K pitanju staleškog zastupstva. 209
K pitanju staleškog zastupstva.
Dr. Henrik Steska.
Da ima bolji deo naroda reč, to umetnost je ustava.
Dahlmann, 1815.
Po svršenom svetskom ratu uvelo se opšte i jednako izborno pravo za parlamentarna zastupstva i za samouprav^ ne jedinice čak u mnogim takvim državama, u kojima su se dovde takvim pokusima načelno protivili ili bar donekle upirah. Ukinule se različite pravne institucije, koje su bile zamišljene, da ograniče neobuzdano delovanje političkih stranaka i opštu plitkost. Lica, koja su se uživela što više u oponiranje i kojima je ušla agitacija u krv i meso, ova neka bi sada rešavala zadače, za koje nisu bila nikako spo= sobna. U zakonodavstvu i upravi zbog toga opažala se u premnogim državama neka opšta razrvanost, što je opštu dobrobit na krajno opasan način ogrožavalo. Narasao je broj političara, koji nisu dostatno poznavali ustroja države i koji nisu dovoljno duboko pojmili zadatka i smotrenosti državnog i gospodarskog života. Nezadovoljnost i razrva*
I
210 K pitanju staleškog zastupstva.
nost sve javnosti bila je u nekojim državama tako opčenita i silna, da je trebalo izvanrednih mera, jer bi bez njih polh tičko ravnotežje u državi ne bilo sposobno, da se sačuva te bi bilo nemoguče da se spreči nadaljnje propadanje. Jer su ovake izvanredne mere samo prolazan pojav, koji neka sprema put k boljemu uredjenju javnoga života, dalje jer nema svuda uslova za diktatorijalan i njemu sličan režim, reforme su ipak neizbežive, iz tih je razloga osobito pitanje jednakog opšteg izbora prava za javna zastupstva i pitanje staleškog zastupstva izvanredno aktualno. — Da — država i pojedine pokrajine procvatu ne ide, da bi se uvažilo samo mnoštvo; i razdeoba pučanstva po staležima mora se do^ voljno uvažiti, kod čega je potrebno, da kulturno i ekonom^ ski više stoječa lica uživajo nekoje prednosti, ta od u osobito velikoj meri zavisi napredak čoivečjeg društva. Time pak još nije kazano, da bi moralo zastupstvo biti u državi, u poje* dinim pokrajinama i u opčinama jednako sastavljeno. Za narodnu skupštinu bio bi sistem dvaju samostalnih doma, za pokrajine sistem jednoga doma sa više kurija, za opčine pak bi bilo zgodnije izborno pravo po razredima. A nužno je i to, da se pobrine za organičnu vezu medju teritorijalnim zastupstvima i staleškim zbornicama.
Pokrajinsko bi se zastupstvo (pokrajinska skupština) veoma shodno moglo sastaviti iz triju kurija. Opšta kurija izašla bi iz opšteg, jednakog i sorazmernog izborna prava te bi zastupala opšte pokrajinske interese. Jednako velika staleška kurija neka bi obuzimala za-stupnike seljačkog staleža, trgovaca i obrtnika, nameštenika i radnika. Odnos medju brojem zastupnika ovih pojedinih staleža morače ugadjati socialnome značenju tih staleža u dotičnoj pokrajini. Izborna tela za stalešku kuri ju bile bi prinadležne zbornice (seljačke zbornice, zbornice za trgo= vinu i obrt, zbornice za nameštenike i radnike). Samo sobom razumije se bi i ove staleške zbornice morale iziči po izborima, koji se obaziru i na ekonomsku sposobnost. Staleške bi zbornice dakle morala biti u svakoj staleškoj skupini (n. pr. u trgovačkom staležu, u obrtnom staležu itd.) složene iz dvoju izbornih razreda, osim toga morao i biti za niži izbomi razred pretpisan neki najniži iznos za dotično zvanje svojstvenog poreza (n. pr. zemljarine za poljodelca, privrednog poreza za trgovce, dalje za obrtnike itd.). Pošto porezi u priličnoj meri uvažuju likvidnost platežnih sred« stava te je kot seljaštva razmerno manja kao kod ostalih staleških skupina, nije ni potrebito, da bi bio taj minimum kod sviju staleških skupina jednak. Od celokupnog broja
K pitanju staleškog zastupstva. 211'
k zboru ovlaštenih pripadnika jedne te iste staleške skuipine neka bi prva četvrtina otpala na L, ostale tri četvrtine pak na II. izborni razred. Svakome izmedju tih dvoju izbornih razreda bio bi dodat jednaki broj zborničnih članova. Taj bi način zborničnih izbora osujetio toli štetno preovladji« vanje ekonomski i kulturno naprednijeg življa po slabijima, ali po broju jačim osobama. Polovinu bi na ugadjajuču stalen šku skuipinu otpadajučih zastupnika u stalešku kuriju pokra-jinskog zastupstva birao L, drugu polovinu pak II. razred, sa relativnom večinom. Kohko pokrajinskih zastupnika bi otpalo na pojedine staleže, dakle na seljački stalež, na trgov* ce i obrtnike, na nameštenike i radnike, morao bi ustav od* rediti po važnosti tih staleža za javan red i napredak.
Treča bi kurija pokr. zastupstva bila inteligenčna kurija. Nije potrebito, da bi brojila jednaki broj zastup* nika kao opšte ili staleške kurije. Kao viriliste, dakle več po položaju neka bi joj pripadaH rektori visokih škola, naj^ viši dostojanstveniki naj znatni jih veroispovesti u dotičnoj pokrajini, pretsednici najviših pokrajinskih sudova, prets sednici advokatskih, lekarskih i inženjerskih zbornica. Da* Ije neka bi bili članovi ove inteHgenčne kurije u ograniče* nom broju odlični pretstavnici pravnih i ekonomskih nauka. Ove bi birale obe ostale kurije na zajedničkoj sednici.
Pokrajinsko bi zastupstvo odlučivalo uopšte u zajed* ničkoj sednici sviju triju kurija, samo glede osobito važnih odluka bila bi potrebna još večina u svakoj izmedju prvih dviju kurija.
Kod narodnog zastupstva (narodne skupštine) več je zbog večeg broja članova potrebita deoba u dva doma, u poslanički i staleški dom (kuča). Ovi bi domovi bili ravno« pravni te bi sa izvesnim iznimkama odeljeno stvarali za* ključke. Slično kao kod opšte kurije pokr. zastupstva posla* nički bi dom sastavljali zastupnici celog pučanstva. Poznato pak je, da prečesti izbori pučanstvo što najsilnije uznemi* ruju i javni red anasno ogrožavaju, pa i za izbore potroši se odviše javnog i privatnog novca, koji bi se mogao koris* nije upotrebiti, u ovu svrhu neka bi opšte kurije pojedinih pokraj. zastupstva sa razmernim izborom birale u pojedinim pokrajina broj poslanika, koji ugadja pučanstvu.
Staleški dom ne bi birale staleške kurije pokrajinskih zastupstva, več pojedine staleške zbornice, da izbegnemo potenciranim indirektnim izborima. Time bi se i osujetila opasnost, da se narodno zastupstvo smatra i oseča samo kao neka reprezentanca pokrajinskih zastupstva i pokrajinskih interesa. Položaj bi narodnog zastupstva bio ojačan nasu*
'212 K pitainjiu staleškog zastu)psitva.
prot pretiranih zahteva pokrajina, pa i staleške zbornice bi pridobile na valjanosti. Staleške bi zbornice birale svoje zastuipnike odeljeno po obima razredima. Celokupan broj narodnih zastupnika, koje bi u pojedinim pokrajinama birale staleške zbornice, bi se ovredio po broju stanovnika, a raz* mer broja na pojedine vrste staleških zbornica otpadajučih zastupnika bi pako ugodjao razmeru u staleškoj kuriji poje* dine pokrajine.
Uza zastupnike staleških zbornica neka bi staleški dom brojio možda za jednu četvrtinu još i takve članove, koji bi nekako bili ono, što je inteligenčna kurija pokrajinske skupštine. Polovina bi tih članova bila za jedno legislaturno doba izabrana od inteligenčnih kurija, a drugu bi polovinu sastavili od državnog načelnika imenovani doživotni članovi izmedju uglednih zastupnika javnoga života.
Kod opčinskog bi zastupstva sastav kurija naišao na mnogokoje tehnioke poteškoče, dočim je izborno pravo po razredima veoma lako izvedljivo. Uz opči, sve, izbornike opsizajuči razred, bi se mogli svi, koji plačuju najniži iznos direktnih poreza, seljački i kučni posednici, državni i privatni činovnici te lica, koja vrše slobodna zani* manja, uvrstiti u dva nadaljnja razreda tako da dodje prva četvrtina tih izbornika sa dvostrukim izbornim pravom u I. razred, ostale tri četvrtine u II. razred. Taj bi minimum direktnih poreza zbog izvanrednog velikog značenja seljač* kog staleža i poradi njegovog manjeg poreza u očigled ne* dostajanja gotovine niže odredjen kod zemljarine nego kod drugih vrsta direktnih poreza.
Mesto takvog dvojakog izbornog prava mogli bi i sve izbornike porazdehti na tri razreda te bi n. pr. 1 desetina došla u I. razred, nadaljnje tri desetine u II. razred i posleds njih šest desetina, vsakako pak svi oni, koji ne plate nikak* vog direktnog poreza, u III. razred. Svaki bi razred birao jednaki broj opštinskih zastupnika te sa relativnom veči* nom. Sa takvim bi se sastavom opštinskog zastupstva mogle opštine obraniti razHčitih odviše drskih pokuša, koji bi mož* da ogrožavali miran i smotren gospodarski i socialan razvoj. Podudarati pak je ovde treba, da tako uredjenje nikako nema plutokratskog značaja, ta za poredjenje izbornika u razrede nije merodavna ukupna porezna svota, koju naplate izbornici i koja se podeh u tri dela, več celokupan broj po porezima razvrstanih izbornika.
Svakako mora da bude opčina dostatno velika po broju ljudi i po gospodarskoj moči, mora pa da bude i geografski zaokružena. Premalene opčine nisu ravne zadatim im zada*
K pitanju staileškog zastuipstva. 213'- !
i
čama i odviše su zavisne od viših nadzornih vlasti te su pra* : vo rekavši samo karikature prave samosvesne i uspešne j samouprave.
O razmeru medju staleškim i pokrajinskim narodnim i zastupstvom več se gore raspravljalo. i
Shodnije pak bi bilo, da se i opčine uže vežu za stale* ¦ škim zbornicama. Mogli bi prištediti mnogo trošaka za izbo* re, ako bi opčina uz izborne imenike za opštinske izbore i za izbore u opštu kuriju pokrajinske skupštine vodile još posebne izborne imenike za zbornicu poljodelaca (seljaka), dalje za obrtnu*industrijsku i za trgovačku skupinu zbornice za trgovinu i obrt. Uvrščivanje izbornika u I. ili II. razred bi se glede posednika zemlje ustavilo za svaku opčinu pose* bice, glede obrtnika*industrijalca i glede trgovaca pak bi se ugotovilo na temelju staleških izbornih imenika sviju opčina | u srezu, koji po poreznoj jakosti uvrstani obrtnici*industri* | jalci, odnosno trgovci dodju poradi postignučeg višeg porez* I nog iznosa u I. razred. Izborne bi jedinice za izbor u ove I staleške zbornice bili srezovi, odnosno za zbornicu za trgo* I vinu, obrt i industriju i veči gradovi. Izbor bi se obavio sa I relativnom večinom glasova za svaki razred, birališta bi pak | bila sedišta qpštine. i
Za zbornicu za nameštenika i radnike bilo bi zgodnije, | da vodi izborne imenike pristojni zavod za socialno osigu* . j ranje radnika i nameštenika.
Ovakva promena sastava narodnih, pokrajinskih i op* i štinskih zastupstva i staleških zbornica možda bi ustvarila koliko toliko snosljive odnošaje u javnom životu. Bez slič* nih državnih preuredaba, koje se dadu laže ili teže izvršiti, nastat če i tamo, gde privremeno jaka ruka uzdržuje red, 1 odma čim se opet uvede parlamentarizam, ponovno dema*  : gogija, koja se laska širokim masama, a uspirenih strasti ne | može ukrotiti, i kojih se koncem konca i smemiji političari  j pri najboljoj volji ne mogu ukloniti. Samo kulturni viši dru*  I štveni slojevi mogu trajno utvrditi glavne temelje ljudskog  I društva, neophodno nužni red i slobodu u ostaHm stvarima. Ovi slojevi pak ne bi si mogli izvojštiti shodan uipliv te se veseljem latiti javnoga delovanja. Opšte izborno pravo  i i najširih slojeva je pogotovo izvanredno važna tečevina no*  j vijeg vremena. I
Kobna bi pak greška bila, da bi se državni ustroj zajed* ! no ne obazirao na sastav pučanstva i staleža i ako bi kultur* i no više slojeve baš na stranu izgurao.
Več Aristotel je dobro pogodio u svojoj neverojatno svestranoj »PoHtici«, koju inteligencija sve premalo ceni.
214 Zastaranje odškodninskih tožb radi pokojn. zav. nameščencev.
kad tvrdi, da imademo dvojaku jednakost, jednakost po broju i jednakost po urednoči i da moraju ustavi uporabljiv vati obe jednakosti.