeka; ovaj kanal omogučuje odilaženje vazdu-šnih mehurova, u vreme punjenja kanala; iznad njega se može nalaziti sud 8 koji je iispunjen vodom, za ostvarenje punjenja. U istom cilju uklanjanja vazduha može biti korisno, da se udruže najviše tačke redova opeka u tavaničnom delu pomoču ka-kvog kružnog kanala (črtasto tačkasta linija 2, sl. 2) i da se ovaj kanal snabde ver-tikalnom cevi koja može isto tako biti snabdeven sudom 9 sa otvorom 9a za po-smatranje (kontrolisanje).
Razumljivo je da se voda siadržana pod pritiskom u šupljim i poroznim opekama uvlači u pore betonskog zida koje is-punjuje pružajuči tako prepreku odilaženja tečnosti koja se ne može mešati sa vodoi
i koja ima m an ju gustinu, koja se sadrži u sudu; ove opeke ili kanali imaju tako istu ulogu kao i kontinualan več poznati interval izmedu dva zida, ali koji ne pruža nezgode.
Sud može biti izveden ukupno u zemlji; kao što je to pokazano na načrtu. U ovom se slučaju najpre izvodi jama, pni čemu se rad znatno olakšava prethodnim iz-vodenjem suda 10 iz betona, nepropust-Ijivog za vodu, čim se dospe ispod nivoa vodonosnog preseka. Na dnu jame se obra-zuje zaštitna podloga 11 iz betona od krupnog šljunka, a na ovoj se podloži najpre izvodi dno prema sledečem: prvi sloj iz betona, zatim sloj poroznih opeka, i drugi sloj betona. Vertikalni zidovi se zatim izvode postupno u gornji tavanični deo se izvodi kao dno. Po završetku obra-zovanja suda jama se zatrpava.
Razume se, da se sud može snabdeti svima njemu korisnim organima kao što su otvor 12 za ulaženje radi pregleda, zatim kanali za napajanje i crpljenje, i t. d., koji se pak organi izvode na uobičajeni način.
Po sebi je jasno, da je ovde opisani o-blik dzvodenja dat samo radi primera.
Patentni zahtevi:
1.	) Sud iz armiranog betona koji je naročito podesan za tečnosti koje se ne mešaju sa vodom, kao što su ugljovodo-nici, naznačen time, što su u betonskom zidu suda predvideni kanali (4) ili šupljine sa poroznim zidom koji se održavaju is-punjeni vodom.
2.	) Sud po zahtevu 1, naznačen time, što su šupljine zamenjene šupljim i poroznim opekama (1), koje su zagnjurene u beton i održavaju se u napojenom stanju pomoču više iznad ovih postavljenih su-lova (3, 8).
*

Ad pat. br. H 546

\
i
/

M0?3