?oštarina plačena u gotovu
Cena 1.— Din.
GLASILA SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 I 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 21 j u I a 1939 God. X • Broj 29.
Jadran, — od Milocera do Sušaka
Čitav naš narod več mesec dana s a najprijatnijim uzbude-njem čita i komentira vesti o boravku N,j. V. Kralja Petra II u v°rcu Miločeru, na našem plavom Jadranu. Mladi naš vladar, Ponos i uzdanica Nacije, naslednik Viteškog Kralja Ujedinitelja’ j' kroz same dve godine treba da uzme sudbinu zemlje u svoje ruke, nalazi se sada u najznačajnijim godi nama, kad a se u mlad oj Us‘ formira zreo čovek, i zato ni je nikakvo čudo što su baš u tom Momentu sa naročitom pažnjom oči čitavog naroda obrnute pre-Ma mladom Kralju, ko ji je baš ove godine završio gimnazijske nauke, ko ji se sprema za visoke pravne, humanitarne, političke i v°ine študije, a koji je, od tolikog ozbiljnog rada, potražio od-Mor na sunčanim obalama našeg mora, koga je i Njegov Veliki V'ac toliko volio, i zbog čijeg oslobodenja je čitav naš narod to-'ko more krvi prolio.
Naročito jugoslovensko Sokolstvo, sa najuzbudljivijom než-nosču prati svaki, i na j man ji podatak iz života i rada svog ljub-'jonog j uzvišenog Starešine. Ono deli ponos čitavog naroda, kad CuJe sa kako odličnim uspehom je mladi Kralj završio svoje gimnazijske nauke, da juči tim pravi sokolski primer sv a-0 m našem naraštajcu; i sa koliko svesti o težini svojih dužnosti čitav svoj odmor iskorištava, ne da živi u dokolici, več ba prikupi nova znanja o pomorstvu i ribarstvu, o našo j ratnoj 1 tjgovačkoj mornarici, o mehanici i poljoprivredi, o zemlji i ljubima. I kako neprestano traži da je u najprisnijem dodiru sa na-r°dom, po staroj tradiciji svih Karadordeviča, — da jedankom zavon^'V°^U llpozna svak' naš kraj i da ga jednakom Ijubavlju
Medutim, ako boravak na Jadranu pretstavlja redak užitak za Mladog Vladara, taj boravak znači pravu svečanost i nspreki-n praznik za čitav naš tamošnji narod, za vaskolik naš Jadran, a za tamosnje Sokole pogotovo ! Naše more, ko je je u svo-joj burnoj istoriji zabeležilo več mnoge ponosne datume, — kao krunu svog pondsa smatra, što se mladi Kralj baš na njegovim ■zalima tako pri jat no oseča i što baš njegovo sunce treba da Mu ojača snage za buduče teške i slavne zadatke. Zato se tamošnje stanovništvo, ono sa primorja, kao i ono sa obronaka Crnegore, takmiči u radosti što uzdanicu svoju ima u svojo j sredini, iskazu-juči to zadovoljstvo u spontanim i oduševljenim manifestacijama Prilikom Vidovdana i Petrovdana, kao i prilikom svakog izleta i svakog prolaska Kraljevog kroz narod i po okolnim krajevima. j! toJ radosti nema razlike izmedu Srba i Hrvata ,ni izmedu gra-°aMna i seljaka. Ah se i u njoj na prvom mestu ističe Sokolstvo cetinjske župe, ko j e je več nekoliko sjajnih svečanosti u počast Kraljevi, tamo dole spremilo i ko je traži svaku priliku da pokaže Sa koli kom Ijubavlju i ponosom prati svaki korak u mladičskom razvoju i muževnom formiranju svog ljubijenog Starešine. U tim °sečajima ga prati i čitavo ostalo Sokolstvo, zavideči Jadranu na ^liko j počasti i radujuči se ujed no što je sveti amanet velikog kralja, »Čuvajte naše more«, položen u dobre ruke, za sreču i ve-1'Činu čitave Jugoslavije!
Jer da procvat i sloboda Jadrana pretstavljaju osnovicu za nuduču našu državnu i nacionalnu veličinu i nezavisnost, to je da-nasistina ko ja je osvojila čitav narod, onaj sa kopna, kao i ona j Sa jadranskih obala. Sokolstvo je tu istinu shvatilo medu prvima, Pa je zato i uhvatilo tolikdg korena na primorju, još u vremeni-Ma tudeg gospodstva, postavši predvodnikom svih akcija za oslobodenje i ujedinjenje u tim krajevima pre velikog rata. Tih tradicija, — jugoslovenskih, slobodarskih, naprednih i borbenih, — drži se primorsko Sokolstvo i danas, pa je u tom duhu i pri-Premilo svoj, nadasve uspeli slet na Sušaku, — na najsevernijoj tačci naše nezavisne obale, da baš u trenutku, dok mladi jugoslovanski Kralj na drugoj krajnjoj tačci Jadrana crpi nove snage zn nove napore i nove triumfe jugoslovenstva, poveže u jednoj jedinoj rodoljubivoj misli svu jadransku obalu, od severa do juga, pa da u to j povezanosti Sokoli iz svih tri ju primorskih župa badu oduške svom nepokolebljivom jugoslovenskom verovanju ' svojo j tradicionalnoj odanosti za oslobodilačku i vitešku dina-stiju Karadordeviča.
Triumfalni boravak Kralja Petra 11 na jadranskim obalama,
1 ve/ičanstveni slet primorskih župa na Sušaku pretstavljaju dva Praznika iste sadržine, iste vere i istog cilja. Po značenju što ga •fadran ima za naš nacionalni život, oni su opšte-narodni, pa ih baš zato čitavo naše Sokolstvo pozdravlja sa jednodušnim poklicna : Da živi N j. V. Kralj Petar II, i da živi jugoslovenski Jadran!
Прослава двадесетпетогодишњице церске битке
Светског рата. У оквиру саме про-славе биће изведени неки јавни ра-дови, као и оправка историског спо-меника и каиеле на Церу. Наше Со-колство учествоваће такођер на о-во.ј прослави, заједно са осталим националним удружењима.
Veličanstveno slavile primorskih Sokolskih
župa u Sušaku
š v * / v' V/-# *'
ч >	'/	v,
X-s' „
. Под покровитељством Њ. Kp. Вис.
неза Намесника биће приређена јЈРослава 25-годишњнце церске бит-е. 19 августа ове године. Тога дана j Ре Двадесет пет година извојевала Храбра српска војска сјајну по-еАУ над непријатељем у почетку
Nj. V. Kralj Petar II
Prošle subote i nedelje održan je na Sušaku 111 slet Sokolstva na Ja' dranu, i IX slet župe Sušak, ko ji je svojim uspehom premašio sva očekivanja i još jednom dao dokaz o jakosti sokolske misli na obalama plavog Jadrana. Svi koji su posmatrali ovo veliko sokolsko slavlje na toj važnoj tačci naše O-tadžbine, ne nalaze dovoljno reči, da istaknu i pohvale disciplinu, sprem-nost i patriotizam sokolskih masa, koje su se našle na jugoslovenskom Sušaku.
Na sletu su uzeli učešča Sokoli iz 23 župe. Preko 7.000 Sokola i Soko-lica došlo je na Sušak da manife-stiraju svoje jugoslovenstvo. Največi broj Sokola bio je iz župa Sušak-Rijeka, Split i Šibenik-Zadar, za koje župe je ovaj slet bio obavezan, pa iz župa Karlovac, Cetinje, Zagreb, Banjaluka i dr. Jugoslovenski Sušak dočekao je Sokole, koji su počeli do-laziti još u petak uveče, — na načip, kako to samo on znade i može da dočeka.
Prvi dan sleta, u subotu, održana su takmičenja na Gradskom stadionu, u raznim disciplinama. Največi uspeh je polučila župa Split, dok su župe Sušak i Šibenik postigle pod-jednake rezultate. Takmičenja su o-držana pred brojnim gledaocima. U odbojci takoder je prvo mesto za-uzeo Split.
Naveče je priredena svečana akademija na Sokolskom trgu, pred ma-som gledalaca. Sve tačke izvedene su na opšte zadovoljstvo. Posle akademije razvila se zabava, u kojoj je učestvovalo oko 4.500 lica.
Drugi dan sleta počeo je pokusima na Stadionu. U jedanaest sati počela se formirati svečana povorka, na sletištu. Na čelu povorke stupalo je starešinstvo. U povorci je bilo ukup-no 68 zastava, 14 muzika i preko
7.000	sokolskih pripadnika i 3.000 gradanstva. Gusti špaliri publike o-čekivali su na ulicama povorku, po-zdravljajuči je manifestacijama i po-klicima Kralju, Sokolstvu i Jugoslaviji. Sa prozora okičenih jugosloven-skim i hrvatskim zastavama, zasipani su Sokoli cvečem. Burno pozdravljena povorka je prošla najpre izmedu tri slavoluka, na kojima su bili
istaknuti natpisi »Živio Nj. Vet Kralj!« »Živio Knez Pavle!«, »Živela Jugoslavija,« i t.d. Zatim je povorka krenula, preko Trsata i bulevara Kra lja Aleksandra, do Sokolskog trga gde je čekala ogromna masa naroda i pozdravila povorku burnim po klicima.
Tu, na velikom trgu, našli su se okupljeni prestavnik Saveza Sokola K.J. Dr. O. Gavrančič, izaslanik bana Savske banovine, brat Ribar, pret-stavnici ministra vojske i ostalih vlasti, vršilac dužnosti gradskog načelnika, Miroslav Kolacio, i pretstav-nici svih nacionalnih udruženja iz Sušaka i okoline. Dolazak izaslanika Nj. V. Kralja i Nj. Kr. Vis. Kneza Namesnika Pavla, pukovnika Zueha pozdravljen je burnim manifestacijama za Kralja i Jugoslaviju; jednako kao što je vrlo srdačno pozdravljena i pojava vojske, sa poklicima: »Živela jugoslovenska narodna vojska!«
Pred dupke punim trgom uzeo je najpre reč starešina župe Sušak-Ri-jeka, brat Ivo Polič, koji je pozdra vio i izaslanik Nj. V. Kralja i zatim podvukao, da župa Sušak-Rijeka pri reduje ovaj veličanstveni slet, kao obavezu Petrove petoletke, uz sr-dačnu saradnju bratskik Župa Split i Šibenik-Zadar, te uz potporu tako brojnih sokolskih delegata. Ističe svoje zadovoljstvo što je slet bio po-češčem pokroviteljstvom Kneza Namesnika Pavla i moli Kraljevog izaslanika, da na visokom mestu bude tumač spontane ljubavi i odanosti čitavog primorskog pučanstva za našu narodnu dinastiju Karadordeviča. Pozdravio je zatim ostale pretstavni-ke, a naročito izaslanika Saveza Sokola, brata Otona Gavrančiča, moleči ga da kod Saveza bude tumač svih teškoča i nevolja, sa kojima se župa bori na svome teritoriju. Srdačno je pozdravio i pretstavnika ruskog zagraničnog Sokolstva, Stanislava lizunova. Pošto je pozdravio sve pret-stavnike sokolskih župa i sve kategorije članstva, brat Polič je završio ovim rečima:
»Mi Vam, sestre i bračo, obe-čajemo da čemo ostati verni ama-netu blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja i da čemo stajati i dalje nepoko-lebljivo na braniku jedinstva naroda i nedeljivosti Jugoslavije.
Sokoli su bili i ostače čuvar! svih tekovina za koje su podne-sene tolike dragocene žrtve. Sokolski put je odreden i vodi do sigurne pobede. On može biti još trnovitiji nego što je bio do-sada, ali nam pobeda ipak izostati neče!
Naša če biti zadača da i una-pred propovedamo slobodu, jed-nakost, slogu i bratstvo, imajučt uvek na umu u najskorijoj bu-dučnosti iskušano pravilo: »Tko neče brata za brata, taj če tu-dina za gospodara!«
Neka živi Jugoslavija! Živelo Sokolstvo! Bračo i sestre Zdravo!«
Starešina Polič je predložio još, da se pošalju pozdravni telegrami Nj. V. Kralju Petru II i Nj. Kr. Vis. Knezu Namesniku Pavlu; zatim Kraljevskim namesnicima, Dr. Radenku Stankoviču i Dr. Ivi Peroviču, koji su naročitim telegramima pozdravili slet.
Burno odobravanje pozdravilo je reči brata Poliča i čitanje pomenu-tih telegrama, našto je uzeo reč vr-šlac dužnosti pretsednika opštine grada Sušaka. Miroslav Kolacio. U svom kratkom govoru, on je takoder pozdravio izaslanika Nj. V. Kralja i izaslanika Nj. Vis. Kneza Namesnika Pavla, zahvaljujuči i svima ostalim pretstavnicima, što su uveličali ovu sjajnu sušačku manifestaciju za bratstvo, slogu i ljubav, te za dobrobit našeg Mladog Kralja i naše otadž-bine, Jugoslavije. Govor brata Ko-lacia bio je takoder srdačno pozdravljen. našto su uzeli reč još starešina župe Split, Vjekoslav Lavš, starešina župe Šibenik, Pavle Kovačev i izaslanik Saveza SKJ, brat Dr. O. Gavrančič.
Brat Lavš je u svom govoru pozdravio slet u ime jrednjeg dalma-tinskog primorja i njegovog centra, starodrevnog Splita, podvlačeči da je naše primorje i u najtežim danima ropstva bilo uvek nosilac oslobodi-lačke jugoslovenske misli, a da je Sokolstvo u svima tima pokretima igralo najvažniju ulogu. Sokolstvo mora da ostane verno tim tradicijama, do konačne pobede!
Brat Kovačev je podvukao da su primorske župe na krajnjoj granici i Čvrstom bedemu Slovenstva pravil-
Starešine primorskih hipa sa izaslanikom Saveza br. Gavrančičem, u Sušaku
Starešina župe Sušak—Rijeka br. Ivo Polič
no shvatile ulogu Sokolstva i zato su tako sjajno nastupile na ovom ve-kovnom poprištu krvavih borbi slovensko^ elementa za cčuvanje svog poseda na moru. Sokolstvo treba i dalje sve da učini, da naš Jadran o-stane zalog veličine i blagostanja Jugoslavije te da, kao Slobodan izlaz u svet, posluži i cstalom Slovenstvu. Baš na Sušaku ovaj slet ima svoje naročito značenje, jer su u misli s nama i brača kojima nije dato da učestvuju u našem slavlju. Sokolstvo ne može da miruje, doklegod se svi-ma Jugoslovenima, gde god oni bili, ne osigura slobodan život, i doklegod se slovenskim narodima nameče rop-stvo. Ali Sokolstvo veruje u konač-nu pobedu i šalje svoje srdačne pozdrave svoj slovenskoj brači. Pre par dana primljeni su naši Sokoli sa oduševljenjem u bratskoj bugarskoj Sofiji i ta veličanstvena manifestacija još više utvrduje naše nade, da če se slovenstvo probuditi na nov život.
Konačno je uzeo reč, burno pozdravljen od svih prisutnih, izaslanik Saveza br. Dr. Gavrančič, koji je, kao stari i osvedočeni borac sokolske i jugoslovenske misli, podvukao svoju radost što učestvuje na tako impozantnoj manifestaciji, kojom može da se ponosi čitavo Sokolstvo, naročito kad se uzmu u obzir prilike pod kojima je spremljena. Čestita primorskim župama u ime Saveza i u ime svoje, i uverava primor-sku braču, da čitava zagrebačka žu-pa i čitavo jugoslovensko Sokolstvo u duhu učestvuje na ovom slavlju.
Kad su se slegle ovacije kojima su propračeni govornici, svi prisutni su jednodušno otpevali himnu »Hej Sloveni«, a zatim je povorka pošla opet gradskim ulicama, gde je na svakom koraku bila pozdravljena najsponta-nijim ovacijama i posipana cvečem.
Treba naročito istači red i discipli-nu u povorci, tako da nigde nije do-šlo ni do najmanjeg incidenta, za-hvaljujuči punoj svesti našeg primor-skog Sokolstva, koje je oduševljeno klicalo svojim idealima, neosvrčuči se ni na kakve protivnosti. U povorci su išle velike skupine u prekrasnim narodnim nošnjama, koje su bile naročito srdačno pozdravljene, a sva su se društva takmičila u zanosu i oduševljenju, pogotovo društvo Si-sak. Povorka je završena na Jelači-čevom trgu pred graničnim mostom, i razišla se uz pevanje »Hej Sloveni!«
*
Starešinstvo, delegacije i ostale odlične ličnosti pošle su zatim u Park Satel Pečine, gde je prireden zajed-nički ručak, kojom prilikom je opet govorio br. Polič, zahvalivši se preko prisutnih starešina svemu članstvu na brcjnom odzivu u besprekornoj disciplini za vreme povorke. Izru-čeno je još nekoliko srdačnih zdravica.
*
Posle podne otpočeia je na Stadionu javna vežba sviju kategorija,
pred izaslanikom Nj. V. Kralja i o-stalim uglednim ličnostima. Brojne mase gledalaca oduševljeno su pozdravljale pojedine tačke, naročito članove sokolskih četa. Do najodu-ševljenijih manifestacija došlo je, ka-da je nastupila vojska. Prostrani Stadion prolamao se od urnebesa. Preko
15.000	prisutnih odalo je pozdrav zastavi, čime je završen obiman program javnog nastupa, za koga se može reči, da je bio kruna svega o-vog slavlja.
*
Naveče je priredena druga akademija na Sokolskom trgu, koja je izvedena sa velikim uspehom pred b lojnim gradanstvom i Sokolstvom a onda je nastalo opšte veselje do zore, uz vatromet. Tu su se, u divnoj letnjoj noči, u bližini našega plavoga Jadrana, Sokoli okupljeni iz svih kra-jeva Otadžbine osečali još gordijim i ponosnijim, što je to more naše, a oni čuvari njegovi. Svaki je Soko u dtiši položio zavet, da če uvek imati na pameti i u srcu ovaj biser naše domovine, kao svoju največu svetinju. Svi prisutni su osečali, da za to more bi ju milioni jugoslovenskih srdaca, jer je ono naše bilo i naše če da ostane, dok bude Sokola i Jugoslovena.
Tako je završen ovaj veličanstveni 111 slet Sokolstva na Jadranu i IX slet Sokolske župe Sušak-Rijeka, sa kojime može da se ponosi celokupno jugoslovensko Sokolstvo.
Nakon slavija u Sofiji
Pretplačujte se na
„Sokolski Glasnik"
Захвала Савеза Сокола Савезу Бугар-ских „Јунака"
Савез Сокола упутио je братском Савезу бугарских гимнастичких друштава „Ју-нак” следећу захвалу:
Савез сокола Краљевине Југо-славије, вративши се ca IX све-јуначког слета у Софији, у име целокупног чланства, које је су-деловало на слету, изриче овим путем братском Савезу искрену захвалност на братском пријему и гостољубивости на које је члан-ство наилазило на сваком кораку, како код браће Јунака, тако и код целокупног грађанства велике и лепе братске Софије.
Тај наш поход у братску бугар-ску земљу допринео је не само међусобном упознавању и продуб-љивању јуначкосоколског брат-ства, него и до јачања и зближа-взља наших двају словенских на-нија у културном и васпитном по-гледу с обзиром на наше јуначко-соколскс тсжње.
Тај наш поход остаће свима со-колима у трајној и најлепшој у-спомени, а биће и нов основ да-љим иапорима око међусобног вечног и неокрњеног зближаваша на принципу братске слоге и ме-ђусобне љубави.
Тај наш поход на братски IX свејуначки слет примљен је од иелокупног југословенског народа, преко новина, ревија и радија, са истим одушевљењем као и код свију учесника.
Ехо тога нашега похода биће, надајмо се, многобројно учешће браће Јунака и сестара Јунакиша нз братске нам Бугарске на на-шем II југословенском слету у Бе-ограду 1941 г„ када ћемо Вас са радошку примити и узвратити Вам љубав, за љубав и братство за братство.
Молимо Вас испоручите браћи и сестрама бугарским Јунацима и Јунакињама најсрдачнију захвал-ност и најескреније братске по-здраве!
Здраво! Здравеј!
Зам. старешине, Др. Мих. Гра-дојевић, с.р.
Секретар, А. Штефан, с.р.
Značajna izjava Gen. Raška Atanasova
Starešina Saveza bugarskih Junaka, general Raško Atanasov dao nam je za »Sokolski Glasnik« ovu izjavu o svojim utiscima, prilikom
posete našeg Sokolstva bratskim bugarskim Junacima. Pošto je izjava došla prekasno za prošli broj, objavijujemo je danas:
»Deveti Junački slet pret-stavlja sjajnu manifestaciju bratstva između bugarskih Junaka i jugoslovenskih Sokola. Prisustvo braće ruskih Sokola napravilo je tu manifestaciju još jačom i lep-šom. Preko 7.000 Sokolica i Sokola iz bratske Jugoslavije po-hrlili su k nama, da svojim pri-sustvom podvuku svoje najsrdač-nije osećaje prema bugarskim Junacima i da nam iz Jugoslavije donesu zaiog bratstva prema bugarskom narodu. Oni su do-šli k nama sa blagorodnem na-merom da nas pomognu u us-pešnoj izvedbi programa za slet, i da povećaju sjaj naših svečanosti. U njihovom nastupu imali smo mnogo sjajnog da vidimo i da naučimo, što će nam dati hrabrosti za nove teške napore. I baš zato smo jugoslovenskoj braći iskreno zahvalni!
Od srca želim uspeha jugoslo-venskom Sokolstvu, želim dugo zdravlje i sreću njegovom Mla-dom Starešini, Ni. V. Kralju Petru II, i mnogo napretka bratskoj Jugoslaviji!«
Pored ove izjave brata Atanasova i izjave Ivana Anastasova, starešine Vitoške junačke oblasti, koju smo objavili u prošlom broju, svi članovi starešinstva bugarskih Junaka izražavali su nam u privatnom razgovoru svoje zadovoljstvo na u-češču jugoslovenskih Sokola na sle-tu u Sofiji. Citavo starešinstvo bugarskih Junaka, sa bratom Atanaso-vim na čelu, takmičilo se ko če više biti na ruku brači Jugoslovenima, a naročito potstarešine Saveza, Pe-
tar Joakimov i profesor Nikola Stojanov, zatim sekretar Raško Duškov, savezni načelnik i načelnica, Josip Bureš i Marinka Dobrava, sa-vetnik Saveza, profesor Minev itd-
Bugarska odlikovanja naših sokola
Pored brače, dra Vladimira Belaj-čiča, dra Mihajla Cradojeviča, in£; Milivoja Smiljaniča, Adolfa Štefana i Nika Bartuloviča, o kojima smo več u prošlom broju javili da im je Nj-V. Car Boris lično predao odlikovanja.
- odlikovani su i mnogi župski starešine, načelnici i prosvetari, te čla' novi Saveznog Tehničkog i prosvet-nog odbora našeg Sokolstva.
Ordenom za gradanske zasluge IH reda odlikovani su: prof. Miloš Sta* vic, iz Podgorice, a ordenom za gfa' danske zasluge IV reda sa krunon1' Fran Lotski, iz Splita.
Ordenom za gradanske zasluge 1^ erda odlikovani su: prof. Miloš Sta* nojevič, Mihajlo Nikolič, Dr. Milorad Feliks, Dr. Milan Arsenijevič, Nikifof Todič, ing. Vojislav Pajič, Petar C0-nič, Mirko Domač, Mirko Jovanovih Vladimir Deduš, Frano Žic, Sreten Stefanovič i Dimitrije Milišič.
Ordenom Sv. Aleksandra IV reda odlikovani su: Milan Teodorovič, Df> Jovan Perenčevič, Ivan Kovač, ing. Ta* dija Živkovič.
Ordenom za gradanske zasluge ^ reda sa krunom odlikovani su: Jakob Špicar, Dr. Mihajlo Vukobratovič, Lojze Merdžo, Bogoljub Krejčik, Božidar Atanackovič.
Ordenom za gradanske zasluge V reda odlikovani su: Velimir Besaro-vic, Josip Matko, Beara Hi ja, Mil. Ki' rilov, Branko Bla.škovič, Josip Žto Dušan Ačimovič, Branko Polič, Dra-
дав шкш.
Starešinstvo Junaka i Sokola u povorci
Naše more
Povodom triumfalnog boravka našeg mladog Kralja na našem moru, povodom sleta primorskih sokolskih župa na Sušaku, kao i pored nedav-nog Jadranskog dana u čijoj proslavi su učestvovali i mnogi Sokoli, pitanje procvata i odbrane našeg Jadrana nameče se i nama Sokolima, samo od sebe.
Našem Sokolstvu je dovoljno po-znato značenje Jadrana za našu ze-mlju i naš nacionalni i državni život. Svaki narod i svaka država, koji ne-maju svog mora osečaju se, u neku ruku kao zatvoreni, zapušeni, — a njihova trgovina je često ugrožena. Oni moraju da izdaju ogromne pare za dobavku primorskih artikala: vo-voča, riba i bezbroj drugih proizvoda.
Imati more, imati ratnu i trgovačku mornaricu,, znači imati sigurno mesto pod suncem i sve uslove za život, koji je potreban jednoj zemlji, kao na-cionalnoj i privrednoj jedinici. Imati more, znači imati otvorena vrata u široki svet, na sva mora i na sve kontinente. Imati more, znači imati jed-nu granu privrede, od koje mogu milioni Stanovnika da žive. Napokon, i-mati more, znači imati i sticati prijatelje i potrošače u susednim državama, znači ne biti ovisan od drugog
u onolikoj meri, koliko to moraju da budu zemlje bez mora.
Ali nije dovoljno samo imati more! Njega treba znati i čuvati! Zato je i uzela za svoju lozinku naša najve-ča pomorska organizacija »Jadranska straža«, reči: »Čuvajmo naše more«. Kada kažemo: naše, onda je ono u-istini svih nas, — i onih sa njegovih obala i onih ispod Balkana i ispod Triglava, kao i onih za širokih voj-vcdanskih polja i kršnih črnogorskih brda. Svi bez razlike, dužni smo da čuvamo naše more, da ga sačuvamo nama, našim potomcima i budučim pokoljenjima. Kao što čovek mora da čuva svoja pluča, tako narod, kao celina, mora da čuva svoje more. Što su čoveku pluča, to je državi more!
Dok se Jadranska Straža specijalno brine za čuvanje i upoznavanje našega Jadrana,, dotle imamo našu po-ncsnu ratnu mornaricu, čiji brodovi plove po njegovoj površini, kao budna straža. I dok oni čuvaju njegove obale, dotle bezbrojni brodovi trgo-vačke mornarice pronose naše ime pod bojama naše državne zastave, od Otrantskih vrata do Gibraltara, od Singaputa do Sueza, od Severnog do Južnog pola, kroz sva mora i kraj svih država sveta. Naša zastava vije se po pučinama sviju mora i uz obale
svih kontinenata. A sve to možemo i moramo da zahvalimo samo našem divnom Jadranu.
Da ne pominjemo druge koristi od mora, dovoljno je spomenuti turizam. Svake godine dolazi na naš Jadran veliki broj stranaca, koji uživaju u lepotama našega mora, koje su poznate u čitavom svetu.
Pa kada sve to znamo, zar da ne budemo ponosni što posedujemo taj biser, to divno naše Jadransko more? Sokolstvo je taj ponos manifestova-lo na sletu u Sušaku, doviknuvši gromko celom svetu: Mi smo tu, na obalama Jadrana, kao pretstraža O-tadžbine, da zajedno sa ostalim organizacijama i sa našim dragim morna-rima čuvamo i branimo svoje more, da ga podižemo i unapredujemo! Zato je slet na Sušaku imao za jugoslovensko Sokolstvo naročito značenje, puno rodoljubivih obaveza i svetlih obečanja za budučnost.	J.	M.
SPOMENICA PRAŠKOG SLETA
Izašla je Spomenica X Svesloven-skog sleta u Pragu, u redakciji br. Rudolfa Prohaske. Spomenica je izašla u 17.000 primeraka u tako odlič-noj opremi, da če svakome ko je pregleda oživeti pred očiuia nezaborav-ne dane X Svesokolskog sleta. Kako iavlja »Sokolski Vesnik«, još ima na raspoloženju izvestan broj primeraka. Cena spomenici je 95 Kč.
Poklic slovenske vile
Šta se ovo strašno plete, z biva, Evropa se iz temelja ljulja,
Pred Bogom če ona biti kriva, Udariče strašni grom i munja.
Pravdu, veru, obraz narod gazi, Za pravilo ludost privolio,
I zato mu strašni sud dolazj:
U Demona pomoč zamolio!
Danas iedan, sutra drugi v/če: »Hoču mogu, tako hiti mora!
Šta se koga moje pravo tiče,
Kad ja hoču carstva i prostora?«
Sva /e zemlja pozornica rata, Njom upravlja čelik, zlatno tele,
I njena se kroji nova karta,
Da bezumne ispune se želje.
Ej Sloveni, čujte, bračo slave, — Vi sa Dnjepra, Volge valovite; Pa od Visle, Laba i Vltave;
I Marice, vode šumovite, —
Bez predaha vila i vas zove,
Od Dunava, Save do Bojane,
Od Vardara, Tise i Morave,
I od Zete, Bosne, Kolubare.
Poslušajte mene, bračo mila,
Ne plaš’te se puške, bajoneta, Nesloga je svakog salomila, —
I zato vam evo amaneta:
Ko Slovenstvu da ne bio veran, Srcem, dušom svagda njemu odan, Od Gospoda Boga bio teran I na oba sveta prezreti, prognan!
Ko bi brata ne htio za brata,
Več radije prišao tudlnu,
0 tpadnik je slovenskoga jata,
1 strašnii če doživet sudbinu!
Ko radije robom htio biti,
II’ za život obraz okaljao,
Naša če ga kletva salomiti, Izdajnik je sraman, nevaljaol
Lj. N. -r Trebinje
Književnost
KNJIGA RODOLJUBIVIH PRIPOVEDAKA
Pavle J. Bugarski: Pripovetke iz strašnih dana svetskog rata. Ilustro-vao Vladimir I. Zurinski. Izd. 1939-Cena 3 dinara. Na 46 strana malog formata štanipane su tri ratne pripovetke (»Arandelov-dan 1914 god.« »Materice 1915 god.« i »Božič 191® god.«), koje sadrže sečanje na tragične dogadaje koji su se odigrali o Sremu za vreme Svetskoga rata-Preporučuje se Sokolima.
Poseta Rilskom manastiru, s desna na levo: Dr. M. Minev, supruga Dr. Mineva, Igu man manastira, supruga br. Dr. Belajčiča, Ministar pravde N. Jotov i Dr. Belajiić
Sa sleta u šušaku: starešina br. Polič govori
Posle župskih sletova
Soljub Atanacković, Zdenko Pavič, Janko Kavčič, Jovan Šepa.
Ordenom Sv. Aleksandra V reda °dlikovani su: Dušan Živkovič, Hra-nislav Gvozdenovič, Milorad Kneževič, Kranjc Ludvik, Mirko Bučič, Nikola •*akil, Josip Prohaska.
Ordenom za vojničke zasluge II ste-Pena odlikovan je: Dimitrije Pavlo-V|č> a Damskim ordenom III stepena °dlikovane su sestre: Milica Šepa, ®*£a Skovran, Pajič Jovanka, Slavka Vučkovič, Milica čonič, Jovanka Mi-,eusuić.
Odlikovanja je predao pretsednik Saveza bugarskih Junaka, a u ime odlikovanih zahvalio se je dr. Nikola šker°vič.	I.	Sedlaček
Organizacija posete
Govoreči o organizaciji naše po-Sete Sofiji, mi smo u prošlom broju Podvukli neka imena, ali je nepa-žnjom propušteno spomenuti, da je na čelu čitave organizacije savezne kan-celarije u Sofiji, bio brat Radoslav Vojnovič; zatim da je nastanbeni ot-sek, pored sestre Mileusnič, vodio i brat Kavčič, te da je šef lekarske službe bio brat Dr. Feliks. Isto tako držimo potrebnim spomenuti da su u sao-braćajnom otseku. koji je bio jedan od najvažnijih, pored brata T. Zivko-viča, radila još i brača D. 2ivko-vič, D. Milišič i Sreta Stevanovič. Pored Saveznog gospodara, br. M. Nikoliča, finansijsko poslovanje Savezne kancelarije vodio je brat Boža J. Atanackovič.
Sletska kancelarija je davala redov-n° sve moguče informacije našim S°kolima i bugarskim Junacima i Vrlo dobro je funkcionisala. Sem toga
su svakog dana održavane sedeče starešinstva Saveza i šefova P°Jedinih otseka sa prestavnicima žu-
Pa, da bi tako preko njih kontakt sa članstvom bio stalan.
U tehničkom vočstvu, sem brata Miroslava Vojnoviča i sestre Milice Sepe, treba spomenuti brata Voju paJiča i sestru Olgu Skovran, koji su vodili članstvo, zatim R. Bana i Aga-tu žic, koji su vodili naraštaj, pa Franu Žica koji je vodio čete i stanje članstvo; I. Sedlačeka, koji je vodio brigu o povorkama, Zdenka Paviča, Jelku Ban i Tonku Štiftar koji Su vodili brigu oko nastupa na sle-1Ци, Branka Poliča i Ljubiču Jova-n°vič, koji su vodili takmičare, te Danicu Durdevič i Miliču čonič, koje su vodile članice nevežbačice.
Руско СОКОЛСТВО
на IX свејуначком слету
Ha IX Свејуначком слету у Со-фији 8—12 јула узео је видног у-чсшћа и Савез Руског Соколства. Од преко петстотина руских соко-ла, учесника слета, било је њих око четири стотине из Југославије, пре-ко стотине из Бугарске и неколи-цина нојединаца из Француске и Литваније.
На челу са својом плех-музиком и руским соколским заставама, ба-таљон руских сокола пролазио је шумним улицама Бугарске престо-нице, уживајући срдачан дочек од стране становништва, које сматра руске Соколе као иретставнике оне Русије која је ослободила бугар-ски народ још у години 1878 од турског ига.
Приликом Словенског такмичења у лакој атлетици, нижој и средњој категорији, руски соколи су доби-ли известан број венаца, диплома, две србрне и једну златну медаљу.
Особити успех уживао је Савез својом беспрекорном изведбом сим-боличке вежбе на стадиону, коју је вежбу саставио Савезни Начел-ник бр. Димитрије Кабулин.
Рецензије бугарских новина о томе су необично похвалне. „Днев-ник” н. np. гшше: „Мешана група од,200 руских сокола и соколица заузела је место у центру стадио-на. Вежбе су се вршиле уз пратњу властитос оркестра. Група је пру-жила утисак дисциплинованог, тач-ног и смишљеног рада. Руски Со-коли демонстрирали су неколико врло компликованих вежби које се у главном састоје из састављања пирамида. Нарочито усхићеше иза-звало је извођење „Словенске пи-рамиде’ као и интонирање Словен-ског марша”.
Виши функционери Руског Со-колства били су такођер награђени разним орденима.
Приликом овог слета била.је та-кође одређени у Софији и IX Општа гсдишња Скуиштина Савеза Руског Соколства. Скупштина је радила сложно и сагласно. Решавана су и-деолошка, организациона и устав-на иитања, која предвиђају даљи развитак и појачање свестране и одговорне делатности Руског Со-колства.
На новим изборима Старешин-ство као и Уирава Савеза остала је у главном иста, на челу са Старе-шином бр. Романом Дрејлингом.
Н. К.
Ženski gimnastički susret izmeffu Jugoslavije i Bugarske
Jugoslovensko Sokolstvo doživelo je u Sofiji na svakom koraku uspeh i pobedu. Pored muških utakmica, i medudržavni gimnastički dvoboj iz-medu ženskih gimnastičkih vrsta, za-vršio se je pobedom Jugoslavije. Ovirh utakmicama pristupile su tri gimnastičke vrste, i to ženska vrsta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, ženska vrsta Saveza bugarskih Junaka i ženska vrsta Pokrajinskog saveza Ruskog Sokolstva iz Jugoslavije.
Tehnički rezultati su sledeči:
Proste vežbe: 1) Hribar Tuša (J) sa 14,96 bodova, 2) Maksimova Tamara (Rus.) sa 14,83 bodova, 3) Delič Dragica (J) sa 17,45 bodova.
Visoka greda:	1)	Vacac Jelica
(J) sa 14,80 bodova, 2) Hafner Anica (J) sa 14,70 bodova, 3) mesto dele Hribar Tuša i Delič Dragica (obe J.) sa 14,50 bodova.
Dvovisinski razboj: 1) Hafner A-nica (J) sa 15,00 bodova, 2) Kovačič Elza (J) sa 14,90 bodova, 3) Hribar Tuša (J) sa 14,80 bodova.
Krugovi:	1) Hribar Tuša (J) sa
(14,90 bodova. 2) Hafner Anica (J) sa 14,16 bod. 3) Neferovič Mira (J) sa 13,50 bodova.
Preskok preko konja:	1) Hribar
Tuša (J) sa 15,00 bod. 2) Hafner A-nica (J) sa 14,80 bod. 3) Linickaja Nadežda (Rus.) 14,50 bodova.
Ukupni plasman:	1) Jugoslavija
428,62, 2) Sav. Rus. Sok. 391,90 bod. 3) Bugarska 367,16 bodova.
Pojedinke: 1) Hribar Tuša (J) sa 74,16 bod. 2) Hafner Anica (J) 73,02 bodova i 3) Vacac Jelica (J) 70,96. Svih osam Jugoslovenki zauzelo je prvih osam mesta, deveta je najbo-lja Ruskinja, a trinajesta najbolja Bugarka. Utakmice su sudile naše i bugarske medunarodne sutkinje.
Utakmice u štafeti Jugoslavija—Bugarska
Utakmice u štafeti 4X80 metara završile su se ovim rezultatom: 1) Sokolice 44,5 sek. 2) Junakinje 46,3 sek. Muški 4X100 m: 1) Junači 45,6. 2) Sokoli 46,00 sek. Naša mu-ška štafeta izgubila je mnogo na
startu-	I. Sedlaček
Iz slovenskog Sokolstva
GLAVNA SKUPŠTINA C.O.S.
Prošle subote održana je glavna godišnja skupština Češke obce Sokolske, uz učestvovanje delegata sviju župa. Prema izveštaju načelni-štva, tehnički rad u prvoj polovini o. g. bio je vrlo obiman. Pored ostalog održano je 15 tečajeva za vežbačice.
Nakon primljenih izveštaja uzeo je reč dosadašnji starešina C.O.S. Dr. Bukovski, koji izjavljuje da ne želi ostati i dalje na dosadašnjem položaju, pošto treba na vodeča mesta da dodu mladi ljudi, ali da on i dalje ostaje veran sokolskoj ideji. Nakon toga izabran je novi starešina C.O.S., brat Josef Truhlaž, dosadašnji zame-nik starešine.
Izabrani su za načelnika., Dr. Augu-stin Pechalt, za načelnicu, Marija Provaznikova, za pretsednika pro-svetnog odbora, izabran je Anton Krejči. Za zamenike starešine izabrani su, Dr. J. Keler, Dr. Karel Šaler
i Dr. Jan Štole. U starešinstvo izabrani su ,io‘š Nora Budeusova, Voj-tjeh Cervinka, Adolf Doležel, Dr. Vladimir Groh, Jožef Dušil, Ružena Fribova, Dr. Antonin Hržebik, Otokar Klih, Jaroslav Ržepa, Vaclav Šverina i Ladislav Vojaček. Prestali su biti članovi starešinstva, Dr. Vladimir Flajšman, František Barton, Vaclav Vondrak, Vlasta Boučkova, Božena Stiblova, František Svoboda, Dr. M. Klinger, Dr. Krošova, Jan Krejči, Viliarn Paulina i Jožef Hrbač.
Novi starešina C.O.S. brat Jožef Truhlaš roden je 22 septeriibra 1870 g. Još kđo študent klasične gimnazije u Kraljevom Gracu postao je člap Sokola, pa je od tada neumorno radio na propagiranju sokolske ideje. On je po redu četvrti starešina C.O.S., nakon Di. Jana Podlipnoga, Dr. Jožefa Sajnera i Dr. Stanislava Bu-kovskog.
Župski sletovi u ovoj godini u-glavnom su završeni. Župe koje su siet imale, kao dobar domačin, prave bilans sleta. Jer odavno se opaža da župski sletovi, naročito po sadr-žajnosti programa, ne odgovaraju u-vek svojoj svrsi, pa da ni izvedbom uvek ne uspevaju, i pored uloženog napora i dobre volje.
Kritika svršenih sletova je ponaj-više usmena, pošto se smatra da je »nezgodno« pisati samo o nedostat-cima. Medutim to nije dobro. Povodom neuspeha naših priredbi uop-šte pisani su otvoreni članci, nadležne opomene i uputstva, koja su još uvek aktuelna. Jedan od najdetalj-nijih i najotvorenijih članaka izašao je u br. 3 lista »Soko« iz 1937 god. pod nazivom »Javni nastupi«. Odnosi se na opšte potrebe i nedostat-ke u vezi sa našim poselima, akademijama, javnim vežbama i sletovi-ma.
U ovom članku držačemo se u-glavnom sadržaja sleta, zato što je na nekim ovogodišnjim sletovima, pored pozitivnih detalja, opažen su-više jednostavan program, a u njemu mnogo zajedničkih prostih vežbi što svakako ne ide u prilog svestra-nosti i raznovrsnosti. Te suvišne proste vežbe dovoljne su da stvore uti-sak šabloniziranja i kod nestručnja-ka, pošto se redovno vide na svima našim priredbama. Svakako, da če se nači i opravdanje za tu činjenicu, pošto proste vežbe treba da imaju muška i ženska deca, naraštajci, na-raštajke, članovi i članice, što več iznosi šest prostih vežbi. A ako u njima nastupaju još i čete i starija brača, ili odabrani vežbači, — onda je program ispunjen tako reči samim prostim vežbama. Uz to te vežbe ne sadrže, na žalost, uvek bitnih razlika, koje karakterišu decu, naraštaj itd., več su uglavnom slične jedne drugima, monotone su i ne interesuju ni gledaoce naročito ako nisu savršene originalnošču sastava, ritma i izvo-denjem u pogledu estetske discipline, t. j.: ispravnim držanjem tela, čistočom osnovaka, gibova, stavova, potiljkom, ravnanjem, čvrstim korakom pri nastupu i t. d.
Gotovo mučno deluju, pa smetaju i samim vežbačima, one proste vežbe kojima je oduzet život suviše spo-rim, neprirodnim izvodenjem, u ritmu koji bi više ličio koraku tužne pratnje, a naročito kod dece i nara-štaja. Muzika sama nije uvek kriva, več pomanjkanje dogovora i skladne veze vodnika sa muzikom i vežbačima.
I zašto da sve kategorije vežbača moraju imati na sletovima proste vežbe? Za zajedničke vežbe, koje imaju svoju veliku vrednost, kao za-
jednica discipline, snage, ritma i lepote, imamo i druge vežbe, pa i razne sprave. Za decu pak imamo o-groman izbor vežbi čisto dečijih, koje njima više odgovaraju i koje oni više i vole kao što su to vežbe po-dražavanja, zabavne, gimnastičke i lakše takmičarske igre, proste gra-ne, vežbe na dečijim spravama i slično. Čak i te proste vežbe mogu se dati uvek u dečijem obliku, brzini i živosti. Slično vredi i za naraštaj.
Osim toga, pored prostih vežbi, treba da ostale tačke upotpune ra-znovrsnost programa, unašanjem no-vijih stvari, prilagodenih savremenom shvatanju, a pri tom da uvek budu na solidnom sokolskom temelju. Ne-povoljno deluju i tačke sa malim brojem vežbača na velikom vežbali-štu. Vežbalište več u načelu ima da bude uvek puno vežbača, koji pri-redbu oživljuju.
Pored vežbi treba u programe sletova unašati i tačke, koje dižu duh, svest i borbenost, što prosvečuje i jača vežbače, nevežbače i publiku. Te su tačke pored povorke: skup svih učesnika sleta na vežbalištu, simbolično podizanje državne i drugih slovenskih zastava, pozdrav zastavama, pevanje državne i slovenskih himni, vežbe i utakmice odbran-benosti, štafete, laka atletika, narodne igre, finale najboljih vrsti takmi-čarskih, svečana predaja prelaznih darova, sokolske izložbe i slično. Jednom rečju, sletove treba programski svestrano oživljavati i podesno iskoristiti u vaspitnu svrhu.
Pritom, kao preduslov svestranog obezbedenja sleta, treba unapred temeljito razmotriti i opremiti: voč-stvo, organizaciju, podele rada, finansijsko obezbedenje, mesto za sle-tište, disciplinu, duhovnu pripremu. pa zatim pitanje svečanih odora, vežbačih odela, narodnih nošnja, zastava, muzika, saobračaja, preno-čišta, prehrane itd. Pored ovoga treba voditi i računa o mestu sleta. Najbolje uspevaju sletovi u sedištu župa. Neke župe iz opravdanih razloga to menjaju, radi pojačanja neke jedinice, ili dizanja duha u nekom kraju i slično. Ali i u tom slučaju treba slet poveriti samo onim jedi-nicama koje za to imaju svestranih uelova. Konačno, ne treba dokazi-vati da se župski sletovi ne prire-duju svake godine, iz opravdanih i mnogobrojnih razloga.
Posle svršenog sleta moramo pre svega da sračunamo šta smo za na-predak Sokolstva učinili i šta smo dobili. Zadovoljstvo javnosti nas pritom ne sme zavaravati. Važnije je da kao savesni kritičari samih
(Nastavak na 4 str. I stupca dole)
Nj. V. Car Boris obilazi Ruske Sokole
Članice u narodnim nošnjama za vreme povorke kroz Sušak
Sokolstvo i omladina
U članku »Sokolstvo i Omladina«, koji je objavljen u »Sokolskem Glasniku« pred nešto više od mesec dana, mi smo vrlo mirno i odlučno odgovorili na izvesne napadaje »om-ladinskog biltena Zbor« na Sokolstvo, u pogledu rada sa omladinom, na narodno - odbranbenom terenu. Kazali smo to, ne u cilju polemike, več izazvani tudim uapadajem, da našem članstvu objasnimo jedno razumno gledište, od koga ni danas ni najmanje ne otstupamo.
Umesto da naše nepobitne argumente uzmu u obzir, izvesni listovi, koji su bliski biltenu Zbora, na stavljaju napadaje na Sokolstvo, u istom nepnstojnom tonu u kome su i započeti, a da pri tom niti ne ku-šaju da naše navode obeskrepe.
Ne zbog tih anonimnih i nepristojnih napadaja, kojima se truje a ne odgaja, omladina, več zbog na-šeg članstva, moramo da utvrdimo, da su svi izveštaji koje je Savez SKj dobio iz pojedinih župa i jedi-nica o akciji omladine u narodu takvi, da bokolstvo nema ni najma-njeg razloga da se kaje za svoju sa-radnju sa omladinom, iii da od nje otstupi. Večina izveš taja kaže izri-čito da je »uspeh te akcije, kako moralni tako i materijalni, bio na višini«; — da »nije bilo ni najma-njeg traga, niti tendencije, koja bi se mogia postaviti nasuprot rodolju-bivih težnja i sokolske ideologije«;
— da je »naprotiv program omiadin-skih priredbi pobudio veliko odu-ševljenje u rodoljubivom gradan-stvu i da je bio pozdravljen, kao malo koja manifestacija ove vrste«;
— da je »Umladina u punoj men izvršila svoju nacionalnu i patriotski! dužnost«; — da su »študenti iz Beograda dali tako patriotske i nacionalne priredbe, da se imao uti-sak, da su te priredbe potpo-mognute od viših faktora«; itd. Drugi izveštaji kažu, da su „priredbe patriotske i da im se sa te Strane ne može ništa prigovoriti«, a je-dina konkretna zamerka koja se našla u dvema izveštajima, sasto-jala se u tome, da su se neki od tih omladinaca videli u društvu ljudi, koji u odnosnim mestima nisu smatrani kao nacionalni i da je je-dan od učesnika ekskurzije mahnuo iz automobila maramicom, koja je bila crveno-zelene boje.
Ponovno velimo, nije Sokolstvo slepo ni za najmanju pozitivnu, ili
(Nastavak sa 3 str. V stupca) sebe, budemo zadovoljni, prvo mi sami. Ako nismo, treba da nastojimo da u buduče bude bolje 1
Da napravimo uporedenje kakvi su bili sletovi župa ove godine, trebalo je sve lično videti, što je nemoguče. Ali prema izveštajima, čujemo da je bilo lepih sletova, od kojih po veličini na prvom mestu dolazi slet žu-pe Novi Sad. Medutim, ko je video slet župe Osijek, mogao je da bude takoder zadovoljan. Nije bio bez ne-dostataka u pogledu uvežbavanja takmičara, vežbača, odora itd. Ali njegov vedar sokolski duh, jedinstve-na zajednica, disciplinska svest sa odgovornošču službe, svih i u sve-mu, mogla se opaziti na svakom koraku. A to je glavno. Bio je to u minijaturi uzoran primerak velikih sletova.	Miroslav	Vojinović
negativnu pojavu, niti ono uobraža-va sebi, kao neki drugi pokreti, da je sve, sa čime ono radi, stopro-centno nepogrešivo. Ali ono hoče da radi i da organizuje omladinu, bez obzira na eventualne manje ne-dostatke, jer zna da bez omladine narod nema budučnosti. A ako bi se Sokolstvo odreklo da radi sa omladinom koju »bilten Zbora« oglašuje za nenacionalnu i ako bi se ograničilo samo na onu koju bi mu preporučio bilten Zbora, onda bi se odreklo rada sa 99% naše omladine i bilo bi upučeno na ne-znatnu manjinu, koja se doduše oglašava za jedino nacionalnu, ali koja po čitavom svom držanju, po svojoj glorifikaciji fašističkih- režima, po svome pisanju o tome kako u zarobljenoj Ceškoj vlada puna sloboda i po svome izrazitom anti-demokratizmu, nebi ostavila Sokolstvu nikakve mogučnosti za rad sa sobom.
Kako, uostalom, da se Sokolstvo odnosi prema omladini, koja u svojim listovima, lažno i sa uvredama tretira sokolski pokret, napadajuči time najjaču nacionalnu organizaciju u Jugoslaviji?! Svi su njihovi listovi, kao n.pr. »Naš put«, »Vihor« i »Zbor«, lažno prikazali svojim či-taocima stvar, kao da je »Sokolski glasnik« napao Zbor; dok je naprotiv omladinski bilten Zbora prvi napao Sokolstvo izrazima kao što su »pljunuti na svoje lice« itd., a »Sokolski Glasnik« je na te napadaje samo odgovorio. »Novi Put«, umesto da odvrati atgumentima na članak, upotrebljava i opet podvalu o tobožnjim »internacionalnim iz-vorima« našeg članka, ma da je pi-sac toga članka bio nacionalni rad-nik, i zato stradao, još u vreme kada se nije ni znalo za pokret Zbora. Isto tako »Vihor« donosi krajnje neukusni članak, pod naslovom »Parketaši i Ladovinaši«, pisan stilom najfrankovačkijih napadaja na Sokolstvo, dok sam njegov autor priznaje, da nije ni pročitao članak u »Sokolskom glasniku«, več da je samo čuo o njemu iz jedne bele-ške u »Zboru«.
Nije čudo što ovakve metode izazivaju reakciju u čitavoj nacio-nalnoj javnosti. Tako je n.pr. celjski list »Nova Doba«, doneo vrlo zanimljiv članak, u kome odlučno otklanja zborovo gledanje na Sokolstvo i prigovara Zboru, zbog njegove glorifikacije režima, koji se sa največim nipodaštavanjem odnose prema Slovenstvu. Isto tako je sokolska župa Užice počela da izdaje list, »Užički odjek«, u kome se na-jodlučnije zalaže za rad sa omladinom na narodno-odbranbenom polju, u smislu kao što to zastupa »Sokolski glasnik«, a najoštrije osuduje sve one koji takovu saradnju kleveču i ometaju. Konačno je i »Narodna odbrana«, organ jedne od najugled-njjih naših nacionalnih organizacija, donio nedavno članak po tom predmetu, u kome kaže:
»Mi iz Narodne odbrane, kao i
uvek, budno motrimo na pokret medu prestoničkom akademskem omladinom, koji u jednom oz bili nom času, dobrovoijno stavi nekoliko stotina mladih studenata pod okrilje naše vojske, sa za-vetom:	na dobrovoljnu službu
Sokolice u povorci kroz Sušak
svome narodu. Ta pojava, uostalom več u tradiciji prestoničkog Univerziteta, izazvala je na izvesni m stranama nerazumljive i čudne reakcije. Kao da je neko-rae krivo, što se pod istim krovom, odakle su potekli i nrvi vesnici borbe na našem klasično m Jugu, obnavlja istorija nacoinal-nih pregnuča i samopregora. Kao da se zaboravilo da su baš študenti ovog istog Univerziteta i u predratnoj četničkoj akciji imali zavidne prestavnike, i da su u oslobodilačkim ratovima vr-hunili primernim herojstvom i pregnučima na polju časti, i onda kao i danas, u službi svoga naroda.
Šta onda hoče oni koji svrsta-vaju u tabor komunista svu mladež narodnu, koja /leče da se sa-obrazi reakcionarnim i mračnim pogledima na život i svest, koje imaju izvesni izlapeli starci, su-jetni -a promašeni vodi i pre-stavnici mračnjaštva uopšte? Zar oni misle da se jednom takvom ružnom dostavom može izobličiti istina i poslužiti laži, koju oni forsiraju?<
Ovo je daleko oštrije, nego što smo mi kazali. I što »Vihor« i »Naš put« na ovo ne odgovore?
Kratke vesti iz našes Sokolstva
Sokolsko društvo Klarija, koje leži na samoj rumunskoj granici, osve-tilo je 2 jula na vrlo svečan način svoju zastavu. Pored domačeg sta-novništva (Klarija broji oko 800 domova pravoslavnih i preko 50 domova katolika, koji se medusobno bratski slažu), ovoj svečanosti prisustvo-vao je i velik broj gostiju iz Rumu-nije, koji su od Strane Sokola bili srdačno pozdravljeni. Zastavi je ku-movao Savez Sokola K. J., koga je
Utakmice višeg ranga za mač Kralja Aleksandra
Kako je poznato, Blaženopočivši Kralj Aleksandar I 1925, godine ceneči rad Sokolstva na polju telesnog vaspitanja, podario je skupoceni Mač, kao prelazni dar pobedničkoj vrsti članova u višem odelenju. Te utakmice spadaju u red najtežih gimna-stičkih utakmica uopšte. Sastoje se iz prostih vežbi, vežbi na svim spravama i iz grana lake atletike. Ovaj skupoceni dar prelazi stalno od po-bedioca pobediocu. U slučaju da jedno društvo više puta uzastopce bude pobednik, njegovo ime se svaki puta urezuje na oštricu mača. Pobednik je čuvar mača izmedu dveju uzastopnih utakmica. Po Pravilniku, koji je stvoren za ovaj Mač, njega predaje na atakmicama ako je pri-sutan, sam Kralj lično, inače prisut-ni član Kraljevskog Doma ili izasla-nik Nj. V. Kralja. Po istom Pravilniku, kada se na Maču budu ispu-nile obe strane sečiva urezanim imenitna pobednika. Mač če se predati Narodnoin muzeju u Beogradu. Mač Kralja Aleksandra je največa svetinja svih jugoslovenskih sokola.
Ove utakmice održane su do sada četiri puta. Prve utakmice održane su 1925 godine u Beogradu prilikom 1 Medusletskih utakmica. Druge u-takmice održane su 1930 godine, takoder u Beogradu, prilikom 1 Sve-sokolskog sleta Saveza SKJ. Treče utakmice održane su godine 1933 u Ljubljani, prilikom Pokrajinskog sleta SKJ, četvrte utakmice održane su 1937 godine u Zemunu, kao samo-stalna priredba. Sva četiri puta Mač je osvojila vrsta sokolskog društva »Ljubljanski Sokol«. Sada se opet kao samostalna priredba održavaju Utakmice za Kraljev Mač u Zagrebu 22 i 23 jula, na Stadionu Kralja Aleksandra, a za slučaj rdavog vremena u Sokolu II.
Raspored ovih utakmica je sledeči:
21 jula: od 6—8 čas. laki trening takmičara na Stadionu, 6—10 čas. i 16 18 čas. tečaj za sudije na Stadionu, u 18 čas. sednica sudačkog zbora.
22 jula: početak utakmica. Utakmice u granama lake atletike, u 11 čas. objavljivanje rezultata i predaja Mača pobednicima od strane izaslanika Nj. V. Kralja.
Do sada su se prijavile izabrane vrste: Beograd 1, Celje-Matica, Kranj, Ljubljana-Matica (dva odelenja), O-sijek, i Zagreb II, Očekuje se prijava Sarajeva i Novog Sada.
Za ove'utakmice daje svaka zain-teresovana župa po dvojicu sudija Voda ovih utakmica je ing. Vojislav Pajič, zamenik saveznog načelnika, dok su od Saveznog Stručnog odbora odredeni Ban Rafael, 2ic Frano, Polič Branko, Bogner Josip, Trček Stanko i Sedlaček Ivan.
Ivan Sedlaček
Osvečenje zastave u Klariji, br. Stanojevič govori zastupao savezni prosvetar br. Miloš Stanojevič, a osvečenje je izvršio sve-štenik g. Georgij Markuš.
Nakon osvečenja govorili su g. Markuš i g. Babin, opštinski beleinik, onda je održao prigodni govor br. Stanojevič, predavši zastavu starešini društva br. Urošu Jovinu.
Na banketu održano je takoder više govora i zdravica, popračenih manifestacijama za Kralja i Jugoslaviju.
Posle podne održan je Okružni slet sa javnom vežbom, na kojoj su sude-lovale i okolne jedinice iz Petrov-grada, Srpske Crnje, Aleksandrova, Ban. Karadordeva, Vojvode Stepe i Carnojeviča. Cledalaca je bilo preko 2000, medu njima veliki broj iz ru-munjskih mesta Keče, Čeneja, Karpi-njiša, Nemeta i San. Martona, koji su Sokole toplo pozdravili.
*
Obranbeni zbor trboveljskega sokolskog okrožja, se je vršil 9. jula v Hrastniku. Na predvečer so bile okrožne plavalne tekme, na katerih sc nastopili pripadniki domačega in sosednih društev. Navzoč je bil tudi župni referent za plavanje br. Gala, ki je izvedel nekaj krasnih in efektnih skokov.
V nedeljo, po prihodu jutarnjih vlakov je odkorakala veličastna povorka nad 600 pripadnikov v krojih 'mimo Sokolskega doma, kjer je bil defile pred spominsko ploščo, na zborno mesto pri Rošu. Tu se je vršil obrambeni zbor okrožja, na katerem so govorili patrijotske govore okrožni načelnik br. Vastič, starosta domačega društva br. Fatfnik in zastopnik celjske župe br. Pahor. Po zboru se je vršilo bojno streljanje na strelišču pod vodstvom kapetana Vrebca in župnega strelskega referenta poročnika Tkalčeca. Popoldne je bil javni nastop domačega društva ki je zelo dobro uspel. Nastopilo je nad 400 telovadečih. Velik aplavz so želi člani na drogu, med katerimi je bil najboljši telovadec okrožja br. Vizjak iz Trbovelj. Do-
mača vrsta 6 članic na dvovišinski bradlji je pokazala nepričakovane uspehe. Pa tudi proste vaje so bile izvedene v spolšno zadovoljtsvo.
Posebno poglavlje so bile okrožne bojne patrolne tekme, ki so se vršile 9. zjutraj ob 6 uri. Patrole ki so jih poslala posamezna društva so morale z težko vojaško bojno opremo pohoditi čez 3 km dolgo zelo naporno stezo preko »Spicberga«, izvršiti streljanje z vojaško puško, ter metanje bomb, seveda šolskih.
Okrožni zbor trboveljskega okrožja ze vsestrabsko uspel.
*
Sokoli iz župe Ljubljana (450) 1 župe Banjaluka (150) doputovali su sa sofiskog sleta specijalnim vozom u Mladenovac, odakle su krenuli na Oplenac, da se poklone grobu bla-ženopoč. Kralja Aleksandra.
*
Sokolsko društvo Plaški, priredil0 je 9 jula uspelu javnu vežbu, uz u-čestvovanje bratskih jedinica iz O-gulina, Srpskih Moravica i Plavče Drage. Vežbi je prisustvovao episkop gornjokarlovački g. Sava i delegat župe Karlovac, br. Dušan Bijelič’ Prisutne je pozdravio starešina društva, br. Jaša Stepanov, ističuči kako se ovog momenta u Sofiji bratirne Jugosloveni i Bugari. Kod toga je došlo do srdačnih manifestacija ju-goslovensko-bugarskome bratstvu.
*
Sokolska četa Šenkovec, župa Varaždin, održala je 9 jula javnu vežbu, spojenu sa osvečenjem četne zastave. Tom prilikom održali su govore br-Volarič, starešina čete i delegat župe br. Dr. Albin Blušič. Zastavi je kumovao br. Andrija Vajda. Pred velikim brojem gledalaca — seljaka, izvedene su brojne tačke javnog na-stupa, a onda je četi predan veliki srebrni lovor venac, dar blaženopoč. Kralja Aleksandra, koji je četa ove godine osvojila več četvrti put. I °" vom prilikom došlo je do srdačnih manifestacija Nj. V. Kralju i Jug°' slaviji.
Sokolsko društvo u Prijedoru pobiče uskoro svoj dom, koga če podi-či Društvo za podizanje bolnice u spomen Kralja Aleksandra, jer je Banska uprava več podigla bolnicu, pa je uprava društva odlučila da, u-mesto bolnice, podigne Sokolski dom-Dom če biti graden na zemljištu, koga je poklonila opština.
*
Starešina Sokolskog društva u Bi-jeloj, br. Tomo Zlokovič proslavlja 30 godina plodnog Sokolskog rada kao starešina društva i pionir sokolske misli na našem primorju, još vremena Austrougarskog ropstva-1 pored svih progonstava, brat Zlokovič je ostao veran Sokolstvu i još uvek je duša sokolskog rada u Boki Kotorskoj.
*
Sokolsko društvo Ilidža zaključilo
je da podigne svoj dom. Prostorije u banjskoj zgradi, u kojima su do sada vežbali, otkazane su, tako da je gradnja doma neophodno potrebna. Osnovan je fond za gradnju, na čelu sa bratom Svetozarom Belovičem. Zaključeno je takode, da se zamoli Ministarstvo finansija za ustupanje zemljišta od 5.000 kvadratnih metara za podizanje doma.
v -v"
1 1 ' it W
Članice u narodnim nošnjama u povorci kroz Zagreb na iupskom s letu 25 juna
Zanimljivosti iz doma i sveta
Svajcarski listovi mnogo pišu o nedavnom naredenju italijanske vlade, da svi Stranci moraju napustiti
Južni Tirol. Tom naredbom najviše su pogođeni Švajcarci. Isprva se mislilo, da se moraju iseliti samo švaj-carski, nizozemski, francuski i en-Sleski državljani, ali sada je jasno, da moraju seliti i ostali Stranci. Za-nimljivo je, da su podeljeni u dve skupine: turiste i ostali inostranci, koji su morali napustiti Južni Tirol u roku od 48 sati, dok ostali Stranci, koji su tu trajno naseljeni, mogu moliti produženje ovog roka.
Listovi beleže, da ovaj izgon ima strategijsku pozadinu. jer da bi se Pfeko Brenera imali vršiti transporti nemačkih četa u [taliju. Medutim, drugi listovi misle, da to neče biti tačno, več da je to prvi korak ka ra-Seljivanju nemačkog stanovništva u Južnom Tirolu i kolonizaciji ove Pokrajine po čistokrvnim Italijanima.
*
Na nekoliko mesta u Nemačkoj ^rganizuju se tabori za nemačke o-mladince iz inostranstva, koji če tu
letuju ove godine. Kako pišu no-vir>e, očekuje se preko 2000 nemačkih mladiča i devojaka iz Jugosla-vUe, Bugarske, Madžarske, Italije i p°rtugala.
*
»Koruški borci« prireduju u za-jednici sa »Celjskim legionarima« Proslavu 20 godišnjice borbe oko naše severne granice. Proslava če se zdržati u lepom mestu mestu Ljub-neni na Savinji u nedelju 30 jula. Na ovoj proslavi uzeče učešča veliki broj boraca sa severne granice naše Otadžbine.
Nemačke novine »Berliner Berzen-caJtung« i »Germania« pišu:	»Ne-
mačka privreda mora nači u dunav-^kom bazenu i na Balkanu zamenu za kolonijalno carstvo. Balkanske i dunavske države moraju u odnosu Prema Rajhu zauzimati isti položaj, koji zauzimaju dominioni prema Ve-likoj Britaniji«...
*
Objavljeni su statistički podaci o broju stanovništva Rajha, prema popisu od 17 maja. Bez Memela, Rajh imade 79,800.000 Stanovnika. Ako se torne doda 6,800.000 Stanovnika protektorata Češke i Moravske, uku-pan broj stanovništva Rajha iznosi «6,600.000.
depolo I STIPČIĆ
Trgovina pomorskih i ibarskih potrebština — SUŠAK —
Соколске ваставе иврађујем свилом и влатом вевене, врло лепе,ув најповољније цене. Moja 40-годишња пракса сваком гарантује да fce бити код мене најбоље и најјефтиније послужвн.
НИКОЛД НВКОВИЋ Нови Coi
ČASOVHlC AR 1 JUVELIR
M. MITROVIČ
    ' -----------------
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Braći i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručan rod
Tratite cene za Izradu k I l n a c a I znaiaka.
Prema statistici »Neues Wienner Tagblatt«, u Jugoslaviji ima odprili-kn 700.000 Nemaca. Od toga u Vojvodini i Sremu 460.000, u Hrvatskoj i Slavoniji 170.000, u Sloveniji 50.000, a u Bosni i Hercegovini 25.000. Medutim, prema jugoslovenskim službenim podacima ima u Jugoslaviji samo 500.000 Nemaca.
*
Od okruglih 130 milijuna Stanovnika Severoameričke Unije samo oko 40 milijuna Stanovnika po svom pra-poreklu pripada pravim Američani-
ma. Najjaču nacijonalnu grupu pred-stavljaju Nemci, kojih je oko 8 milijuna. Dolaze onda Talijani sa 5 rpi-lijuna, Irci, Poljaci i Kanadski Fran-cuzi sa 3,000.000, skandinavske grupe sa 3,000.000 duša. Engleza ima 1,200.000, Rusa 2,600.000, Slovaka i Ceha 1,000.000 (800 + 500.000) i Ju-goslovena 1,000.000.
*
Dr. Krunoslav Draganovič je obja-vio nedavno »Opšti šematizam ka-toličke crkve u Jugoslaviji«, , važeči do prvog jula 1937., a u kojemu se izmedu ostaloga nalaze i ovi podaci: U Jugoslaviji žive 5.854.000 katolika, koji imaju 1.975 parohija, 4.709 crkava, 4.258 kapelica, 167 muških manastira, 479 ženskih manastira, 19 biskupa, 2.246 lajičkih duhovnika itd, 1.168 redovnika. 8 bogoslovija, 11 crkvenih gimnazija, 22 seminara za sveštenike, 74 manastirskih srednjih i stručnih škola, 90 osnovnih škola, 147 dečjih vrtova i čitav niz konvikata.
Poznati češki slikar Franta Mali
izdao je album »Jugoslavija« sa 44 reprodukcije u boji i crtežu. Ovaj album zorno prikazuje sve krajeve naše države. Naročita pažnja posvečena je našem Jadranu.
Летовање у иностранетву
Новине бележе да су ове године београђани почели у масама вади-ти пасоше за иностранство, камо оллазе на летовање. Док је раније велики број београђана одлазио на море и у домаћа летовалишта, а са-мо незнатан део у друге државе, ове године: сваког дана око 180 бе-ограђана подиже пасоше за пут ван граница наше земље. Тим поводом пише сарајевска „Југословенска по-шта”, да је жалосно, када се лепо-тама нашега Јадрана могу дивити странци и када је н. пр. један Бер-нард Шо назвао Боку најлепшим крајем света, — да наши људи тра-же туђе ...
STOJANOVIČ M. I.
FIRMA R. J. VRINJANIN
S U Š A K
Strosmajerova ulica 2. Brzoiavi Stojanovič-Vrinjanin
Trgovina šivaćih stro'e/a, bi-cikla, dječjih kolica i pletenog pokućstva
Galanterijske, porcelanske i staklene robe.
EMAILIRAN0G P0SUĐA Sve vrsti kuhinjskog pribora.
Iz slovenskog sveta
TAJNE ORGANIZACIJE U SLOVAĆKOJ
Bratislavski listovi javljaju, da je u okolini Sučana, u Slovačkoj, otkri-vena velika organizacija, koja je širila protudržavne i protunemačke letke, pri čemu je uhapšeno 14 lica, a još uvek se traga za novim kriv-cima. Osim toga je u filijali Škodi-nih tvornica, u Dupnici, (u Slovačkoj) otkrivena slična organizacija, koja je vodila protudržavnu i protu-nemačku propagandu, pa je čitav niz činovnika i radnika uhapšen.
iz ČEŠKO - MORAVSKOG PROTEKTORATA
Organ nacional-socijalista u Pragu, »Der Neue Tag«, vodi sve žešču kam-panju protiv češke štampe, optužu-juči je da se bavi žonglerstvom, da zavara cenzuru, u težnji da potstiče otpor češkog naroda. Češka štampa oagovara, medutim, da ona ne traži ništa drugo, nego da se održe obe-čanja koja je u svom proglasu uči-nio g. Hitler, kad je preuzimao protektorat nad Ceškom i Moravskom.
Pre par dana objavljena su dva saopštenja policije u Pragu, u koji-ma se kaže, da se u praškim biosko-pima, kao i u bioskopima u ostaloj zemlji, sve češče dogada da se, pri-iikom prikazivanja nemačkih filmova, izazivaju demonstracije koje imaju protivnemački karakter. Objava kaže da če krivci za te demonstracije biti najstrožije kažnjeni. U drugoj objavi se veli da je utvrdeno više slu-čajeva, gde su bile prekinute telefonske žice koje pripadaju nemačkim vojnim vlastima. Upozorava se javnost, da če svaki onaj ko bude ulovljen pri tom zločinstvu, biti stavljen pred ratni sud.
Francuska štampa javlja, da se u Ceškoj sprema novi zakon o zvanič-nom jeziku, prema kome če nemački jezik biti odreden na prvom mestu za dopisivanje izmedu lokalnih i nemačkih vlasti u protektoratu. U prevodu če se moči upotrebiti i češki jezik, ali se neče smeti prevoditi reči kao »Fiihrer«, »Tschechei« i »Mahren«.
Sokolsko društvo u Erdeviku, priredilo je uspeli javni čas uz učestvo-vanje Sokola iz Sremske Mitroviče, Kuzmina, Divoša, Martinaca i Calme. *
U Sokolskom domu u Mandalini,
priredio je uspeli koncert P. Ivanov, bugarski operni pevač. Ispred pune dvorane pozdravio je g. Ivanova starešina društva, nakon čega je do-šlo do spontanih manifestacija za ju-goslovensko-bugarsko bratstvo.
Prije nego učiniS životnu poliču ili djeci mi raz obrati se za upute kod
HflTKO HILKOUIČ
SUŠAK
Glavni zastupnik „CROATIE“ osigurava-juće Zadruge u Zagrebu
Knjižara I Paplrmca MarjQ |( ВЗПК SUŠak
Radićeva ul ca (Korzo)
PRODAVAONICA NOVINA Jelačičev trg (Kiosk) GENERALNO ZASTUPNIŠTVO NOVINA « REVIJA • ČASOPISA
Čitajući novine...
»Hrvatska straža« je objavila nedavno članak o značenju dinastije Anžuvinaca za Hrvatsku, u kome — samo što ne oglašuje Ljudevita An-žuvinca za največeg hrvatskog veli-kana! A razlozi, z bog kojih »Hrvat-ska straža« (prema nekoj knjiži Dr. Antuna Dabinoviča) vidi u Ljudevitu Anžuvincu tako velikog Hrvata, jesu ovi: što je »Ljudevit Anžuvinski izmedu Baltika i evropskog mora stva-rao blok država, u večini slovenski, sa madžarskom jezgrom«; — što je »svojom politikom zatrpao pozicije izmedu dva ju naroda, srpskog• i hrvatskog, i dvaju državnih organizama, koje nisu nikada više mogle biti izbrisane«; — što je »politika Ljudevita Anžuvinca značila reakciju na ja-čanje Dušanovog carstva«; — što je »Ljudevit Anžuvinski prvi put u isto-riji stvorio politički i kulturni anta-gonizam izmedu Hrvata i Srba«; — što je Ljudevit Anžuvinski »dao od-lučni prinos razlozima brze dekaden-cije Dušanovog carstva«; — što je »hteo stvoriti grupu država, od Baltika do Jadranskog mora, ujedinjenu vvzom latinskog internacionalizma«; — i konačno, što je »hteo stvoriti jed-nu srednju Evropu, koja ne bi bila ni poljska, ni ugarska ni hrvatska, nego kozmopolitska u najboljem smislu reči«.
Sve ove razloge za veličinii Ljudevita Anžuvinskog citirali smo tačno prema članku u klerikalnem listu, da se vidi kako i jedan potpuno tud vladar koji je u Hrvatskoj pobijao hr-vatsko plemstvo na korist centralne kraljevske vlasti u Budimu, za naše franko furtimaše dobija karakter največeg hrvatskog velikana, samo zato što je »stvorio antagonizam izmedu Srba i Hrvata«, zato što je priporno■ gao dekadenciji države Dušana Sil-nog, i zato što je hrvatstvo hteo da utopi u »latinskom internacionalizmu« / »kozmopolitizmu«, sa »madžarskorr iezgrom« ... I ovakvi obožavatelji tu-dinskog jarma i latinskog internacionalizma, usuduju se još da se na-zivaju hrvatskim nacionalistima ...
*
tfi jednoj novini u češko-morav-skom protektoratu nije bilo dozvolje-no niti jedan red da objavi o veličan-stvenom sletu bugarskih Junaka i ju-goslovenskih Sokola u Sofiji, na kome su bili zastupljeni i Rusi i Poljaci, i na kome je došlo do tako srdač-nih manifestacija slovenske ljubavi i uzajamnosti, da ih je čitava svetska štampa' zabeležila.
Slet je zabeležila i nemačka štampa, prešutivši doduše učešče Rusa i Poljaka, kao i čitav slovenski karakter stvari i ograničujuči se na to, da bugarske Junake i jugoslovenske Sokole vezuje samo »kameradschaft und sym pathie«. O vezama slovenske srodno-sti i bratstva po jeziku i po rasi niti jedne reči, ma da je to bila glavna sad rži na slet a.
Napred, dakle, za slovenstvo!... Čim je dotle došlo, da siroti Česi ne smeju ni da čuju o sletu, a za domaču porabu da se svodi na »kameradschaft— znači da je u slovenstvu i spas i pobeda!
Sadržina Sokolskih listova
Manufakturna modna trgovina .
A. Venturini
»SOKO NA JADRANU«
Izašao je iz štampe broj 6 ovog izvršno uredenog glasila jadranskih sokolskih župa, sa sadržajem: O nama povodom Kosova (R. Pavič); — Kosovo i Jadran (Stjepnu Roca); — Šaljivi kut; — Vesti iz župa i dr.
»KNJIGA ZA SOKOLSKO SELO«
Izašao je iz štampe dvobroj 5—6 ovog odlično uredenog lista, koga izdaje Sokolska župa Mostar, sa vrlo zanimljivim sadržajem, medu ko-jim se naročito ističu članci: Malo svetla u tarni; — Moje mišljenje; (Dr. Laza Popovič); — Naš stav da-nas i sutra (Dr. Mate Koščina); — Sokolska osovina; — Anketa; — Vi-dovdan (Dura Brzakovič); rubrike: Iz prosvetnog hambara; — Govori pred vrstom; — Setimo se, itd.
»VESNIK SOKOLSKE ŽUPE CELJE«
Izašao je iz štampe 6 broj »Vesnik-' sokolske župe Celje« sa sledečim sadržajem: 25 letnica sarajevskog atentata; — O čistoči materinskoga jezika; — Pariš—Varšava; — Tehnički del; — Objave itd.
»MLADI SOKO«
IzaSao je 6 broj ovog odličnog lista naraštaja društva Split, sa biranim sadržajem: Vidovdan (Blaženka Bonači); — Sokolski rad nikada ne pre-staje (Mirjana Culič); — Sokolstvo na selu; -— Prosvetni rad u narašta-ju (Nedjeljko Serventi); — Zašto vež-bamo (Kučar Ante); — Povest Sokolstva; — Sokolski život i dr.
Československa Obec Sokolska izdala je »Opštu statistiku za 1937 go-dinu«. Tu se ujedno nalaze i glavni statistički podaci za vreme od 1920 do 1937 godine. Ko želi, može ovu ediciju dobiti kod Naklade Obec Sokolske — Praha.
HOTEL Kontinenta!
SUŠAK
prvorazredni hotel жнн restoran S l Kolona
NIKOLA GRK1HIĆ
SUŠAK
ŠPEDICIJA - POMORSKA AGENTURA -ZASTUPSTVA
BRZOJAVI:
SPEOAGENT -TLEF0N 2-84
Poseduje od ično i suho skladište u centrumu su-šačke luke uz kolosjek državnih željeznica. Obavlja "brzo, pomno i uredno uz veoma umjerene cijene ot-premu robe koja transitira preko Sušaka, bilo za ili iz tuzemstva i inostranstva. Ovlašćena agencija za unaj-mljivanje (noležiranje) bro-dova svih zastavazasve luke. Preuzima zastupstva industrijskih i trgovačkih podu-zeća. Razgranjene poslovne veze sa inostranstvom.
n
ШПИРО ЈОКИЋ - Сушак
ПАРНА ПИЛАНА CB. ЈУРАЈ
*
извозник ших врста племенитог фурнирског древета
Jovo Đ. Ivošević ~ Sušak
BRRCR MRTELJRN veletrgovina vina — SUSRK
V
MATE JURKOVIČ VELETRGOVINA VINA I RAKIJE
S U \ A K
Kosovska ulica 2 račun Pošt. šted. Sušak broj 48.127 Telefon broj 334
Milan A. Bačič
Veleprodaja vina i žestokih pića
Sušak Masarykovo šet. 1
myyjy шмшш p. BflrbDlic-SuM
^%|^^^^^^^уууууууууууууууууууууууу^уууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууу^^^ЛЛЛЛ^^^^^^^^^АААЛЛЛЛЛААДЛЛЛЛЛЛЛЛ^>ЛЛЛЛЛЛЛ/ЛЛЛЛЛАЛЛЛАЛЛААЛЛЛЛАЛААЛЛЛЛЛЛЛАЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛДАА^ .
Indnstrija i ekspertna trgovina drva
Telegram, adr: BRAUN SUŠAK
JO/IP BRAUN
^^^^^уууууууууууууууууууууууууууууууууууууууу^уууууу^^^у^УУУУУУУУУУУУУУУУУУУ^<У^^^^^^^^^^^^^^^^М^^Л^^^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛАЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛМЛЛЛЛЛЛЛЛЛА^ЛЛЛЛАЛЛДМЛЛЛЛ^
BgČiĆ i Sorta Elel(>r0'tehnižl(0 traovažko poduzeće
Jadranska plovidba d. d. Sušak
Brza parobrodarska služba iz	Venecije i	Sušaka za	Dalmaciju.
Polazak iz Sušaka svaki dan	osim srijede i petka	u 16	sati.
Turističke pruge iz Sušaka (i	Venecije) za	Dalmaciju,	te iz	Su-
šaka (i Trsta) za Grčku, uz umjerene paušalne cijene. — Dnevna višekratna veza za sva kupališta i ljetovališta jugoslovenske obale.
Prospekte i upute daje	Direkcija	u Sušaku, te	svi
uredi „PUTNIKA" i društva „WAGONS-LITS COOK“
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčic) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protič,
Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd.