Јелена Павловић Јовановић
Универзитет у Крагујевцу,  
Филолошко-уметнички факултет
jelena.pavlovic@filum.kg.ac.rs
Наташа Спасић
Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-
уметнички факултет
natasa.spasic@filum.kg.ac.rs
Slavistična revija 72/3 (2024): 291–306
UDK 811.163.41'367.634"18" 
DOI 10.57589/srl.v72i3.4196 
Tip 1.01
Сложени везник као што као везник поредбених и поредбено-
начинских реченица у административно-правном стилу 
српског језика пете деценије ХIX века
У раду се бавимо статусом зависних реченица уведених сложеним везником као што 
у административно-правном стилу пете деценије 19. века. Као корпус смо користили 
текстове законодавно-правног подстила. Анализу смо извршили користећи синтаксичко-
семантички, функционалностилски и историјскојезички метод. Реченице уведене 
сложеним везником као што чешће се користе него у савременом правном језику. 
Начинске и поредбено-начинске реченице овог типа јављају се у неколико модела, од 
којих је посебно изражена функција текстуалног конектора.
Кључне речи: 19. век, административно-правни стил, зависне реченице
The Complex Conjunction kao što as a Marker of Comparative 
Clauses and Clauses of Manner
In this article, we deal with the status of dependent clauses introduced by a complex conjun-
ction, as in the administrative-legal style of the fifth decade of the 19th century. We used texts 
in the legislative-legal substyle as a corpus. We performed analyses using syntactic-semantic, 
functional and historical-linguistic methods. Clauses introduced by a compound conjunction 
are more commonly used than in modern legal language. Modal and comparative-modal clauses 
of this type appear in several models, of which the function of a text connector is particularly 
pronounced.
Keywords: 19th century, administrative-legal style, subordinate sentences
1. Уводне напомене
Развој стандардног језика покренуо је, између осталог, питање односа међу 
клаузама у сложеној реченичној структури. Посебно захтевним показали су се 
сложени везници те је до данас мало студија и истраживања која у потпуности 
указују на терминолошку, значењску и функционалну диференцијацију. Многи 
везници нису сматрани једнозначним номинаторима семантичког типа међу 
клаузама па се самим тим, уколико се помињу у литератури, о њима говори 
са различитих аспеката. Задатак овог рада јесте представљање различитих 
модела сложених клауза са везником као што са поредбеним и поредбено-
начинским значењем. Неретко се овај везник у корпусу среће са корелативима и 
Slavistična revija, letnik 72/2024, št. 3, julij–september292
различитим значењским нијансама те је наш циљ дефинисање и класификовање 
субординацијског система у светлу функционалностилске репартиције. Оно што 
у значајној мери разликује адманистративно-правни стил XIX века од савременог 
административно-правног стила јесте приличан удео поредбених и поредбено-
начинских конструкција уведених сложеним везником као што. У савременом 
административно-правном стилу овај тип зависне клаузе је изузетно редак (Николић 
2017: 297). Применом структурно-семантичке методе из корпуса закона и прописа 
пете деценије XIX века ексцерпирана је грађа која је потом класификована и 
објашњена помођу аналитичко-дескриптивног приступа.
Најпре смо статус и особености сложеног везника као што посматрали 
компаративно синхроно : дијахроно кроз приказ најзначајнијих ставова еминентних 
лингвиста, a потом анализирали најчешће примере његове употребе из корпуса. Као 
корпус су коришћени текстови законодавно-правног подстила административно-
правног стила (Тошовић 2002: 355) из Зборника закона, уредаба и уредбених указа 
из 1840., 1845. и 1847. године. Према оцени Милоша Луковића ови текстови писани 
су „модернизованим доситејевским” језиком у предстандардном периоду (1994: 51). 
У раду смо користили комбинацију синтаксичко-семантичке, историјскојезичке 
и функционалностилске методе, уз допуну методом теорије права (уп. Павловић 
2018). Анализа ће бити допуњена статистичком анализом која је спроведена на 
120 одабраних примера. 
2. Теоријски погледи на статус сложеног везника као што
На основу семантичког критеријума везник као што данас се може посматрати 
као сложени везник начинског и поредбеног значења. Структурно посматрано 
сложени везник као што настао је „у процесу срастања партикуле као и 
општесубординацијског везника што” (Ђуркин 2018: 120). Марина Николић 
реченице уведене овим везником третира као компаративне реченице у ужем 
смислу (2014: 75). П. Пипер и коаутори (2005) у Синтакси савременога српског 
језика користе једино назив поредбене конструкције. У Синтакси сложене 
реченице у савременом српском језику (Пипер и др. 2018: 385–433) напомиње се 
да се „начинске и поредбене клаузе морају раздвојено посматрати, али да због 
доминантног поредбеног значења, „клаузе које се традиционално одређују као 
начинске и поредбене или као начинскопоредбене или поредбено-начинске требало 
би одредити као поредбене”.
Граматика М. Ковачевића и коаутора (1991) синтаксичким подсистемом 
обухвата: (1) поредбене, (2) начинске и (3) поредбено-начинске јединице 
различитих хијерархијских нивоа, док се у каснијим истраживањима Ковачевић 
(2003) више посветио поредбеним конструкцијама. Дијахроно, у синтаксичком 
одељку Граматике Т. Маретића поредбено-начинске конструкције и називи 
поредбени и начински (везници) појављују се као синоними (Николић 2017; уп. 
Маретић 1963: 543–5). Поредбене и начинске конструкције представљају један 
тип конструкција и код других аутора (уп. Тежак – Бабић 1966; Барић и др. 
293Јелена Павловић Јовановић, Наташа Спасић: Сложени везник као што као везник
1979; Симић 1996). У Универзитетској граматици Стевановића (1974) поредбене 
и начинске реченице сматрају се двојаким зависним реченицама са одељеним 
службама. Сличног мишљења су и И. Брабец, М. Храсте и С. Живковић (1963) 
Везник као што у класификацији Р. Симића (1996) припада подгрупи којом се 
илуструје “потпуна једнакост”. Поједини аутори сматрали су начинску значењску 
компоненту доминантном у односу на поредбену (Миновић–Ајановић 1981; 
Миновић 1987), али било је и потпуно опречних ставова (Станојчић–Поповић 
1999), као и оних који су веровали да су поредбене и начинске конструкције 
независне (Катичић 1986).
Речници српскога језика (РМС, РСАНУ) показују да се јединице које на 
формалном плану представљају типична обележја поредбено-начинских 
конструкција (као, попут, како, као што, као да) одликују веома дисперзном 
полисемантичком структуром (Николић 2017: 8).
3. Анализа и дискусија
Зарад опсежније анализе из богатог корпуса ексцерпирали смо 120 примера 
на основу формалног критеријума. Дакле, сви примери имали су везнички спој 
као што. Већина примера (84), тачније 70% била је без конектора, док се 30% 
корпуса јавља са реченичним конекторима и корелативима: тако (23,33%) и 
варијантама так и таковим, затим онако и оно исто. Ради боље прегледности, 
заступљеност корелатива и конектора биће приказана на графику који следи:
График бр. 1: Присуство конектора и корелатива.
Када говоримо о положају зависне у односу на главну клаузу, примећујемо 
да је најчешћа интерпозиција, потом постпозиција па препозиција. Поједине 
реченице су биле вишеструко сложене те се у интерпозицији нашло 60 реченица, у 
постпозицији 39, а у препозицији 23. То је визуелно представљено на графику бр. 2.
Slavistična revija, letnik 72/2024, št. 3, julij–september294
График бр. 2: Положај зависне клаузе.
Први модел обухвата клаузе са корелативним везником као што – тако, при 
чему је као што на почетку зависне, а тако на почетку главне клаузе. Ради се 
о значењу еквивалентности (Ковачевић 2003: 126–7), при чему се „увијек […] 
поређењем двају појмова указује на њихову еквивалентност; по поредбеној 
особини ти се појмови представљају као идентични” (Ковачевић 2003: 127). 
Клауза уведена везником као што служи као текстуални конектор, који повезује 
две законске одредбе (правно овлашћење и правна обавеза, два прописа исте 
садржине, две категорије становништва којима су дата иста права, два слична 
законска прописа и сл.). На овај начин постиже се интертектуалност у оквиру 
правног стила (Јанићијевић 2015: 41, 46–7, 109–16). Темпорално-аспекатска 
парадигма је јако разуђена. У главној реченици налазе се несвршени и свршени 
презент, модални глагол, свршени и несвршени перфекат, а у зависној свршени 
и несвршени презент, свршени и несвршени перфекат и модални глаголи. У 
главној и зависној реченици чести су одредбени глаголи, као што су налагати, 
определити, изискивати, дозволити, укинути, додати и изрази који означавају 
правну обавезу или правно овлашћење, као што су дозвољено је, бити опредељење, 
дати право. Примарни актант (имплицитни или експлицитни) јесте законодавац, 
који даје или одузима право или прописује неку дужност. Експлицитни актант се 
јавља у преамбулама и краћим жанровима указа и уредби, у којима се комбинује 
са перформативним глаголом:1 
Као што се свакоме войнику дозволява сваку тужбу и молбу своме Началнику 
подносити, тако му се налаже […] (Закон XXI 1839/40: 150); Као што су аренде 
піявичне укинуте, тако є и свакоме жителю дозволѣно […] (Уредба XXVIII 1840/40: 
207); Као што є обштинама право дано, да поредъ осталы прихода и приходъ меана 
уживаю, и таковъ на ползу обштинску употреблюю; тако, да бы наплaћиванѣ 
соразмѣрно было […] (Уредба (8) 1840/1845: 7); Као што ћe Обштине по члену 9. 
и 11. дужне быти старатисе, и теретъ теглити о обдржанію мѣста и зданія, гдѣ 
ће се стока изванъ Вароши клати и у Вароши касапити, и као што ће осимъ овы 
1 Због ограњиченог обима, наводимо само илустративне примере. У загради се налази тип 
документа, редни број документа у зборнику, година доношења прописа и година објављивања за 
текстове из Зборника закона, уредаба и уредбених указа. За друге прописе наводимо скраћени назив 
документа, годину доношења/штампања прописа и редни број стране. 
295Јелена Павловић Јовановић, Наташа Спасић: Сложени везник као што као везник
терета, и друге терете имати, и по свакомъ праву сви Обштински приходи ньима 
принадлежати: тако ће ньима и аренда касапска […] (Указ 3. (Пр.) 1839/40: 229); 
Као што є Нѣгова Свѣтлость, Милостивѣйшій Господаръ и Князъ нашъ […]: исто 
тако, по предложенію Попечителства Внутреньи Дѣла […] (Указ 3. (Пр.) 1839/40: 229); 
Но као што остало стадо, у комъ су се богинѣ появиле, одъ болестны оваца изъ 
истога одлучити валя, тако се и сва друга стада […] (Правила (78) 1844/45: 290–1); 
Као што Ректору припада ученике за преступленія казни подвргавати, тако ће 
Полиція […] (Устројеније (82) 1844/45: 343); Као што се є законодавацъ на ова два 
изятія ограничіо, тако треба да се и Судови овогъ ограниченія строго придржаваю 
(…) (Толковање (4) 1845/47: 34); Као што у отечеству нашемъ савъ народъ своє 
Кметове самъ плaћа, тако самъ Я. (Уредба (36) 1845/47: 89)
Када се зависна клауза јави у постпозицији, не користи се корелативни заменички 
прилог тако. У савременом језику у постпозицији обично нема корелатива (Николић 
2017: 150–1). У корпусу овај тип реченица јавља се са више модела. Доминирају 
чисто поредбене конструкције са значењем уједначености нерестриктивног типа. 
У административно-правном стилу доводе се у везу две сличне или истоветне 
правне норме, са истим или сличним дубинским елементима (као што су правни 
субјекти, правни објекти, овлашћења, почетне хипотезе, санкције и сл.). Сложени 
везник као што има улогу текстуалног конектора, који спаја две дубинске правне 
норме у једну површинску правну одредбу. Примарна норма поставља се у 
фронталну позицију, док се хијерархијски и информационо секундарна норма 
налази у постпозицији. Секундарна норма наводи се да би сви аспекти правног 
односа, као што су дужности, права и овлашћења, били јасни. У главној реченици 
је футур први, а у зависној футур први или потенцијал. Да се ради о повезивању 
две независне правне норме у једну површинску правну одредбу, видљиво је у 
случајевима када се у другој реченици налази клауза уведена везником ако, која 
кодира почетну хипотезу, или када се у зависној реченици користи потенцијал. 
Зависна клауза уведена сложеним везником као што са предикатом у потенцијалу 
кодира дубинску ако – онда хипотезу, при чему је други елемент (корелатив онда) 
експлициран у површинској структури правне одредбе: 
[…] такова у особитый Протоколъ ставляти дати, као што ће и на сва захтеваня 
Попечителства Просвѣщенія доста точно извѣстіє давати (Устројеније (82) 
1844/45: 343); […] да се за вeће послове тако брижльиво предуготовляваю, као што 
бы то чинили онда, кадъ ій у овомъ предуготовляваню за чиновничество не бы 
окружавала сва она права и сва она преимуштества, коя правимъ чиновницима 
принадлеже (Уредба (29) 1845/47: 81); […] пошилятелю натрагъ вратити, као што є 
и онъ дужанъ доплатити, ако такса и оставу превазиђе. (Уредба (70) 1843/45: 253)
Потенцијал се користи када се ради о радњи која није могућа с аспекта закона, 
јер је законодавац експлицитно искључује. Да се ради о ситуацији која није могућа 
(или коју законодавац из идеолошких разлога приказује као немогућу), показује 
употреба негираног потенцијала у наредном примеру:
[…] да се за вeће послове тако брижльиво предуготовляваю, као што бы то чинили 
онда, кадъ ій у овомъ предуготовляваню за чиновничество не бы окружавала 
сва она права и сва она преимуштества, коя права правимъ чиновницима 
принадлеже. (Уредба (29) 1845/47: 81)
Slavistična revija, letnik 72/2024, št. 3, julij–september296
Имплициран је однос супротности између правих чиновника који имају сва 
чиновничка права и практиканата, који та права немају. Законодавац оправдава 
своју одлуку да практикантима не омогући чиновничка права, која су у време 
када је закон донесен била велика и обухватала су и немогућност да чиновник 
изгуби службу на било који начин осим судским путем (Луковић 1994: 35–42).
Неки примери служе као додатно појашњење или коментар. У главној и у 
зависној реченици налазе се презент или модални глагол. Поредбена клауза је 
нерестриктивна и има значење додатног коментара, те изражава мотивацију за 
доношење правног прописа. Ради се о додатној информацији чије изостављање 
не доводи до последица ни на семантичком ни на нормативноправном плану. То 
показује и постављање поредбене клаузе на крај реченичног комплекса, што је 
типична позиција објаснидбених реченица додатног коментара (уп. Ковачевић 
1998). У првом случају могућа је и трансформација у структурно рашчлањену 
релативну реченицу уведену непроменљивим релативизатором што, која носи 
значење додатног коментара. У другом примеру налази се поредбено-релативна 
рестриктивна клауза, која објашњава супстантив какве препоне. Заменица какав 
(некакав) катафорички упућује на поредбену реченицу која следи. Она је структурно 
нерашчлањена, пошто се односи на супстантив. Супставнитв и лексеме у зависној 
реченици су у хипонимско-хиперонимском односу (препоне – хипероним и дугови 
приватним лицима и дугови Правителству – хипоними):
[…] да се найбольи и найважніи люди за ову службу исключе, као што су се подобни 
случаи и догађали [→ зато Обштине с њима да се не погађају, нити онога узимају 
који ће мањом ценом да служи, чим се догодити може, да се најбољи и најважнији 
људи за ову службу искључе / да се најбољи и најважнији људи за ову службу 
искључе, што се раније и догађало] (Уредба XXVII 1840/40: 202); Заключивши то 
іоштъ ће онъ касателнымъ путемъ и начиномъ извидити, да нія покойный чиновникъ 
какве препоне, као што су дугови приватныма или Правителству, по себи оставіо. 
(Уредба (73) 1843/45: 266)
Када се јавља корелатив тако у фронталној позицији главне реченице у 
препорзицији, остварује се однос еквивалентности, који се „реализује […] у 
зависносложеној реченици која се одликује структурном дводелношћу, дистактним 
везничким средством као што – тако, одсуством компаративног облика придева/
прилога у структури једне или обеју клауза” (Николић 2017: 152). На овај начин 
повезују се две дубинске правне норме у једну површинску правну одредбу:
Тако се и риба само на очи кордонске страже и то текъ у дану смѣ ловити, као што є 
и лађама само даню слободно пловити. (Правила (30) 1841/45: 128)
У највећем броју случајева клауза уведена сложеним везником као што 
налази се у интерпозицији. У питању су нерестриктивне поредбене реченице 
за једнакост. Темпорална парадигма им је врло разуђена. У главној реченици 
користе се модални глагол, несвршени презент, несвршени футур први, футур први 
модалног глагола, потенцијал, свршени перфекат или императивна конструкција. 
У зависној реченици налазе се несвршени глаголски облици (презент, перфекат, 
футур први, плусквамперфекат или модални глагол). Овај тип поредбених реченица 
297Јелена Павловић Јовановић, Наташа Спасић: Сложени везник као што као везник
има неколико варијанти у корпусу. Када се у зависној клаузи налази несвршени 
презент, обично се наводи еквивалентни пропис или еквивалентна правна одредба. 
Две одредбе доводе се у везу због експлицитности административно-правног стила. 
Други случај илуструје интерференцију поредбеног значења са значењем узрока 
типа разлог. Предикат је у свршеном перфекту или свршеном плусквамперфекту. 
Изражава мотивацију за доношење закона (као што је искуство показaло, као 
што су жалосни примери већ показали). Овај тип примера пронађен је у указима 
из предстандардног периода и у преамбулама закона. У неким случајевима 
употребљавају се фразеологизиране конструкције као што Х захтева, као 
што Х изискује. Кодира се имплицитна скала вредности са гледишта захтева 
законодавца, нарочито у примеру као што обште благо и срећа землѣ и народа 
изискує, у болю свезу любови и почитанія довести, у коме се опште благостање 
народа узима као непосредан повод за доношење закона: 
Свако село или обштина, коє жира имаю, да одъ оны села, коя свинѣ своє у шумама 
ныiовимъ жире, наплaћую нагонице одъ комада по 32 паре чаршійске, а выше не, 
као што є и Правителство при наплаћиваню нагонице одъ селяна понайвыше 
поступало, съ трговцыма пакъ на трговину како се погоде (Привремено устројеније 
10. (Пр.) 1839/40: 240); […] исто тако утичуће одъ времена на време интерессе и 
остале приходе уложены капитала, као што ће и издавати поособне сумме новаца и 
улагаєме капитале по свагдашньимъ ассигнаціяма, изданима о томъ изъ засѣданія 
Депутаціоналногъ, имаюћи ова у тому поступати и придржавати се законны правила 
(Уредба (18) 1841/45: 28); Но у оскудости овога, као што є то случай за време пре 
сада постоєћегъ Устава Земальскогъ, уважит’ ће се и другій онда у обычаю бывшій 
Актъ, или у оскудости оваковога и друго достовѣрно о томе довольно доказателство 
(…) (Уредба (64) 1843/45: 211); […] а ако бы у редъ постаріи принадлежао, као што 
нѣговъ карактеръ зактева, ал ̓ свякояко не само озбыльно, но и са надлежнымъ 
укоромъ напоменути (…). (Уредба (47) 1842/45: 168–9); Оныма, кои нигда нису посао 
каламлѣня, као што се прописано и уредно ради, добро видили и одъ вѣшты людій 
научили, и кои нису као разумна лица познати, никако нетреба дати или дозволити, да 
овчѣ богинѣ каламе. (Правила (78) 1844/45: 294); Женска лица могу се и у напредакъ 
на прела скупляти; но и та да бываю у добрымъ кућама на очима разумны домаћица и 
домаћина, а не као што се по нѣкимъ мѣстима было уобычаило, на равни, удалѣно 
одъ кућа (Уредба (37) 1841/45: 150); Учитель овако избранъ и потврѣeнъ не може се 
са свога званія кренути, докле годъ дужности своє по пропису точно испунявао, и, 
као што званію нѣговомъ пристoи, владао се буде. (Устројеније (82) 1844/45: 323)
У мањем броју примера ради се о рестриктивним реченицама, које припадају 
поредбено-начинском значењу. Ови примери се јављају уз глаголе који значе 
вршење радње, што није типично за административно-правни стил. У овим 
случајевима могућа је супституција субодинатором како:
Оныма, кои нигда нису посао каламлѣня, као што се прописано и уредно ради [→ 
како се прописно и уредно ради], добро видили и одъ вѣшты людій научили […] 
(Правила (78) 1844/45: 294); […] то ће онаковога предпоставлѣнный му Чиновникъ 
дужанъ быти, безъ сваке штеднѣ и совѣстно надлежной вышшой Власти, као што 
єсте [→ како јесте], описати […] (Уредба (47) 1842/45: 169); Учитель овако избранъ и 
потврђeнъ не може се са свога званія кренути, докле годъ дужности своє по пропису 
точно испунявао, и, као што званію нѣговомъ пристoи [→ како звању његовом 
пристоји], владао се буде. (Устројеније (82) 1844/45: 323)
Slavistična revija, letnik 72/2024, št. 3, julij–september298
Ради се о поредбено-начинској допуни, на шта указује супституционо-
трансформациони тест, на основу кога се добија неграматична конструкција 
уколико се зависна клауза уклони.
У неким примерима реченице уведене везником као што функционишу 
као текстуални конектори, преко којих се остварује интертекстуалност и 
интратекстуалност правног текста. Ради се о скоро фазреологизираним 
конструкцијама (Николић 2017: 154–5). Често је и упућивање на конкретне 
чланове закона:
Унтер-Оффицыри и прости войницы или редови при заклетви дигнути ће десну руку 
горе, као што є вeћъ реченно, предъ Евангеліємъ лежeћимъ (Закон XXI 1839/40: 132); 
Данакъ ће се овай єданпутъ за цѣлу годину купити, починюћи, као што є вышше 
наведено, одъ Митрова дне ове године (Уредба XXIV 1839/40: 179); […] Виђeнъ 
у карантину Н. или састанку Н. или на скели Н!“по томе свою нумеру, датумъ и 
надлежный подписъ, и осимъ тога ій као што є прописано ут. 7. у протоколлъ пасоша 
уводити (Уредба (36) 1841/45: 146–7); И ова пресуда, као што є и у кривичномъ 
предмету назначено, валя да буде предмету спорномъ сходна, ясна, вразумителна 
и безусловна, и да садржава сва побуђенія, на коима се оснива (Устројеније XXV 
1840/1840: 192); […] коє су у Уредбе ове §. 58 поименце наведене, и то пошто се 
найпре по прописима, као што сe ту у §. 60. учи, очисте (Уредба (29) 1841/45: 112). 
Поводомъ представленія Попечительства Внутр. Дѣла подъ 27. Септ. ов. год. О. 
№ 716. Совѣту учинѣногъ, да се у напредакъ и Пост-Експедиторіи као служительи 
Правителствени сматраю, као што є то вeћъ и за Практикантe подъ 23. Юлія ов. 
год. В. № 1117. рѣшено, кои се сада по указаной потреби изъ єдногъ места у друго и 
премештати, а у случаю довольны узрока и изъ службe одпуштати могу. (Уредба (40) 
1845/47: 94–5)
Клауза уведена везником као што у постпозицији и интерпозицији јавља се и 
са катафорски употребљеним заменичким прилогом онако у надређеној реченици, 
који може бити у дистактној и у контактној позицији у односу на зависну реченицу. 
У овим примерима сложени везник као што заменљив је везником како, па се 
ради о поредбено-начинским реченицама (Николић 2017: 150–2):
Па ако бы у таковомъ случаю кои одъ ньи погинуо, съ нѣговимъ се лешомъ и нѣговымъ 
стварма, коє се при нѣму нађу, онако исто мора поступити, као што се поступа съ 
оныма свакогъ лица, коє одъ куге умре [→ како се поступа са онима сваког лица, 
које од куге умре] (Уредба (29) 1841/45: 68); […] упућени пакети неотвараю се, него се 
онако као што дођу [→ како дођу], у кесама на якій кадъ мећу, а после добро окађена, 
у чисту згодну артію по кесама завію, за тимъ у нове кесе одъ козѣ длаке сложе, издаю 
и одпуштаю (Уредба (29) 1841/45: 100); Лица ће се за садъ пренашати као и друге све 
ствари на коньма, кои ћe се онако исто употреблявати, као што се садъ за преносъ 
иностранны Пошта крозъ Србію употребляваю [→ како се сад за пренос инострани 
Пошта кроз Србију употребљавају] (Устројеније (69) 1843/45: 241); При овой наредби 
заточеніє є узето у другомъ смыслу, а не онако, као што га по Уставу и Устроєнію 
Судова разумети валя [→ како га по Уставу и Устројенију Судова разумети ваља]. 
(Закон (13) 1845/47: 51)
299Јелена Павловић Јовановић, Наташа Спасић: Сложени везник као што као везник
Када је у интерпозицији начинско-поредбена клауза уведена сложеним везником 
као што, може садржити устаљене изразе (као што ваља, као што захтева, као 
што им пристоји, како надлежи). Могућа је замена субординатором како:
Ако бы ко на линіи покушао, овамо у нашу землю прећи,҆ па бы га у томъ стража, као 
што іой и валя [→ како јој и ваља], уочила и нашла; то іой надлежи, да га она одма 
озбильно напомене, да се никако неусуди, онуда преко границе прећи (…) (Правила 
(30) 1841/45: 124); […] да су доиста у станѣ пензіе ступиле, свагда ће самe свою пензію 
примати, и, наблюдаваюћи, као што имъ пристои [→ како им пристоји], правила 
честнога владаня, по своимъ потребама уживати. (Уредба (73) 1843/45: 267)
Овај тип реченица врши две функције. Прва је експликација, пошто се истиче 
да је одређена правна радња прописана законом (радња се врши као што надлежи, 
тј. као што закон прописује). Друга функција им је идеолошка, јер одређују 
шта је (не)пожељно понашање, и то не само са гледишта законодавца већ и са 
гледишта моралних норми епохе.
Занимљив је један пример из предстандардног периода у коме се зависна 
клауза налази у постпозицији. Зависна реченица прекинута је знаком две тачке. 
Иза две тачке користи се анафорски употребљен заменички прилог тако, који 
реферише на супраординирану реченицу. Оваква реченична структура користи 
се ради истицања. Анафорски употребљен заменички прилог инкорпориран је у 
структуру зависне реченице. Ова структура архаична је са гледишта савременог 
језика. Могућа је супституција клаузом уведеном везником како, као и изостављање 
заменичког прилога:
При устрояваню Централногъ Правленія, Правителство є имало у виду пространство 
овога дѣла, и зато є опредѣлило Попечителству Финансіє довольно персонала, съ 
томъ намеромъ, да оно по той по треби изъ свогъ персонала кадъ єдногъ кадъ другогъ 
Чиновника свога употреблява, као што є: тако до 1842. године и рaђeно [→ како је 
рађено до 1842]. (Указ (68) 1843/45: 226)
Уколико су предикати у две зависне клаузе у напоредном односу еквивалентни, 
у једној од клауза предикат може бити редукован:
За пензію изъ овога фонда неће се нико моћи усинити; но као што усыновлѣни тако 
ни пасторчадъ не могу на ову пензію право имати [→ као што усиновљени не могу 
имати право на ову пензију тако ни пасторчад не могу на ову пензију право имати]. 
(Уредба (73) 1843/45: 270)
Када је у интерпозицији клауза уведена везником као што, она има важну улогу 
са аспекта правног кодирања, јер прецизира значење хијерархијски надређеног 
правног термина. Примећује се однос хипонимије и хиперонимије (злочинства 
– оно што законодавац подразумева под њима, нужна и поискана потребност 
– јело и пиће, отров примајуће ствари – вуна, свила, длака, отров непримајуће 
ствари – углађено дрво, руда, метал, камење, стакло, морске остриге и шкољке, 
погранична места – карантини, састанци и скеле, случаји под којима пензија 
престаје – смрт, удаја женске деце, пунолетство мушке деце, ступање у грађански 
ред, ситне урађене ствари – ложице, вретена, званичници – секретари, писари 
и други званичници полицаине струке). Ове клаузе употребљавају се за навођење 
Slavistična revija, letnik 72/2024, št. 3, julij–september300
конкретних реалија (предмета подложних, односно неподложних карантинирању), 
али и апстрактних ентитета као што су прекршаји:
У кругъ понятія о кривицама принадлеже сва злочинства, коя житель єданъ или 
вы ше ньи учини, као што су ополченія противъ врховне земальске Власти 
и осталы предпосталѣны Началства и Властій, нарушеніє обштега мира и 
поредка, злоупотребленіє власти, убійство, одбаценѣ детета, обраненѣ, паленѣ, 
крађа, превара, поара, отиманѣ, плячканѣ, силованѣ, отимица, блудочинство, 
двоєженство; и остала подобна или истога рода но поманя преступленія, коя 
бы по природи и намѣри спадала подъ злочинства, но одъ кои безбѣдности 
обштой и поєдиной небы велика опасность грозила, или такова преступленія, 
коя бы у себи садржавала нарушеніє какове законне спасителне уредбе ради 
сачуваня одъ каковога великога зла, као и явна преступленія противъ народнога 
благонаравія на саблазань и повреду обштега чувства нравствености учинѣна 
(Устројеније XXV 1840/1840: 183); Зато и сваку нуждну и понскану потребность, као 
што є єло и пићe, карантинистима одлученый съ ньима колибашъ у колибу доноси, 
кой утаковой дужностной своiой послуги вѣштъ мора быти (…) (Уредба (29) 1841/45: 
73); А отровъ примаюће ствари оне су, за коє се отровъ куге збогъ ньиногъ неравногъ, 
рапавогъ, рутавогъ, шупльикастогъ састава лакше вата и у коима се зато онъ и дуже 
време држи, као што є: вуна, свила, длака, и све, коє се одъ ти праве рукотворине 
(Уредба (29) 1841/45: 87); Отровъ пакъ непримаюће ствари єсу, за коє се заразителна 
матерія куге збогъ ньиногъ гладкогъ површая само на лако вата, и съ кои ̓ се иста 
и найманьимъ поводомъ и трудомъ сбрисати и очистити може, па и по томe, што 
она не може дубоко у ньинъ се саставъ увући, као што су: углађено дрво, руда или 
мeталъ, каменѣ, стакло и т. д. или коє силомъ ныиногъ течногъ свойства и ньине 
остале хемическе нарави отровъ куге разставляю и уништожаваю (Уредба (29) 
1841/45: 87); Морске остриге и школьке, као што за єло стоє; насолѣне, мариниране, 
надимлѣне и суве рибе, сарделѣ, харинге, пастрмке, младице, моруне, свакояке 
морске рибе; насолѣно и суво месо, као свиньско, овчія, козя, и говеђа пастрма 
(Уредба (29) 1841/45: 91); Само оваки и овако исписани и подписани пасоши има ће 
силу и важность, по томe ће и погранична мѣста, као што су карантини, састанцы 
и скеле, само онымъ лицама, коя имъ оваке пасоше буду показала, дозволити […]. 
(Уредба (36) 1841/45: 146–7)
Клауза у интерпозицији може бити редукована:
Ако стране са пресудомъ задовольне буду, Судъ ће после 8 дана своимъ путемъ 
пресуду у извршеніє довести; ако ли коя страна аппеллирала буде, то ће Судъ и 
парницу и пресуду одъ речи до речи Великоме Суду на разсмотреніє пошиляти; и 
почемъ пресуду одъ Великога Суда или потврђeну или преиначену прійми, исту у 
изводу, као што є и свою [→ као што је и своју соопштио], странама сообщити. 
(Устројеније XXV 1840/1840: 192)
У неким случајевима клауза стоји у супротном односу према претходном 
стању, те начинско-поредбена конструкција експлицитно изражава да се нова 
норма разликује од оне која је важила до тада:
На представленіє Попечителя Иностранны Дѣла учинѣно Совѣту, да се законный 
ђумрукъ уведе, а не као што є досадъ было [→ како је досад било], противъ чега и Ч. 
Везиръ Видинскій єднако протестира, Намѣстничество Княжескогъ Достоинства, са 
согласіємъ Совѣта, рѣшило є […]. (Указ 9. (Пр.) 1839/40: 235)
301Јелена Павловић Јовановић, Наташа Спасић: Сложени везник као што као везник
Ваља напоменути да није присутан лични глаголски облик у свим примерима, 
но има и оних реченица које су вишеструко сложене. Од 120 ексцерпираних 
примера има приближно исти број личних глаголских облика у главној реченици 
од чега је готово половина, тачније 51 пример у презенту и то 27 примера 
је у несвршеном презенту, 11 конструкција да + презент, 4 свршени презент 
(рефлексивни пасив), 1 конструкција нека + презент (императивна конструкција) 
и др. Осим тога, забележена су два примера у којима је глагол у главној реченици 
у пасивном перфекту.
Очекивали бисмо више императивних конструкција (забележено 6) имамо 
ли у виду природу корпуса. Поред заповедног начина, у главној конструкцији 
у 6 реченица, такође, примећен је модални глагол (најчешће у презенту) и то 
следећих глагола: моћи, морати, требати, модална конструкција бити дозвољен 
и модални израз бити дужан (2 пута). Модални глаголи моћи и морати су 
централни, прототипични носиоци епистемичког модалног значења при чему 
глагол морати у примерима у којима се јавља представља деонтичку нужност, 
односно околности у којима се мора поступити по наређењу. Са истом семантиком 
јавља се и модални израз бити дужан. Сходно обиму и типу корпуса, мало је 
примера у којима је интринсичост наглашена.
Повећање епистемичке дистанце (односно слабљење епистемичког суда) 
постиже се додавањем још једног модалног средства, потенцијала, најчешће у 
условним клаузама: 
Ако бы ко пропустіо, угинуту одъ злы богиня овцу, као што се точкомъ 8. прописує, 
укопати, или ако бы одъ оваке овце са свимъ кварну кожу коме издао, или продао, као 
и ако бы и онакову кожу [...] (Правила (78) 1844/45: 296); [...] кои бы у сношенію и 
союзу са Судовима будући, своимъ небреженіємъ или наваличнымъ самовольствомъ и 
пристрастіємъ противозаконно поступаюћи, или гди бы требало што по дужности или на 
зактеванѣ Суда чинити, нечинећи или протежући, штету коiой страни причинили, као што 
су Секретари, Писари, и други Полицайне струке званичницы. (Уредба (79) 1844/45: 299)
Са дуге стране глагол моћи у свом семантичком домену садржи логичку 
дихотомију нужност / могућност, односно обавеза / дозвола. Осим тога покрива 
и појам динамичке могућности, способности и умећа да се нешто учини. Нешто 
слабију деонтичку модалност показује глагол требати. Његово значење је 
превасходно значење потребе, но у нашем корпусу је више са значењем (моралне) 
обавезе, односно дужности, нпр.: Као што се є законодавацъ на ова два изятія 
ограничіо, тако треба да се и Судови овогъ ограниченія строго придржаваю 
[...] (Толковање (4) 1845/47: 34).
Епистемична употреба глагола моћи и морати може бити безлична: 
[…] тако се овай старый обычай неће никадъ наново тамо уводити моћи; Обштински 
добара зато одговарати, и по мери кривище недостатакъ накнадити морати. 
Код глагола требати слика је додатно замагљена језичком нормом која инсистира 
на безличној употреби у свим значењима: 
Slavistična revija, letnik 72/2024, št. 3, julij–september302
[...] ако нису одъ пол палца или цолла дебля, не треба отварати, него само добро 
избости и после окадити [...]. (Устав 1838: 7)
Велики број примера (34) у главној реченици има футур 1, најчешће несвршени, 
знатно ређе негирани. Поред већ поменутог потенцијала, у неколико главних 
реченица присутан је глаголски прилог садашњи, а неколико је без пунозначног 
глагола у предикату: 
Ты ћешъ опредѣлити у согласiю са Совѣтомъ и справедльиво наплату дневну 
сиромасима людма, кои се занимаю овыа пословима, као што ћешъ Ты разумѣтисе 
Совѣтомъ и о опредѣленiю годишнѣ постояне плате свима оныма, кои су 
намѣштени по разнымъ службама Княжества земальскогъ. (Устав 1838: 6)
Насупрот томе у зависној реченици је 79 примера у којима је презент и то 
најчешће несвршени облик глагола у презенту (51), но велики је број примера у 
којима је презент у пасивној конструкцији: Као што є обштинама право дано, да 
поредъ осталы приходаи приходъ меана уживаю, и таковъ на ползу обштинску 
употреблюю. (Уредба (8) 1840/1845: 7).
Двадесетак примера је у перфекту; 12 у футуру првом (често несвршеном, 
ретко редукованом или са модалним глаголима), један у потенцијалу.
Задржаћемо се још мало на модалним глаголима и изразима (10) јер они, због 
својих специфичности, нису толико дистинктивни у односу на остале чланове 
глаголског система. Поред поменутих глагола моћи: но као што усыновлѣни 
тако ни пасторчадъ не могу на ову пензію право имати (Уредба (73) 1843/45: 
270) (негирани модални глагол моћи, безлична конструкција); као што ни српска 
војска не може се ставити у службу које друге државе без одобрења Народне 
Скупштине (Устав 1888: 58); и морати: као што се свагда нѣколико стотина 
коракляи одъ границе чисты мѣста и села држати мораю (Правила (78) 1844/45: 
291); бележимо у неколико примера модални глагол ваља (у значењу требати): 
као што іой и валя, уочила и нашла; но као што остало стадо, у комъ су се 
богинѣ появиле, одъ болестны оваца изъ истога одлучити валя (Правила (30) 
1841/45: 124); као што га по Уставу и Устроенію Судова разумети валя (Закон 
(13) 1845/47: 51). Присутни су и модални изрази нужно је: и као што є кадъ кадъ 
нуждно, матерію за каламлѣнѣ чисту одъ краве узети (Правила VII 1839/40: 
72–73); бити дужан (у футуру): Као што ћe Обштине по члену 9. и 11. дужне 
быти старатисе, и теретъ теглити о обдржанію мѣста и зданія (Указ 1. (Пр.) 
1839/1840: 226–227); и слободно је (у значењу дозвољено је): као што є и лађама 
само даню слободно пловити (Правила (30) 1841/45: 128).
4. Закључак
У раду смо анализирали зависне клаузе уведене сложеним везником као што 
у административно-правном стилу српскога језика пете деценије 19. века. Као 
корпус користили смо законодавно-правне текстове из Зборника закона, уредба и 
уредбених указа за 1840., 1845. и 1847. годину. Приметили смо да су ове реченице 
303Јелена Павловић Јовановић, Наташа Спасић: Сложени везник као што као везник
изузетно честе у законодавно-правном стилу предстандардног периода, по чему 
се ова епоха разликује од савременог српског језика. Ово се објашњава начином 
обликовања правног текста у предстандардном периоду, који карактерише већи 
удео идеолошког кодирања и већи удео експлицитне мотивације. То се може 
објаснити почетним фазама у развоју правног језика, када је потребно законске 
прописе детаљније образложити, као и неразвијеношћу номотехнике. С друге 
стране, конструкције с клаузом као што честе су у оквиру вишеструкосложених 
реченица, што је типично за реченичну структуру предстандардног периода. Овај 
тип зависних клауза врши различите функције у оквиру законског текста, на пример, 
доводи у везу две правне норме, служи као текстуални конектор, користи се за 
прецизирање значења у оквиру хипонимско-хиперонимског односа. Најчешће се 
јавља у интерпозицији, затим у постпозицији и најређе у препозицији. Циљна 
конструкција обично је без корелатива, но уколико се он ипак јави, најчешће 
је присутан заменички прилог тако, затим заменички прилог онако и, само с 
једном потврдом, корелативи такови и оно исто. Доминантно се остварује у 
поредбеном значењу, али има и потврда поредбено-начинског значења, при чему 
је могућа трансформација у зависну клаузу уведену везником како. Од модела с 
корелативима, најзаступљенији је онај код кога је зависна клауза уведена везником 
као што у препозицији, док је главна клауза с корелативом у фронталном делу 
у постпозицији. 
ИзворИ
Зборник 1840: Сборникъ законâ и уредбâ и, уредбены` указа, изданы` у Княжеству 
србскомъ одъ времена обнародованогъ Уставаземальскогъ (13. Февр. 1839. 
до Апрл. мес. 1840) I. Београд: Књажеско српска књигопечатња.
[Zbornik 1840: Sbornik zakona i uredba i, uredbeni ukaza, izdani u Knjažestvu srbskom 
od vremena obnarodovanog Ustava zemaljskog (13. Fevr. 1839. do April. Mes. 
1840) I. Beograd: Knjažestvo srpska knjigopečatnja.]
Зборник 1845: Сборникъ законâ и уредбâ и, уредбены’ указа, изданы’ у Княжеству 
србскомъ, одъ Априла 1840. до конца Декмвра 1844. Г. II. часть. Београд: 
Књажеско српска књигопечатња.
[Zbornik 1845: Sbornik zakona i uredba i, uredbeni ukaza, izdani u Knjažestvu srbskom, 
od Aprila 1840. do konca Dekembra 1844. G. II. čast. Beograd: Knjažestvo srpska 
knjigopečatnja.
Зборник 1847: Сборникъ законâ и уредбâ, и уредбены’ указа, изданы’ у Княжеству 
србскомъ, одъ 1огъ Януара 1845 до конца Декемвра 1846 (съ прибавленіємъ 
неки старіи). III. Београд: Књажеско српска књигопечатња. 
[Zbornik 1847: Sbornik zakona i uredba, i uredbeni ukaza, izdani u Knjažestvu srbskom 
od 1og Januara 1845 do konca Dekembra 1846 (s pribavlenijem neki stariji). III. 
Beograd: Knjažestvo srpska knjigopečatnja.]
Slavistična revija, letnik 72/2024, št. 3, julij–september304
ЛИтература
Eugenija Barić, Mijo Lončarić, Dragica MaLić, Slavko Pavešić, Mirko Peti, Vesna 
Zečević, Marija Znika, 1979: Priručna gramatika hrvatskoga književnog jezika. 
Zagreb: Školska knjiga.
Ivan BraBec, Mate Hraste, Sreten Živković, 1963: Gramatika hrvatskosrpskoga jezika. 
Zagreb: Školska knjiga.
Веселина ЂуркИн, 2018: Сложени зависни везници у српском језику (и њихова 
функционалностилска дистрибуција). Београд: Јасен.
[Veselina Đurkin, 2018: Složeni zavisni veznici u srpskom jeziku (i njihova funkcio-
nalnostilska distribucija). Beograd: Jasen.]
Radoslav katičić, 1986: Sintaksa hrvatskoga književnog jezika. Nacrt za gramatiku. 
Zagreb: JAZU, Globus.
Милош ковачевИћ, 1998: Синтакса сложене реченице у српском језику. Београд: 
Рашка школа, Србиње: Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“.
[Miloš kovačević, 1998: Sintaksa složene rečenice u srpskom jeziku. Beograd: Raška 
škola, Srbinje: Srpsko prosvjetno i kulturno društvo „Prosvjeta“.]
Милош ковачевИћ, 2003: Граматичке и стилистичке теме. Бања Лука: Књижевна 
задруга.
[Miloš kovačević, 2003: Gramatičke i stilističke teme. Banja Luka: Književna zadruga.]
Милош ЛуковИћ, 1994: Развој српскога правног стила: прилог историји језика 
и права у Србији. Београд: Службени гласник.  
[Miloš Luković, 1994: Razvoj srpskoga pravnog stila: prilog istoriji jezika i prava u 
Srbiji. Beograd: Službeni glasnik.]
Tomo Maretić, 1963: Gramatika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. Zagreb: 
Matica hrvatska.
Марина нИкоЛИћ, 2014: Категорија степена у српском језику: сложена реченица. 
Београд: Институт за српски језик, САНУ.
[Marina nikoLić, 2014: Kategorija stepena u srpskom jeziku: složena rečenica. Beograd: 
Institut za srpski jezik, SANU.
Милка нИкоЛИћ, 2017: Поредбено-начинске конструкције у српском језику. 
Крагујевац: ФИЛУМ.
[Milka nikoLić, 2017: Poredbeno-načinska konstrukcije u srpskom jeziku. Kragujevac: 
FILUM.]
Јелена ПавЛовИћ, 2018: Методолошки аспекти анализе зависносложених 
реченица у правним текстовима на српском језику (предстандардни период). 
Словото – идеи, идеали, утопии, Сборник с доклади от Деветнадесетата 
национална конференция за студенти и докторанти. Ур. К. Чъкарова. Пловдив: 
Университетскоиздателство „Паисий Хилендарски”. 196–209.
[Jelena PavLović, 2018: Metodološki aspekti analize zavisnosloženih rečenica u 
pravnim tekstovima na srpskom jeziku (predstandardni period). Slovoto – idei, 
ideal, utopii, Sbornik s dokladi ot Devetnadesetata nacionalna konferencija za 
studenti i doktorandi. Ur. K. Čakarova. Plovdiv: Universitetsko izdatelstvo „Pajsii 
Hilendarski“. 196–209.]
305Јелена Павловић Јовановић, Наташа Спасић: Сложени везник као што као везник
Предраг ПИПер, Ивана антонИћ, Владислава ружИћ, Срето танасИћ, Људмила 
ПоПовИћ, Бранко тошовИћ, 2005: Синтакса савременога српског језика. 
Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига, Матица српска.
[Predrag PiPer, Ivana antonić, Vladislava ruŽić, Sreto tanasić, Ljudmila PoPović, 
Branko tošović, 2005: Sintaksa savremenoga srpskog jezika. Beograd: Institut za 
srpski jezik SANU, Beogradska knjiga, Matica srpska.]
Предраг ПИПер, Миливоје аЛановИћ, Слободан ПавЛовИћ, Ивана антонИћ, Људмила 
ПоПовИћ, Марина нИкоЛИћ, Дојчил војводИћ, Срето танасИћ, Биљана МарИћ, 
2018: Синтакса сложене реченице у савременом српском језику. Нови Сад, 
Београд: Матица српска, Институт за српски језик САНУ.
[Predrag PiPer, Milivoje aLanović, Slobodan PavLović, Ivana antonić, Ljudmila 
PoPović, Marina nikoLić, Dojčil vojvodić, Sreto tanasić, Biljana Marić, 2018: 
Sintaksa složene rečenice u savremenom srpskom jeziku. Novi Sad, Beograd: Matica 
srpska, Institut za srpski jezik SANU.]
Радоје сИМИћ, 1996: Српска граматика. Синтакса. Београд: МХ Актуел.
[Radoje siMić, 1996: Srpska gramatika. Sintaksa. Beograd: MX Aktuel.]
Живојин станојчИћ, Љубомир ПоПовИћ, 1999: Граматика српскога језика. Београд: 
Завод за уџбенике и наставна средства.
[Živojin stanojčić, Ljubomir PoPović, 1999: Gramatika srpskoga jezika. Beograd: 
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.]
Живојин станојчИћ, Љубомир ПоПовИћ, 2004: Граматика српскога језика. Београд: 
Завод за уџбенике и наставна средства.
[Živojin stanojčić, Ljubomir PoPović, 2004: Gramatika srpskoga jezika. Beograd: 
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.]
Михаило стевановИћ, 1974: Савремени српскохрватски језик II. Синтакса. 
Београд: Научна књига.
[Mihailo stevanović, 1974: Savremeni srpskohrvatski jezik II. Sintaksa. Beograd: 
Naučna knjiga.]
Stjepko teŽak, Stjepan BaBić, 1966: Pregled gramatike hrvatskosrpskog jezika. Zagreb: 
Školska knjiga.
Бранко тошовИћ, 2002: Функционални стилови. Београд: Београдска књига.
[Branko tošović, 2002: Funkcionalni stilovi. Beograd: Beogradska knjiga.]
PovZetek
V prispevku smo analizirali odvisnike, uvedene z večbesednim veznikom kao što v 
upravno-pravni zvrsti srbskega jezika v petem desetletju 19. stoletja. Kot korpus smo uporabili 
zakonodajna in pravna besedila iz Zbornika zakonov, uredb in ukazov za leto 1840, 1845 in 
1847. Uporabljene so bile skladenjsko-pomenska metoda in metode zgodovinskega jezikoslovja 
ter funkcionalne stilistike, ob tem smo tudi upoštevali pravnoteoretske metode. Opazili smo, 
da so ti odvisniki izjemno pogosti v zakonodajno-pravni zvrsti v obdobju pred standardizacijo, 
po čemer se to obdobje razlikuje od sodobnega srbskega jezika. To pojasnjujemo z načinom 
oblikovanja pravnega besedila v obdobju pred standardizacijo, za katerega sta značilna večji 
delež ideološke kodiranosti in večji delež eksplicitne motivacije. To je mogoče pojasniti z za-
četnimi stopnjami razvoja pravnega jezika, ko je treba podrobneje razložiti pravne predpise, 
Slavistična revija, letnik 72/2024, št. 3, julij–september306
pa tudi z nerazvitostjo nomotehnike. Po drugi strani pa so v večstavčnih povedih pogoste 
konstrukcije z odvisnikom, kar je značilno za stavčno zgradbo iz obdobja pred standardizacijo. 
Ta vrsta odvisnikov opravlja različne funkcije znotraj pravnega besedila, na primer povezuje 
dve pravni normi, služi kot besedilni povezovalec, uporablja se za določitev pomena v razmerju 
podpomenka-nadpomenka. Najpogosteje se pojavlja v interpoziciji, nato v postpoziciji in naj-
manj pogosto v prepoziciji. Ciljna konstrukcija je navadno brez soodnosnika, če pa se pojavi, 
je najpogosteje prisoten zaimenski prislov tako, nato zaimenski prislov onako in z eno samo 
potrditvijo, soodnosniki takovi in ono isto. Pretežno se uresničuje v primerjalnem pomenu, 
zaslediti se da tudi primerjalno-načinovni pomen, pri čemer je mogoča preobrazba v odvisni 
stavek, ki ga uvaja veznik kako. Od modelov s soodnosniki je najpogostejši tisti, pri katerem 
je odvisni stavek uveden z veznikom kao što v prepoziciji, glavni stavek s soodnosnikom v 
sprednjem delu pa je v postpoziciji.