DR. VLADIMIR RAVNIHAR, siarosia JSS.
Sokolstvo na straži
Sokolstvo je narodna i narodska ustanova. Nikla u Češkoi u doba najcrnje reakcije protiv težnji slavenskih naroda bivše Austro-ngarske monarhije za slobodom ideja sokolska se stavila u službu narodu. Svesni, da nasilnim putem ne mogu doći do cilja protiv nadmočnog neprijatelja, koji je tud po krvi, po mišljenju i ose-canju prisvojio sebi suverenost nad slavenskim narodima, njeni genijalni prvaci zasnovali su širokopotezen i do podrobnosti raz-■aden načrt, sposoban da u doglednom vremenu izvojuje narodu slobodu. Narod su fizički vezale tude spone, a strašnije nego te bile su spone duševne, koje su prečile svaki razmah i polet. Stoletno tude vaspitanje ga je demoraliziralo, ubilo mu narodnu svest, tako da ropstva nije ni osečao, nije ga bio svestan. Nije živeo svojim vlastitim životom i nije ga ni želeo. Trebalo je dakle pre svega slomiti te okove, koji su mu sputavali duh i dušu. To je u stanju da učini, tako su rekli oci misli sokolske, samo sistematsko jelesno i duševno vaspitanje, koje počinje od pojedinca, da na koncu obuhvati ceo narod.
Misao sokolska je dakle od svog početka imala pred očima veliki politički cilj: oslobodenje naroda, a njena misija je bila čisto kulturnog značaja. Prosvetom slobodi! Njegov c>lj ie Sokolstvu suština njegova programa, koga hoče, koga mora da ispuni u konačnoj velikoj borbi protiv nasilnika. Zato je borbenost ona naša znamenita črta, koja nam je pridobila toliko simpatija u narodu. Vaspitanje sokolsko je priprava za borbu u kul-'Urnom, gospodarskom i socijalnom pogledu, pa takoder borba fela s telom, koju doduše ne tražimo ali je se i ne strašimo, ako nas samo ona rastavlja od cilja. Sokolsko vaspitanje nam stavlja na raspoloženje najuspešnija sredstva i ukazuje na metode, kako Cemo najpouzdanije doči do cilja.
„ Narod je brzo upoznao cilj Sokolstva i shvatio važnost i zna-{■^nje njegovog vaspitanja, koje se nudi celome narodu. Odatle i ako krasan odziv naročito u češkom narodu. Slobodno možemo ~a tvrdimo, da je narod češki bio potpuno pripravan na konačnu &orbu za svoju slobodu. To vidimo, ne gledajuči na njegovo junačko Jzanie za vreme rata, danas kad sav strani svet daje državi čeho-'ovačkog naroda otvoreno priznanje, da je od svih država što u nastale posle rala, najkonsolidovanija.
■ Misao sokolska je kao električna varnica preskočila brzo na "J9 i tu planula najpre u Sloveniji a zatim н Hrvatskoj. I ovde joj 'e bio temelj: borba za slobodu protiv tudeg gospodstva i protiv Qsilja sa strane inorodnih naroda. Ta temeljna misao srodna svim '^venskim narodima i onim izvan bivše Austrougarske monarhije °'akla je osnivanje Sokolstva 11 Srbiji, Poljskoj a i u Rusiji. Močna
je bila Rusija, nezavisna i silna država «na strah vragam«. Njena sila je slomljena, otrovana tudinskim otrovom previja se i grči u bolovima, kojima ne vidimo konca. Što je nije mogao neprijafelj postiči neposredno, postigao je posredno. Dakle i Rusiji je trebalo i treba Sokolstvo, eto i najjači narod ne može da bude bez ideje njegove, inače je u doglednom vremenu gotov, razjeden unu-trašnjim bolestima postane pre ili posle plen grabežljivih suseda.
U ovom več imamo odgovor na pitanje, je li nam još potrebno Sokolstvo, pošto smo več stekli slobodu. Potrebno je jer postig-nuta fizička sloboda nije večna, lako je možemo opet izgubiti. Ostaje drugi ne manje velik zadatak obraniti stečenu slobodu, ojačati narod do one snage, ko j a če onemogučiti gubitak slobode. Jačati narodnu volju i odlučnost u tom smeru. Podizati sve njegove telesne i moralne sile do što je moguče više. Sistematsko vaspitanje sokolsko produbiti i raširiti, što nam u višoj meri omogučuje dobivena fizička sloboda. Pretežni deo naše snage, koji je bio pre vezan za neprestanu neposredna borbu s našim neprijateljima upotrebimo sada u pozi-tivnom smislu. Velik i $ilan ne toliko brojem koliko svojim duševnim i moralnim vrlinama, treba da postane naš narod, da postane imun protiv svih bolesti, što mu ruše organizam, s njim mora postati velika i silna njegova država ta najdragocenija tekovina naše slobode.
firačo i sestre! Razumete li sad poslanicu starešinstva našeg Saveza? Nema sumnje i otvoreno priznajemo, da je to veliki po-litički čin; to jest čin, koji odgovara političkom cilju Sokolstva. Ako je oštrica toga čina možda okrenuta protiv koje stranke, nije ni u korist koje druge njo j protivničke, jer u dnevnu stranačku politiku Sokolstvo ne ulazi. Sokolstvo nije ni ustanova kakve stranke. Čitavom narodu se obrača Sokolstvo, čitavom narodu je namenjeno njegovo delo. Svako je dobro došao u naš krug, ko se slaže s našim programom. Poslanica govori, preteči i opominjuči, svima, koji ugrožavaju opstanak i slobodu naše države a s tim i opstanak i slobodu našeg naroda, to je sve ono, čemu je namenjen ceo sokolski rad od njegovog početka. Jedva smo stekli svoju fizičku slobodu pa zar da mirno gledamo, kako nam naši unutrašnji ne-prjatelji — kako veli poslanica — razbijaju veliku tvorbu ljubavi, trpljenja, umiranja i junaštva i utiru put pogubnim valovima spoljaš-njih neprijateljskih namera. Sav dosadašnji trud i dosadanii rad, sve naše žrtve zar da budu uzaman, da ispustimo iz ruku slobodu, da je nikad više ne stečemo? Nikad! Ako treba norodu u tu svrhu još kakvih žrtava, Sokolstvo če biti prvo, koje ih se neče ustrašiti, pa ma bile makar kako krvave.
Spočitavaju nam, da pucamo preko cilja, da ni «autonomija», što je zahteva deo slovenskog naroda, ni Radičeva republika, koju on zamišlja po njegovoi vlastitoj izjavi u okviru naših državnih granica, nisu upereni protiv državnog jedinstva. Republika u okviru naše države tako je skroz nemoguča stvar, da pri najboljoj volj' ne možemo izjave g. Radiča smalrati za iskrene. U najboljem slučaju može važiti kao nespretno maskirano taktično uzmicanje-
Osnivanje posebne hrvatske republike znači za svakog normalnog čoveka — trganje naše u g. 1918. stvorene jedinstvene države, konac naše samostalnosti i naše slobode.
Do istog rezultata čemo doči s «avionomijom». Ta reč nas ne bi mogla izbaeiti iz ravnoteže, kad bi se autonomija zamišljala iskreno u okviru državnog i narodnog jedinstva. Mi vrlo dobro znamo, ko ističe geslo autonomije napred i šta zapravo hoče. O tom ne može više biti sumnje, jer su oni što zagovaraju autonomiju, Posle izbora opijeni pobedom otvoreno počeli govoriti o «federa-lizmu» i išli još i dalje, kad su se pobratili s Radičevim republi-kanstvom.
Još jasnija postaje stvar, kad vidimo, kako privode u delo «na-rodnu vol ju» za republiku odnosno avtonomiiu. Najogavnija demagogija, plemenska mržnja, verski fanalizam — eto to su im sredstva. Olrovati narodnu dušu do najdubljeg korena, omraziti narode medu sobom u tolikoj meri, da im nikad više ne dode na um kakvo državno ili narodno jedinstvo.
Sokolstvo jugoslovenskog naroda zapisalo je na svoj barjak Političko geslo:	čuvati	ujedinjeni narod, j e d i n -
stvenu držav u! U doslednom izvršavanju toga gesla Sokolstvo pozna samo jedini moguč rad, rad za obranu slobode naroda ' njegove nacijonalne države, za njegov porast i veličinu, za oslo-bodenje još ne oslobodene brače ispod tudeg jarma. Jugoslovensko Sokolstvo je svojom poslanicom samo dokazalo, da hoče da ostane verno vrhovnom načelu svoga programa.
Vika i galama što je nastala v neprijateljskom taboru baš ništa nas ne smeta. Njihove klevete ne mogu nas stiči. Ne pozivamo svoj narod na pokol), bože nas sačuvaj od gradanskog rata. Sokolstvo hoče da pouči neuk i nerazborit svet, da izmakne tlo svim demagoškim geslima, koji služe njegovim zavadačima u njihove sebične svrhe, da razbistri pojmove hoče svoj narod da nauči shvatali vrednost postignute a pogubne posledice izgubljene
slobode.
Narod treba da pozna one, koji ga zavode u propast čije delo-Vfmje hoče da ga liši slobode i zavede natrag u ropstvo.
Protiv njih ide sva ostrina našeg suda. Protiv njih je Sokolstvo Poslanicom svoga starešinstva pozvano na budnu stražu, protiv
•'n a za blago i neokrnjena prava našeg naroda i njegove države.
PROSLAV AMBROŽIČ:	(Nastavak.)
Sokolska vaspitna metodika
1.	Sokolsko vaspitanje s obzirom na Iepotu.
Covek nosi u sebi osečaj za lepotu, koja mu je prijatna. Ono što j le lepo to odbija čoveka i neprijatno ga uznemiruje. Osečaj za j Potu nam je dala priroda ali ipak ne svakome u jednakoj meri — a° sve drugo, tako je moguče i taj osečaj u pojedincu vaspitati.
Osećaj za lepo ide usporedno s osećajem za plemenito, ta upravo ie tako odlično nešto, sto je lepo u obliku i u boji, kao što je pravilno a delima i plemenito u mišljenju. Ima dakle da bude usporedno i vaspitanje estetskog osečanja i moralne svesti — u obima vidimo vrline, koje podižu čoveka nad svakidašnju poprečnost, popravljaju ga i usavršuju.
Sokolstvo je i u tom pogledu pozvano da vaspitava. U loj stvari veli Tyrš: «... sve, što u tom smislu započnemo za popunjavanje naše stvari, sigurno je najuznositiji ukras i najlepša posveta naše radinostiV
Estetički osečaj pojedinca vaspitavamo na taj način, da ga teoretski a pre svega i praktički upučujemo u spoznavanju lepšega i u gojenju lepoga. Za to imamo u Sokolu mnogo prigoda, sve naše delovanje nam ih pruža, treba samo da ih valjano iskoriščujemo.
Lepota, o kojoj ovde sad govorimo, odnosi se na oblike i boje. Ove pak dolaze pre svega u račun:
1.) Pri telesnom vežbanju, pri samim vežbama. Naše sokolske vežbe moraju biti lepe oblikom i to: a) po sa-stavu i b) po izvedbi.
Svaki vežbač i svaki gledalac je svestan toga, da ima velike raz-like izmedu sastava i sastava. Tako n. pr. govorimo o lepim prostim vežbama, o lepim vežbama na spravama itd. Ako n. pr. kogod ponavlja mnogo pufa jedno te isto, neče nam to goditi; naprotiv rado gledamo vežbu, u kojoj se redaju različni elementi jedan za drugim. U tom je slučaju lepota ovisna o sastavu. — U drugom slučaju kažemo: lep skok. To priznanje izričemo s obzirom na to, kako je vežba izvedena, kao što kudimo u istom pogledu grčenje nogu, lenjo izvodenje, kad bi moralo biti orno i slično torne.
2.) U pogledu tog načina vaspitania važne su vrlo p r o s t o r i j e, u koiima se krečemo: sokolane, vežbališta u prirodi, vežbališta za javne nastupe, društvene prostorije, društveni domovi.
Tu nije samo do oblika nego i do boja. Treba dakle i pogodnog prostornog oblika i pogodne opreme. Glede vežbališta u prirodi i vežbališta za javne nastupe kao i glede društvenih domova mnogo ie i do položaja. Prirodno lep položaj nadomeštava koji puf (naročilo pri manjim vežbalištima) svu umetnu opremu. Monumentalna vežbališta velikih sokolskih sletova ne znače razmetljivi luksus, nego su izraz neizmerne važnosti, što ju polaže sokolsko vaspitanje na lepotu.
Na potpunost u esteiskom obziru valja dakle gledati i u zdanju i u opremi, dakle i kod sprava, kako su izradene i kod načina, kako su nameštene i dalje kod ukrasa, što ih nalazimo u našim prostori-lama ili na javnom vežbalištu, kakvi su sami po sebi i kako su razvršteni. Pri tome ne treba zaboravljati, da se i sa skromnin1 sredstvima može mnogo postiči.
1 Dr. Miroslav Tyrš: «Telovežba u estetskom obziru». Članak je izašao u časopisu «Sokol» g. 1873. u českom jeziku. Slovenački prevod (dr. V. Murnika) izašao
V	«Slovenskom Sokolu» g. 1908., 1910. i 1911.
3.) Predmet, koga treba da pri telesnoj vežbi usavršujemo u estetskom obziru — to su naša sopstvena tel a. Naše vaspiino sredstvo, pogodna vežba tela — razvija tela, jača pojedine telesne delove i ustvara pravilne proporcije. Na to ćemo se još kasnije vratiti.
4.) Lepotu u obliku i bojama vidimo nadalje u našim nastupima u vežbačem odelu ili u svečanom o d e I u, u redovnim tvorbama i u jedinstvenom gibanju u tim tvorbama.
5.) Konačno se moramo još brinuti za to, da bude lepo sve što je naše i ono što upotrebljujemo pri našem vaspitaniu: naše.zastave, naše knjige, brošire, časopisi, diplome, značke itd.
2.	Zahtevi lepote.
Nastaje dakle pitanje, šta je lepo?
Ne možemo se dakako upuštati u široko raspravljanje po tom predmetu, koji je vrlo opširan te se njime bavi čitava jedna nauka. Navodimo tek pravilo, da je dužnost svakoga prednjaka, koji hoče da bude dobar sokolski vaspitač, da s pomoču raspoloživih sred-stava uči o torne i da se dotera. Upute mu daju knjige, u kojima se obraduje taj predmet a svoj estetski osečaj može izobraziti prema hm uputama s posmairanjem priznato lepih predmeta (slika, grade-vina itd.) i opažanjem prirode. U starim grčkim kipovima nači češ najlepša tela. Priroda je i u tom pogledu najbolja učiteljica. Vežbaj se u sastavljanju vežaba i u prosudivanju istih. Študiraj vežbe, koje su sastavili najbolji stručnjaci, natečajne vežbe svesokolskih sle-tova, vežbe najboljih vežbača. S malim sredstvima ali s velikom ustrajnošču i dobrom voljom možeš postiči velike uspehe.
Kao merilo za lepotu navodim u sledečem glavne stavke iz pre več spomenutog Tyrševog spisa:2
1.) Tvrš veli: «Estetski zahtevi su mnogobrojni, brojniji nego to ne-svesna misao obično zamišlja« i navodi u razdeobi estetskih zahteva Pie svega pogodnost (prikladnost ili svrsishodnost). «Sve, što je nepogodno za svrhu, kojoj ima da bude namenjeno ili obratno •li što se nesvrsishodno ili naopako izvodi, ne prija ni nepročiščenoj, Uezreloj misli. U tom je smislu pogodnost u izvedbi i izvodenju nekud najprimitivniji i osnovni zahtev, kome moramo zadovoljiti što yečma i pri telesnim vežbama. Neusiljenost, lakoča, tačnost u Cltavom izvodenju sasvim su s tim u vezi.»
. . 2.) ] a s n o č a , r a z 1 o ž i t o s t. «S pogodnošču u srodstvu je 1 lasnoča naših izvedbi. Sve, što pri vežbanju daje utisak neodrede-f^osti, n. pr. bacanie, koje ni je bilo ni odbočno ni prednožno, odločujemo s pravom kao nelepo; sve ono, što doprinosi jasnoči, !<ao tačnost i korektnost izvedbe i u složenim položajima dalje lsfrajanje, več se samim tim preporučuje.»
. J-) Raznovrsnost,učlanjenost, jedinstvo. «lasnoči doprinosi baš tako i razdeoba celine na izvesne i razložito od-redene delove što naziVamo učlanjenošču, s time u jednu
Vidi primedbu prvu.
ruku doprinosimo 1 oživljavajučoj ra/, n o v r s n o s t i, koja se po-punjuje sa sivaranjem zaista pravih kontrasta; pored svega toga nesme se smetnuti s uma j edinstvenost i celovitost.«
4.t S 1 a g a n j e (harmonija) i ra zmernost (proporcija). «Učla-njenosti se pndružuju slaganje irazmernost otuda nastalih delova, kao i njiovo medusobno ravnovesje.«
5.) D o p a d a n j e. «... Svaka veča celina mora biti raznovrsna, ako hoče da učini na nas više estetsko dejstvo. Ipak nije dosta, da ie sastavljena iz više delova, treba još da se ti delovi slažu jedni s drugim, medu njima treba da vlada suglasje ili skladnost. Prema torne je poslednji zahtev, što ga stavljamo na izvedbe i telovežbene predmete, da se d o p a d a j u ih s v i d a j u; no taj je zahtev tako visoke vrste, da se pri tako eminentno praktičnoj stvari ne može oživotvoriti po svaku cenu. Dokler znamo, da ni prikladnost ni razložitost ni raznovrsnost itd., u kratko, da nikoja od pre po-brojanih osobina ne stoji s praksom u bitnoj protivnosti, i ako možemo zahtevati, da se pri ispravnom izvodenju telovežbe uvek i na nje pazi, to možemo u stvari dopadnosti reči samo negativno; čuvajmo se koliko je to samo moguče svega onoga, što bi protiv dopadnosti izrazitije grešilo. K torne možemo, razume se, još i to dodati: gde iz.lazi dopadanje iz samoga predmeta, tamo pazimo još i na to, da se pokaže potpuno i neumanjeno.«
To bi dakle bili zahtevi u estetskom pogledu, koliko ih navodi Tyrš. Valjaju pak ne samo za telesne vežbe, kao što bi to možda kogod mislio, nego valja za sve ono, kod čega se pazi na lepotu, dakle — kao što smo naveli u predašnjoj glavi — i u stvari prostora, tela, odela, zastava, štampanih stvari itd. Razume se, da ti zahtevi dolaze u račun i u različnim predmetima na različne načine i mi moramo težiti za tim, da ne grešimo nigde protivu njih, da im udo-voljimo svuda i što poipunije.
Tako odgovara Tyrš na pitanje, šta je lepo, ovako: «Lepota ne leži i s k I j u č i v o ni u s a m o j prikladnosti, ni u s a m o j jasnoči, ni u samoj učlanjenosti i jedinstvenosti u našim vežbama, ni u kojoj drugoj p o j e d i n a č n o j osobini, kao što smo ih gore naveli — izvedba, koja bi udovoljila j e d n o m od tih zakona a da bi se bilo o koje drugo grešila, ostala bi uvek nelepom; a n a j n i ž i stepen dopadnosti biče onde, gde ne grešimo protivu i jednog od tih zakona a n a j v i š i, kad u j e d n o s v i m što večma udovoljimo. Med tim krajnjim shičajevima jesu za nas svi ostali stupnjevi krasote.«
3.	O oblicima čovečjega tela.
Smatram potrebnim, da u stvari čovečjega tela upoznamo tačnije pravila, prema kojima ima da je gradeno a da je lepo i lepše. Gore izloženi zahtevi vrede i u tom slučaju u čitavom opsegu za čovečje telo u koliko se tiče njegovih oblika. Najvažnija je tu, razume se, srazmernost pojedinih delova tela prema drugima.
Normalno je čovečje telo več samo o sebi lepo i rekli bi, več je lepim stvoreno. U prkos ioga vidamo u životu vrlo malo lepih tela. Današnji način života uopče i borba za opstanak u današnjim Prilikama, kvare čovečje. telo a kvari ga i odelo. Tako su n. pr. ljudi različitih poziva različno i razvijem. Delovi tela, koji su izloženi u pozivu večim naporima, večma su razvijeni, mišiči pak onih ljudi, koji ne rade naporno, msu uopče potpuno razvijeni. Harmonično i proporcionalno razvijena tela nalazimo u pravilu samo u onih ljudi, koji napinju sve svoje udove svestrano i ume-reno — dakle najpre medu onima, koji racionalno goje telesnu vežbu.
S pomoču telesne vežbe možemo lako postiči pravilno razviče teta i ako ne možemo ispraviti znatnijih telesnih mana. Tako n. pr. nalazimo ljude s nesrazmerno dugačkim trupom a kratkim nogama. Iu prirodenu nesrazmernost ne možemo ukloniti i ako ju možemo ublažiti, ako započnemo s vežbanjem več u detin)oj dobi isto tako, *ao što možemo umanjiii tu nelepu grešku, ako u ostalome una-Predujemo srazmerno razviče tela. Telesna vežba s njenim direktnim dejstvom stvara lepša tela a u pojedinaca može se doseči najvišji vrhunac lepote, koji se uopče da dostiči.
Ljudska tela nisu sva jednaka, razlikuju se mame lli više, ipak !mamo pravila za proporcije, po kojima se svako telo može premeriti pa da utvrdimo, je li srazmerno razvijeno. Preslabo razvijene delove tela možemo s pomoču telesne vežbe večma razviti tako, da postignemo što veču potpunost s obzirom na proporcionalnost kao i s obzirom na Iepotu pojedinog dela.
v lom prilikom moram još upozoriti i na razliku medu muškim i zenskim telom kao i na to, da proporcije, koje čemo dalje dolje navesti, vrede samo za odrasle ljude.
Razlike izmedu muškog i ženskog tela jesu za pravo neznatne, ako uzmemo kao primer vežbače i vežbačice. Rad naime oblikuje Mišiče i s time oblikuje telo. Razlika između žene, koja radi na-Porno i one, koja ne radi fizički, može biti mnogo veča, nego [azlika izmedu pravilno treniranog muškarca i pravilno trenirane 2ene. Ipak su u pravilu žene manje i zaostaju u ielesnoj snazi iza ^uškaraca i imaju sitnije kosti a mišiči im nisu toliko razvijeni, j?ega radi je i oblik pojedinih udova večma zaokružen, črte mirnije. Uahe jesu u žene širi kukovi, pa je dakle drugi deo trupa več na Prvi pogled isporeden s muškim opširniji. Sem toga ima muškarac dlJzi i širi prsni koš i pored jednake telesne višine.
Naročita razlika med muškim i ženskim telom još je u torne, *° ima odrasla žena podlakticu koso na nadlaktici. To vidimo, ako Pružimo ruke u «predručenje» s dlanom gore, u muškarca se ,d|aktica nastavlja u pravoj črti od nadlaktiče, u žene je ruka laktu za 15"—25° prema spolja savijena.
Konačno ima žena obično i razmerno krači golen nego li mu-v.?ra^ i ta bi razlika otpala, kad bi se i žena gimnastički vaspitala cc od rane mladosti.
4. Proporcije čovečjega iela.
Več su se i najstariji umetnici (slikari i vajari) trudili, da ustanove izvesnu podlogu i merilo za utvrđivanje pravila o proporcijama čovečjega tela. Stari su Egipčani uzeli za podlogu dužinu srednjega prsta i telo bi imalo biti 19 puta tako dugo. U vreme Grka bila ie merodavna Polykletova škola, ,po kojoj bi u čitavu dužinu tela išlo: 8 višina glave, 10 višina obraza, šest dužina glave i vrata odnosno dužina stopala.
U crtežu ili obrascu (2) donosimo sliku, koja ie razdeljena po decimalnom sistemu (Kollmann); ujedno je u njoj ucrtan i ključ po Schmidtu i Fritschu.3
Desetina čitave telesne dužine bila bi po Kollmannu višina od temena do kraja nosa. Polovica tela bila bi na donjem rubu pre-ponjične srasli (simfize). Gornje bi telo dakle imalo pet jednakih dužina i to:
1. desetina čitave telesne dužine: Od temena do donjega ruba nosa;
2. desetina: vrat = od donjega ruba nosa do gornjega ruba prsne kosti;
3. desetina: prsa = od gornjega ruba prsne kosti do želučane udubine;
4. desetina: gornji deo trbuha = želučna udubina do pupka;
5. desetina: donji deo trbuha do donjega ruba preponjične srasli (simfize).
Ako razdelimo svaku desetimi opet na deset delova (dužina tela = 100 delova), vidimo da ie: širina plečiju = 20 delova; naj-veča širina leda =18 delova; opseg tela ako ga merimo preko pupka prema opsegu prsiju, ako prsa merimo preko prsnih bradavica = 85 : 100. Ali to ne vredi za ženskinje ni za nedorasle.
Za ženskinje donosimo posebne mere a razlika prema nedoraslim vidi se u ovom primeru: Ako drži telesna dužina odrasloga (muškog ili ženske) 7%—8 dužina glave (od temena do donieg ruba brade), onda ih sadrži 14-godišnji dečak 7, sedmogodišnji 6, dvogodišnji 5 a novorodenče 4.
Donji deo tela:
Stegno do kolena 24 delova; golen od kolena do nožnog zglavka (gležna) 22 dela; višina nogu od gležnieva do podplata (tabana) 4 dela i stopala 15 delova.
Gornji ekstremiteti (okrajnine, udovi) imaju ove mere:
Dužina ruke od ramena pa do vrška srednjega prsta 44 dela; nadlaktica od ramena pa do lakta 20 delova; podlaktica do sredine zapešča ili ručja 14 delova; ruka (šaka) od sredine zapešča il' ručja do vrška srednjega prsta 10 delova.
3 Po F. A. Schmidtu: Unser Korper (R. Voigtlanderovo izdanje u Lipskom).
Џ
žrr L&L2S
Obr. 1. Schmidt-Fritschev ključ.
Obr. 2. Kollmannova razdelitev s Schmidt-Fritschevim ključem. (Po F. A. Schmidtu: Unser Korper.)
Slikar C. Schmidt izradio je proporcijski ključ na podloži deci-malnoga sistema (1849.) Taj je ključ posle preuzeo G. Fritseh po-punivši ga bistveno. Donosimo ga na obraseu 1, a tumačenje mu je ovo:
Črta H—Hj znači dužinu kičme kao temeljno merilo i to merenu na muškarcu od nosne oštrljike do donjeg ruba preponjične srasli a u ženskinja od nosne oštrljike do gornjeg ruba preponjične srasli. Ta se črta deli u četiri jednaka dela. Ako ju produžimo za jedan takav deo prema gore do T, svršava se na temenu. Na taj smo način razdelili gornju dužinu tela T—FF od temena do donjega kraja kičme thrptenice) na pet jediniea mere (moduli). Na to potegnemo vodoravnu crtu na granici druge i treče jedinice, kroz iačku, koja odgovara po svojoj višini gornjemu rubu prsne kosti pa označimo tu tačku sa P; dužina te črte jednaka je na svakoj strani tačke P po iednoj jedinici. Krajne tačke te črte označimo sa Rl (levo rame) i Rd (desno rame) a nalaze se u položaju ramenih zglobova.
Na isti način potegnimo vodoravnu crtu kroz Fh pa joj dajmo na obim stranama dužinu od polovice jedinice i tako nam naznačuju te tačke položaj kukovih zglobova KI, Kd, to su gornji krajevi obiju bedara. Ako vežemo ramene tačke s onima na kukovim zglobovima suprotnih strana, dakle Rl sa Kd i Rd sa KI, onda se te dve črte ukrštavaju u p t. j. na pupku. Potegnimo nadalje črte od ramena Rl i Rd kroz tačku H i položimo kroz T (teme) usporednice ka tim črtama, to če nastati kvadrat, čija diagonala 01 Od nam pokazuje širinu obraza ili bolje širinu glave. Konačno potegnimo još usporednice za Rl ti i Rd H kroz prsnu tačku P, tako prerežu te paralele črte Rl Kd i Rd KI u tačkama BI i Bd, koje označuje položaj leve i desne prsne bradavice.
Za ekstremitete dobivamo nadalje sledeče mere: Veza jedne ili druge ramenske tačke Rl i Rd s prsnom bradavicom na p r o t i v n o j strani dakle Rl sa Bd ili Rd sa BI, daje nam dužinu nadlakiice; dužina Bd p, to jest razmak izmedu jedne od prsnih bradavica i pupka p, jednak je dužini podlaktice i razmak između pupka p i bilo kojeg kukovog zgloba: KI ili Kd, jednak je dužini šake (od zapešča do kraja srednjeg prsta). Dalje: razmak između prsne bradavice na jednoj i kukovim zglobom na protivnoj strani, dakle BI Kd ili Bd KI, jednak je dužini stegna. Razmak med prsnom bradavicom i kukovim zglobom na istoj strani, dakle BI KI ili Bd Kd, znači dužinu goleni; konačno razmak med prsnom bradavicom i pupkom, BI P ili Bd p, to je dužina podlaktice, približno je jednaka dužini stopala: to znači, da je stopalo za malenkost duže od podlaktice. Noga je visoka pola jedinice. Čitava dužina tela iznosi 101/., jediniea. Normalni bi čovek dakle bio po tom ključu nešto užeg stasa, nego što ga navodi prijašnje pravilo po decimalnom susiavu (Kolimann).
S. VRDOLJAK:	(Svršefak.)
O igrama
II.
Kako dandanas izgleda najveći postofak školske djece? Pognutih ledja, upalih, uskih prsiju, blijeda lica. Znači, da su duševnim radoni u školi preopterečem, i da se za njihov tjelesni odgoj vrlo malo ili nista brinulo. Njihova pluča, kroz koja če dobiti snagu čitav orga-nizam, preslaba su, neizvježbana. Mnogi koji su pozvani, toga ne zapažaju, jer vide pred sobom samo umni razvitak djeteta. Ne po-znaju oni još u dvadesetom vijeku onih fizioloških istina, koje su Poznavali stari Grči i Rimljani, da se u zdravom tijelu može razvijati zdrav duh. U nekojim engleskim školama došlo je do toga, da su konačm godišnji uspjesi bili veči tamo, gdje se je marljivo gojilo helesno vježbanje, nego li lamo, gdje ga nije bilo.
Pluča su kod školske djece najviše izložena, pa zato treba da se u prvom redu najuspješnijim načinom pobrinemo, da ih ojačamo. Zrak i snažno kretanje u njemu, najbolji su lijek. Ali znamo i to, da ie i^ fiziološko-higijenski učinak vježbe minimalan, ako kod toga vježbač nema volje ih averzije do vježbe. Kao kod hrane. Potrebno je raspoloženje, veselje. Veselje kod djece nečemo pobuditi jedno-ličnim vježbama, ali takovim, koje zahtevaju zapt, ukočenost. Ni spravne, ni proste vježbe, ni redovne ne odgovaraju najbolje. Igre su to sa svojim bogatim izborom za svaku dobu i spol. Dosfa je posedati, kako se djeca u igri vesele. Sposoban učitelj znati če ovo veselje iskoristifi, da s valjanim fiziološkim kretnjama donese koristi potrebama dečjeg organizma.
Nije samo organizam, koji se igrama jača. Tekovine igre ne ogra-nicuiu se na samo fizičko jačanje tijela, nego prelaze i na usa-vršivanje psihičkih osebina.
Osjetljivost je karakteristika djece, a gradske razmažene po-sebice. Pogledaj ga ošfrije, ukori, več se trese i plače. Mala ogre-botina ga boli kao velika rana.
Igre na zraku, u zimi i sparini, jačaju, otvrdnjuju kožu. Postaje olporna protiv nepogoda vremena. U ugrijanosti igre nastaju ogre-botine, padaju nehotični udarci. Ali je koža na zraku otvrdnula, pa 'j1 izdaleka ne čuti bolno tih ogrebofina i udaraca kao u početku, dok je meka bila. I osetljivost je sjetilnih živaca jenjala. Osječaj i strah fizične boli umanjuje se, a uslijed toga naslaje sve jači i jači °S)ečaj neustrašivosti, odlučnosti.
. Ovo je jedan od primjera usavršivanja psihičkih osebina pomoču 'gara.
finija, može uplivafi na usavršivanje ljudskog
, Po dr. Th. Tissie-u dijelimo ljude, obzirom na njihov karakter, u n grupe: na pasivne, afektivne i afirmativne. Pasivni, to su slabiči.
Igra, osobito karaktera.
ni malo samosfalnog karaktera, ko ji reagiraju na imperahvnu suge-stiju jačeg karaktera. Na pr. iakav dječak ima da preskoči zapreku. boji se. lrebaš ostro da nastupiš, ako hočeš, da preskoči. Atektiv-nom, premda se i on ispočetka boji, nije potrebna ostra zapovijed. Njemu je dosta, da mu prijateljski dokažeš, da on može skočiti i da mu se neče ništa dogoditi, pa če doči do odrešite odlučnosii i preskočiti zapreku. A afirmativnom, čvrsiom karakteru dosta je kazati, da ne može preskočiti, več če skok izvesti i dokazati ti, da može.
Nema sumnje, da s vremenom ne če trebati kod pasivnoga ista mjera imperativne sugestije. Doči če se do toga, da češ i njega moči s vremenom prijateljski uvjeriti, da svlada sličnu zapreku, kod koje je prije bila potrebita oširija mjera. A tim prije, je li več počeo nastajati ili nasiao usljed igre proces otvrdnuča kože i živaca. Isto tako če se postiči, da če zgodna igra, sa svojim več opisanim peripetijama, izbrisati manje ili više meke strane afektivnog karaktera i približiti ga afirmativnom.
Igre, sa glavnom osebinom borbenosti, natjecanja, najzgodnije su, da usavrše i utvrde slabije karaktere. Cilj svake borbe, natjecanja je pobjeda. A pobjeda je onoga, koji pokaže najviše moralne otpornosti. Iz iskustva znamo, da slabiji karakter izbjegava borbu, natjecanje. A kad to znamo, onda nam je dužnost, da takove vjež-bače u borbu i preko njihove volje uvodimo i time ih usavršavamo. Tim više pa omladinu i to u doba iza počimanja pubertete, to jest u doba, kada se djetinjstvo iza sebe pušta, a počinju se razvijati muževne osebine.
III.
O	velikoj važnosti igara na otvorenom za razvoj tijela i karaktera, navlastito djeteia, danas smo na čistu i o torne nitko ne dvoji. U nekojim zemljama povela se silna propaganda oko njihova pro-micanja bilo štampom, bilo odborima najuglednijih i najučenijih ljudi, ih sakupljanjem prinosa za uredjivanje igrališta. Ne može se pomisliti gradba moderne školske zgrade bez igrališta. Kao u En-gleskoj, gdje igralište za djecu mora biti, pa i ako škola ne bila. Dandanas imamo uzorne planove pokritih i nepokritih igrališta, sa svim potrebnim nuzprosiorijama sa minimalno odredjenim prostorom za svaku glavu. Ovi minimalni prostori za svaku glavu nisu još večinom u kulturnim zemljama dosegnuti, ali opstoji ozbiljna volja i radi se na torne, da se dosegnu.
Kod nas se je u tom vrlo malo i bez osnove napravilo. N. pr. u Zagrebu, u Tuškancu, otvoreno je tek prošle godine jedno igralište. Zrak i položaj je divan, ali premalen i predalek za toliki broj škola. Školska zgrada mora biti na otvorenom zračnom prostoru, a igralište u najbližem susjedstvu.
Od prijeke je nužde, da se napokon i kod nas počne u lom pogledu intenzivnije raditi. Neka se i kod nas stvore odbori, koji če provesti propaganda oko širenja dječijih igara, otvaranja igrališta
i	zainteresirati vladu, da se kod gradnje školskih zgrada i igrališta podižu.
JOŽA TRDINOVA:
Stališče žene v sokolski organizaciji1
Ako pogledamo letošnji koledar, najdemo vpisanih 400 društev; od teh jih 109 ni poslalo poročila. Od ostalih 291 pa ima 174 društev članice-telovadke, torei skoro dve tretjini; načelnice ima 42 društev in v 26 župah je 8 župnih načelnic. Dalje nam kaže koledar, da delujejo članice v več društvih kot tajnice.
Članice sta imeli torej skoro dve tretjini društev, danes je to število gotovo že večje; vidimo pa tudi, da so minuli časi, ko so hodile članice samo k telovadbi, ki jo je vodil član, a se za druge stvari sploh niso brigale. Kakor je razvidno, delujejo članice v upravnih in tehničnih odborih. Ponekod so nastali ženski prednjački zbori in tudi samostojni ženski upravni odbori; ti zadnji so se po novih predpisih saveza kmalu zopet združili z moškimi. Vendar pa še vedno ni jasno nakazano, kakšno stališče naj zavzema žena v Sokolu, kakšne so njene dolžnosti in pravice.
Gre namreč za to, ali naj tvorijo žene samostojno, od moške Popolnoma ločeno organizacijo, ali pa naj delujejo s člani skupno.
Ako ustanovimo za žene popolnoma samostojno organizacijo, tako, da bodo imele žene svoje upravne in tehnične odbore, in izvedemo to od društva do saveza, ustanovimo takorekoč novo organizacijo, to je: žensko Sokolstvo. Ako pa bi na ta način koristili celokupnemu Sokolstvu, je zelo dvomljivo, ker razcepitev delovnih moči ne vpliva dobro na celoto. Delo bi bilo na ta način razdvojeno, torej pomnoženo, in skupen nastop neenoten.
Zaradi navedenih razlogov se postavimo na stališče: žena naj deluje skupno z možem v upravnih in tehničnih organih, kjer naj bo popolnoma enakopravna možu, torej naj ima iste dolžnosti in iste pravice. Člani in članice naj torej skupno tvorijo upravne in tehnične odbore, dele naj se edino v metodičnem pogledu, in sicer, da vodijo telovadbo moških oddelkov člani, ženskih oddelkov pa članice. O enotnosti organizacije piše brat Miroslav Ambrožič (Sokolski Vestnik župe Ljubljana I., leto 1921., št. 7.1: «PomisIiti moramo tukaj, da imamo eno Sokolstvo, ki ni ne moško, ne žensko, ne naraščajsko, ne dečje; pač pa obsega po svoji notranji razdelitvi v končnih postavkah, to je društvenih vadbenih urah ali ‘ekeijah, metodično razdelitev članstva po starosti in spolu. Metodična potreba je diktirala to razdelitev v zmislu principa individualno različne primernosti vadbe. Toda to je zadeva podrobnega v?gojevanja, zadeva, ki nima nič skupnega z oblikovanjem orqani-7aeije, kamor spada tvoritev posameznih organov, ki vodijo to V7gojevalno delo.»
Žene naj torej delujejo skupno s člani v upravnih odborih in Prednjačkih zborih. Morda bo kdo izmed članstva sicer za skupno
, 1 Sestra Joža Trdinova podaja lo skico kakor mnenje članic savezne ženske ■^misije. S tem je v našem tisku odprto vprašanje poklica žene v Sokolu in ^Prašanje načina organizacije žene v Sokolu. Želeli bi, da predvsem članice ‘el zadevi označijo svoje stališče s stvarno utemeljitvijo. — Urednik.
delovanje v upravnih odborih, ne bo pa soglašal s skupnim pred-njačkim zborom, ter zahteval prednjački zbor članov ločen od članic, zastopan po enem članu v drugem zboru, kakor je zdaj predpisano. K temu naj navedemo naslednje iz spisov br. Miroslava Ambrožiča, s čemer se popolnoma strinjamo:
«Da se bomo prav razumeli, moram takoj vnaprej razločiti dvoje, česar pri reševanju zgoraj naznačenega ne smemo zamenjati, to je:
1.) oblikovanje zbora kot organa, ki vodi strokovno delo v društvu v splošnem, in sicer na ta način, da se shaja v sejah, se posvetuje in sklepa;
2.) izpeljava pri sejah obravnavanega in sklenjenega v podrobni vzgoji.
To dvoje ni istovetno in iz oblike enega, bodisi prvega ali drugega, ne moremo sklepati na drugo. To pa radi tega, ker se obadva akta društvenega delovanja vršita v različnih okoliščinah, in to, kar je za eno primerno, je lahko neprimerno za drugo.
Tako n. pr. ne moremo sklepati iz tega, če smo se postavili na popolnoma pravilno načelno stališče, da naj vodijo ženske oddelke članice same, da morajo o tem vodstvu tudi članice same ukrepati in sklepati.»
«... Iz tega sledi, da je naloga organizacije v tem pogledu ta, da delovne moči druži in ne cepi, kajti v enotnosti je večja sila, in v prednjačkem zboru imamo tudi mnogo poslov poleg tistega vodstva posameznih vadbenih oddelkov, h katerim postavljamo načeloma vodnika istega spola; in te posle izvršuje sposobnejši član brez ozira na spol. Tudi izrečeno mnenje pri posvetovanjih ni odvisno od spola.»
«... Ako zahtevajo članice enakopravnost s člani, je to popolnoma upravičena zahteva, ki pa samoobsebi umevno sme segati samo do tja, do koder gre vsa naša enakopravnost, namreč do mere strokovnih zmožnosti. Vsaka ozkosrčna lastitev širše kompetentnosti od strani moških članov, ne more biti na mestu. Gre torej samo za obliko, v kateri naj enakopravnost v resnici uveljavljamo.*
«Tehtnih razlogov za deljenje v dva zbora potemtakem nimamo, kakor hitro smatramo članice za enakopravne s člani.
Imamo pa razloge za enoten prednjački zbor, in ti so predvsem tile:
Uporabne moči so vedno na razpolago celokupnemu delovanju.
Večje število posameznih prednjačkih zborov pomeni več mnenj, katerih najboljše naj prodre in prispeva k razčiščenju splošnega duha, ki mora vladati v takem organu.
Člani in članice naj bodo vedno popolnoma poučeni o tekočem delovanju, naj se medsebojno podpirajo in medsebojno tekmujejo v vsem dobrem.
Mešana družba v pravilnih odnošajih plemeni in vzgaja.
Delovne sile posameznih društev, ki tvorijo odločilno enoto v našem vzgojnem delovanju, naj se ne cepijo, temveč naj se 7-enotnostjo podkrepljujejo.®
Z ozirom na uveljavljenje enakopravnosti članic s člani, naj se pri osnovni organizaciji, ki jo priobčuje br. Miroslav Ambrožič v Poslednjem «Glasniku», izpremene nekateri odstavki, in sicer na naslednji način:
Upravni organi so:
1.) V društvu: Odbor, ki je sestavljen iz raznega števila izbranih članov in članic, med katerimi sta najvišja organa tehničnega odbora načelnik in načelnica. Odbor more sestaviti različne pomožne odseke, katerih člane in članice imenuje lahko odbor in ne le občni zbor. Odseke same lahko voli občni zbor, a odseki so po pravilu in v prvi vrsti odgovorni odboru.
2.) V župi: Starešinstvo, sestavljeno iz članov in članic, izvoljenih Pa skupščini, ima v svoji sredi tudi načelnika in načelnico. V istem zmislu kakor v društvenem odboru, ima tudi župno starešinstvo svoje odseke, čigar člani in članice so voljeni ali imenovani.
3.) V savezu: Starešinstvo, voljeno na skupščini, sestavljeno iz elanov in članic, ima v svoji sredi načelnika in njegove namestnike ter načelnico in njene namestnice.
Tehnični organi so:
1.) V društvu: Načelnik in načelnica s prednjačkim zborom, ki ga tvorijo vsi društveni prednjaki in prednjačice. Seje so skupne, yodi jih zmožnejši. V stvareh, ki se tičejo samo moških, oziroma zen, ima moški prednjački zbor lahko svoje seje, ženski pa svoje, sklepe pa mora vsak predložiti skupnemu zboru, ki jih potrdi. — Prednjački zbor lahko razdeli delo z ustanavljanjem odsekov, v katere pokliče lahko tudi druge telovadce in telovadke. — Načelnika in načelnico volijo člani in članice na predlog pred-njačkega zbora.
2.) V župi: Načelnik in načelnica s tehničnim odborom. Načelnika m načelnico voli na predlog prednjačkega zbora župna glavna skupščina. Tehnični odbor sestavljajo najboljši prednjaki in pred-njačiee iz župnega središča ali najbližje okolice. Člane in članice tehničnega odbora voli župni prednjački zbor ali pa jih imenuje župni načelnik, oziroma načelnica, ter jih predlaga prednjačkemu zboru v potrditev ali pa tudi ne. Seje so skupne, vodi jih naj-zmožnejši. Če je treba, lahko skliče načelnik sejo moškega pred-niačkega odbora, načelnica pa ženskega. Sklep pa mora potrditi skupni prednjački odbor. — Tehnični odbor deli delo na odseke, k* so mu podrejeni in za svoje delo odgovorni. Ti odseki niso v • kj meri samostojni, da bi mogli ustvarjati zaključke in jih takoj izvršiti, nego jih morajo zaradi enakega postopka pri vzgoji pred izvršitvijo predlagati tehničnemu odboru v odobrenje. Zajedno so
1	odseki izvršujoči organi tehničnega odbora. Taki odseki so: na-Tnsčajski, odsek in komisije za reševanje najaktualnejših poslov "d. V odseke je navadno vzeti člane in članice, ki niso v tehničnem °dboru. Izvoli jih tehnični odbor.
3) V savezu: Načelnik in njegovi namestniki, načelnica in njene namestnice ter savezni tehnični odbor. Načelnika in njegove namestnike, načelnico in njene namestnice voli na predlog pred-
njačkega zbora savezna glavna skupščina. Izvoljeni pokličejo v mestu saveznega središča najboljše prednjake in prednjačiee in vsi skupaj tvorijo savezni tehnični odbor. Seje se vrše enako kakor v župi. Istotako razdeli tudi savezni tehnični odbor svoje delo na odseke, ki so mu podrejeni in odgovorni, kakor v župi.
IIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIII
lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllll
llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllltllllllllllllll
ZDIA¥§T¥0
.iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin
lllillllllllllllllMIIIlillllllllllllllllllllltlllllllll
llllllllllllllllllllllllllllllll llllllllllllllllllllllll
Mr. ph. ФРАНЦ ШЛАЈПАХ:
Домаће лекарне и њихова употреба
Ири прегледаљу савезних статистичких арака опазио еам, како је мали број друштава, у којих се у инвеитару вежбаонице налазн ji домаћа лекарна. II ако су озледе, срећом у већини случајева само лакше, скоро у сваком друштву на дневном реду, ипак код већине друштава није ништа учињено за прву помоћ. Сваки предњак зна, да се n најсавеснијим чувањем не може онемогућити више или мањо озбиљне озледе. у вежбаоници, нарочито не код почетника и на-раштаја, који иза леђа предњака радо пробају вежбе, којима нису дорасли. При тежим озледама пада велики део кривице на пред-њака самог, јер његова дужност није вежбати само вежбе, него упозоравати вежбача на опасности код извесне справе и на теш-коћу вежбе чија последица може бити озледа. Пошто то може само предњак, који поред вежбовног градива познаје и физиоло-гпју телесних вежбп и анатомски састав човечијег тела, неопходио је потребио, да се у будуће у свим предњачким течајевима тим нредметима посвети већа пажња uero до сад. Тим предавањима треба прикључнти и обуку у првој помоћи у вежбаониди. Ако хоћемо да та предавања буду имала успеха, морамо настојати да нађемо предавача, који бар мало позна теорију телесног вежбања, јер у противном случају tie та предавања садржавати у себи свега другог само пе оно, што ,је будућем предн.аку потребно и корисно.
На срећу број тежих незгода у нашим вежбаоницама је мален, али нао то не сме спречити, да поучимо наше вежбаче о свим мо-гућностима, јер ми се лакше сачувати од опасности, коју познам. У већшш случајева помоћ у првом моментл', ако је пружа нелечннк, од одлучпог је утицаја на даљни развој лечења.
IIo начину, како настају незгоде: ио вањским знацима, који nx прате, можемо поделити озледе, које се догађају у вежбаоиици у i.) потресе, 2.) подлеве крви (убој), з.) ране и преломи костнју и
4.) ишчашења н уштакнућа зглавака. Од потреса, који су већииом последица, пада с висине, најопаснији је потрес мозга и леђне >гож-дипе. Док при лаким иотресима мозга озлеђешг осети само тренутну несвестицу и замрачење вида, при тежим случајевима остане у несвести и обичпо пребледи. Дисан.е и куцање срца постане слаби.ј& и неједномерно, крвављењу из носа и уста придружује се и иовра-han.e. Док иоследице лаког потреса прођу за кратко времс саме.
при озбиљнтг случајевима треба одмах позвати лечника, јер то облчно бива у везл са унутрашњим озледама и крварењем. Док ле дође лечвик треба озлеђеног поставити уздигнутом главом иа свеж ваздух и отколчати тесна. места на оделу (пас, нрса, врат). Ако је озлеђени јако црвен у лнцу, што се каткад догаћа, треба му ставити хладне облоге ва главу и често мењати. Обратпо, хладни облози код озлеђеног. који је јако блед су врло штетни и безусловно треба да изостану. То је све iiito можете у сличним случајевима у вежбао-ниц1г учинити, све остале упуте препустите лечнику исто тако и нри потресу леђве мождине, које је скопчано са још тежим после-Дицама. Овај је обично v вези са похресом мозга али мбже насту-шгги и сам, нарочито при паду на седало или директно кичмом на какав туп предмет (пад с вратила, с кругова). У том случају озле-ђени не изгуби свести. али се повреде живци. који излазе из леђне мождиле a с н.има и одговарајући органи. Нарочито су опасне озледе горњег дела кичме (хрптенице), јер потпуна повреда срча-НИХ n плућлих живаца ироузрокује смрт. Ако се код озлеђеног појави само од себе лушћање воде и нечисти у вези с неосетљи-вошћу в узетошћу доњег дела тела, сигурно можемо закључити да је погрес кичме. Потнуно мирно водоравно лежање са подигнутом главом ii изобилан лриступ свежег ваздуха, то ,је све што може лаик У таквом случају учинити. Макар како удаљен био лечиик, зовите fa болеснлку а не превлачите болесника невештим рукама. Најбоље јв иравилном брижљивом асистенцпјом онемогућити лад, ко.ји лако 'гоже да има-тако тешке лоследице. Добрл су и ако пезвани знандл свакогвежбача иодлевп крвп. Сваком почетнику оставиразбој (руче) Дрвене. кашње и модро-зелено-руменкасто се прелевајуће «модрице», а сличне знакове остављају л лрве «маказе» и кола предножна ла KOH»y. Како иастају? Кожа као најбоља заштита наших унутраш-]впх oprana лоднесе ударце л притиске тупим предметима у доста великој мери, али не поднесу ситне жилице л мишићи, који се валазе одмах под њом. Оле пуцају, и крварење озлеђених жилица Дроузрочл напред споменуте модрлце. Временом се подлевена крв Дроменп у ситап прах, кога организам сам апсорбира полако. тако Да често за коју педељу потпуно ишчезле и заднЈИ траг озледе. И iU;o се већина вежбача за оваке подлеве крви уопште не брине, ипак вам нарочито на осетљивлм местима каткад читаве недеље онемо-^ћују вежбање. Зато пх не треба занемаривати. Познато домаће а Дрло добро средство су хладии облозл. Хладноћа стеже озлеђеле 'Килице и на тај лачин зауставља крварење, поред тога лам знатно Умањује болове, јер живци од студени утрну. Те облоге менашо с времена на време прва 24 сата. ако је потребно. Касније их надо-'ваптамо масажом с канфоровцем пли фралцуском ракијом, која ДРажи пеозлеђене oprane да излучују јаче храњиви сок и ла- тај начин зватно лоспешује апсорбирање подлевене крви. Сличним Дасирањем лечимо л пренатегнуто мишлчје, које настаје при диза-"‘У или превелпком једностраном лапору мллшћа, н. пр.: форсирано тРх1аље, лешачење. чучњеви. Растргаии л крварећи слтни мишићи пРоузр<жују нам оно пробадан.е у сличпим случајевима. које нам °немогућује снстематско вежбање. Поступиост код вежби и једнако-
з
мерно запослење мишића читавог тела искључује скоро сваку irpe-натегнутост.
Ређе од «модрица» али непријатније су отворене ране. На разне 1;ачине могу да иастану, па су различите и по спољашњем облику. Пошто вежбаоница даје само прву помоћ проматраћемо их опћенито ocmr неких нзнимака. Први и главни услов је, да су руке оног, којп пружа noMoi’! чисте и темељито дезинфициране,- Пре свега опери нх сапуном it четком а затим их држи пар минута у десинфекцио-ној растошпш (2 % лнсолова всда или 1 %0 сублимата). Кад смо очистили себе, оперемо ватом намоченом у спиритус или чист бен-зип, даљу околицу ране. Ако је потребно, н. пр. на глави обријемо околицу. Зашто све то? Више или мање је познато, да свако гно-јење проузрокују микроскопски мали створови и зато морамо да пазимо, да их с прљавштином не унесемо у рану. Ако у овом првом делу будемо пажљиви. можемо бити уверени, да ће рана зацелити без великих потешкоћа. Кад је околица ране добро очишћена, npe-лазимо на саму рану. По свим популарним упутама препоручује се лрање ране с карболном или лисолном водом. И ако и једна if друга имају без сумње способност да уништавају узрочника rno-јења (трулења), утичу каткад врло штетно, јер униште. односно озледе руб ране а то завлачи нагло и лепо зацеливање. Да се спречи то штетно деловање оштрих дезинфекционих средстава, почели су лечници већ пре а нарочито за време рата с успехом уиотребља-вати водиков хипероксид (3 % Hydrogeniuin liypcroxydatum). Услед своје сиособности да се у дотицају с ваздухом и крви јако пени, чисти, поред тога што уништава трулежна телесда, рану и меха-шгчки, јер np]i пењењу одстрањује из ране ситне делиће песка, прашине и слично, који се иначе тешко одстрањују, јер је крв леп-љива. Рану чистимо на тај начин, што улијемо водиков хипероксид директно из стакленице у саму рану (при већим озледама) или на-KBaciiifo чеп од чисте вате и иритиснемо на озлеђено место. Кад је рана престала да се пешг. обришемо је сухим хидрофилним газом, јер вата оставља влакна. Код мањих рана. кад даљна лечничка no-моћ није иотребна, а нарочито ако је била проузрочена каквим зар-ђалим или прљавим предметом, препоручује се намазати рану и околицу јодовом тинктуром (чепићем или ватом намотаном на дрвце [чачкалицу за зубе]). На то метнемо одговарајући јастучић антисептичног газа (јодоформ, дерматол) покријемо већим комадом вате n повежемо хидрофилним завојем. Завој мељамо свака 2 до 3 дана и ако смо довољно пазили на чистоћу, рана ће без даљних компликаиија за неколико дана зацелити. Behe озледе, нарочито ако су npahene јаким крварељем. препустимо вештој руци леч-ника. Разуме се, да је управ код оваких озледа нрва помоћ rte-опходно потребна. али не гме ићи предалеко и тако онемогућити или отежати irocao лечнику. Све што је речено о чишћењу наиред, потребно ,је и овде. Даље ие мажемо рану ничим, пего је покријемо стерилном газом н обложимо са доста вате да боље упија крв. На то повежемо рану тако. да је искључено да споља зађе каква нечи-стоћа под повез и да не буде превелик пристуи ваздуха. Треба пазити и на то, да по могућности умањимо притисак крви и зато
код рана na руци обесимо руку троугластим рупцем о врат, да лежи водоравно.
При повезиваљу треба посветити нарочиту пажњу озледама жнла. Више или мање крвари свака рана, а то је разумљиво при овако ситно разгранатој мрежи жила и жилица.
Али често пута крв управо бризга из ране. При томе нам треба разликовати двоје. Требало би да је свакоме познато, да крваве жиле делимо у артерије — оне, које воде крв из срца по целом телу н вене — које набирају већ искоришћену крв и доводе је у срце на поновну прераду. Последље се познају на кожи у виду плав-кастих црта и дртица а то је ради тога, ,јер у вепама има крв тамно-Црвену боју, док је крв у артеријама светло-црвена. И на то треба пазити. Ако из ране лије светло-црвена крв, пораљена је артерија
ii	опасност нзлева крви је велика. Зато не смемо чекати на леч-ника. него морамо одмах уставити крв и то на тај начин да лод-вежемо жилу над раном. При том треба свакако нешто практичног анатомског зпања, јер ограничен простор не допушта нам да на-ведемо све могуће случајеве. За подвезивање је најбоља за прст дебела, јака врпца од гуме, коју јако затегнемо и брзо двапут оба-вијемо 4 до 5 прста над озлеђеним местон и завежемо. Чим попу-стимо гума се стегне и чини тако најбољи подвез. У помањкању гуме помажемо се јаком марамом или завојем, који тврдо свежемо и помоћу танког штапића усучемо, што можемо боље. Све те под-везе смију остати највише један сат, јер иначе организам замре. На тај начин можемо да подвежемо ране на рукама и ногама. При озледама it. пр. у рамену то није могуће. Ту мора у анатомији под-Учен предњак палцима обију руку стиснути артерију, гато тече под самом кључњачом и издржати до доласка лечника. У сваком слу-ча.ју треба рањеишса тголожити тако, да је рањени део тела подиг-нут на више да се сиречи превелик приток крви. Ако је болеснику позлило, кваснмо му теме и чело водом и дајемо му од времена до времена гутљај коњака. Све остало препустимо лечнику.
0 ранама заједно или самл долазе преломи костију, без сумње најтеже озледе, које се догађају у пашим вежбаоницама и које препуштамо доследио лечничкој помоћи. Како је могуће, да се не-cpeha догоди у крају, где нема лечшгчке помоћи па је потребно да се озлеђени довезе до лечника, навешћемо неколико општих упута. Најпре треба констатирати, где је кост сломљена а на то цео озле-ђени уд дебело обложити ватом и фиксирати оба дела сломљене кости на тај начин да преко тога положимо танке дашчице (фур-вир) или одговарајуће комаде дебеле лепенке. Ако ne располажемо схвм у домаћој лекарни можемо се помоћи с палидама или слично.
јаким повезима прнтврдимо то тако, да се пост не може мицати. узлеђени уд нека дело време буде подигнут на више и, ако не мо-*емо рачупати na брзу лечничку помоћ, добро је метнути на око-лицу озлеђеиог места хладне облоге, који олакшавају болове и спре-Чавају да јако отече, iiito би сметало лечнику. У ту сврху најбоље ^лужи врећица напуњена ледом. У сваком случају морамо насто-Јатл да болесника чим пре отпремимо у болнипу или, ако је на СелУ, најближем лечнику. Као задње навађамо ишчашења, озледе^
з«
које ce неретко догађају и прн којима ce највише греши. Два веж-бача ухвате руку или ногу. потегну и мисле ствар је у реду. а не мисле прн том. да је при тим озледама повређено или бар јако на-тегнуто мишићје, које окружује зглобове костију и да је крв из растегиутих жила залила сву околицу зглоба. Дуготрајни боловн или у најбољем случају склоност поновном ишчашењу су носле-дице такве «прве помоћи». Зато нека паметни предњаци упливишу на чланове, да сс при озледама те врсте намештање удова препусти лечнику n прва помоћ ограничи на то, да се на озлеђено место мећу често облози с буровом или оловиом водом. Ако после тога по-вређени уд иричврстимо повезом тако да се не миче. учшшли смо све што можемо и што смемо учинити.
Ове главне упуте нека служе предњацима као савет при посту-пању код евентуалних озледа. Подробнијих упута на овом месту није могуће дати а дужност жупских васпитача је. да том предмету у будуће посвете више иажње него до сад. Брига управних одбора нека буде, да спабдевају вежбаонице домаћим лекарнама, јер је н код мањих озледа често нута брза помоћ одлучујуће важнсмти за даљњи ток лечеља. Садржај лекарне зависиће о месним прили-кама и броју вежбача а у главном задовољиће следећи састав:
Водиков хипероксид Vi литра; ради осетљивости од светла треба га чувати у тамној стакленици.
Лисол (отров) 100 грама; l кашику на. 1 литар воде за дезин-фекцпју.
Оцатно-кисела глина (Буров) текућа или у таблетама, 1 део на
2	дела воде; 1 таблета на Д. литра воде; за облоге.
Оловна вода (оцат) 100 грама: употребљава се и за облоге; l мала кашичица на l лш’ар воде.
Јодова тинктура 30 грама (отров); добија оо једино на лечничкн рецепт.
Хофманове капљице 50 грама; 15 до 20 капљица при слабости желуца.
Салмијак 50 .грама; за удисаље код несвестице.
Ароматични оцат 100 грама; за трљање чела ири несвестици.
Балдријак-капљице 30 грама; 20 каиљица код грчева срца.
Бор-васелин 100 грама; за отргнуте зкуљеве и прн онеклини од сувца.
Дерматол; ирашак за иосипање мањих рана.
Француска ракија за масазку.
Алнохол за чишћење околице рана.
Осим ових лекова још но V2 метра јодоформ-дерматол-ксероформ-газа, 1 метар хидрофилног газа, 1 метар Билрот-батиста 10 разннх завоја, неколико пакетића вате, фурнир, лепенка, игле. маказе, бритва, пипцета. Лекарну попуњује наиокон чиста брисаљка. са-пун у посебној посудици. четкица за руке и носебна посуда за ис-пирање рава. Лекарна нека се смести у посебни ормарић. од кога кључ мора имати сваки предњак односно вође појединих оделења.
Сваку употребу треба уиисати у посебни записник, који нам го-дишње поред контроле употребљеног материјала даје и статистику о озледама при вежби пгго је за савезни фонд за озледе од велике важноети. Како домаћа лекарна треба да служи за прву помоћ, не-ка је предњаци употребљавају само у нужди и нека штеде с леко-вима. који су данас скупи.
Пре свега нека пажњом онемогућују necpehe у вежбаоници. а ако се догоде, онда пре свега чистоћа и брза помоћ — док не дође лечник.
Sokolski dnevi v Beogradu
Savezna glavna skupščina se je vršila letos v kraljevskem Beogradu. Ob isti priliki se je izvršila tam seja saveznega prednjaškega zbora, dalje seja saveznega prosvetnega odseka, beograjski sokolski društvi pa sta k obeležju saveznih prireditev prispevali s sokolsko akademijo, ki jo je priredilo društvo Beograd, in z razvitjem prapora sokolskega društva Beograd I. Vse prireditve so potekle zelo lepo in v splošno zadovoljstvo udeleženega Sokolstva; svojo naklonjenost le Sokolstvu izkazalo tudi beograjsko meščanstvo z mestnim županom na čelu, ki je povabilo delegate sokolskih žup na skupen obed ter jih pogostilo. Veliko zanimanje za Sokolstvo je pokazalo beograjsko časopisje, ki je o poteku sokolskih prireditev poročalo ter zavzemalo napram nam najbolj naklonjeno stališče.
Dne 24 marca 1923. dopoldne ob deveti uri, takoj po prihodu saveznega starešinstva in saveznega tehničnega odbora, se je vršila v dvorani razredne loterije seja saveznega prednjaškega zbora, ki je bila jako lepo obiskana (zastopanih je bilo 23 žup) ter je pod vodstvom načelnika, dr. Murnika, razpravljala ter sklepala
o	tekočih tehničnih zadevah, spadajočih pred najširši savezni tehnični forum. Podrobno poročilo o tej seji prinese «Vestnik T. O. JSS.».
Seja je bila končana ob 12. uri; ob 14. pa se je že pričela seja saveznega prosvetnega zbora (savezni prosvetni odsek in zastopniki župnih prosvetnih odsekov). Tudi ta seja se je vršila v dvorani razredne loterije.
Predseduje brat dr. Viktor Murnik. — Navzočni: br. Gangl, Miroslav Ambrožič, Kuščer, Bajželj kot člani saveznega prosvetnega odseka in zastopniki žup Banjaluka, Beograd, Celje, Kranj, Ljubljana, Ljubljana I, Maribor, Mostar, Niš, Novi Sad, Novo mesto, Osijek, Rijeka, Sarajevo, Split, Tuzla, Veliki Bečkerek, Zagreb, Zaječar.
Predsednik br. dr. M u r n i k otvori sejo ter pozdravi navzočne. Ker je poročilo °dseka natisnjeno v «Sokolskem Glasniku*, št. 3 in 4, vpraša br. predsednik zborovalce, ali naj se poročilo prečita. — Soglasno se izrečejo delegati, da ne. ~ Br. predsednik pozove delegate, da se izjavijo, ali ima kdo kake pripombe k Poročilu. — Ker se nihče ne oglasi k besedi, izjavi predsednik, da smatra poročilo za odobreno in predlaga, da se to iznese kot poročilo prosvetnega odseka na glavni skupščini. — Soglasno sprejeto.
Nato pozove br. predsednik navzočne, da stavijo predloge in nasvete, kako naj se organizira in izvede delo župnih prosvetnih odsekov. V prvi vrsti bi bilo vpoštevati prosvetno delo, kakor je začrtano v «Glasniku»; v župah in društvih, kler je prosvetno delo že napredovalo, naj se v tem pravcu nadaljuje.
Br. dr. Kovačič, Maribor, predlaga, naj se uvedejo v društvih vsak mesec sli vsaj vsak drugi mesec obvezna predavanja. 'Zupe naj si osnujejo potovalne knjižnice, kjer je to potrebno, zlasti v manjšinskih krajih. Glavno važnost je po-la9ati na nagovore pred vrsto, ker dosedanje izkušnje kažejo, da so nagovori 'elike vzgojne vrednosti. V mnogih krajih so se dobro obnesle dramatične predstave, zlasti veseloigre; igre imajo tudi svojo vzgojno vrednost.
Br. Brozovič (Zagreb) izjavlja, da se v principu strinja s programom Prosvetnega dela, kakor ga priobčuje »Sokolski Glasnik». Nagovori v telovadnici Pa se niso vselej izkazali, ker je članstvo po telovadbi utrujeno in ker se pojavlja
vedno isii predavatelj. Članstvo naj se navaja, da bo samo predavalo in se bo na ta način uvedla med članstvom tekma, kdo bo bolje predaval. — Poleg tega naj se uvedejo v društvih debatni sestanki, pri katerih imajo vsi člani priliko govoriti o sokolski ideji. Z debatami se bistri um in se razčistijo pojmi, in sicer ne samo o sokolski ideji, ampak o vsem, kar je za življenje potrebno. Največjo važnost pa naj se posveča sokolski vzgoji naraščaja, zlasti naj se pečajo s to panogo župni prosvetni odseki. Dolžnost prosvetnih odsekov je razširjanje sokolskih listov in sodelovanje pri listih. Pisava «Sokolskega Glasnika».se mu zdi previsoka; nasprotno naj prinaša «Glasnik» članke, ki bodo razumljivi najširšim sokolskim krogom. Prirejajo naj se predavanja s predvajanjem skioptičnih slik, kei so taka predavanja mnogo bolj privlačna. Predsednike župnih prosvetnih odsekov je treba poučiti o prosvetnem delu, zato naj se priredijo posebni tečaji za prosvetne delavce.
Dr. S t o j a n o v ič , zastopnik sokolske župe Veliki Bečkerek, poudarja, da je treba izobraziti članstvo v telovadnicah, da bo potem vršilo propagandno delo med narodom. Predavanje v telovadnici naj prevzamejo člani upravnega odbora. Razen tega naj se čitajo in razlagajo v telovadnici društvena, župna in savezna pravila, čitajo naj se razni članki iz sokolskih listov, zato naj bi bil vsak telovadec naročnik vsaj enega sokolskega lista. Predavanje in čitanje člankov pred vrsto naj prevzamejo člani sami Izven telovadnice naj se prirejajo predavanja za širše mase, če mogoče s filmom, obravnavajo naj se nacijonalna in ekonomska vprašanja. Ob nedeljah naj prirejajo prosvetni odseki «sijela», pri katerih naj se tudi predava. Uprizarjajo naj se dramatične igre, pri javnih nastopih naj se pojasnuje pomen telovadbe in naj se razlagajo simbolične vežbe.
Br. G a n g 1 reasumira izvajanja posameznih govornikov, ki so se izrekli za načrt, da naj gre prosvetno delo skozi telovadnico, nasvetovali pa so razne metode, po katerih naj se prosvetno delo vrši z ozirom na krajevne prilike in potrebe, tako da imajo društva v tem pogledu bolj proste roke. — Savezno starešinstvo je vložilo prošnjo za koncesijo potovalnega kina, kar bo prosvetno delo v zmislu po predgovornikih izraženih želj pospeševalo. Prosvetni odsek bo izdal seznam sokolske bibliografije, da bo članom lažje izbirati dela, po katerih naj vrše prosvetno delo. Obenem naj izdela savezni prosvetni odsek podrobni načrt o vsem prosvetnem delu, uvažujoč pri tem navodila in nasvete posameznih žup. Z ozirom na to predlaga, da predloži odsek glavni skupščini nastopno resolucijo:
Glavna skupščina si osvaja temeljna načela o prosvetnem delu v Sokolstvu, kakor jih priobčuje savezni prosvetni odsek v «Sokolskem Glasniku*, br. 3,—4.
Saveznemu prosvetnemu odseku se naroča, da izdela na tej podlagi podrobni načrt prosvetnega dela, uvažujoč specijalne zahteve in potrebe posameznih društev in žup, ko dobi prej od njih potrebne izjave.
Ako se pokaže potreba, skliče savezni prosvetni odsek sestanek zastopnikov župnih prosvetnih odsekov.
Predlog br. Gangla se soglasno sprejme.
Ker se nihče več ne oglasi k besedi, zaključi br. predsednik sejo.
Takoj za sejo saveznega zbora prosvetarjev se je ob 16. uri pričelo pred-posvetovanje župnih delegatov.
Pri tej priliki je navzočne delegate najprisrčnejše pozdravil starosta beograjske župe, br. Paunkovič, ter obenem prečital pozdravno pismo br. Tase Popoviča, enega najstarejših članov Dušana Silnega, ki priklenjen na bolniško postelj pozdravlja prvo glavno skupščino v Beogradu naslednje:
«Velikoj skupštini Jugoslovenskog sokolskog saveza! Sa bolesničke postelje, kao preteški, skoro devetomesečni bolesnik, ushičen vešču o držanju savezne skupštine u prestolnici naše divne i slavne zajedničke države, lačam se pisaljke, da kao stari pobornik uzvišene viteške ideje Sokola pozdravim milu braču skup-štinare i da im poželim srečan rad. — Bračo Sokoli! Dok smo mi borci još bili na putu u oslobodjenu i ujedinjenu našu veliku otadžbinu, vi ste prvi pohitali sa svih strana na veliki zbor, i sletili se kao pravi Sokoli u našu «Atinu» — Novi Sad, i tu svečano proklamovali naše jedinstvo i svečano se zakleli da ga čuvate i za njega se borite. Ovakav vaš uzoriti primer dostojan je, spasonosart
i veličansiven, za ugled svima i svakome. — Braćo Sokoli! — Car, prorok i Psalmopevac David, u svome oduševljenju klikuje: «Zar ima šio bolje i divnije, nego kad sva braća žive zajedno?!» I zaista, nakon 12. sloleća od rdstanka naših predaka prilikom seobe iz Galicije, pre četiri godine, saslali smo se mi, njihovi potomci, u jednu veliku i slavnu državu, kraljevinu Srba, Hrvaia i Slo-venaca. — Oslvareni su veliki i zanosni snovi i Srba i Hrvata: Velika Srbija u ovoj zajedničkoj državi, postala je mnogo veča nego što su Srbi zamišljali, a Velika Hrvatska postala je daleko veča, nego šla su Hrvati mogli zamisliti. Pa i naša mila brača Slovenci, sticajem srečnih prilika, nisu izostali po veličini |za svoje brače Srba i Hrvata. Danas s ponosom može smelo reči i Srbin,
1	Hrvat i Slovenac: od Maribora i Triglava sve do Veljkove Krajine, Bitolja i Gjevgjelije, moja je otadžbina i sve nam je u njoj zajedničko. A šta može biti od ovoga bolje i lepše. — Bračo vitezovi našeg svekolikog naroda) — Neka bi vaš zajednički rad urodio dobrim plodom! Neka bi svesni Sokoli vazda bili so našoj ujedinjenoj zemlji! Neki bi svetao primer sokolskog rodoljublja vazda služio za ugled nerazboritima i sumnjalicama, koji ne mogu ili ne umeiu da se nadaju; u čemu nisu bili — u našoj velikoj i slavnoj državi! Neka bi u duši svakog brata Slovenca, Hrvata i Srbina, vazda brujale one osveštale pesničke reči:^ «Brat s bratom, rod s rodom — Ruši svaku nezgodu.» — Srečan vam vaš uzvišeni rad! — Viteško bratsko pozdravlja prof. Atanasije M. Popovič.*
Pismo je bilo sprejeto z odkritosrčnim navdušenjem, nato pa se je sklenilo, da poseti deputacija iz starešinstva brata Popoviča v bolnici.
Posvetovanje je bilo zelo živahno, pokazalo je v marsikaterem pogledu velike težkoče, s katerimi se mora boriti naša organizacija — toda duh bratstva in sporazumnosti med delegati je dokazoval, da bo Sokolstvo tudi v težkih razmerah moglo uspešno slediti svojemu vzvišenemu cilju. Razprave so bile skozinskoz stvarne, zaključki primerni.
Ob 20. uri je priredilo sokolsko društvo Beograd svojo telovadno akademijo v takozvani «Maneži». Nastopilo je pri tej priliki moško in žensko članstvo (prednjaška zbora), moški in ženski naraščaj ter moška in ženska deca z jako posrečenimi točkami. Vaje so bile dobro naučene in dobro izvedene.
V	nedeljo, dne 25. marca 1923., se je vršila v veliki dvorani Narodne skupščine
IV.	glavna skupščina Jugoslovenskega sokolskega saveza.
Predseduje starosta, br. dr. VI. Ravnihar. — Navzočni: bratje Paunkovič, Gangl, dr. Murnik, Ambrožič, Vojinovič, Palčič, Kajzeli, Švajgar, dr. Fux, Bajželj, Nenadovič, Šlajpah, Deu, Turk, Trdinova in 65 župnih delegatov, ki zastopajo zupe: Banjaluka, Beograd, Bjelovar, Celje, Kragujevac, Kranj, Ljubljana, Ljubih113 I. Maribor, Mostar, Niš, Novi Sad, Novo mesto, Osijek, Rijeka, Sarajevo, okoplje, Split, Šabac, Šibenik, Tuzla, Veliki Bečkerek, Zagreb in Pacifik v Ameriki.
Br. starosta otvori ob y29. skupščino in ugotovi sklepčnost. Za zapisnikarja ■menuje br. Bajžlja, za overovatelja pa br. dr. Mrvoša in Vojinoviča.
Br. starosta izjavlja: Otvarjajoč današnjo skupščino mi je posebno zadoščenje, da moram otvoriti naš sokolski parlament na klasični zemlji srbski, v naši Prestolici, v kraljevem Beogradu. To daje naši skupščini poseben sijaj. Uživajoč 9°stoljubnost naše prestolice dajmo duška svojim čuvstvom ter jej prožimo
Pozdrav svoj sokolski Zdravo! (Velika ovacija Beogradu.) — Mariboru, Osijeku, £agrebu sledi Beograd. Od severa proti jugu gre osvojevalni pohod sokolski,
o	ata Praga je bila osvojila Ljubljano, potem je prišel na vrsto Zagreb, nato Jerajevo, Split, Dubrovnik, Cetinje, Beograd. Naša noga se ne zaustavi niti bfed Solunom, niti pred Sofijo. Veliko in posebno važnost polagamo na to, ~a spoznava narod srbski v širokih svojih vrstah misel sokolsko, ker smo Hverjeni, da bo potem on nam drugim v najjačjo oporo in ponmč. Tu bo 'u9oslovensko Sokolstvo dobilo svoj široki temelj, s katerega 4° ne ђ0 m0gla premakniti nobena sovražna sila. — Naša : i^Pščina se vrši takorekoč pred očmi našega kraljevskega Sokola, ki nam je ukazal že toliko simpatij, ki je pokazal tako pravilno umevanje za našo stvar J1 ie tako vseskozi naš, da nam srce prekipeva čuvstev, ko mu s tega zboro-ania pošiljamo svoje udane pozdrave ter kličemo svoj najmogočnejši: Zdravo! le|nu pozivu sledijo burni «Zdravo»-klici in dolgotrajno ploskanje!) — Od
zadnje skupščine v Zagrebu je poteklo jedva pei mesecev, zato je umevno da za iako kratko dobo ne moremo predložiti kakih epohalnih poročil o svojem delovanju. Zlasti, ker smo izčrpali poročila o I. jugoslovenskem vsesokolskem zletu na skupščini v Zagrebu. Referati kažejo, da tudi v tej kratki dobi nismo bili nedelavni in da, četudi ne moremo izkazati efektnih uspehov, ni treba, da smo s svojim delom nezadovoljni. Kaže se, da skušajo društva izkoristiti veliki moralni uspeh, ki nam ga je zapustil vsesokolski zlet Naš klic na zadnji skupščini, da naj društva posvečajo vso pozoraost notranjemu delu, organizaciji in poglobitvi sokolske misli v društvih, ni ostal brez odziva. Delo je postalo intenzivnejše, na vidiku so nove organizacije, ki paralizujejo izpad nekaterih društev na Hrvatskem. Uredili smo sistematično sokolsko prosvetno delo, ki kmalu pokaže svoje sadove; vzbudili v življenje Jugoslovensko sokolsko matico z namenom, da širi sokolsko knjigo; ustanovili poškodbeni sklad ter mu dali pravilnik; razmišljamo o socijalnem delu v Sokolstvu, za sedaj o oni strani tega dela, ki naj se peča z zanemarjeno in osirotelo mladino, da jej nudimo zavetišče in pravilne, sokolske vzgoje. Odpirajo se nam nova torišča, širi se nam delokrog, ki potrebuje podvojene delavne sile in novih delavcev, pa tudi materijalnih sredstev. Temu namenu služi predlog starešinstva na povišanje saveznega prispevka.
Brat starosta opozarja na red in točnost, ki morata vladati pri društvih in zlasti pri društvenih in župnih funkcijonarjih. Sokolstvo mora biti poosebljena točnost. Disciplina, ona svobodna podrejenost volje višji volji, zahteva to od nas. Vse naše funkcijonarje, ki imajo častna mesta, mora voditi zavest dolžnosti napram sebi samemu, napram društvu, napram celoti. Ves izvensokolski svet zre na nas ter občuduje našo organizacijo. To občudovanje moramo opravičiti. Naši nasprotniki pazno motrijo ne bi li mogli iztakniti kake hibe in napake na nas; izpodbiti jim moramo vsako misel, da bi jo mogli najti. Tako zahteva ugled in čast sokolska! Red in točnost sta odmev naše лоћапје volje, je li toliko disciplinirana in trdna, da jo smemo imenovati; voljo sokolsko; sta vidni izraz sokolske vzgoje, ki ima pred vsem namen, da krepi voljo in oblikuje značaje. Pravi Sokol ne sme dajati koncesije slabo st im, se jim ne sme umakniti, ampak jih mora naskočiti ter jih skušati premagati. — Z vidika nalog, ki nas še čakajo, z vidika najresnejšega notranjega dela naj današnja skupščina razpravlja in sklepa. Ves današnji položaj v našem narodu nam kaže, da smo še daleč od svojih ciljev. Našemu narodu je treba prerojenja v duhu sokolskem. Služiti svojemu narodu in njegovi državi, nesebično in udano, samo zaradi tega naroda in zaradi države — to je naš cilj. Vzgoja sokolska v telovadnici in izven nje, pa prav mnogo, mnogo ljubezni do naroda in države — so sredstva, ki nam dajo doseči naš cilj. Bistvo je to one nacijonalne in državne zavesti, ki ji mora Sokolstvo znati vcepiti in privzgojiti narodu v vseh njegovih slojih in stanovih. To je politična zadača Sokolstva. V tem zmislu vas pozdravljam z željo, da greste s te skupščine med narod ter učite naš sokolski evangelij. Zdravo!
Nagovor br. staroste je bil sprejet z vsestranskim odobravanjem.
Br. starosta pozdravi zastopnika COS., br. Štepaneka, starega znanca in prijatelja jugoslovenskega Sokolstva, generala Gruiča, zastopnika naše vojske, zastopništvo ruskih sokolskih odsekov, ki so osebno poselili skupščino ter jo tudi pismeno pozdravili, proseč za pomoč, da se v naši domovini vzgojijo v sokolskem duhu, ter prečita brzojavni pozdrav br. Sime Januševiča iz Zaječara, ki se osebno ne more udeležiti skupščine. — Vse imenovane je skupščina živahno pozdravljala.
Br. tajnik dr. Fux poroča: Zadnja skupščina JSS. v Zagrebu je enodušno sklenila, naj bo leto po naši 1. jugoslovenski olimpijadi posvečeno mirnemu notranjemu delu, da postane naše telo močnejše in zmožnejše za delo, ki smo ga dolžni narodu in državi. Sklep zagrebške skupščine je vplival blagodejno na celo našo organizacijo, in sleherno društvo ga je sprejelo z zadovoljstvom na znanje. Sprejeli smo ga vsi z veseljem, ker čutimo nujno potrebo, da izpopolnimo našo organizacijo tam, kjer je najbolj potreba. — Jugoslovensko Sokolstvo praznuje letos 60letni jubilej. Pred 60 leti so se v težkem boju in odporu zoper vse, kar je bilo proti našemu narodu, prvikrat pojavile na ljubljanskih tleh
r^e5e srajce jugoslovenskih Sokolov, kot znak lepše bodočnosti našega naroda. “Južni Sokol», kakor se je imenovalo prvo društvo, pomenja novi mejnik v zgodovini jugoslovenskega naroda, ter postane buditelj in vzgojitelj naroda ter nosilec ideje, ki se razširi v kratkem po celem Jugu, da združi v skupnem boju vsa narodna plemena proti skupnemu sovražniku. Vidovdanski sokolski sabor v Novem Sadu je izvršil še formalno, faktično že v naših srcih obstoječe uedinjenje ter ustvaril jugoslovensko sokolsko organizacijo, ki naj izvede še nadaljnje težke naloge, ki jo še čakajo. Doba po sokolskem saboru je bila doba polna nervoznosti, prenešene tudi v društveno življenje. Hiteli smo od enega cilja do drugega, hoteli smo naenkrat izvršiti težko nalogo, katere izvršitev zahteva deseiletjt, in ako ni šlo vse v tem tempu, smo bili nezadovoljni sami s seboj. Pri tem se je pa dostikrat pozabljalo na izvrševanje potrebnega dela v organizaciji, kar je povzročilo hipni zastoj v delu. Društva, ki so se ustanavljala v preveliki naglici, so začela hirati, ker ni bilo podlage za njihov razvoj; to je vplivalo na osrednje organe, kjer se je pojavil hipoma, zlasti v nekaterih krajih, zastoj dela. Tako ie prišel ravno o pravem času sklep skupščine v Zagrebu glede dela za izpopolnitev organizacije. — Starešinstvo JSS. je Posvetilo vso pozornost temu delu. Izdelalo je delavni program za 1. 1923. v sporazumu s T. O. in s prosvetnim odsekom. Program je bil objavljen v “Glasniku® in ga mnogo društev in žup že izvaja. S tem programom je določeno delo za letos, ki ga mora vsaka župa in vsako društvo tudi izvršiti, ako hočemo napredovati. Vse pa, kar je v programu predpisano, je tudi v resnici izvedljivo. ~ Poleg tega programa je starešinstvo posvetilo mnogo pozornosti raznim drugim organizacijskim vprašanjem, ki nam jih je še tekom letošnjega leta rešiti. V mnogih zadevah smo bili ovirani pri izvršitvi radi slabih financijelnih razmer, ki so nas prisilile, da smo morali marsikateri načrt opustiti, nekaj zadev se pa še ni dalo v tako kratkem času izvršiti, zlasti ker je tudi likvidacija zleta zahtevala še mnogo dela. V tem času je bila tudi izvedena organizacija Jugoslovenske sokolske matice. Ta je dobila novo načelstvo, ki je začelo delovati. Ako bode članstvo znalo ceniti to ustanovo, se bo gotovo lepo razvila v korist vsega članstva in organizacije. — Starešinstvo je imelo v pretekli dobi 19 sej ter se je vršila ena odborova seja JSS. Položaj v posameznih župah Se je tekom zadnjega časa zelo zboljšal. Naj podam pregled o delovanju Posameznih žup:
Sokolska župa Beograd ima 12 društev, med katerimi 4 ne delajo, k«r primanjkuje vaditeljev. Sokolsko delo se bi poživelo, ako bi bilo dovolj Prednjakov na razpolago. Drugače delovanje dobro. — Zupa Bjelovar Una 10 društev in 1 odsek, izmed teh dela 7 društev, 3 društva ne delujejo, ker nimajo telovadnice ter funkcijonarjev in jim manjka tudi drugih sredstev za redno poslovanje. Delovanje protivnikov proti jugoslovenskemu Sokolstvu je У Jej župi najjačje (Radič). Potrebuje dobrih prednjakov; administrativno delo ,e zelo otežkočeno, ker manjka marljivih funkcijonarjev. V zadnjem času se Pbrača na bolje. Naši sokolski delavci v teh krajih morajo vztrajati in potrebujejo Pomoči tudi od sosednjih žup. — Zupa Celje ima 23 društev in 2 odseka. po vsesokolskem zletu je nastopila reakcija, položaj se pa boljša s pripravami 23 izvršitev delovnega programa za 1. 1923. Mnogim društvom primanjkuje uobrih društvenih prostorov, agilnih funkcijonarjev in prednjakov — mnogim dobrim delavcem manjka strokovna usposobljenost. — Zupa Banjaluka PPa 13 društev, izmed katerih tri ne delajo, dve se bolj slabo razvijata. Primanjkuje prednjakov in sokolskih funkcijonarjev, kar zelo ovira delo. — 2 u p a kragujevac ima 9 društev, izmed katerih dve ne delujeta, ker primanjkuje Prednjakov. Splošen položaj dober. Sokolstvo se širi pod zelo težkimi razmerami, vendar je uspeh dober in ima Sokolstvo v tej župi lepo bodočnost. --^upg Ljubljana I ima 17 društev in 8 odsekov ter je razdeljena v 5 okrožij. Plošen položaj v župi je zelo zadovoljiv. Zupa izvršuje vestno svojo nalogo le ena najboljših žup. V župnem območju so zelo močna orlovska središča, /upa Ljubljana ima 12 društev s tremi odseki, med temi ne deluje eno rustvo radi pomanjkanja prostorov. Ima istotako v svojem območju močna riovska središča. Delovanje župe je povoljno. — Zupa Sarajevo ima društev, med katerimi ne delujeta dve društvi: Vareš in Bugojno. Ta župa je Qimanjša v Savezu. Primanjkuje delavcev in prednjakov. Največja ovira 70j,sJvu so politične razmere v teh krajih. — Zupa Novo mesto ima društev, med katerimi tri ne delujejo radi pomanjkanja prostorov in prednjakov.
Druga društva delujejo zelo povoljno. V območju župe delujejo močne orlovske organizacije. 2upi primanjkuje sokolskih funkcijonarjev, v društvih pa dobrih prednjakov. — Zupa Novi Sad ima 23 društev, med katerimi eno sploh ne deluje, 5 pa životari. Vzrok: pomanjkanje vaditeljev in prostorov za telovadbo.
V	ostalem je položaj v župi dober in je župa zelo delavna. V območju župe obstoja intenzivna klerikalna propaganda v subotiškem okraju, ki povzroča, da se zlasti Bunjevci ne lotijo sokolskega dela. — 2 u p a Niš ima 8 društev, izmed katerih eno ne deluje. Zupa je drugače zelo točna v poslovanju in izvršuje točno svoje naloge. Primanjkuje prednjakov. — Zupa Maribor ima 24 društev in 7 odsekov, izmed katerih eno ne deluje. Splošni položaj v župi je dober. Zupa je zelo marljiva in dobro deluje. Primanjkuje pa tudi potrebnih prostorov in vaditeljev. — Zupa Split ima 25 društev, izmed katerih dve ne delujeta radi prenapetih političnih razmer. Zupa je zelo delavna, primanjkuje pa vaditeljev. — Zupa Šibenik ima 17 društev, med temi eno ne deluje. Del te župe je bil do zadnjega časa pod italijansko okupacijo ter niso mogla društva razviti svojega delovanja v taki meri, kakor bi bilo želeti. Sokolsko delo je zelo otežkočeno radi tam vladajočih razmer. Društva nimajo ne prednjakov, ne prostorov za telovadbo. — Zupa Štip ima 7 društev, katera vsa delujejo. — Primanjkuje vaditeljev. — Zupa Veliki Bečkerek ima 17 društev, ki vsa delujejo. Zupa zavzema na meji zelo važno postojanko ter se mora njeno delovanje podpirati z vsemi sredstvi. — Položaj je dober. Manjka prednjakov, vendar skrbi župa za njihovo vzgojo. — Zupa Tuzla ima 15 društev, med katerimi tri ne delujejo radi pomanjkanja vaditeljev. Položaj v župi je v splošnem dober. — Zupa Užice ima eno društvo ter je župa šele v razvoju. — Zupa Zaječar ima 3 društva. Zupa je tudi v razvoju. Primanjkuje sokolskih delavcev. — Zupa Zagreb ima 23 društev, dve ne delujeta radi političnih razmer. Zupa deluje zelo marljivo ter si je vzgojila že lepo število dobrih sokolskih delavcev. — Omeniti mi je še jugoslovensko sokolsko župo na Pacifiku v Ameriki s sedežem v Oaklandu, ki je vstopila v JSS. in je marljivo na delu za razširjenje sokolske ideje v Ameriki. Zupa pošilja poročila o svojem delovanju JSS.
Kakor je razvidno iz teh poročil, je skoraj v vsaki župi nekaj društev, ki sploh ne delujejo. Teh društev je 35. Vzrok temu moramo iskati predvsem v pomanjkanju prednjakov in dobrih sokolskih delavcev. Temu vprašanju morajo župe posvetiti največjo pozornost. Zelo potrebno je, da okrepimo povsod župne organizacije, da začno bolj samostojno delovati. Največjo pozornost pa moramo posvetiti vzgoji prednjakov in dobrih sokolskih funkcijonarjev. Savezna organizacija postaja od dne do dne večja in zahteva od posameznikov vedno več požrtvovalnosti in dela. In hočemo li, da bo uspevala, moramo naše delo potrojiti. Naša naloga je, da vzgojimo naši državi čvrst in krepak rod, rod, ki ljubi svojo grudo, ljubi svojo državo. «Vsak narod je propadel po lastni krivdi,* nam je zaklical Tyrš in naša naloga mora biti, da ne zadene našega naroda ista usoda.
Poročilo br. tajnika dr. Fuxa se z odobravanjem vzame na znanje. Brat starosta izreče br. tajniku zahvalo za neumorno delo, čemur skupščina s ploskanjem pritrdi.
Br. blagajnik Kajzelj poroča: Bračo i sestre! Pred vama leži štampana bilanca «Jugos!ovenskoga Sokolskoga Saveza* za poslovno doba od 30. septembra p. g. do 10. marta 1923.
Bilanca:
Saldo 30. septembra 1922....................................... .	.	Din
Poštnina, pis. potrebščine, kurjava, razsvetljava .....	»
Potni stroški  .................................. ..................»
Plače in nagrade ................................................... »
Strokovne knjige, časopisi in sokolske edicije...................... »
Obresti	.................................................... »
«Spominski spis» (na račun tiskarni)................................»
Nakazilo Ante Bunoza, Nevesinje..................................... »
Poštni čekovni zavod...................................... Din	172-40
Vloga pri Ljubljanski kreditni	banki..................... »	16.127-76
Ročna blagajna............................................. »	1.832-50
11.084-62 16.971-33 9.632-90 15.254— 99.644-60 379-94 8.500— 6.000—
18.132-66
Din 185.600-05
Porez	..............................................................Din	16.806--
Zavarovalni fond	............................................... »	5.250-—
Strokovne	knjige,	časopisi	in	sokolske edicije.........................»	123.004-79
Darila  ....................................................................»	4,019-81
< Spominski spis® naročniki................................................  »	27.905-	—
Zbirka 7.a	Bunozovo	obitelj,	Nevesinje..................................»	8.614-45
Din 185.600-05
Upniki	..................................................................Din	69.942--
Upniki čK 29.377	 Din	2.50	73.442-50
Imovina 10. marca 1923...........................................................Din	52.255-64
Din 195.640-14
Inventar ........................................................  . Din	21.920—
Dolžniki ..................................................................  »	82.171-68
Jugoslovenska Sokolska	Matica .........................................  »	44.287-50
Porez za leto 1922.	................................ »	15.425--
Zavarovalni fond za	leto	1922......................................... »	13.703-30
Poštni čekovni zavod.......................................... Din	172-40
Vloga pri Ljubljanski kreditni banki........................... »	16.127-76
Ročna blagajna.................................................  »	1.832-50	18.132-66
Din 195.649-14
Bilanca nije tako ugodna, kao što izgleda na prvi pogled. Poštanski čekovni ured, ulog kod banke, ručna blagajna iznose ukupno Din 18.132-66; u toj sumi se nalazi i fond sakupljen za Bunozovu familiju Din 2614-45, kojega moramo još doznačiti, osim toga fond za osiguranje, koji mora biti sasvim separisan, a iznosi
10.	marta o. g. Din 8.544-—.	— Ako oduzmemo ove dve sume od imanja
Din 18.132-66 ostane nam još čistih Din 6.974-21. — Ali i to bi bilo prilično ugodno, da nema u drugoj sastavi bilance dve tački — «dužnici» i «upnici». — Dužnici, koji se nimalo ne žure, da plate svoje dugove Savezu, dočim poverioci svojih Din 60.942-— in čK 29.377-— teško čekaju. — Osobito ozbiljna je postavka u čK. U njoj se nalazi i iznos, kojega dugujemo bratu Vilimu Pečini u Turnovom več godinu dana i koji dug treba čimpre da platimo. Pitače možebifi koji izmedju brače, zašto ovaj dug nismo platili več pre, dok je bila čK mnogo jeftinija; da sprečim ovo pitanje izjavljujem, da nismo platili ovaj dug zbog toga, što nije bilo razpoloživog novca. Vidite bračo, u ovom slučaju se pokazalo, kakve su Posledice neuredjenog poslovanja župnih funkcijonara. — Kad bi župni bla-Sajnici sakupljali porez, odmah na početku nove godine, ne bismo imali u bilanci ove postavke. — Usled toga apelujem ozbiljno i odlučno na sve blagajnike župe, te ih opozorujem na sledeče tačke:
Porez i osiguravajuči fond treba da se sakupe odmah na početku nove godine i moraju biti puno uplačeni najkasnije do 30. juna svake godine.
b) Porez i prinos za osiguravajuči fond mora platiti svaki član i svaka članica bez izuzetka, seoska društva nisu oslobodena.
Članovi i članice, koji neče da plate Savezni porez i prinos za osiguravajuči fond, prestaju biti članovima društva.
d)	Sakupljen novac treba da	doznači	župni blagajnik odmah Savezu sa tačnim
spiskom. Iz toga sledi, da	moraju društva plačati sve	prinose Saveza jedino
Putem župe.	'
e)	Pri plačanju poreza merodavne su	statističke brojke,	to jest: koliko članova
ie društvo javilo, za toliko	članova	ima da plati porez	i prinos za osigurava-
luči fond.
Neplačena pretplata za tekuču godinu «Vesnika T. 0.» i «Glasnika» neka se odmah plati, da možemo ispuniti dužnosti prama štampariji.
9^ Kako se razabire iz bilance, preuzela je «Jugoslovenska sokolska matica® sve stručne knjige od Saveza, zbog toga neka se sve stručne knjige naručuju. direktno od Jugoslovenske sokolske matice.
Ujedno molim prisutnu braču, da gledaju u svojim društvima sledeče do posiignu:
Kod svake doznake neka se na odrezku uplainice (doznačnice) ili položnice (čeka) označi, u koju svrhu se doznačuje novac, da se na ovaj način spreči nepotrebna korespondenca; kod raznih pitanja i informacija, neka se u pismu priloži znamka za odgovor; župe i društva neka se za svoje poslanske doznake zadovolje sa poštanskom potvrdom, da na ovaj način uštedimo pošlarinu; pri-mječujem, da su za naše članove veoma potrebne stručne knjige. Zbog toga neka sva društva naruče knjige te na ovaj način potpomažu našu najmladju instituciju jugoslovensku sokolsku maticu.
Što sam več na poslednjoj sednici odbora primetio, primečujem i danas, da nečemo samo sa dramskim ili bolje pozorišnim prestavama — što je osobito u Slovenačkoj u poslednje vreme postalo običajno — nego sa stručnim raspravama i stručnim knjigama vaspitati svoje članstvo i podmladak u pravom sokolskom duhu. — Konačno primečujem, da je ostalo od sleta mnogo karata, te preporučam da ih društva marljivo kupuju i prodaju svakom prilikom i na svakoj sokol-skoj zabavi. Od sleta ostalo je još oko 150 državnih zastava, koje če društva jamačno moči trebati. — Veoma neprijatno nas se dojmilo, što ima mediu Vama tako malo interesa za sletski «Spomenspis». Ako društva ne budu svesna svoje dužnosti, pretrpeče Savez opet veliku štetu. N a j m a n j e što smemo sasvim opravdano da očekujemo jest, da svako društvo poruči barem za svoj arhiv i knjižnicu po jedan komad. Osim toga mislim, da članstvo o tome svemu nije niti obavešteno. Članstvo neka se uvek obveštuje o sadržaju saveznih okružnica i neka tajnici društava i župe ne sede na njima, j er zbog njihove nemarnosti trpi samo blagajna našeg Saveza.
Dohoci:
Savezni porez Din 2-—....................................................... Din	90.C00- —
Dobitak kod članskih znakova, legitimacija i dr.............................. »_____5 000-—
Ukupno .	. . Din	95.000- —
Izdatci:
Poštarina i pisarničke polrepštine...........................................Din	20.000- —
Putni troškovi . .	   »	50.000- —
Plače ....................................................................... »	63.000--
Prednjački tečaj . .	  »	25.000- —
Razno ....................................................................... »	25.000- —
Din 183.000--
Dakle deficit Din 88.000- —.
Postavka «plače» se je izdatno povisila, a to zbog toga, što čemo morati sa 1. aprilom, usled sve večeg posla, namestiti knjigovodju. — Financijsko-
gospodarski odsek došao je posle dugog razmatranja do zaključka, da predlaže saveznoj skupštini povišenje saveznog poreza od Din 2-— na Din 5-—. Ako današnja skupština ovaj predlog odseka potvrdi, što bezuvetno mora da učini, pošto nema drugog izlaza, imačemo suficit od Din 42.000-— ali samo u slučaju, ako svaki član učini svoju dužnost i plati porez. — Primečujem još jedanput, da član, koji neče da plati porez u svom društvu, prestaje biti član društva.
Što se tiče sletske blagajne, primečujem, da nam uprkos našemu nastojanju nije uspelo sastaviti zaključnu bilancu, i ako bi istu sastavili, bila bi iluzorna. U sledečem saopčujem vama stanje pre 20. o.mj.:
Dužnici ....................................................................Din	471.264- —
Inventar.....................................................................»	5.250- —
Zemljište .................................................................. »	1,418.950- —
Još neprodana grada od tribuna.............................................. »	245.000-—
Din 2,140.464--
Verovnic-i.....................................................................Din.	359.657-01
Kreditno društvo mestne hranilnice...............................................»	50.000- —
Trgovska banka.................................................................. »	200.000-—
Sindikat banaka..................................................................»	1,125.000- —
■Saldo (dobitak)................................................................  »	9.588-35
Din 2,140.464--
Celokupni promet do 20. marta 1923. Din 30,245.041-89. Konačni efekt zavisan ie samo od prodaje sletišta; nadam se, da če nama biti več u najkrače vreme omogučeno zaključak razposlati župama.
Poročilo brata blagajnika se soglasno odobri, enako tudi proračun in povišanje poreza od 2 na 5 Din. Brat starosta izreče bratu blagajniku zahvalo za veliki trud, kar skupščina z odobravanjem vzame na znanje.
Br. Medic poroča v imenu pregledovalcev računov, da so blagajniške knjige in blagajna v najlepšem redu in predlaga bratu blagajniku absolutorij. Soglasno sprejeto.
Br. statisiikar Švajgar poroča: Jugoslovenski sokolski savez sasiojao se na koncu godine 1922. iz 28 župa, u kojima je bilo organizovanih ukupno 406 sokolskih društava i četa. Prema stanju koncem godine 1921. nalazimo prirašiaj sokolskih jedinica sa 61 novim društvom. No zbog nerada i bezbrižnosti prema organizaciji črtalo se je 16 društava. Efektivni prirašfaj iznosi od 361 društava sa 45 na 406 koncem godine 1922. Nova je župa obrazovana glasom zaključka Slavne skupštine u Zagrebu god. 1922. sokolska župa u Užicama i dodeljen joj teritorij u Sandžaku. — Statistički odbor nije do danas primio još sve izveštaje
o	radu 1922. godine, no večina društava i župa je ispunila svoj zadatak prema spomenutom odboru i poslala izveštaje. Na ostalim župama i društvima jest, da u najkrače vreme pošalju njihove izveštaje, jer i u pogledu statistike mora vladati red i jasnost. Premda nisu još sva društva poslala izveštaje, uspelo le statističkom odboru, da svrši privremeni zaključak za god. 1922. — Sokolski Savez brojao je koncem god. 1922. ukupno 42.249 članova i 12.496 članica, dakle članstva nad 18 godina ukupno 54.745 duša. Naraštaja sviju kategorija bilo je 27.900 dečaka i devojčica. Ukupni broj pripadnika iznosio je koncem 1922. god. 82.645 lica ili 0-68 % celokupnog broja državljana Jugoslavije. Svako 146 lice je učlanjeno u Jugoslavenskom sokolskom savezu. — God. 1922. delilo se članstvo )oš u dobrotvore i utemeljače, podupirajuče i izvršujuče članstvo. Od muškaraca bilo je dobrotvora i utemeljača 3002, podupirajučih 25.779 i izvršujučih 13.468, članica 28.740 i 4.828. Napredak članova prema stanju godine 1921. iznosi 41 %, članica 51 %, članstva 43'6 %. — Svečanostnu odoru imalo je 5122 članova. — Prednjaka i zamjenika prednjaka imao je Savez 1730, prednjačica i zamjenica 700, ukupno 2430. Broj vežbača i vežbačica kao i ostalih vežbačih kategorija je Približan, jer kao več spomenuto, nijesmo još dobili sviju izveštaja o radu godine 1922. — Vežbača brojao je Savez prilično 8200, vežbačica 3900. Muškog naraštaja ima 6200, ženskog 4759, muške dece 9350, ženske dece 7600. Sveukupno vežba u Savezu 42.330 lica, što znači, da je efektivno vaspitano u duhu Tyrša više od 55 % sviju sokolskih pripadnika.
Poročilo se soglasno odobri in brat starosta se zahvali poročevalcu za točno Poročilo.
v Br. načelnik dr. Viktor Murnik poroča: Ker je preteklo od zadnje skupščine, rta kateri sem podal obširno poročilo, le malo časa, mora biti današnje fnoje poročilo le kratko. Program našega dela za tekoče leto je vsestransko jzdelan in objavljen v «Sokolskem Glasniku«. Treba, da vsa društva in vse župe jzvedejo ta program do popolnosti. Posebno pa naj župe izvrše prednjaške ■ečaje, od katerih bodo imela društva največjo korist. Tudi načrti za župne pred-uiaške tečaje so izdelani in objavljeni v Vestniku TO. ter bodo župam v pomoč Pri sestavi svojih načrtov. Z zadovoljstvom ugotavljam, da so se po večini že vse župe lotile tega dela in da je več žup že dokončalo svoje tečaje, v nekaterih Jupah se tečaji še vrše, druge se pripravljajo na tečaje. Le majhno število je onih ZuP, ki prednjaških tečajev ne bodo mogle same obvladati. Za te župe je predviden skupni župni tečaj pri savezu. O uspehih našega dela v tekočem letu Podam poročilo prihodnje leto in upam, da bo poročilo ugodno in zadovoljivo.
Poročilo brata načelnika se z odobravanjem vzame na znanje in brat starosta se zahvali poročevalcu za njegovo neumorno delo, ki je v 30letni dobi njegovega delovanja obrodilo obilen sad in lepe uspehe.
Za prosvetni odsek poroča njegov predsednik, br. dr. Murnik: Poročilo
0	smernicah prosvetnega dela in o dosedanjem delu saveznega prosvetnega °dseka, kakor je natisnjeno v «Sokolskem Glasniku« št. 3.—4., je bilo odobreno na včerajšnjem sestanku zastopnikov župnih prosvetnih odsekov. Na tem sestanku se le sklenilo predlagati skupščini nastopno:
Glavna skupščina si osvaja temeljna načela o prosvetnem delu v Sokolstvu, kakor jih priobčuje Savezni prosvetni odsek v «Sokolskem Glasniku«, br. 3.—4.
Saveznemu prosvetnemu odseku se naroča, da izdela na tej podlagi podrobni načrt prosvetnega dela, uvažujoč specijalne zahteve in potrebe posameznih društev in žup, ko dobi prej od njih glede tega potrebne izjave.
Ako smatra savezni prosvetni odsek za potrebno, skliče na posebni sestanek vse zastopnike župnih prosvetnih odsekov ali pa izvede to nalogo savezni prosvetni odsek sam.
Poročilo in predlog prosvetnega odseka skupščina soglasno sprejme.
O	»Sokolskem Glasniku« poda poročilo urednik br. Miroslav Ambrožič: Bračo i sestre! Radi toga da se međusobno razumemo, da u stvari uredivanja «Sokolskog Gla.sriika» ne nastane nesporazuma, koji bi mogli smetati pravilan tok celokupnog našeg vaspitnog sokolskog rada, čini mi se, da je potrebno da izvestim, kako pretstavljam sebi uredivanje saveznog glasila i kakve smernice zastupam.
Kao sto sam več rekao u »Uvodniku« u prvom broju ovogodišnjeg «Glasnika», smatram «Glasnik» za eminentno važno vaspitno sredstvo; on treba da donosi poučno štivo o opštim sokolskim stvarima i pregled delovanja organizacije.
1	s jedne i s druge strane mora biti u logičnoj medusobnoj vezi: Poučno gradivo mora odgovarati sadanjim potrebama i prilikama, a pregled neka bude iscrpan opšti ali ipak jezgrovit i jasan.
Nastaje dakle pitanje: Kako pretstavlja sebi jedno ili drugo urednik a kako pretstavljaju sebi jedno ili drugo čitatelji. Medu čitateljima i urednikom mora biti na svaki način tačan kontakt a taj je odvisan upravo od navedenog pitanja. Ako to nije pravilno rešeno, «Glasnik» ne može odgovarati svojoj zadači.
Uzmimo dakle pre svega šire: to su potrebe i prilike u našoj organizaciji.
O	prilikama sam govorio više puta i uvek sam morao reči samo ono, što smatram za jedino pravilno, naime: Stojim na stanovištu, da prilike treba da stvaramo sami. Naša zadača sokolska je taka, da ono što postoji poboljšavamo, popravljamo, pokrečemo napred. Radi toga bi bilo štetno podcenjivati svoje, možda još ne razvijene sposobnosti, pa se prilagoditi sadanjim žalosnim prilikama i pri njima ostati. To bi bio očajan položaj — a nada u to, da če se nešto samo od sebe popraviti bez našeg sudelovanja bilo bi zaslepljivanje samog sebe. Pomozi si sam pa če ti i Dog pomoči — veli naša poslovica — i to treba uzeti za pravilo. Samo rad i žrtve če nam pomoči, samo radom i žrtvama nam ie moguče postiči naš visoki cilj. Čim u nas ima volje za rad i žrtve, čim imamo pred očima zadatak poboljšavanja i napredovanja, odmah je sadašnjost za nas prošlost, koje se treba čim pre i čim iemeljitije otresti.
Ali radi toga nije potrebno vijati se u oblake. Naše nastojanje mora ipak ostati na realnoj podloži; to u našem primeru znači: vaspitač ne sme stupati usporedo s onim koga vaspitava, nego mora iči pred njim ali ipak ne tako daleko pred njim, da ga ovaj izgubi iz vida.
Samo u tom smislu smatram da se «G!asnik» sme i mora prilagoditi postoječim prilikama.
Drugo je pitanje potrebe. To pitanje se skoro poklapa sa pitanjem prilike. Čim su veče prilike, tim šire su zasnovane potrebe, čim su zgodnije opšte prilike, tim lakše se upušfamo u podrobnosti pa tim lakše se upuštamo i u razmatranje problema, čije rešenje nije upravo bitne važnosti.
S obzirom na to, slobodno možemo tvrditi, da su prilike za nas još vrlo primitivne: potrebe su dakle omedene na najuži forum naših bitnih stvari: to je Sokolstvo u svojim idejnim, metodičkim i praktičkim elementima.
S tog stanovišta mora dakle polaziti urednik i gledati da pospeši podizanje iz sadanjeg stanja i u isto vreme da održi kontakt sa čitateljima.
U tu svrhu mora imati pouzdano merilo, koje če mu dati samo pogled u život i delovanje pojedinih župa i društava. Taj pogled dobiče iz izveštaja župa i društava, koja su namenjena za štampu. Potrebni su dakle ti izveštaji isto tako uredniku za njegovo uredivanje, kako i čitavom članstvu, koje čita «Glasnik», za ugled i poticaj.
Šta sledi iz rečenog? Sledi, da je dobar list ove vrste, kakav je «Sokolski Glasnik« odvisan od dva glavna uzajamno sporazumno delujuča faktora a to su: društveni i župski funkcionari na jednoj a urednik sa svojim užim saradnicima na drugoj strani. Te dve skupine moraju posao podeliti i izvršiti i to na ovaj način:
Svako drušivo živi svojim individualnim živoiom, isto tako svaka župa. I ako smo doduše svi u Savezu vezani na jednu ideju i na jedinstvena pravila, ipak je život svagde individualen, svagde je život pozitivan, ima svoje osobine, svoje prednosti. Te osobine i prednosti izražavaju se kadkad u malenkostima, u ponešto večoj tačnosti u lspunjavanju dužnosti, ponešto u većoj uzajamnosti članova u socijalnom pogledu, ponešto u dobrim novim idejama itd. na najrazličnije načine; u župama su prilike više kristalizirane, župno poslovanje nosi na sebi karakter veće pokrajine. Spomenute društvene posebne prilike i delovanje župa uopšte daju najpouzdaniju sliku organizacione svesti i snage; daju sliku, koja ie zanimljiva za sve članstvo a posebno za urednika.
Dvostruka je dakle važnost izveštaja; 1.) da «Glasnik» daje tačnu sliku života celokupne organizacije i 2.) da urednik može da prosuduje potrebe organizacije.
Tako dolazimo do zaključka, da je izveštavanje dužnost pozvanih funkcionera; a drugo je pitanje: o čem treba izveštavati i kako treba izveštavati.
Zadača je «Glasnika», da daje pregled našeg života i delovanja. Neka se dakle izvešlava o onom što može poslužiti za taj pregled. Svaki pregled mora biti tacan, jasari i nepretrpan, bez obzira na to, što treba slediti sa skupim prostorom
11	«Glasniku» i da je «Glasnik» stvar naše reprezenlacije. Izveštavati dakle treba
0 istinski važnim dogadajima, naročilo važne stvari iz društava a opširniji Pregled o župama.
Uzmimo konkretne primere; Svako društvo drži godišnju skupštinu, koja Proteče obično kao i sve druge; svako društvo održi svoju akademiju, koja je °d velike važnosti za onaj kraj ali sve ne zanima. O lakvim priredbama, koje 'maju samo lokalnu važnost slati opširne izveštaje nema smisla. Naproliv važni su dogadaji; društvo je sagradilo svoj dom, koliko je stojao, kako je sakupljen novac, kakav je dom, to je važno; kako je bilo otvorenje, to več nije tako važno. Dalje je važna statistika, koliko ste vežbača pridobili, koliko prednjaka ^aspitali; koliko naraštaja imate i slično. Izveštači iz društava neka sami prosude, sta je za savezno glasilo — i ako pošalju nešlo nepotrebno pa ako ne bude saopšleno, neka ne zamere i radi toga neka ne zanemare u buduče svoje dužnosti.
Druga je stvar sa župama. Zupe bi morale zapravo sakupiti gradivo iz svih društava, napraviti jedinstvene izveštaje i slati ih «Glasniku». Na taj bi način bilo moguče dobiti tačan i jasan pregled. Osim toga život u župama je na široj Podloži i svakako opšte zanimljiv. Čudim se dakle, da od župa nema očekivanih ■zveštaja.
Za sve izveštaje neka vredi pravilo, da budu tačna, kratka i jezgrovita. Ako
samo moguče, nek im i oblik bude zgodan z^ šlampu več u originalu.
Drugi je faktor — kako smo več rekli — urednik. On če iz materijala videti, kakve su potrebe i prema njima pripravlja i daje poučno gradivo na taj način, da vredi za celu organizaciju, razume se u koliko dopušta skroman prostor i koliko medu članstvom ima dobre volje, da to gradivo ne samo pročita nego i Proštudira i po njem se ravna. To razume se zavisi od članstva, ako hoče da ‘° Pravilno upotrebi.
U ovom što sam rekao je eto kratak načrt, kako ja sebi pretstavljam uredivanje našeg lista. Tih smernica sam se pri uredivanju i držao. Što se tiče prvog ‘° jest izveštaja i pregleda, dao sam ono što sam dobio. Ali ni po sadržaju ni P° obliku mi se čini, da to može da zadovolji. Sta je u tom pogledu vaša dužnost to sam rekao. Sto se tiče drugog gradiva, to sam sadržaj «Glasnika» Primerno razdelio i doneo u prva tri broja članke, koje smatram za primerne
1 urnesne. Pored toga sam gledao, da dam članstvu koliko je moguče jasan Pregled važnijih dogadaja i delovanja saveznog vodstva, upule saveznog vodstva i pregled delovanja našeg bratskog čehoslovačkog Sokolstva. Nastojao Sam da članstvo prati rad saveznog starešinstva i drugih saveznih organa, da <<(jlasnik» na taj način uzdrži kontakt s vodstvom saveza, što smatram vrlo vaznim za rad i uspeh.
.. Kako o izloženoj stvari misli članstvo to ne znam. Da doznam — jer volim ciste račune — donosim svoj izveštaj. Mnenje članstva je z^pimljivo za članstvo, ne za mene kao urednika. Molim dakle braču i sestre, da svoje mišljenje kažu.
Poročilo se soglasno sprejme.
Namestnik staroste br. G a n g 1 poroča o delovanju sokolskih nasprotnikov: Na odborovi seji JSS., ki se je vršila v Ljubljani dne 28. ja-
nuarja t. L, je bila soglasno sprejela resolucija: «Ponovno naglašujoč državne, kulturne, socijalne in narodne interese, ki jih ima pred očmi naša sokolska vzgoja, jemljejo zastopniki sokolskih žup iz vse države, zbrani na odborovi seji JSS. dne 28. januarja 1923. v Ljubljani, poročilo o Sokolstvu besno sovražni agitaciji nasprotnikov Sokolstva po naših posvetnih in samostanskih učiliščih in po cerkvah z ogorčeno obsodbo na znanje. — Odbor JSS. poživlja vse bratske župe, naj javijo starešinstvu JSS. vse konkretne slučaje te vrste in sklene, da pride to vprašanje kot posebna točka na dnevni red prve bodoče skupščine JSS.» — Resolucijo je utemeljeval br. dr. Pestotnik. (Glej «Sokolski Glasnik» br. 3.—4., str. 121.) — Starešinstvo je objavilo resolucijo v sokolskem in dnevnem časopisju, s posebno okrožnico pa je pozvalo vse župe, naj nam javijo podatke o delovanju nasprotnikov Sokolstva.
Ti odgovori so nastopni: 1.) Zupa Banja Luka: Delovanje nasprotniko' vrlo je slabo. U Kostajnici ppstoji još jako društvo, a u Banjoj Luci pokazuje vrlo slabo delovanje. — 2.) Zupa Beograd: Odgovor negativen — nasprotnikov nemarno. — 3.) Zupa Bjelovar: Delovanje nasprotnikov je vrlo živo i nasrt-ljivo. Plemenski hrvatski separatisti nastoje svima silama unesti razdor medu naše članove, agitirajuči proti nama, da smo političari, dok su zapravo oni politikani, a kod nas politike nema. Zalostan je pojav, da politička slast u Hrvalskoj ide hrvatskim plemenskim separatistima na ruku, te ih podupre, kao poslednjom naredbom, da smiju školska deca kod njih vežbati. (Culi smo poročilo br. Omčikusa!) — 4.) Zupa Celje: V Šoštanju in Trbovljah agitirata kateheta za orlovski naraščaj. V Trbovljah se opaža, da imajo sicer dobro kvalificirani učenci v verouku slabe rede. — 5. Zupa Kragujevac: u Šumadiji ne postoje protivnici Sokolstva. — 6.) Zupa Ljubljana 1: V župnem območju so močnejša orlovska središča v kamniškem okraju in v Ljubljani, medtem ko Orlovstvo ob meji in v ribniškem delu jako slabo deluje. Močnejši je Orel v Višnji gori, kjer se bo dala njegova uprava paralizirati le z intenzivnim delom tamoš-njega sokolskega društva. V letu 1922. so imeli Orli večje prireditve v našem območju samo v Ribnici, ki pa ni dosegla velikosti srednjemočnega okrožnega zleta Sokolstva. — V Kočevju je ustanovljeno soc. dem. ali celo komunistično telovadno društvo «Svoboda», ki pod to firmo druži bivši nemški «Turnverein» in narodno mlačne elemente. — 7.) Zupa Ljubljana: Pritožba od društva Mengeš, kjer kaplan močno deluje proti Sokolstvu. — 8.) Zupa Sarajevo: Zvaničnog obaveštenja o egzistenciji orlovskih udruženja nema, ali privatnih vesti ima, da postoje u Sarajevu i Travniku. Najveći protivnik jačeg sokolskog rada jesu zaoštrene političke prilike. — 9.) Zupa Novo mesto:	Delovanje na-
sprotnikov je jako živahno. Ne zamude na svojih prireditvah in shodih nobene prilike, da ne bi udarjali po Sokolstvu. Nekateri župniki (slučaj Toplice) delajo celo neprilike pri pokopih sokolskih delavcev. — 10.) Zupa Novi Sad: U Subotici intenzivna klerikalna propaganda proti Sokolu. Posledica: abstinencija katol. Bunjevaca od sokolskog pokreta. U Petrovaradinu intrigiranja s političkom (radičevskom pozadinom, ali društvena uprava i tehničko vodstvo u dobrim
i	sigurnim rukama. — 11.) Zupa Niš: Nemarno protivnika. — 12.) Zupa Maribor: Delovanje nasprotnikov nam je težko kontrolirati. Med njimi je nekaj delujočih orlovskih odsekov, kakor Ljutomer, kjer so včlanjeni vsi viničarji. V celoti sc pa koncentrira njih delo z nastopi v krojih in se večkrat vprašamo, kje dobe odseki tako ogromne vsote za to parado. — 13.) Zupa Split: Osim u Sinju i Imotskom, gdje su Orlovi dosta jaki, orlovski pokref nije zahvatio dublji 1<огеп u području naše župe. — 14.) Zupa Šibenik: Agitacija proti Sokolstvu pri-kazujuć ga kao protiversko. Rad oko osnivanja Orlova u Šibeniku. Bezdušna agitacija nekih stranačkih vodja, koji su demagoštvom hteli i iskoristili ovu ne-sredjenost duhova. I zemljoradničko okupljanje u stoleške organizacije škodilo je Sokolstvu. — 15.) Zupa Štip: Takvih (protivnika) nemarno. — 16.) Zupa Veliki Becker e k: Delovanje nasprotnikov je podremno snažno kompaktno, ali se polako paralizuje sokolskim delovanjem. — 17.) Zupa Tuzla: Delovanje protivnikov ne opaža se u pomena vrednom opsegu. — 18.) Zupa U ž i c e: Drugih gimnastičkih organizacija u mestu i na teritoriju nama dodeljenom nema, uopšte i elementi, Koji su mogli smetati Sokolu, ponašaju se prema nama pristojno. —	19.) Za ječ ar:	Protivnika nema. — 20.) Zupa Zagreb:
Naši su protivnici oko Hrvatskog Sokola u Zagrebu, koji je tek nedavno počeo sa djelovanjem. Njhov rad nam više škoditi ne može, jer su društva, koja su pod njihovim utiejem bila, več dosada istupila iz naše župe, pa !c
u lom pogledu situacija jasna. Usljed loga je članstvo, vjerno jugoslavenskom Sokojstvu, potaknuto na življi rad, u čem se vidi jedan povoljan uticaj protivničkih naslajanja, koja za protivnim idu. Sam rad protivničkih drušlava na teritoriju župe u Zagrebu, Petrinji, Sisku, Vel. Gorici i Samoboru je razmjerno slab, iduči više za vanjskim i političkim efektima. — Dodatno je poslala k svojemu prejšnjemu poročilu še župa Ljubljana I dopis kjer opisuje društvo Planina tik italijanske meje neugnane razmere, ki jih povzroča društvu tamošnji župnik. — Nobenega poročila niso poslale župe Bitolj, Kranj, Mostar, Osijek, Rijeka, Skoplje in Šabac. Iz tega moram sklepati, da v teh župah ni protivnikov Sokolstva, da se torej svobodno razvijajo v svojem delovanju, ali pa je protivnikov toliko, da ne morejo presoditi, Preceniti in pregledati njihovega dela. — Iz vseh uradnih podatkov, ki sem jih prečital, je razvidno, da ne izvira nasprotstvo proti Sokolstvu iz stvarnih razlogov, ki bi se zadevali ob bistvo sokolske ideje in izkušali njej ovreči veljavnost. Pomembnost in važnost, ampak ima vse, kar govore, pišejo in delajo proti nam, svoj začetek in konec v političnem fanatizmu ali v verski nestrpnosti.
Mi vsi s svojimi nasprotniki vred dobro vemo, da ni Sokolstvo niti politična, niti verska organizacija, saj pravi že Tyrš, da ni naša stvar za stranke in slučajne Prilike, nego je vsenarodna organizacija, kjer ima vsak, kdor priznava naša načela, pa bodi izven naših vrst kot svoboden državljan pripadnik te ali one Politične stranke, te ali one vere, dovolj možnosti, da izpopolnuje, vežba in dviga svoje moralne in fizične moči na korist narodu.
Mnogo tistih, ki so danes naši nasprotniki, je stalo prej v naših vrstah. Ideja sama jih ni izločila iz našega števila, ampak materijalne dobrine, sebičnost enake, ali osebne ambicije so jih privabile v nasprotni tabor, kjer izkušajo na temelju separatizma ali netolerance s pridobitvami naše šole in s posnemanjem naših organizačnih principov jačiti in proširjati moč svoje politične stranke! Kdorkoli pa izrablja veliko idejo v nizke ali nizkotne svrhe, ne ubija ideje, temveč ubija sebe, ko se pokaže, da je bila laž in kleveta, kar je utemeljevalo njegovo protivnost proti veliki ideji! Sokolske ideje ni zatrlo predvojno nasilstvo, ki se je pojavljalo z vsemi sredstvi nasilja, pa moramo imeti trdno prepričanje, da naše stvari ne uniči niti sedanja doba, kakor tudi je razburkana in sfanatizirana z demagoškimi gesli, s politično špekulacijo.
Ali smo uverjeni o lepoti in trajnosti svoje stvari? Uverjeni smol Sokolska ideja je globoko zasejana v naših dušah, ona nam daje moč in voljo, da živimo Po njenih naukih in da delujemo za njen napredek in razvoj med vsemi sloji naroda. Čim večja je moč, ki je nam protivna, tem jačji mora biti naš odpor proti njej! Toda ta odpor se ne uveljavlja s sirovo silo, ampak kaže se kot zmagujoč element s pravim, vztrajnim, preudarnim, smotrenim sokolskim delom, z združenimi močmi nas vseh in z zglednim, neoporočenim življenjem vsakega posameznika, s takim življenjem, ki ne daje protivniku povoda za napade na Sokolstvo! Kaša sokolska zapoved se glasi: Sovražnika se ne bojte, njih broja ne glejte!
Mislim sovražnika, ki stoji izven nas. Pač pa se bojmo sovražnika, ki je v nas, У našem notranjem svetu! Tega moramo iztrebiti iz sebe, da nam bo čista duša m čista dlan, da bomo lahko vsakemu ponosno pogledali iz oči v oči, vedoč: ‘‘Sokol sem — in kdo je več!»
Izločimo iz sebe vse, kar je nasprotno sokolskim krepostim in vrlinam in kar podira in uničuje pridobitve sokolske moralne in fizične vzgoje! Živimo in delajmo do skrajne možnosti po načelih bratstva in enakosti, da bomo vredni svobode, ki nam jo jamči pravica in dolžnost. In izpopolnujmo vsak svoje Poklicne in sokolske dolžnosti, da bomo deležni pravic, kajti ne smerma po zapovedi sokolske morale zahtevati pravic, ako se ne zavedamo dolžnosti in jih ne izpolnujemo!
Snaga sama Sokolstvo spasava! Ta maksima je naše najjačje in gotovo zmagovito orožje proti vsem protivnikom!
Poročila, ki prihajajo na savez od žup in društev, nam pričajo, da je naš nePrijatelj tudi materijalnega značaja. Skoro večina naših edinic se mora boriti z Velikimi materijalnimi težavami in neprilikami. Ni telovadnic, ni telovadnega °rodja, ni krojev, ni prednjakov, skratka:	ni pogojev za obstoj in uspešno
£I°vanje. Savez nima sredstev, da bi pomagal. Društva imajo sama s seboj skrbi in žrtev dovolj, da ne morejo izdatno podpirati drugih. Ni druge pomoči razen samopomoči, a tudi v teh materijalnih težavah se mora najprej vsak
naslonili sam nase in svojo požrivovalnosi izrabili do kraja. Odpovedali moramo službo vsaki strasti uživanja in razmetavanja, pa moramo vse, kar imamo najboljšega in najlepšega, posvetiti skupnim zahtevam in potrebam.
Sicer pa se mi zdi pravilna trditev, da je gladka in enolična pot dolgočasna in duhomorna. In če bi šlo v naši organizaciji, ki znači življenje, napredek in borbo, vse brez ovire in brez izpremembe, bi ne bilo v nas izpodbudnega tekmovanja, bi ne bilo večnega gibanja in one nezadovoljnosti, ki poganja naše moči od lenobe in brezdelja k vedno večji, uspešnejši tvornosti; katera ne priznava nobene zapreke. Tako raste naše izpopolnjevanje, in gladina fizičnih in moralnih moči vsega naroda se razliva v vedno večje daljave in v vedno silnejše višine! Vsak uspeh ima neprecenljivo ceno in neopisno slast šele in samo ondaj, kadar dospemo do njega z naporom in borbo. Poudarimo torej še enkrat in pomnimo vedno: Snaga sama Sokolstvo spasava!
Delo naših nasprotnikov, ki se zadeva ob zakonita določila, mora preprečiti in kaznovati zakon. Zupe in društva naj v takih primerih postopajo v lastnem področju v okviru pravil in v zmislu zakona. Savez pojde vedno vsakemu na roko, a treba je v vsakem primeru navesti konkretne primere z dokazi in pričami (svedoki). V obratnem primeru ne more imeti noben postopek pozitivnega uspeha, kvečjemu se konča z blamažo za nas in s triumfom za protivnika.
Naši stvari bomo najbolj koristili, ako posvečamo največ pažnje in, ljubezni vzgoji sokolskega naraščaja. Iz njega zraste nov sokolski in državni rod, ki bo zdrav po duši in po telesu in bo prevzel delo in odgovornost iz naših rok. Mislim, da vsi prav umevamo in cenimo to panogo sokolske vzgoje, zato smo vsi pripravljeni, da jo gojimo z vso vnemo in vztrajnostjo. Ta novi rod, vzgojen v sokolskem duhu in kot seme zdrave bodočnosti našega naroda, razsejan po vsej naši zemlji, bodi vsak dan naša prva in poslednja skrb! On naj izvede, ko dopolni naše vrste, pravo in trajno narodno edinstvo, on naj proširi naše državne meje tako daleč, da bodo v njenem trdnem in stalnem objemu vsi, ki govore naš jezik in so naše krvi!
Starešinstvu, ki je danes izbere glavna skupščina, naj se poveri naloga, da načrt vzgoje naraščaja izvede do podrobnosti, a bratskim društvom naj naloži, da smatrajo to panogo svojega delovanja za prvo in poglavitno svojo nalogo.
Iz vseh tu navedenih razlogov predlagam bratski glavni skupščini v imenu starešinstva tole resolucijo:
Ресолуција.
I.
Врховнн циљ еоколског васпигаља чине: свеоишти државнп, културни, соцп-јални и иародни пнтересн наше земље и namer народа. Од тога не можемо ништа одузетп. Ко устаје против тог задатка соколског васпитања, наш је противник. Против mera ће.чо се боркти радом и истином! У извршиваљу тих наших драго-вољно преузетпх васпитних дужноеш захтева Соколство право на потпуну слободу па да угшогне несметано порадити еа својим позитивним радом а према начелима братства n социјалне праведности и у духу државне мисли и народ-нога јединствч.
II.
Државллткжа ппава не одричемо ни једном држављану, јер смо као Соколови поборници слобоце и једнакостп. Алп осуђујемо свако протежирање било у које сврхе а ла штету наших националних п културних течевина, било кога по.јединца или било које нацноналне скупине противника нашега народа и наше државе, која је у иашем очекнваљу већ одавна. живила!
III.
Бол нам наша лежи у нашим срцима а има непресушив извор увек нових горчина у мукама нашега народа ван наших садашњих државних граница. Томе делу нашега народа приснжемо верност братске љубави л одаиости, које смо у свакп час спремии и делом доказатИ, кад год би то захтевала аихова и наша судбина!
IV.
•Јер хоћемо да доводимо нашој земљи и нашем народу непрестано нове, здраве струје младости, верности, знгчајности, радиности и самосвестн, призна.је.мо као
наш врховни и поглавити васпитни- задатак васпитање нараштаја у слнслу соколских врлина и крепости на основу несебичне и пожртвовне љубави према отаџбини н иерске стрпљивости.
V.
Сваког оног, који види у нашој идеји највиши идеал моралне и физичке културе Ј у г o с л о i: е н a, С л о в е н а и ч о в е к а, позивамо под нашу заставу, где може најлецше и најуспешније служити народу и домовини!
1.
Vrhovni cilj sokolskog uzgoja čine: sveopći državni kulturni, socijalni i narodni interesi naše zemlje i našeg naroda. Od toga ne možemo ništa oduzeti. Ko ustaje protiv te zadaće sokolskog uzgoja, naš je neprijatelj. Protiv njega čemo se boriti radom i istinom! U izvršivanju tih naših dobrovoljno preuzetih uzgojnih dužnosti zahteva Sokolstvo pravo na potpunu slobodu pa da uzmogne nesmetano poraditi sa svojim pozitivnim radom a prema načelima bratstva i socijalne pravičnosti i u duhu državne misli i narodnoga jedinstva.
II.
Ni jednom državljanu ne odričemo državljanskih prava, jer smo kao Sokoli Pobornici slobode i jednakosti. Ali osudujemo svako protežiranje bilo u koje svrhe a na štetu naših nacijonalnrh i kulturnih tečevina, bilo koga pojedinca ili koje bilo nacijonalne skupine protivnika našega naroda i naše države, koja je u našem očekivanju več odavna živila.
III.
Bol nam naša leži u našim srcima a ima nepresušiv izvor uvek novih gorčina u mukama našega naroda van naših sadanjih državnih granica. Tome delu našega naroda prisižemo vernost bratske ljubavi i odanosti, koje smo svaki čas spremni
i	delom dokazati, kad god bi to zahtevala njihova i naša sudbina.
IV.
Jer hočemo da dovodimo našoj zemlji i našem narodu neprestano nove, zdrave struje mladosti, vernosti, značajnosti, radinosti i samosvesti, priznajemo ^ao naš vrhovni i poglaviti uzgojni zadatak uzgajanje naraštaja u smislu sokolskih vrlina i kreposti na osnovi nesebične i požrtvovne ljubavi prema otadžbini i Verske strpljivosti.	•
V.
Svakog onog, koji vidi u našoj ideji najviši ideal moralne i fizičke kulture Jusoslavena, Slavena i č o v e k a, pozivamo pod našu zastavu, gde može najlepše i najuspešnije služiti narodu i domovini!
I.
Najvišji smoter sokolske vzgoje so vseobči državni, kulturni, socijalni in narodni interesi naše zemlje in našega ljudstva. Od tega ne moremo ničesar odvzeti. Kdor je proti tej nalogi sokolske vzgoje, je naš protivnik. Njemu velja naš boj dela in resnice! V izvrševanju teh svojih dobrovoljno prevzetih vzgojnih dolžnosti zahteva Sokolstvo pravico do popolne svobode, da se more s svojim Pozitivnim delom neovirano udejstvovati po načelih bratstva in socijalne pravičnosti, pa v duhu državne misli in narodnega edinstva!
II.
• odrekamo nobenemu državljanu pravic, ker smo Sokoli poborniki svobode n enakosti. Obsojamo pa vsako protežiranje v kakršnekoli namene in na škodo naših nacijonalnih in kulturnih pridobitev kateregakoli posameznika ali naciionalne skupine protivnikov našega naroda in naše države, ki je že davno živela v našem
Pričakovanju i
III.
Naša bol leži v naših srcih in ima neusahljiv vrelec vedno novih grenkob v mukah našega naroda izven naših sedanjih državnih mej. Temu delu svojega
naroda prisegamo zvestobo bralske ljubezni in vdanosti, ki srno jo pripravljeni vsak hip z dejanji dokazati, kadarkoli bi to zahtevala njihova in naša usoda!
IV.
Ker hočemo svoji zemlji in svojemu narodu dovajati vedno novih, zdravih tokov mladosti, vernosti, značajnosti, delavnosti in samozavesti, priznavamo za vrhovno in poglavitno, svojo vzgojno nalogo naraščaja v zmislu sokolskih vrlin in kreposti na temelju nesebične in požrtvovalne domovinske ljubezni in verske strpnosti.
V.
Vsakogar, ki vidi v naši ideji najvišji ideal moralne in fizične kulture J u g o-slo ve n a, Slovana in človeka, vabimo pod svojo zastavo, kjer more najlepše in	najuspešnejše	služiti narodu in domovini!
Poročilo	in resolucija	sta bili soglasno in ob viharnem	navdušenju	zbranih
delegatov sprejeti.
Br. tajnik dr. F u x poroča o predlogih, ki jih je obravnavala predkonferenca, ki je sklenila jih predložiti glavni skupščini v odobrenje. Vsi predlogi so bili soglasno sprejeti.
1.) Pravilnik za poškodbeni fond Jugoslovenskega sokolskega saveza.
2.) Saveznemu prednjaškemu zboru in saveznemu odboru se prepusti, da po svoji razsodnosti določita, kdaj in kje se vrši pokrajinski zlet JSS. v letu 1924.
3.) Sokolska župa Beograd se poživlja, da kot najjačja župa na jugu posveti vso pozornost razvoju Sokolstva na jugu naše države, da s tem pripomore k boljšemu	napredku in	razmahu Sokolstva v naših južnih	krajih.
4.) Vsaka sokolska župa si sme izbrati ime po kakem zgodovinskem	dogodku ali zaslužni osebi, mora pa predložiti ime saveznemu starešinstvu v odobrenje.
5.) Sarešinstvo JSS. je edino upravičeno določati delegate, ki naj zastopajo celokupno jugoslovensko Sokolstvo pri raznih slavnostih v državi ali izven države. Istotako sme edinole savezno starešinstvo vabiti druge organizacije na prireditve jugoslovenskega Sokolstva.
6.) Starešinstvo JSS. predloži ministrstvu za notranje zadeve spomenico v kateri pojasni razmere, ki vladajo v področju sokolske župe Bjelovar.
7.) Skupščina JSS. poživlja vsa društva in vse župe, da točno izvršijo v «Soko!skem Glasniku® objavljeni program sokolskega dela za leto 1923.
8.) Starešinstvo JSS. se poživlja, da na predlog sokolske župe Ljubljana I pripravi in predloži primerne predloge za ustanovitev sokolske nabavljalne zadruge.
Volitve v savezno starešinstvo se izvršijo z vzklikom. Izvoljeni so bili: za starosto: br. dr. Vladimir Ravnihar; za namestnike staroste: br. dr. Lazar Car (Zagreb), br. Djuro Paunkovič (Beograd), br. Engelbert G a n g 1 (Ljubljana); za načelnika:	br.	dr. Viktor Murnik; za namestnike načelnika:
br. Miroslav Ambrožič (Ljubljana II), br. Miroslav Vojinovič (Beograd), br. Branko Palčič (Zagreb); za člane starešinstva: br. Bogomil K a j z e 1 j, br. dr. Riko F u x, br. Nande Marolt, br. Ivan Bajželj, br. Verii S v a j g a r, br. Josip Č o bal, br. France Slajpah, vsi iz Ljubljane, ter br. dr. Lazo Popovič (Zagreb), br. Krsta Don če vi č (Osijek) in br. Jaša Nenadović (Niš); za namestnike v starešinstvu: br. dr. Matija Ambrožič, br. dr. Jovan Hadži, br. Julij Deu, br. Vilko Turk, sestra Joža Trdinova in br. Albert Poženel; za nadzornike: br. Josip M a 1 e n š e k, br. France Medic, br. Vinko Kocijan; v razsodišče: br. dr. Gustav Gregorin, br. dr. Dragotin Tre o, br. dr. Dinko Puc, br. Avgust Ludvik, br. dr. Pavle P e s to t n i k; za namest-nike v razsodišču: br. dr. Milan Šubic, br. Janko B 1 e i w e i s, br. dr. Tone Jamar; za odposlanca v Češkoslovaški-jugoslovenski sokolski savez brata dr. Vladimir Ravnihar in dr. G a v r a n č i č.
Ker se nihče ne oglasi k besedi, zaključi br. starosta skupščino s pozivom, da vsi delegati delujejo v zmislu sklepov za poglobitev sokolske misli.
Po skupščini se je izvršilo na istem mestu (v Narodni skupščini) slavnostno blagoslovljenje zastave sokolskega društva Beograd 1. Kum zastavi je bilo Nj. Veličanstvo kralj Aleksander 1., katerega je pri tej priliki zastopal njegov osebni pobočnik, general Hadžič. — Po blagoslovljenju pa je Sokolstvo otvorilo izprevod po mestu ter pri tej priliki defiliraio kralju pred dvorcem.
Ob 13. uri se je vršil v hotelu «Imperial» banket, ki ga je priredilo mesto Beograd sokolskim gostom. Navzočih je bilo okrog 150 oseb, skoro izključno Sokolov v kroju. Pri tej priliki so govorili: beograjski župan kot gostitelj, starosta društva Beograd 1., br. dr. .Kujundžič, savezni starosta dr. Ravnihar, minister za prosveto M. Trifunovič, br. Ljuba Jovanovič, ki je pozdravil češkoslovaško Sokolstvo, ter zastopnik češkoslovaškega poslaništva dr. Švragrovsky.
S tem so bili zaključeni krasni sokolski dnevi v Beogradu, ki so gotovo doprinesli mnogo dobrega k uspehu vsega jugoslovanskega Sokolstva, bratom Beogradčanom pa bodo v izpodbudo k ijovemu vztrajnemu in uspešnemu nadaljevanju sokolskega dela.
■niiiiiiiHiiiiiiiiini iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiHiiiiiiiin
  IX STAREŠINSTVA JSS ---------------------------------------------------------------------------------------------
‘lillHIlliiitllllllllll lllllllillllllllllllllllllllllllllllll 1111111111111111111111111111111111111111i11111111111111i1111111111tl111111111111111111II111111111111111111111 IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMII
Свој браки и свима сестрама.
Ha IV. главној скупштини Југословенског Соколског Савеза, која се вришла Дне 25. .марта 1923. у Београду, једногласно смо и с одушевљењем примилн ресо-луцију, која поновио наглашује основна лачела наше организације и оцртава У ндтересу Ооколства, државе и народа најхитније, неонходне задатке садашњице.
Претходна дапга конференција у Београду закључила је, да ресолуцију Умножимо штампом па да ју разделимо међу чланством. Позивамо сву браћу и еве сестре, да ее јаве код својих друштава, где им стоји ресолуција на рас-подагању.
1	ечи заидсаде у ресолуцији, приведите с радом у живот! Са свом физичком снагом u са свом душевном ведрино.м стојте на стражи и извршујте доследно ваше соколске дужкости!
Време што га преживљујемо, тако је озбиљно и тако критично, као што га још ције било поеле нашег народног и државног уједшвеља. У саме темеље иаше државе залећу се њени душмани, буне брата против брата, сестру против гестре, племе против племена, додизују и обезчашћују ауторитету и светост Државне миели и народнога јединства са свима стредетвима Длевета u дема-г°гије, огшјају пшроке масе народа отровом непријатељства, несметано if не-кажњено онују нацрте, како he разбити ведику творбу љубави, трпљења, уми-paita н јупаштва и припремају пут погубоноеним валовима спољних душманских иакана, да сс разлију по нашој земљи и да нас изнова засужње и униште!
Заводници се људства титрају бесавесно и неваљало са судбином чнтавога Народа и јуре. са слепом страшћу за. личним или страначким користнма без 0°3iipa и по.числи на то, хоће ли им дозрети користи макар и само на развали-Нама нашег скунног дома.
Положај моментано налажз сваком Соколу и свакој Соколици дужност, да с пРемишљеиом, трезном ir уверљивом речп шири, продубљује и утврђује од мужа мужа и од жене до жене идеју народнога и државнога јединства и свеетрану ® Еисоку предност и деку тога јединства, које се темеље на истини, да ћемо btii и да остајемо јаки и неовисни једино у великој и уређеној националној
1	Државној делини и заједнидн.
• ;- Дари ли оеудни час, кад буде затребало проти разцирућем раду н свако-Јак°ј дохледи доетавити отпорну и обрамбену силу свих дисциплинованих ^'Hara, тада he морати у смислу својих начела и задатака да наступи Соколство бојовна организација, која је спремна учинити и игртвовати све, што захтева свакога брата и од сваке сестре част и одстанак отаџбнне!
S д p а в о !
Старешинство Југословенског соколсног савеза
у Љуб.твани, дана 3. апрнла 1923.
Svoj braći i svima sesirama!
Na IV. glavnoj skupštini Jugoslovenskog Sokolskog Saveza, koja se vršila dne 25. marta 1923. u Beogradu, jednoglasno srno i s oduševljenjem primili resoluciju, koja ponovno naglašava osnovna načela naše organizacije i očrtava u interesu Sokolstva, države i naroda najhitnije, neophodne zadatke sadašnjice.
Predhodna naša konferencija u Beogradu zaključila je, da resoluciju umnožimo štampom pa da ju razdelimo medu članstvom. Pozivamo svu braču i sve sestre, da se jave kod svojih- društava, gde im stoji resolucija na' raspolaganju.
Reči zapisane u resoluciji privedite s*radom u život! Sa svom fizičkom snagom i sa svom duševnom vedrinom stojte na straži i izvršujte dosledno naše sokolske dužnostil
Vreme, koje proživljamo, tako je ozbiljno i tako kritično, kao šlo ga još nije bilo posle našeg narodnog i državnog ujedinjenja. U same temelje naše države zaleču se njeni neprijatelji, bune brata protiv brata, sestru protiv sestre, pleme protiv plemena, ponizuju i obesčaščuju autoritetu i svetost državne misli i narodnoga jedinstva sa svim sredstvima kleveta i demagogije, opijaju široke mase naroda otrovom neprijateljstva, nesmetano i nekažnjeno snuju načrte, kako če razbiti veliku tvorbu ljubavi, trpljenja, umiranja i junaštva i pripremaju put pogubonosnim valovima vanjskih neprijateljskih nakana, da se razliju po našoj zemlji i da nas iznova zasužnje i unište!
Zavodnici se ljudstva titraju besavesno i nevaljalo sa sudbinom čitavoga naroda i jure sa slepom strašču za osobnim ili stranačkim koristima bez obzira
i	pomisli na to, hoče li im dozreti koristi makar i samo na razvalinama našeg skupnog doma.
Položaj momentano nalaže svakom Sokolu i svakoj Sokolici dužnost, da s promišljenom i treznom i uverljivom reči širi, produbljuje i utvrduje od muža do muža i od žene do žene ideju narodnog i državnog jedinstva i svestranu i visoku prednost i cenil toga jedinstva, koje se temelje na istini, da čemo biti i da ostajemo jaki i neovisni jedino u velikoj i uređenoj nacionalnoj i državnoj celini i zajednici. Udari li osudni čas, kad bude zatrebalo proti razdiručem radu
i	svakovrsnoj pohlepi postaviti otpornu i obrambenu silu svih disciplinovanih snaga, tada če morati u smislu svojih načela i zadataka da nastupi Sokolstvo kao bojovna organizacija, koja je spremna učiniti i žrtvovati sve, što zahteva od svakoga brata i od svake sestre čast i opstanak domovine!
Zdravo!
Starešinstvo Jugoslovenskog sokolskog saveza
u Ljubljani, dne 3. aprila 1923.
Vsem bratom in sestram!
Na IV. glavni skupščini Jugoslovenskega sokolskega saveza, vršivši se dne 25. marca t. I. v Beogradu, smo soglasno in z navdušenjem sprejeli resolucijo, ki ponovno poudarja osnovna načela naše organizacije in nam v interesu Sokolstva, države in naroda začrtava najnujnejše, neogibne naloge sedanjih dni.
Predhodna naša konferenca v Beogradu je sklenila, naj resolucijo razmnožimo s tiskom in jo razdelimo med članstvo. Pozivljemo vse brate in sestre, naj se zglase pri svojih društvih, kjer jim je resolucija na razpolago.
Besede, zapisane v njej, prenesite z delom v življenje! Z vso fizično močjo in z vso duševno vedrostjo stojte na straži in izvršujte dosledno svoje sokolske dolžnosti!
Čas, ki ga preživljamo, je tako resen in tako kritičen, kakor še ni bil izza našega narodnega in državnega uedinjenja. Ob temelje naše države se zaganjajo njeni sovražniki, ščujejo brata na brata, sestro na sestro, pleme na pleme, poni' žujejo in onečaščajo avtoriteto in svetost državne misli in narodnega edinstva z vsemi sredstvi klevet in demagogije, napajajo široke mase naroda s strupom sovraštva, nemoteno in nekažnjeno snujejo načrte, kako naj razbijejo veliko lvorbo ljubezni, trpljenja, umiranja in junaštva ter utirajo strugo pogubonosnim valovom zunanjih sovražnih nakan, ki se naj razlijejo po naši zemlji in nas iznova zasužnijo in uničijo!
Zavodniki ljudstva se brezvestno in zločesto igrajo z usodo vsega naroda m drve s slepo strastjo do osebnih ali strankarskih koristi brez ozira in pomisleka *ia to, ali jim te koristi dozore tudi le na razvalinah našega skupnega doma.
Položaj trenutno narekuje vsakemu Sokolu in vsaki Sokolici dolžnost, da s preudarno, trezno in prepričevalno besedo razširja, poglablja in utrja od moža do moža in od žene do žene idejo narodnega in državnega edinstva in tega edinstva vsestransko visoko prednost in ceno, ki temeljita na resnici, da bomo in ostanemo močni in neodvisni samo v veliki in urejeni nacijonalni in državni celoti in skupnosti.
Ako pa bi udarila usodna ura, ko bo treba proti razdiralnemu delu in vsakteri pohlepnosti postaviti odporno in obrambno silo vseh discipliniranih moči, takrat bo moralo v zmislu svojih načel in nalog Sokolstvo na plan kot bojna organizacija, ki je pripravljena storiti in žrtvovati vse, kar zahteva od vsakega brata in od vsake sestre čast in obstoj domovine!
Zdravo!
Starešinstvo Jugoslovenskega sokolskega saveza
v Ljubljani, dne 3. aprila 1923.
4
. XVI. redna seja starešinstva JSS. dne 27. februarja 1923. Br. starosta poroča o poteku župne skupščine v Zagrebu. Dalje poroča, da je dobil dopis Udruženja četnikov, v katerem se savez vabi, da bi se udeležil seje narodnih društev dne
1.	marca v Beogradu. Zupa Beograd se naprosi, da zastopa Sokolstvo pri tej seji. — Zupa Celje pošilja protest glede protežiranja inorodcev v državi. Protest se predloži pokrajinski upravi v Ljubljani in ministrstvu za notranje zadeve. — Sokolsko društvo Trbovlje prosi za priklopitev župi Ljubljana! Zadeva se odstopi prizadetim župam. — Br. dr. Car poroča o poteku glavne skupščine župc v Bjelovaru. — Jugoslovenska sokolska župa v Oaclandu poroča o poteku svoje skupščine. — Konzulat ČSR. se zahvaljuje za izraženo sožalje povodom smrti dr. Rašina. — Za ponesrečeno družino br. Bunoze se je nabralo 4800 Din. — Za kataster je prijavljenih okoli 6000 članov. — Br. Tošo Janjanin poda poročilo o upravi «Sokolskega Glasnika® do konca 1. 1922.
XVII. redna seja starešinstva JSS.	dne 6. marca 1923. Zupi	Split se dovoli
Prireditev župnega zleta v Šibeniku	skupno z župo	Šibenik.	Na dopis	župe
Mostar glede prodaje njenih znakov se konstatira, da na skupščini ni bil stavljen tozadevni predlog. — Sklenejo se podrobnosti glede skupščine v Beogradu. — Razne župe izrekajo sožalje povodom smrti dr. Ivana Tavčarja. — V odbor za Prenos ustreljenih vojakov v Judenburgu se odpošlje br. Marolt. — Iz poročila statističnega odseka, ki ga poda br. Svajgar, je razvidno, da je poslalo statistične Pole 113 društev. — Sokolskemu društvu na Sušaku se pošlje pozdrav ob priliki osvoboditve. — Po poročilu tajnika se razpravlja obširno o vzgoji dece in naraščaja. Sklene se zaprositi za koncesijo za potujoči kino.
XVIII. redna seja starešinstva JSS.	dne 16. marca	1923. Br.	blagajnik	poda
obširno poročilo o sklepih finančnega	odseka. Poroča	o proračunu za leto	1923.
Z ozirom na proračun se sklene predlagati skupščini, da se zviša porez savezu oa 5 Din za člana. — COS. javlja, da se udeleži skupščine br. Stepanek. — Zupa Ljubljana I, Zagreb in Maribor se pridružijo resoluciji župe Celje. — Raznim društvom se ne dovoli nabiranje prispevkov izven okrožja njihovih žup. — Rešijo *e razne disciplinarne zadeve. — COS. pošilja dopis glede zleta Junakov v Sofiji. Zadeva se bo obravnavala na skupščini. — Razpravlja se obširneje o predlogu Zl*P glede udeležbe sokolskih funkcijonarjev v političnem življenju. — Br. Gangl Poroča o poteku skupščine župe Ljubljana I, br. tajnik o poteku skupščine župt Novo mesto. — Obravnavajo se razne zadeve in predlogi za skupščino.
XIX. redna seja starešinstva JSS. dne 20. marca 1923. Udruženje četnikov ^abi na sejo, ki se vrši 25. marca v Beogradu. Seje se udeleži br. starosta. — Zupa Rijeka predlaga, da se ustanovi župa v Karlovcu. — Br. Miroslav Ambrožič Poroča o seji zdravstvenega odseka. — Sprejme se pravilnik za poškodbeni t°nd ter rešijo razni predlogi žup.
J- redna seja starešinstva JSS. dne 3. aprila 1923. Izvrši se konstituiranje starešinstva in odsekov in sicer: prvi tajnik: br. dr. Fux; drugi tajnik: br. Bajželj; Magajnik: br. Kajzelj; gospodarski odsek: brata Deu, Turk; organizacijski odsek: orata Šlajpah, Čobal; manjšinski odsek: br. Šlajpah; prosvetni odsek: bratje or. Murnik, dr. Hadži, Gangl; arhivar br. Marolt, s. Trdinova; zdravstvni odsek: д ^r’ Ambrožič; statistični odsek; br. Švajgar; urednik «Glasnika»: br. Miroslav Ambrožič. — Br. starosta poroča o sestanku nacijonalističnih organizacij v
Beogradu. Poročilo siarosie se vzame na znanje ier se odpošlje odboru odgovoi v zinislu predloga br. siarosie. — Z ozirom na položaj v državi, se izda poziv na vse jugoslovensko Sokolstvo. — Sprejme se predlog, da se nakupi nekalere predmete iz zapuščine dr. Oražna. — Tajnik poroča o raznih zadevah, glede katerih je interveniral v Beogradu. — Organizacijskemu odseku se naroči, da sestavi čimprej pravilnike in poslovnike za župe in društva, ki se jih izda v posebni brošuri. — Sklene se opozoriti društva na zlorabo sokolskih znakov pri nekaterih članih.
II. redna seja starešinstva JSS. dne 9. aprila 1923. Organizacijskemu odseku se naroči, da izdela v sporazumu s TO. potrebna navodila za razne nastope. — COS. vabi JSS. k medzletni tekmi v Pragi. Sklene se udeležiti te prireditve po deputaciji ter se odstopi zadeva TO. — Br. Svajgar poda obširno poročilo o preustroju žup. Poročilo se pošlje vsem župam v izjavo. Statistične pole je poslalo 270 društev.
III. redna seja starešinstva JSS. dne 16. aprila 1923. Rešijo se nekatere prošn]e raznih žup. — Z ozirom na veliko pomanjkanje znakov se naroči 5000 znakov. — Zupi Novo mesto se dovoli, da povabi na župni zlet v Karlovcu sosednji župi Zagreb in Sušak. — Br. blagajnik poroča o proslavi 301etnice sokolskega delovanja br. načelnika. — TO. poroča o programu za predstoječi prednjaški tečaj. —• COS. se strinja s predlogom JSS. glede naraščajskega znaka, radi česar sc sklene razpisati natečaj za naraščajski znak. — Župe in društva se ponovno opozorijo na redno plačevanje poreza.
IV. redna seja starešinstva JSS. dne 23. aprila 1923. Ker zahtevajo razne župe in društva diplome za dobrotvore, tekme itd. se naroči br. Ambrožiču, da stavi tozadevne predloge. — Ob priliki proslave 30letnice sokolskega delovanja brata Sulceja v Zagrebu se mu je izrekla pismena čestitka, br. dr. Lazar Car pa je bil pooblaščen, da zaslopa starešinstvo. — Zupa Kragujevac pošilja poročilo o delovanju v župi. — Ustanovila se je nova župa v Skoplju, ki obsega cel teritorij južne Srbije. Statističnemu odseku se naroči, da zadevo natančno uredi. — Zupa Rijeka pošilja sklep župne skupščine, v katerem se poživlja oblast, da se prepove točenje alkohola mladini pod 16. leti. Predlog se odstopi s primerno utemeljitvijo ministrstvu prosvete in ministrstvu notranjih del. — Zadeva sokolskega društva v Ogulinu se reši v zmislu predloga župe. — Br. tajnik poda poročilo o delu Sokolstva v Mežiški dolini in Prekmurju. — Odobri se izključitev sestre Krebeljeve v Slovenjgradcu in sestre Kovačeve v Celju. — Rešijo sc razne disciplinarne zadeve. — Br. Bajželj poroča o ustanovnem občnem zboru sokolskega društva v Gor. Logatcu. — Br. Gangl poroča, da je izšel prvi zvezek spomenice.
Statistički odsek saveza objavljuje: Pozivaju se sva ona društva i sokolski odseci, koji još do sad nisu vratili slalisličkih araka za g. 1922. i koji još nisu prijavili svoga članstva u sokolski katastar, da učine najkašnje do 1. maja, jer če u protivnom slučaju u idučem broju «Glasnika» bezobzirno bili imenovana
dotična društva i biče brisana iz evidencije saveza radi nerada, ako i na poziv u listu ne ispune dužnosti prema organizaciji.
IIIIIIIIIIIMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllltlllllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllltllllllllllilllllllMirilll lillllll
IX TEHNIČNEGA ODBORA JSS
lllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll.llllllllllll IIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIIIIK
Novi prednjaki. V sokolski župi Mostar so se ob zaključku župnega pred-njaškega tečaja, ki je trajal od 15. januarja do 17. februarja 1923., vršili župni prednjaški izpiti v Mostaru dne 17. februarja 1923. pred izpraševalno komisijo pod predsedstvom br. dr. Bogdana Vidoviča, načelnika sokolske župe v Sarajevu in delegata saveznega tehničnega odbora. Kot člani komisije so prisostvovali bratje: dr. Pero Mandič, dr. Zlatko Nardeli, Petar Colič, Nikola Miličevič in Milivoj Jelačič. — K izpitu se je priglasilo osem bratov, ki so vsi izpit prestali, in sicer z odličnim uspehom bratje: Ljubomir Ko j o (Mostar), Ivica A. Padova n (Vela Luka), Milan Ra kič (Nevesinje) in Vladimir Striževski (Mostar); s povolj-nim uspehom bratje: Salko Hadžiomerovič (Mostar), Adolf Hafner (Škofja Loka, vojak), Miroslav Milosavljevič (Cuprija, vojak) in Maksimilijan
V	u k (Ptuj, vojak).
mina j iiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii||iiiiiiii
- IZ PROSVETNEGA ODSEKA -
■mini I iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiIIiiiiiiio
Prosvetno delo v sokolskih drušlvih.
{Nadaljevanje.)
V	2. šievilki letošnjega «Sokolskega Glasnika® smo na strani 62. razložili način prosvetnega dela v sokolskih društvih, kakor si ga je zamislil savezni prosvetni odsek. Med tem časom je predsednik saveznega prosvetnega odseka, br. dr. Murnik, v obširnem članku — priobčenem v «Sokolskem Glasniku št. 3. in 4. — točno in jasno začrtal, kako naj se vrši prosvetno delo v naših društvih in katera tvarina naj se predela pred vrsto ali razvojem v telovadnici. Ta članek je bil podlaga razgovorom na sestanku župnih prosvetnih delegatov, ki so vsi soglašali z nazori, kakor jih zastopa br. dr. Murnik v svojem spisu. Tudi savezna glavna skupščina v Beogradu je soglasno odobrila poročilo prosvetnega odseka, to je v glavnem že omenjeni članek. S tem je prvo prosvetno delo v naših društvih točno določeno in obvezno za vsa sokolska društva naše organizacije.
Koncem spisa v 2. številki «Sokolskega Glasnika* smo navedli tudi nekatere teme, ki naj se obravnavajo v telovadnici. Naznačili smo 14 predavanj, ki se tičejo sokolske misli v ožjem zmislu in o nekaterih sokolskih načelih. Nastopno podajamo nadaljnje teme, ki naj se obravnavajo v telovadnici.
15. Sokolstvo in šport. Sklep savezne glavne skupščine z dne 29. oktobra 1922. v Zagrebu, glej »Sokolski koledar® 1923., str. 96, č). «Sokolski Glasnik* 1922., str. 314.
16. Sokolstvo in skavtizem. Sklep savezne glavne skupščine dne 29. oktobra 1922. v Zagrebu, glej «Sokolski koledar* 1923., str. 95, č). «Soko)ski Glasnik* I. 1923., str. 96.
17. Sokolstvo in socializem. «Sokol» 1. 1919.., str. 246.
18. Sokolski posnemovalci. Orlovstvo, socialistična telovadna društva.
19. Sokolska gesla. Vztrajnost, bratstvo. «Slovenski Sokol*, letnik 1906., sir. 17.,
25.,	41.
20. Red in snaga. «Sokol», 1. 1919., str. 105.
21. Sokolska misel v rodovini. Sokol kot oče, brat, sin; Sokolica kot mati, sestra ali hči.
22. Sokol kot državljan. Državljanske pravice in dolžnosti.
23. Sokol kot delodajalec in kol delojemalec.
24. Sokolstvo in umetnost.
25.-26. Telovadba v estetičnem oziru. «Slovenski Sokol*, 1.1910., str. 44 in dalje, ter 1.1911., str. 20 in dalje; «Sokolski Glasnik*, 1.1923., str. 139.
27. Sokolstvo in kultura.
28.-29. Svetovno naziranje o postanku in razvoju življenja. Darvvinova teorija. Boj za življenje.
30.-31. Svetovno naziranje o postanku in razvoju svetovnih teles. Kant-La Place-ova teorija. (Predavanja pod št. 28 do 31. priobčimo v prihodnji številki «Sokol-skega Glasnika*.)
32. Telovadba v narodno-gospodarskem oziru.
33. Sredstva za dosego sokolskih ciljev.
34. Vpliv telovadbe na okostje. «Sokolski Vestnik župe Ljubljana 1», I. 1913., str. 26.
35.-36. Vpliv telovadbe na mišičevje. Kakor zgoraj, str. 71.
37. Vpliv telovadbe na prebavje. Kakor zgoraj, str. 116.
38.-39. Vpliv telovadbe na žilje. Kakor zgoraj, str. 173.
f- Vpliv telovadbe na oddušje. Kakor zgoraj, I. 1914., str. 6.
41- Vpliv telovadbe na živčevje.
’2. Higiena doma in v telovadnici. f- Higiena na izletih.
’4. Alkoholizem z ozirom na zdravje, nravnost in telesne vaje.
44. Nikotinizem z ozirom	na zdravje	in	telesne	vaje.
’5. Prostitucija z ozirom	na zdravje,	nravnost	in	telesne vaje.
45. Ortopedična telovadba.
46- Pomen telovadbe za	žene.
47.	Pomen telovadbe za	naraščaj.
48. Pomen sokolskega tiska.
49. Sokolstvo in šola. «Sokolski koledar«, 1.1923., sir. 80.
50. Sokolstvo in vojska. Sklep odborove seje JSS., «Sokolski Glasnik*, 1.1923., sir. 117.
51. Sokolstvo in jugoslovenske nacionalne organizacije. Sklep glavne skupščine JSS. v Zagrebu, «Sokolski koledar®, 1.1923., sir. 96.
52. Sokolstvo in jugoslovenska narodna in državna ideologija. Resolucije, sprejete na saveznih skupščinah.
ZGODOVINA SOKOLSTVA.
53. Pomen telesnih vaj za obstoj in razvoj naroda.
54. Jahnovo tumerstvo in povod ustanovitve. Ginasti v Italiji, gimnasti na Francoskem. «Slovenski Sokol», 1. 1905., sir. 1.
55. Predhodniki Sokolstva na Češkem. «Slovcnski Sokol», 1. 1905., str. 9.
56. Uslanovitev prvega sokolskega društva v Pragi. «Slovenski Sokol», 1.1905, sir. 37.
56. Prva lela Praškega Sokola. Prvi sokolski dom. «Slovenski Sokol», 1.1905., str. 53.
57. Ustanavljanje sokolskih društev na Češkem. Prvi prednjaški tečaj. »Slovenski Sokol«, 1.1905., str. 69.
58.-60. Dr. Miroslav Tyrš. Njegovo življenje, delovanje in smrt. »Slovenski Sokol», 1. 1910., str. 2.
61.-63. Jindrich Fiigner. Njegovo življenje, delovanje in smrt. «Slovenski Sokol»,
1.1912.,	str. 10.
64. Upadanje sokolstva. «Slovenski Sokol», 1. 1912., str. 14.
65. Zopetni porast sokolstva. 1. vsesokolski zlet v Pragi 1882. «Slovenski Sokol«, l. 1912., str. 15.
66. Dr. Josip Scheiner. «Slov. Sokol®, letnik 1912., stran 37.
67. Dr. Jindrich Vaniček. «Slov. Sokol», letnik 1912., stran 39.
68. Ustanovitev	sokolskih žup na Češkem. «Slov.	Sokol«, letnik	1912., slran 38.
69. Ustanovitev	ČOS. 1902. «Slov. Sokol«, lelnik	1912.,	stran	38.
70. Glavna češka sokolska lista «Sokol» in «Vestnik Sokolsky».
71. južni Sokol	1863. «Slov. Sokol«, letnik 1905.,	stran	69.
72. Ljubljanski Sokol 1868.
73. Ustanovitev slovenskih sokolskih žup in Slovenske sokolske zveze. «Slov. Sokol«, letnik 1905., stran 77.
74. Razvoj Sokolstva na Hrvatskem. Hrvatski sokolski savez.
75. Razvoj Sokolstva v Srbiji. Dušan Silni.
76. Sokolstvo v Bulgariji, na Poljskem in v Rusiji.
77. Slovanska sokolska zveza.
78. Sokolstvo med svetovno vojno. Sokoli dobrovoljci.
79. Uedinjenje Sokolstva Srbov, Hrvatov in Sovencev.
80. Prvi jugoslovenski sokolski sabor v Novem Sadu 1919. »Sokolski Glasnik«, 1. letnik.
SOKOLSKA ORGANIZACIJA.
81. Organizacija sokolskega društva. Društvena pravila.
82. Društveni upravni odbor. Občni zbor.
83. Društveni prednjački zbor.
84. Organizacija žup. Župna pravila. Župno glasilo (Vestnik).
85. Župni upravni odbor. Občni zbor.
86. Župni prednjaški zbor. Župni tehnični odbor.
87. Organizacija Jugoslovenskega sokolskega saveza. Savezna pravila. »Sokolski Glasnik«, «Vestnik» T. O.«, «Sokolič».
88. Savezno starešinstvo, savezni odbor, glavna skupščina.
89. Savezni prednjaški zbor, savezni tehnični odbor.
90. Sokolski sabor.
91. Sokolski naraščaj. Deca, naraščaj. Starostna doba.
92. Sokolski kroj. Članski, naraščajski, dečji.
93. Sokolski znak in legitimacija.
94. Prosvetni odseki v društvu, župi in savezu.
95. Organizacija češkega Sokolstva. Društvo, župa, ČOS.
96. Odborova seja ČOS. je enaka naši skupščini. Odborniki so voljeni na dve leii.
97. Velika skupščina ČOS. se vrši po potrebi.
98. Tehnična organizacija ČOS. kakor v jugoslovenskem Sokolstvu, člane tehničnih odborov volijo prednjaški zbori.
99. Zavarovalni fond v jugoslovenskem in češkem Sokolstvu. Pri Čehih sta zavarovano tudi naraščaj in deca.
100. Sokolske prireditve. Društveni nastopi, župni zleti, vsesokolski zleti. Vedenie članstva na sokolskih prireditvah.
Navedene teme zadoščajo za predavanja v društvih, kjer se telovadi dvakrat tedensko, dalj nego za eno leto, ker se morajo vpletati vmes tudi zgodovinska Predavanja iz jugoslovenske kulturne in državne zgodovine, za kar bo služil historični koledar, ki ga izda savezni prosvetni odsek, kakor smo že omenili v 2. številki našega lista. V društvih, kjer se telovadi redno po trikrat tedensko, bo to gradivo skupno z zgodovino zadostovalo približno za eno leto.
Nagovori v telovadnici zaradi pičlega časa ne smejo trajati dalj nego 10 minut. Zato bodo bratje predavatelji prisiljeni obdelati naznačeno tvarino le v kratkih in glavnih potezah. Mnenja smo, da zaslužijo vse teme temeljitega razmotrivanja •n poglobljenja med sokolskim članstvom. Zaradi tega priporočamo, da prosvetni odseki skrbe za to, da se vse teme predelajo temeljiteje v posebnih Predavanjih tudi izven telovadnice, ko bodo šle že enkrat skozi telovadnico.
V	ta namen naj prosvetni odseki prirejajo vsakih štirinajst dni debatne večere. Prosvetni odsek naj določi temo in predavatelja ter naj oboje objavi teden dni pred debatnim večerom, da ima članstvo čas pripraviti se na razgovor. S tem bodo vzbudili zanimanje za stvar, z debatami pa se bodo bistrili pojmi m širilo se bo duševno obzorje članstva. To je tudi namen in smoter prosvetnih odsekov. Ne podcenjujte pa nobene teme! Izkušnja nas uči, da je mnogo članstva, ki premalo pozna sokolsko idejo, še manj pa našo zgodovino, pa tudi lakih je med njimi, ki niti o naši organizaciji niso poučeni.
Za vsako predavanje — bodisi v telovadnici ali na debatnem večeru — je treba temeljite priprave, ki obstoji v vestnem čitanju sokolske idejne literature. Pri večini predavanj smo že navedli vire, iz katerih bo predavatelj črpal snov, *°da za dobro predavanje je treba predelati in prečitafi več virov, zato navajamo tu vso sokolsko idejno literaturo, ki jo m o r a imeti obvezno vsako sokolsko društvo v svoji knjižnici, da se je članstvo lahko poslužuje.
SOKOLSKA KNJIŽNICA:
Slovenski Sokol, letnik L—XI. 1904.—1914. Prvih pet letnikov je razprodanih, dobijo se samo posamezne številke, zadnji letnik (1914.) ima samo 6 številk. Bratje knjižničarji, poiščite razprodane letnike pri starejših članih, ki so bili naročniki.
Sokol, letnik I. 1919.
Sokolski Glasnik, letnik L—V. 1919.—1923. Opozarjamo zlasti na razpravo: Sokolska vaspitna metodika od br. M. Ambrožiča, vestnik T. O., letnik l.-V. 1921.-1923.
Sokolič, letnik I,—V. 1919. —1923. Zgodovina telovadbe.
Prvalski Sokol, letnik 1906. in 1908. Ostali letniki so razprodani.
Sokolska prosveta u društvu i narodu. D. M. Bogunovič.
{''geslovenski sokolski koledar, letnik 1,—IV. 1920. —1923.
Miroslav Tyrš. Dr. G. Sajovic.
Sokolska načela.
^okolska vzgoja. Nauk o nagovoru. Vaniček-Murnik. sokolski evangelij. I. in 11. del. Vaniček-Pestotnik.
Ч misli sokolske. Dr. Božo Vinkovič. sokolima o Sokolstvu. Mihajlo Gradojevič. sokolski katekizem. Ciril Hočevar.
okolstvo I. Dr. Ljud. Pivko. Zgodovinski pregled Sokolstva. jčOko voditi in upravljati sokolska društva. Dr. P. Pestotnik. ugner i Tyrš. I. Hanuš.
•Шепа tjelovežbe. TichY-Hanuš.
elesno obrazovanje. Weigner-Hanuš.	I. B.
HlliriliMirTIIIIII llllllllllllllllllllllll
llllllllllllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
NAŠE NALOGE
11111Ш11Ш111111111111111Ш11111111111111!1Ш11111!111Ш111111Ш|Н||!|||||||||||||||||||Ш1||||Ш1П1|
llllllllllllllll lllllllllllllllllllllllllll
111II11111111111П! П11111111111111!1111111
Spomladni čas nas opominja k temu, da prenesemo svojo telovadbo tudi na prosto. Društva, ki nimajo letnih telovadišč, naj mislijo na to, kako bi si jih napravila. Gotovo, da so načrti pri današnjih dragih razmerah skoro brezupni, vendar moramo misliti vedno na bodočnost. Tudi če mi nečesa ne bomo mogli popolnoma doseči, je naša dolžnost, da ustvarimo podlago, da započnemo to, kar naj naši nasledniki izvršijo. Saj ne živimo samo zase in samo za današnjo dobo, naše delo mora biti posvečeno tudi poznejšim rodovom. S tega stališča moramo izhajati in storiti vse mogoče.
Naš ideal je, da bi imelo vsako Vtruštvo svojo telovadnico in svoje letno telovadišče. Iščimo torej primeren prostor ter nabirajmo sredstva. V ta namen naj se ustanovi v vsakem društvu poseben odsek, ki mu bo poverjena ta naloga. Dela pa naj se loti z vnemo, z dobro vero in požrtvovalnostjo. Kjer že naprej obupuješ in nimaš vere v uspeh, tam ne boš dosegel ničesar. Za take namene torej ne izbirajte ljudi, ki imajo tisoč pomislekov pa nobenega poguma.
Kjer pa je mogoče, najemite primeren prostor, opremite ga in uporabljajte ga. Posebno naraščaj in deca naj telovadita kolikor mogoče mnogo na prostem.
Pešizleti. Nastopil je čas pešizletov. Ne zamudite nobene prilike, da poletite v naravo. Gojite skupnost. Brigajte se za svoje članstvo tudi ob nedeljah, ko imate v ta namen najlepšo priliko v pešizletih. Članstvo naj ne poseda v gostilnah in kavarnah — pojdite v naravo, ki je že sama na sebi najboljša učiteljica, pešizleti pa vam dajo priliko za skupno vadbo prostih vaj, za igre, deloma vadbo, lahke atletike, za debatne pogovore, predavanja itd.
Ne pozabite na svoj naraščaj. Vodnik naraščaja naj se peča s svojimi gojenci tudi izven telovadnih ur. Preprečujte vsako pohajkovanje naše mladine. Ob nedeljah in v prostem času, ko mladina dobi priliko za brezdelno pohajkovanje, posebno, kjer je mladina še brez pravega nadzorstva, peljite naraščaj in deco na kratke izlete — toda brez gostilen. Tudi pri teh izletih imate priliko za vzgojo. Hoja, tek, igre, skok, proste vaje vadite, razgovarjajte se z naraščajem, vnemajte ga za delo, gojite v njem vse dobre in sokolske lastnosti.
Ponekod se že prične kopalna doba. Tudi v tem pogledu naj društva storijo svojo dolžnost. Uredi naj se skupno kopanje posameznih oddelkov pod nadzorstvom prednjakov, oziroma prednjačic. Plavanje je izdatna in za vsakega primerna vaja. Prednjaki pa so odgovorni, da se pri kopanju ne zgodi kaka nesreča.
Važno pravilo za vsakega načelnika in prednjaka: Izrabi za vzgojo vsak čas in vsako priliko!
IlllllllllltlllUlllllllllllllllllll
1111111111111111111111111111111111111111II111111111111111IIIIIIIIIII111111111111111111111 Ul 111111111111111111111111111111111| 11| 11111111| 11| J11111111111111111111IIK
IZ ŽUP IM DRUŠTEV
111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111M1111111111111 n 11111111111111111111111111111111111111111111111 ll 111111111111111111111111111111111111
Letošnji župni zleti. Banjaluka v juniju v Prijedoru. — Bjelovar 3. ali lu. junija v Virovitici. — Celje 12. avgusta v Trbovljah. — Kragujevac 2/. in 28. maja v Kragujevcu. — Kranj 1. julija v Radovljici. — Ljubljana
12.	avgusta na Vrhniki. — Ljubljana I 28. in 29. junija v Kamniku. — Maribor
20. in 29. junija v Varaždinu. — Mostar 28. junija.v Dubrovniku. — Novo ni e s t o 29. junija v Karlovcu. — R i j e k a 12. avgusta v Gospiču. — Split
21. in 22. julija v Splitu. - Sabac 27. majnika v Šabcu. - T u z 1 a 24. junija v Bos. Samcu. — Veliki Bečkerek 28. majnika v Beloj Crkvi. — Zagreb
28.	junija v Zagrebu.
Sokolska župa Beograd.
Предњачки течај Сонолске жупе Београд. Држећн се ретења савезпе скуп-штнне у Загребу 1922. г., да ее ова годтгаа поевети унутрашњем раду 51 органиаацпји, еоколока жупа Београд приредила ,је од 1. —14. марта ове године свој ДЈуги т е ч & j з а образовање предвака и лредњачиц а. Течај је држин у пежбаоници гоколског друштва у Београду, које је жупи етавнло на раслоложење све што је за предаваља на течају било потребно, а поврх тога u ирсм-торије за за.једничко стаиовање. — Учесника је било свега 43 н то 30
преднлка n 13 предњачица. Из соколоке жупе Београд била су заступљена ова Друштва: Биоград (3 мушких, 6 женских), Београд I (7 м., 3 ж.), Стара Пазова (2 м.), Панчево (3 м., 1 ж.), Ковин (2 м., 2 ж.), Рума (l м., l ж.) и Лазаревац (l м.). Из соколске жупе Шабац ова друштва: Шабац (2 н.), Зворник (l м.), Буђановци (2 м.); из соколске жупе Ниш: друштво Лесковац (2 м.): из соколске жупе Битољ: друштво Кичево (4 м.). — У одсуству старешике жупе бр. Ђуре Паунковића, течај је отворио његов заменик бр. др. Војислав Кујунђић, који је срдачно поздравно учеснике течаја. иетако ИМ важност лосла, ради кога су дошли, и иожелео им истрајности у њему. У име присутних наставника изнео је диљ л распоред рада на течају бр. Миро-слав Војнновнћ, начелник жупе. — Према утврђеном распореду, предавања су одмах отиочела и била су чнсто теоријска и теоријско-практична. Предмети и њихова иодела на наставнике били су овакви:
I. Теоријска предавања.
_А н а т о м и j а и Физиологија ч о в с ч и j е г т е л а (4 часа); X и г и j е н а (2 часа); Прва помоћ (2 часа) — брат др. Боривоје Градојевпћ, лекар, прочелник Здравственог одсека соколског друштва Београд.
Историјски n p е г л е д гимнастике; Сокслс к а м и c a o; O р г а-низација Ооколства; Просветни рад у Соколству; П p е д њ а к као васпитач; 5 предавања по 1 сат — брат Михаило Градојевић, председник Просветног одељења жупе.
Соколски слстем и н> e г о в о д н o c n p е м а д р у г и м гимн. смсте-мnuа (2 часаЗ; Mетодика соколскоr вежбања (3 часа); Встетпка (l ч.); Сврха часа у соколани, академије, јавна вежоаша, слетови (l ч.); Вођен>е статистике и годишњи извештаји начелнпка (1 ч.) — бр. Мирослав Војиновић, начелник жупе.
II. Теоријско-ирактична предаваља.
1. II p o о т е в е ж б е (8 ч.); II е т о м и н у т о в к е (l ч.); бр. М. В o ј и н о в и h;
2. Стројеве вс-жбе (5 ч.> — бр. Жинојин Николић, зам.начелннка сокол. дЈ)уштва Београд;
3. Пал н це (4 ч.); Лествице (2 ч.); Окакање (2 ч.); Пузање (l ч.); 1 2 в p с т ii вежбања н a c н p a в а м а (12 ч.) — бр. 'Б o р ђ е И л и h, начелник соколекога друштва Београд 1:
4. В е ж б а буздовани м а (4 ч.) — сестра М и л а Јоваповићев а. на-челница жупе;
5. В е ж б а н a г p е д и (з ч.) — сестра Д а н и ц а П е ш и h е в а, начелница соколскога друлпва Београд I:
6. Различности (2 ч.); Скупине (2 ч.); Отпори (l ч.); H а д в л а-ч е њ a (1 ч.) — бр. В е л и м и р П o п о в и h, ггредњак соколског друштва Београд;
7. Ритмика (4 ч.) — сестра Мања Војиновићка — предњакиња со-колског друштва Београд;
8. П e с н ii ч а њ е (бокс) (4 ч.) — бр. М и х а и л о Градојеви h, члан тех-инчког одбора жупе:
9. Лака атлетика (2 ч.); Игре (з ч.) — бр. Антон Браздил. пред-н>ак соколског друштва Београд.
Предаваља су држана сваки дан од 8. до 12. сата пре и од 2. до 5. сата по чодне и cEera их је било 84. Поред овога курзисти су присуствовали н свима Редовним вежбањима деце, нараштаја и чланства у обема београдскнм со-коланама. Пошто јс течај био истовремено и за предњаке и за предњачице io СУ У извесшш часовима радиле обе групе оделито свака своје специјалне вежбе. Алц у неколико махова овакав се распоред показао незгодан и желети је, да ее У пудуће ово избегне, како једна група због оскудице у простору не би другој ‘■метала. За с-ве време дисциплина је била одлична и цео течај је имао карактер °збиљности, интересовања ii воље како код слушалаца тако и код наставника, Те се смело може рећи да је течај потпуно успео. — На завршетку приредио је 1,!има учесницима богату закуску бр. Ђура Паунковић, старешина жупе. и у Гов°РУ, који је том приликом одржао захвалио је на труду свима наставницима, ® -Чладим предњачким кандидатима изложио је шта све жупа и Соколство очв->т од њих. «Нека нико од вас не мисли», рекао је брат старешина «да Je ca течајем његов рад завршен, него напротив, течај је са-
мо почетак ваш eг озб и љн и j eг pа д а у Cоко л ству. 3атo pа д ите д а љ о, учвротите и разгранајте о н о, ш т o с т е у т е ч a ј у н а у ч и л и, к а к о Оисте o п p а в д а л и н а д е в а ш и х д р у ш т а в а, к o j a с у в a с
о	в а м o n o с л а л а». У име учесника течаја захвалио је брату старешшш и на-етавшшима бр. М. Јовановић, иредњак соколског друштва Шабац. После овога бр. Војиновић је раздао свима учесницима уверење, да су били на течају, па су се свн присутни сликали. — Растанак је био дирљив, јер се многој браћн није ишло из соколане, где су проживели у току од ДЕе недеље много леиих и при-јатних часова. — Испити за ове као и за прошлогодишње предњачке кандидате бдржаће се на јесеи ове године пред нарочитом испитном комисијом.
М. Г p а д o j е в и h.
Sokolska župa Celje.
Sokolsko društvo v Celju je 2. marca 1.1. izročilo svojemu večletnemu načelniku in starosti, bratu Jožetu Smertniku, diplomo k izvolitvi dobrotvornim (ustanovnim) članom. V okusno ozaljšani pisarni brata Smertnika v Laškem je izročitvi razen deputacije celjskega Sokola prisostvovalo tudi Sokolstvo iz Laškega. Brat Smertnik si je stekel za razvoj Sokola v Celju in okolici zasluge, ki ostanejo ovekovečene. Zlasti med Sokolstvom slovenskega dela našega naroda je njegovo ime dobro poznano, pozna ga dobro tudi ostalo jugoslovensko Sokolstvo. Da ima Sokol v Celju svoj dom, je v prvi vrsti njegova zasluga. O priliki izročitve se je vrstilo več nagovorov. Zanimivo je bilo poslušati brata Smertnika, ko je v svojem govoru opisal začetek svojega delovanja v Sokolu. Mnogim so se predstavili dogodki izza prejšnjih časov, ko je moralo Sokolstvo voditi ljut boj za širjenje svoje vzvišene ideje. Marsikaj iz njegovega pripovedovanja nam ostane v trajnem spominu. Brat Smertnik se je radi zaposlenosti izven Celja starostovanju žal odpovedal, živimo pa v trdni veri, da nam bo vselej radevolje priskočil na pomoč, kadar bomo potrebovali nasvete naših izkušenih sokolskih delavcev.
Sokolska župa Kranj.
IX. redni občni zbor Sokolske župe v Kranju dne 1. februarja 1923. Zastopano je vseh 14 v župi Kranj včlanjenih društev. Župni starosta, br. dr. Fran Šemrov, pozdravi v svojem nagovoru zastopnika JSS., br. Bajželja, in poda kratek pre-gled dosedanjega delovanja GS2. Za uspehe GS2. gre v prvi vrsti zahvala župnemu načelniku br. Franu Ažmanu. Dolgoletno delo našega načelnika na sokolskem polju je bilo priznano tudi od Najvišjega mesta s tem, da mu je bil podeljen red sv. Save. Misli, da mu bo dosti priznanja tudi od naše strani, da mu k temu odlikovanju danes najiskreneje častitamo. — Po nagovoru žup-nega staroste poda župni načelnik, br. Fran Ažman, obširno poročilo, iz katerega posnemamo, da je imel prednjački zbor 7 sej. Župna tekma se je vršila na predvečer župnega zleta dne 29. junija 1922. v Tržiču. Te se je udeležilo 2 vrsti v srednjem in 5 vrst ter 19 posameznikov v nižjem oddelku. Izprevoda na župnem zletu v Tržiču se je udeležilo v kroju 168 članov, 96 članic, 96 moškega naraščaja, 75 ženskega naraščaja, 128 moške dece, 118 ženske dece s 7 prapori in naraščajskim praporom radovljiškega Sokola. Pri javnem nastopu v Tržiču je nastopilo 90 članov s prostimi vajami, 6 vrst na orodju, 70 članic, 17 članic z vajami z obroči, 6 članic z vajami s kiji, 75 moškega naraščaja s prostimi vajami, 16 moškega naraščaja Sokola Jesenice z «Mladimi vojaki», 64 ženskega naraščaja s prostimi vajami, 36 ženskega naraščaja z rajalnimi vajami, 123 moške dece z vajami s palicami, 113 ženske dece z vajami z obroči. Župna tekma se je nadaljevala 9. julija v Škofji Loki. Tekme se je udeležila 1 vrsta članic in 2 posameznici. Tekme moškega naraščaja sta se udeležili v višjem oddelku 2 vrsti, v nižjem oddelku 6 vrst in 6 posameznikov. Zenski naraščaj se je udeležil tekme s 3 vrstami in 4 posameznicami. Naraščajevega dne 23. julija se je udeležilo v Ljubljani 112 moškega naraščaja, 107 ženskega naraščaja, 189 moške dece, 163 ženske dece. Na vsesokolskem zletu v Ljubljani je nastopilo 153 članov, 132 članic. Glavnega izprevoda na vsesokolskem zletu v Ljubljani, dne 15. avgusta
1922.	se je udeležilo v krojih 236 članov in 156 članic. Tekme se je poleg naraščaja udeležilo 6 vrst članov in 6 posameznikov v srednjem in 1 posameznik v višjem oddelku ter 6 vrst članov in 6 posameznikov v nižjem oddelku, članic 1 vrsta in 2 posameznici. Zupa se je na zletu pokazala kot ena najboljših žup Y savezu. Posebna pohvala gre br. Sušniku, ki je z neumorno delavnostjo, dasi
bolan, deloval pri vsem sokolskem delu. Pohvaliti je zlasti moški naraščaj jeseniškega Sokola, ki je na prireditvah minulega leta nastopal z «MIadimi vojaki*. Zupa ima skupno 62 prednjakov in 29 prednjačic. — Župni tehnični nadzornik, far. Sušnik, poda poročilo o obiskovanju posameznih društev pred zletom in graja nepovoljno delo društev Tržič, Železniki in Mojstrana. — Župni tajnik, br. Josip Cvar, je podal tajniško poročilo: Začetkom leta je štela župa 12 društev z 2175 člani. Med letom sta se osnovali društvi v Gorenji vasi in v Stražišču, tako da štejemo koncem leta 14 društev. V svojem poročilu graja društva in omenja, da ako društva župe ne bodo podpirale s tem, da se pozivom točno odzivajo in skrbe tudi za financiranje župe, potem je vsako delovanje župe izključeno. Sokolski tisk je zelo slabo razširjen v župi. Kl]ub temu, da smo Ponovno naročili društvom, da izvolijo izmed odbornikov časnikarja, katerega dolžnost je, razširjati sokolski tisk, je ostal ta poziv brezuspešen. — Da se naše delo čim bolj razvije, potreben je delavni program za tekoče leto, kateri bi bil naslednji: 1.) predvsem temeljita vzgoja prednjašlva; 2.) vzgoja naraščaja s Predavanjem, izleti in da se čim največ naraščaja vzgoji v sokolskem duhu; 3,) prosvetno delo; 4.) sokolski tisk naj se razširja kar najbolj; 5.) nastopi: vsako društvo naj priredi v svojem kraju svoj nastop. — Župni blagajnik, br. Mešek Poroča, da je imela župa v 1. 1922. dohodkov 16.374-46 Din, izdatkov 13.520-35 Din, prebitka 2.854-11 Din. — Župni porez za I. 1923. se določi soglasno na 2 in 4 dinarje za vsakega člana. Tudi izprememba pravil se po poročilu br. tajnika soglasno sprejme. — V predsedstvo se izvolijo: starosta br. dr. Fran Šemrov (Kranj), 1. podstarosta br. Franc Dolenc st. (Škofja Loka), II. podstarosta brat R- Oswald (Jesenice), 111. podstarosta br. Jakob Špicar (Radovljica), načelnik br. Fran Ažman (Kranj), načelnica s. Hani Sajovičeva (Kranj), tajnik br. Josip Cvar (Kranj), blagajnik br. Ivan Mešek (Kranj), zapisnikar br. Josip Češenj (Kranj); namestniki: bratje Janko Sajovic (Kranj), Franc Benedik (Stražišče), Ludovik Podgornik (Kranj). Pregledovalci računov: bratje Janko Ravnik (Jesenice), Franc Dolenc ml. (Škofja Loka), Ivan Mali (Tržič). — Ker se zbor glede volitve predsednika župnega prosvetnega odseka ne more zediniti, se pooblasti delavnega br. dr. Obersnela z Jesenic, da skliče vse društvene prosvetarje, kateri naj si •z svoje srede izvolijo predsednika župnega prosvetnega odseka. — Po pozdravnem nagovoru saveznega delegata, br. Bajželja, kateri pozdravlja župo z željo, da bi vedno tako delovala kot dosedaj, in da bi vestno izvedla program, ki ga je izdal JSS. za to leto, zaključi starosta po vzbudnih besedah zbor.
Sokolska župa Maribor.
Sokolska župa v Mariboru. Glavna skupščina se je vršila dne 4. marca 1923. v mariborskem Narodnem domu ob navzočnosti zastopnikov 28 društev in odsekov. Vse navzoče je z iskrenimi besedami pozdravil starosta, br. dr. Pivko, [er podal kratko poročilo o delovanju župe v preteklem letu. Župni načelnik, brat Kranjc, je v svojem poročilu podal pregled tehničnega dela v župi za Jelo 1922., ki je bilo predvsem namenjeno vsesokolskemu zletu v Ljubljani. Podal je pregledno poročilo župnih uspehov pri tekmah itd. Skrbna pozornost je bila posvečena tudi notranjemu delovanju v vseh v župi včlanjenih društvih. Končno graja imenoma društva, ki še do danes niso vposlala statističnih zapisnikov. Tajnik, brat Kocmut, je poročal o upravnem delovanju v župi. Došlo )e 542 dopisov in odposlalo se je 1205. Blagajnik poroča, da je bilo 476.943-04 Din Prometa; premoženje župe iznaša 19.540-93 Din, razni fondi iznašajo 13.245-57 dinarjev. — Iz poročila predsednika prosvetnega odseka, br. drja. Kovačiča, posnemamo, da se je priredilo nad 50 predavanj, 122 nagovorov. 16 društev ima svojo lastno knjižnico, župa pa si je osnovala svojo prvo potovalno knjižnico, j*1 se nahaja sedaj pri sokolskem društvu v Mežici. V snovanju je druga potovalna knjižnica. Zupa je izdajala svoj župni vestnik v 1000 izvodih ter založila koledarček za naraščaj, «Zbor II.», «Dnevnik mladega človeka«, «MasarYk», “Sokolstvo I.» in «Sokolski katekizem«. Vestno je sestavil svoje poročilo župni nadzornik, brat Schaup, ki je izčrpno navajal vse nedostatke pri posameznih društvih, pohvalno je omenjal vestno delujoča društva. Vsa poročila župnih junkcijonarjev so bila po kratki debati soglasno odobrena. Pri samostojnih Predlogih so bile sprejete z vsemi glasovi proti enemu naslednje resolucije: У zadevi Sokolstva in politike: člani na vodilnih mestih Sokola (saveznega, Z|rpnega in društvenega starešinstva) naj ne nastopajo kot vodilni in aktivni
politiki. Nadalje je bila sprejeta resolucija, katera se odločno izreka proti vsakemu pogajanju s sovražniki našega naroda na škodo jugoslovanskih kulturnih in narodnih naprav. — Po referatu brata Kranjca se soglasno sklene, da je vsako društvo primorano si osnovati sklad za svoj lastni dom; v ta namen sme zbirati prispevke izključno le v svojem lastnem okolišu. Nadalje naj se osnuje pri župi sklad za župni dom, v katerega naj se stekajo dohodki 10 % prispevkov od čistega dobička vseh društvenih prireditev ter 1 Din letnega prispevka za vsakega člana. Nadalje se apelira na društva, da stavijo svoje razpoložljive denarne rezerve na razpolago župi proti primernemu obrestovanju, da bo mogla na ta način priskočili na pomoč onim društvom, ki si stavijo svoj dom. V župno predsedstvo so bili izvoljeni bratje: Dr. Ljudevit Pivko (Maribor) za starosto, julče Novak [Maribor), dr. Stankovič (Varaždin), dr. S e n č a r (Prevalje) za podstaroste, Ljudevit Kranjc (Maribor) za načelnika in sestra Stana Naber-gojeva (Maribor) za načelnico; Drago Kocmut za tajnika, Konrad Vasic za blagajnika, dr. Maks Kovačič za predsednika prosvetnega odseka, Adolf Schaup za nadzornika, Viktor Gruntar za matrikarja in statistikarja, Franjo Mač us za zapisnikarja. Za namestnike so bili izvoljeni bratje; Dr. Boštjančič, Б u r e š in Milost, za pregledovalce računov: brata H a l I er in Hren. Spored letošnjih prireditev: VI. župni zlet v dneh 28. in 29. junija v Varaždinu, spojen s tekmami v lahki atletiki, dne 3. ali 10. junija I. zlet naraščaja v Slovensko Bistrico, istotako spojen s tekmami v lahki atletiki, ter dne 9. decembra proslava župne desetletnice v Mariboru s slavnostno akademijo in tekmami višjega in nižjega oddelka.
Sokolska župa Mostar.
Соколска жупа .у Мостару одржала je дне 18. фебруара 1923. г. своју редовну главну скупштину. Лрије почетка саме скупштине, одржана ,је седница предњач-ког збора жупе, на којој се је расправљало о предлозима од стране предњачког збора жуле за главну годишњу скуиштину. — На скупштини била су засту-пана са својим делегатима друштва: Коњиц, Невееиње, Гацко, Дубровник, Сголаи, Корчула, Потомје, Јаљина, Вела Лука, Котор, Требиње, Ђеновић, Тиват-Ластва, Херцегнови и Мостар. Друштво из Цетиња није могло одпослати свога делегата радн преклпутог саобраћаја. На скунштину нису послали своје делегате друштва: Метковлћ, ЈВубучнш, Рисан, Автовац ii Билећа. — Брат старешина Чедо Мнлпћ отворио је екушнтину, поздравивши бројну присутну браћу, те оцртавши у крупним потезима рад жупе у прошлој години, про чем ,је нарочито нстако, како је наша жупа на I. југословенском слету у Љубљани била бројно засту* пана успркос даљпне пута и тешких саобраћајних прилика, које су поједина друштва имала да свладају. Прије прелаза на дневни ред, упозорује браћу скупштинаре на големи опсег посла, који има ова скунштина да данас обави, •ге iix иозива, да у својим предлозима буду кратки и стварни. — На предлог брата старешине Мплића, закл.учила је скупштина, да се нодели жупски укор свпм оннм друштвима, која нису послала евоје делегате на ову скупштину. — Након тога дата је реч жупским функционарима: тајнику, благајнику, прочел-ннку просветне секције и начелнику, да прочитају своје извештаје о жупеком раду У прошлој години. Из ових нзвештаја ресумирамо, да су сви пали закључцн на главној екуппттини од прошле године као и на одборским седницама у де-лости извртеки. Дле 2. јула 1922. одржан је у Ђеновићу II. окружни елет, на коме су присуствовала сва братека друштва из Боке Котореде, док је пспред сгарешинства жупе присуствовао брат др. Иво Колбе а испред техничког од-бора жупе брат Петар Чолић. Успех овога олета био je v сваком погледу од-личан. Дне 9. јула одржан ,је у Сгоцу III. окружни слет, на коме су суделовала ro-тово сва братска, друштва in округа Моетарског, док је из округа Дубровачког за* ступано било друштво из Требиња и Билећа. Испред старешинства агупе прИ' суствовали су олету браћа др. Ilepo Мандић и др. Паво Цанки, а испред тех-ничког одбора жупс брат Никола Милићевић. Овај је слет успео изнад сваког очекивања, ie се мора иризнати соколском друштву у Стоцу, да је око припрема овога слета уложило много пожртвовног труда и рада. Ha I. југословенгки гве-соколски с-лет ова је жупа отпослала 4(>7 чланова и чланица, те се нрема броју учесника, обзиром на даљину лута може ова жупа сматрати међу првнма, обзиром на бројност чланова, с којима ,је на овом слету настушша. У простим вежбама учествовало је из ове жупе 214 вежбача и 62 вежбачиде. У натецањУ учествовала је жупа при свим тачкама у вишем оделу, па до сваке тачке У
лакој атлетнци. — За народни празннк 1. децембра, који се уједно славп као жупски дан, иградила је ова жупа према зак.вучку нрошле главне скупшхиЧе 5000 i;om. зиачака са ознаком 1. децембра, које су се раопродавале у евнм друштвима ове жупе. — Опћенито је опажепо, да поједина друшхва не улажу потребног мара, да одговарају на дописе стареппшства жупе, те се пре.ма за-кључку скуиштине имају упопорити сва братска друштва, да се строго држе жупс-кпх наређења, u да v будуће ттосвете томе више пажње, тако да ни један допис пе оетане керешен. Без овога не може жутга да доскочи својој дужности, коју јо.ј њезии положај налаже, a с друге страие на томе је кривња, да поједина Друштва нису у сиоје.ч раду ноказала оног успеха, који се је од њих могао с правом очекивати. Оси.ч тога запажено је из извешхаја, да нека друштва не по-лажу много шггороса oi:o ог-ниваља соколског нараштаја и подмлатка, те шпрењу соколске књижницс. Пак ,је у хом правцу етвореи закључак, да у будуће имају Друштва овом гатпву ггоевепгги особиту бригу, јер је то једини услов за Успешнији развптак еоколске мисли. — Према извештају о похађању вежбе Установљује се, да је у години 1921. вежбало укупно 59.510 чланова ca 2.0S3 часа, лонречно на 1 час 472, а 1922. год. укупно 40.999 чланова са 1.600 часоЕа, по-пречно на 1 час 319; чланииа вежбало је у 1921. год. укупно 15.420 са 894 часа, попречно на један час 146; a v 1922. год. укупно 7.544 са 531 час, попречно на 1 час 89; мушког караштаја вежбало је укупно у 1921. год. 20.362 са 732 чава, попречно на један час 187, а у 1922. год. укупно 20.424 са 649 часова, попречно на један час 199: женског нараштаја вежбало ,је укупно у 1921. год. 18.054 са 132 часа, попречно на 1 чаг 187, а у 1922. год. укупно 8207 са 429 часова, rro-пречно на 1 час 95; мушког ттодмлатка у 1921. год. вежбало је укупно 54.051 еа 1621 час, повречно на 1 чао 563, а у 1922. год. укупно 20.811 ra 786 часова, по-пречно ira l час 287; женског подмлатка вежбало ,је укупно у 1921. год. 50.302 са 1659 часова, поиречно на 1 чао 527, а у 1922. год. укупно 12.461 са 596 ча-оова, попречно на 1 чао 147; мушки предњачки збор вежбао је укупно у 1921. г. 1390 чланова са 188 часова, попречно на 1 час 37, а у 1922. год. укупно 5476 чла-нова са 800 часова. иопречно на l час 45; женски иредњачки збор вежбао је у
1921.	год. укупно 240 чланица са 48 часова, попречно на 1 час 5, а у 1922. год.. Укупно 318 1нжбачица са 60 часова, попречно no 1 час 5. — Мушки предњачки збор одржао је у 1921. год. 79 седница а у 1922. год. 88, а женски предњачки збор у 1921. год. 13 а у 1922. год. свега 6. Излета у прошлој години приређено је 82, а. у 1922. свега 11. Академија у прошлој години било је 21, а у 1922. го-Дини 16. Тавних наступа у ирошлој години било је 19, а ове године 16. — Ова лтрана не пружа светлу слику читавог рада у жупи, а го са разлога, јер иоје-Дива друшхва нису послала својих годишњих извештаја, што им се особито замера, јер тпме, што ние.у пружила потребних података, није жупа била у стању да регистрира и надгледа љихов рад, који је у горњем извештају остао незапажен. иа ио томе изгледа, да је наш успех био слабији, него прошле го-Дине. —• Овим поводом улозорена су браћа начелницн, да својим немарним Извешћавањем накосе Соколству велику штету, те се старешинство жупе нада, Да he се opaha пачслници друштава побринути, да исправе ова.ј недостатак. — 'Јбзиром на припреме за овогодишњи жупски слет и велики посао, који нас Чек« око прнрелбс истога, жупа је одржала свој II. предњачкн и администра-тивни тс-чај у Мосчару од 15. јануара до 15. фебруара 1923. год. У овај 'теча.ј се le пријавило' 10 кандидата, од којих је 8 редовно похађало предавања, док < у Двојица пре евршетка иотог изостала. Предавачи у течају била су браћа из со-Волског друштва у Мостару, а лоједине предмехе предавала су ова браћа: ДР- llepo Мандкћ: Соколска миоао и организација Соколсхва; др. Златко Нар-Делли: Анахомија, физиологија, хигијена и прва помоћ; Миливој Јелачић: Ад--"Иииотраиија -.околска; Петар Чолић: Тиршов сусхав у теорији и пракси, метода “ежбања п човегт гимнастике; Никола Милићевић: Уређа.ј справа и вежбаонице « хеорија нростих вежба. — Испити су се одрдсали на 17. фебруара о. г. те ,је вспитној комисији лредседао издсланик братског савеза, др. Богдан Видовић. — федњачки нсдит положила су са одличним успехом ова браћа: Владимир ^трижевсЕи, Љубохшр Којо, оба из Мосхара, Ивнца Падовап из Веле Луке, и х1 ^аки^ Нрвосиил; а са повољним успехом браћа Салко Хаџиомеровић з Мостара, Макго Вук из Пт.уја, Алојз Хафнер из Шкофје Локе и Мнрослав 1илосављевић из Чуприје. Сва браћа су именовапа за лсупске предњаке. — У РХУ успешнијвг ji шхо итгтензивнијег соколског рада усвојено је на главној.
скулштпнп, да г.а време жупских слетова нмаду сви друштвенн начелници из-радмтн разне теке сокодског садрн?аја, које he им жупа доделитп, те о којнма he се у погс-бним часовнма водити међу н>има пзмена лшелл и крлтична диску-сија. — Закључено је, да се овс* године има одржати III. жупски предњачки течај и неколико путујућлх предњачких теча-јева. — Надаље је закључено, да се пред жупскв слет у Дубровнику имаду одржати три окружна слета и то за окружје Мостарско у Метковићу. за окружје Боко которско у Котору п за окружје Дубровачко у Корчулн. — У ново старешинсгво жуне изабрана су сле-дећ:1 upaha: Старешина Чедо Милић из Мостара, I. замсник старешине Јово Се-куловић «3 Хердегповог, 11. замешш (.тарешине др. Цвјетан Спужевнћ из Мо-стара, тајиш; Светозар Вуковлћ из Мостара, благајник Hireo Мадираца из Мо-стара, зависилкар Јозо Виндшнуоер пз Мостара, начелшгк Никола Мллићевнћ из Мостара, 1. замепик начелник Пвал Ковач из Ђеловића. II. заменик начелннк Петар Чоллћ из Мостара, прочолппк прог.ветне секцпје др. Златко Нарделлн пз Мостара, одборлиттл: др. Перо Мандлћ пз Моотара, Мпливој Јелачнћ пз Мостара, Марко Крезић из Мостара, Никола Милетић лз Мостара, др. Иво Колбе пз Modam.	Петар	Чолпћ.
Соколско друшгво у Ерцегновоме. f Брат Јово Чаушић. На 12. априла
1923.	год., у сЕојо.ј 'ieu 22. годпни, преминуо је у Ерцегновоме, његовом родно.м мјесту, напг одллчил брат Сокб Јово Чаушић, кројач. Покојни брат Јово, соколо-вао је од љегова дјетињства, прије рата у српском Соколу а по ослобођењу и уједиљењу Ерцегловско Соколско Друштво убрајало га је међу своје највријед-нлје члаиове. Тешка непз.Ђечива болест воћ ra je поодавно мучила али, ол јој се опнрао до крајних граница људске снаге те је све до пред саму смрт соколану похађао. Спровод покојников увеличало је корпоратнвпо цијело наше друштво са соколском музиком, са подмладком. нарашгајем, мушким и женским, те многобројшш грађанством. Нокојников лпјес носили су Соколи и шпалир су правилп шест униформисаних Соколова са великим вошганлцама л шест Соко-лица са лалмовим гранама. Мирне душе можемо казати, да Ерцеглови није давло влдло оваповог спровода. У лме друштва лзрекао му .је дирљиво над-гробло слово брат Сплро Букоровнћ поздрављајући га са пошљедњим соколским: здразо! — Лака ти земља брате Јово и трајаи спомеп међу браћом Соколовима, којп су те толпко волили п који еу са твојом прераном смрћу много изгубплп.
Sokolska župa Rijeka.
Sokolska župa Rijeka održala je dana 18. februara o. g. u bakru svoju redovnu godišnju skupštinu, na kojoj su bila zastupana sva društva župe. Skupštinu je otvorio neumorni radnik na našem polju, brat starješina župe dr. Mijo Kosič. U lijepom govoru, punom žara i sokolske iskrenosti, iznosi markantnije momente sokolskog rada u prošloj godini, kao i što bi trebalo poduzeti u ovoj godini, da se poveča rad župe. — Nadalje naglašava o velebnom I. jugoslovenskom sokolskom sletu, gdje je naša župa burno pozdravljena, a IV.pešadijski puk Stevana Nemanje, ko ji je uvježban po našem župskom načelniku bratu borasu, svojim odličnim nastupom polučio nagradu Irancuske republike. Spominje nadalje poslanicu Njegovog Veličanstva Sokolstvu, te odlikovanje neumornog župskog načelnika br. borasa i njegovog zamjenika br. Jazbeca. Ujedno se sječa bratskog sokolskog saveza, te predlaže, da mu se sa glavne skupštine pošalje brzojavni pozdrav, što se s oduševljenjem prima. — Tajnik župe brat Pero Petelka izvje-štava opširno o prošlogodišnjem radu župe u adminisirativnom pogledu, a za njime je podnio izvještaj brat načelnik boras u tehničkom pogledu, te konačno brat blagajnik o finaneijalnom stanju. Svi su se izveštaji primili odobravanjern na znanje. — Prije nego se je prešlo na biranje novog starješinstva, brat starješinn podsječa sa obzirom što je Sušak bio pod okupacijom, da je nakon našeg ujedinjenja prve godine župa iinala svoje sjelo u Kraljeviči, a ostale tri godine u Crikvenici. Pošto se evakuacija Sušaka približava, te po pravilima mora da sjelo bude na Sušaku, to je skupština prihvatila predlog, da se sjelo prenese na Sušak. — Na osnovu toga tehnički je odbor predložio novo starješinstvo, koje je bilo jednoglasno primljeno, i to kako slijedi: Starješina brat Ivan Polič iz Sušaka; I. podstarješina br. dr. Otmar brovet iz Krka; II. podstarješina br. JosiP Majnarič iz Ogulina; tajnik br. Egidio Pelzer iz Sušaka; blagajnik br. Milan bačič iz Sušaka; načelnik br. Marijan boras iz Sušaka; zamjenik načelnika br. Janko Jazbec iz bakra; matičar br. bogdan Polič iz Sušaka; za novinstvo
Zupe br. Josip Baselli iz Sušaka; pročelnik prosvjetnog odbora br. Hermenegild Juričić; revizori br. Vranič i Kiselič. — Nakon toga prešlo se je na riješenje raznih unutarnjih pitanja župe. Medju ostalima zaključilo se je na predlog lehničkog odbora, da se ovogodišnji župski slet održi dne 12. augusta u Gospiču.
— Izveštaj brata Prelovca kao delegata župe na saveznoj sjednici održanoj u lanuaru u Ljubljani, primilo se je zadovoljstvom na znanje. — Konačno br. Hodko Predlaže, da se dosadašnjem starješinstvu iskaže priznanje za svoj uzorni rad, sto se je jednoglasno primilo. — Nakon što je dnevni red bio iscrpljen, pozdravlja ponovno brat starješina toplom riječju izaslanike društava, koji nijesu žalili truda •z daleka doči, samo da izvrše svoje sokolske dužnosti. Potiče na sokolski rad, Pozivlje novo starješinstvo, da pojedinac izvrši sve ono, što od njega Sokolstvo traži i što mu naredjuje. Skupština je zatim zaključena, ostavivši u svima pri-sutnim ugodnu uspomenu bratskog sastanka, gde su se misli poredale te se je više obrazloženja culo, koja vode samo do sve to višeg procvata Sokolstva i njegove velike ideje.	b.
Oslobodjenje Sušaka i Sokoli. Sokolsko društvo na Sušaku doživjelo je na
3.	marta 1923. slavlje, koje če imati najvažnije mjeslo i njegovim analima. Četiri-Sodišnja mračna lica toga su se dana uzveselila, s čela im je otpao tmurni nabor, a oči su imale bistar otvoreni pogled. Več u jutro rano usprkos nepo-voljnog vremena opazio se je neki osobiti život na ulici, a kad se je pokazao Sokol, da stupa za glasbom na doček bratskim drugovima vojnicima, narod 9a je burno pozdravljao i vrvio za njim na okupacionu granicu, gdje se je bilo nakupilo mnoštvo naroda iz čitave okolice, predvodjen Sokolima i ostalim nacionalnim društvima, kao i predstavnicima vlasti. — Tu su se poredali Sokoli iz Sušaka - Rijeke, Bakra, Crikvenice, Kraljeviče, Černik - Čavle, Drage, Kastva 1 Krasice. Čim se je pomolila vojska na čelu s brigadirom pukovnikom g. Jovanom Rekaličem i komandantom IV. pešadijskog puka Stevana Nemanje, pukovnikom K- Kovačevičem, nastalo je urnebesno klicanje kralju, vojsci i državi. — Kada le vojska stupila na granicu, označenu krasnim slavolukom, bio je njezin komandant ponudjen po starom našem običaju sa hljebom i soli, a zatim su se redali oduševljeni pozdravi, govori i zahvalnice. Zatim je vojska — u povorci, kojom je upravljao župski načelnik br. Boras — predvodjena na čelu Sokolima, stupala uz pratnju više glasba od Raskrižja preko Trsata na Boulevard do Regentova trga, gdje je ponovno bila govorom pozdravljena, te prosljedila u Povorci u sami grad preko Jelačičevoga trga na Trumbičev trg, gdje joj je Sokol napravio mimohod. Divna je i ganutljiva bila to slika. Na svim uglovima podignuti slavoluci, sve kuče i ulice obavile se brezbrojnim jugoslavenskim zastavama 1 zelenilom. Narod navrvio po ulicama dajuči izraza svojem oduševijenju ne-Prekidnim klicanjem kralju, vojsci i Jugoslaviji, te sa prozora posipajučim cviječem.
— Nakon svršene povorke Sokol Sušak-Rijeka predveo je ostalu braču Sokole u sokolanu, gdje ih je brat starješina dr. Bačič toplim riječima pozdravio, pred-°civši im ovaj veliki dan, kada su brača okolišnih društava Sokola došli po prvi Put svojoj s 1 o b o d n o j brači na Sušak. Prepručio im je što tjesnije sveže i piednički rad za napredak Sokolstva. Isto tako je pozdravio prisutnog brata kapetana Luju Lovriča, koji je lijepim riječima odzdravio. Brat Jazbec iz Bakra zahvalio se je u ime svih izvanjskih društava bratu starješini na dočeku i Pozdravu. — Na večer su Sokoli priredili na čelu s vojničkom glazbom bakljadu Preko grada, kojoj su se povorci pridružila i druga nacionalna društva te 9radjanstvo. Pa ni tu nije bilo konca oduševljenom klicanju. — Drugog dana na večer sokolsko društvo Sušak-Rijeka priredilo je veliku akademiju u počast 'oisci. — Na početku je brat starješina dr. Bačič pozdravio vojsku, taknuvši se ? ‘deji Sokolstva te o zbliženju Sokola i vojske, i o značenju našeg oslo-V°djenja. — Akademija je bila tako posječena gradjanstvom i vojskom, da eovjek nije mogao zapravo nači udobnog mjesta. Ali tok same akademije Prisilio je prisutne, da potpuno zaborave na sve neugodnosti, koje se pružaju
ovako prenatrpanoj sokolskoj dvorani, u koju je navrelo sve članstvo i aradjani svih slojeva, medju kojima su se isticale naše lijepe narodne nošnje. — V\asPored akademije je bio od početka pa do kraja potpuno «sokolski». Član-: У? i sestre, muški i ženski naraštaj kao i djeca vežbali su tačno, sigurno v.njepo. Prelaz od oštrih kretnja vežbača k nježnim kretnjama olmenog plesa ijln,!a je devetka, ritmička slika, što su je veoma precizno i skladno izvele vfeike maturantice. Neobično lijep utisak učinile su na sve gledaoce prekrasne |f-Zbe ukrašenim obručima, što ih je izveo ženski naraštaj. Najzadnja tačka
Ziva slika» bila je ona, koja je okrunila čitavu akademiju. 2iva je slika pri-kazivala duh slobode, gdje kida okove i raskinuo ih je, ali još ne sve... — Nakon izvršenog programa poveo je narodno kolo brigadir pukovnik g. Rekalič, a zaiim se razvila ugodna domača zabava do kasno u noči. I za vrijeme same zabave, uz sve io šio je vladalo bezbrojno oduševljenje, glavni je razgovor u grupama i kod pojedinaca bio o značaju «2ive slike». Pa nije bilo srca, koje nije lužilo za onom bračom, čiji okovi još nijesu pokinuii, nego je tu braču osudila evropska diplomacija da na sramotu civilizacije XX. vijeka i još dalje moraju čamili pod tudjim brutalnim ropstvom. — Utjeha je svakome samo ledna, kada vidi ovako živu omladinu i svijesne narodne ljude, kako prionu uz rad Sokola, koji če biti u prvom redu pozvan da pruži i ostaloj brači onu slobodu, koju su oni doživjeli i da priprav na taj let poletne mlade Sokoliče.	b.
Sokolska župa Splii.
Glavna godišnja skupština sokolske župe u Splitu održana je 25. februara u prostonjama splitskog sokolskog društva. Bili su prisulni delegati 17 društava od 25 udruženih u župi. — Skupštinu je otvorio starješma br. dr. Lavš pozdravnim govorom, našto je tajnik br. Krešimir Lovrič, izvjestio o stanju i djelovanju župe u minuloj godini. Brat načelnik Jure Vrcan prikazao je tehnički rad, a blagajnik, brat vet. P. Pavičič, promet i stanje župske blagajne. Iz izveštaja razabrati je, da je organizatorni rad župe bio velik i uspješan, da je okružni slet u Splitu u julu bio velikim brojem učesnika, disciplinom i izvežbanošču natjecatelja i vjež-bača, učeščem gradjanstva i materialnom dobiti nada sve uspješan i da je župa brojno učeslvo.vala svesokolskom slelu u Ljubljani na natecanjima, u povorci i u vježbama na sletištu. Broj društava, kojih je bilo u prošloj godini 27, pao je na 25, pošto je odbor župe brisao iz župske veze društvo Livno radi nedjelat-nosti, te pošto su se društva Jesenice i Dugirat fuzioiiirala. Dva društva kao^ da su zaspala, jer nisu u čitavoj godini pokazala nikakovu djelatnost: to su društva Jelša i Selca, oba na otocima. Nekoji stariji članovi lih društava obečali su, da če poraditi na obnovu društva i izjavili, da se nadaju uspjehu, jer se prilike, kojc su dovele do zastoja pomalo popravljaju. Skupština je ovo primila na znanje s tim, da če počekati još neko vrijeme, pak vidi li, da prilike ne idu na bolje, brisali če oba društva iz župske veze. — Kao radosna pojava upisuje se osnutak mladog društva u Igranama, koje več na početku svoga života pokazuje zamjernu djelatnost, pak otvorenje krasne sokolane u Kninu i na Klisu. — Veči dio društava i ako ne sva priredila su javnu vježbu, bili su priredjem brojni izleti spojeni sa vježbama, kod kojih je osobitu ulogu igrao splitski Sokol, kao matica župskih društava. Od uspjelijih izleia i javnih vježba spominju se vježba splitskih Sokolova i Sokolica u Kninu prilikom svečanog otvorenja sokolane, izleti splitskog Sokola i sokolskih društava iz okolice u Solin, Kaštel Sučurac, Klis i Trogir, pri kojima su priredjene vježbe, na kojima su uzela učešča sva društva okolice Splita.
— Jača društva kao šlo su Split, Imotski i Sinj, priredila su uz obligatnu godišnju javnu vježbu i po nekoliko gimnastičkih i prosvjetnih akademija.
— Brojno stanje članstva u župi udruženih društava pokazuje, koliko se to može iz još nepotpune stalistike razabrati, članova i članica 3700, muškog pod' mlatka 278, ženskog podmlatka 248, muške djece 709, ženske djece 500.^ Porast u broju članstva pokazuju društva Knin i Split, a nazadak Nerežišče, Milna i Vis, dakle društva na otocima, što se ima pripisati žeslokoj socijalnoj borbi, koja se tamo provodi izmedju težaka i posjednika zemlje, a koja evo nije poštedila ni naša sokolska društva. Starješinstvo župe moralo je višeput posredovati, da ove borbe ne bi ugrozile sam opstanak društava, pak možemo sa pouzdanjem reči, da su razmirice za "uvijek uklonjene iz društava i da članstvo, koje je ostalo vijemo principima sokolskim, radi ozbiljno na njivi sokolskoj i čuva društvo, da u nj ne padne sjeme nesloge 1 razdora. — Blagajničko stanje je povoljno, što pokazuje pretičak Din 12.500'^ u samoj jednoj godini rada. — Izvještaj starješinstva primljen je sa zadovoljstvom na znanje, pak je udijeljen apsolutorij. — SkupSlina prihvača predlog starješinstva, da se u znaku proslave 30godišnjice osnutka matice župskih društava, splitskog Sokola, održi u Splitu župski slet 21. i 22. jula i odobrava sve izvršene predradnje koli administrativne toli tehničke. — Da se obezbijedi materijalna strana slet oporezuju se društva sa iznosom, da bi na svakoga člana otpalo po Djn 5--~-
Prepušteno je društvima, da sama prema svojim prilikama, riješe, hoče li i na Koji način ovu sumu pobirati od članova ili če ju isplahti iz društvene blagajne. Uspije li slet sa materijalne strane, društvima če se nadoknadih položena suma Hi u formi potpore financijalno slabijima ili uzdržanjem kojega člana iz dotičnih društava na tečaju za prednjake, koji če se održati odmah iza sleta, a koji če trajati mjesec ili dva mjeseca dana. — Pošto je odredjen doprinos župi za Sod. 1923., koji ostaje isti kao i lani, prelazi se na biranje članova starješinstva, Pak je jednoglasno izabrana ova predložena lista: starješina br. Vjek. Lavš; 1- zamjenik br. dr. Mirko Buić; II. zamjenik br. dr. Mirko Grgič; načelnik br. Jure Vrcan; tajnik br. Krešimir Lovrič-Zapparin; pomočnici tajnika br. dr. Sergij Macchieo i br. Antun Tommaseo; matičar i statističar br. Donelli; blagajnik br. vet. Petar Pavičič; pomočnik br. Simun Goldoni; pročelnik prosvjetnog odjelenja br. dr. Silvije Bulat; odbornici brača: Marin Šegvič, Marjn Jozevič, Marko Mikačič, ing. Danilo Žagar, ing. Vorih Matkovič, Ivan Bego, dr. Frane Zavoreo, Frano Zic; zamjenici brača: Filip Ivaniševič (Krilo), dr. Mate Petrašič (Solin), Ante Grgič (Solin), dr. Petar Tripalo (Sinji; revizori br. Petar Koščina (Trogir) i br. Dubravčič (Nerežišče); delegati za glavnu skupštinu Jugoslovenskog sokolskog saveza brača: dr. Vjek. Lavš (Split), dr. M. Buič (Split), jure Vrcan (Split), A. Tommaseo (Split), dr. P. Tripalo (Sinj), dr. J. Mikuličič (Omiš), dr. Radovinovič (Imotski) i J. Zanki (Makarska). — Kod eventualija usvojen je Predlog, da se svim društvima u župi upravi bratska poruka, da se članstvo pri-bkom izborne borbe ne ogriješi o svoje sokolske principe i ne dozvoli, da se poli-tičke razmirice uvuku u naša društva, niti da političke suprotnosti izmedju članova Poprime karakter ličnih borba i obračunavanja. — Usvojeni su bili i drugi neki rnanji predloži društava. — Starješina zaključujuči skupštinu zahvaljuje se na Povjerenju, koje mu je bilo iskazano, i preporuča svima, da se živo prihvate Posla, hoče li da slet u Splitu pokaže one koristi po našu stvar, koju mi so Pravom očekujemo. Ovo če nam uspjeti velikim i napornim radom, materijalmm žrtvama i potporom naše javnosti, na koju on živo apeluje.
Sokolska župa u Splitu. Zupski odbor u svojoj sjednici od 11. februara o. g. brisao je iz župske veze sokolsko društvo u Livnu radi posvemašnje nedjelalnosti. ~ Odobrenjem župskog odbora fuzionirala su se društva Jesenice i Dugirat u ledno društvo, koje če se odsele nazivati «Sokolsko društvo Jesenice-Dugirat*. Uzrok ovome je u premaloj udaljenosti i jednoga i drugoga društva (dva kilo-Piptra), radi malog broja članstva i drugim tehničkim razlozima.
30godišnjica osnutka sokolskog društva u Splitu. Dana 26. januara o ve godine puvršila se trideseta godina, da je u Splitu osnovano sokolsko društvo. — Bilo k' to deset godina poslije pada talijanske opčine u ruke narodne večine. Tudjinski (uh bio je još jak u Splitu i teška je bila borba sa zavedenim masama našega ■stoga naroda. Sokolstvo je imalo da održi ovu borbu za nacijonalm preporod našega grada, a sa njime i za nacijonalno osviještenje naše Dalmacije. Čitav !'ud našega društva bio je u znaku te borbe; buditi ljubav za narodnost i slobodu, lačati mišice za obranu vlasiitog života, koji je nesvijesni težak splitski ugrožavao JJa svakom koraku, širiti prosvietu medju neuki narod, to je bila zadača našega Pruštva. Herojska borba urodila je dobrim plodom, tudjinštine je nesialo i Split a*ie sliiedio sudbinu izgubljenog Zadra. — Dana 26. januara 1893. godine pod Predsjedanjem blagopokojnog člana utemeljitelja, dr. Ivana Mangera, održana ,e ustanovna skupština u prostorijama zaslužnog našeg starog narodnog društva ■“Zvonimira*. Bila su prisutna 53 gradjana splitska. Pročitana su bila i odobrena Pravila «Hrvatskog Sokola u Splitu*, koja su bila posudiena od zagrebačkog sokolskog društva, i izabran upravni odbor sa starješinom blagopokojnim Vinkom ''utaliničem, kasnijim načelnikom grada Splita. — Uspomenu na ovaj dan proslavilo je sokolsko društvo u Splitu na svečani način 28. januara. — U jutro u
9.	sati pošli su Sokolovi svih kategorija u povorci gradom do pred gradsku V|iečnicu. Na čelu povorke stupali su prvi osnivači, zaiim predstavnici svih ?Portskih i nacijonalnih udruženja u Splitu, sa delegacijama sokolskih društava J? okolice, starješinstvo društava i župe, fanfara splitskog Sokola i glazba sokola iz K. Sućurca. U gradskoj viječnici bio je položen lovor-vijenac pred ukom prvog starješine, blagopokojnog Vinka Kataliniča. — Starješina, brat ^r- Vjek. Lavš, izrekao je nekoliko toplih riječi pred slikom prvog starješine, P°ložio vijenac i umolio tu prisutnog gradonačelnika gosp. dr. Ivu Tartaglia, da
čuva u viječnici ovaj znak naše harnosii prema zaslužnom starješini — Grado-načelnik je pozdravio Sokole, divne borce za preporod Spliia i islakao vrline i zasluge načelnika Vinka Kataliniča. Fanfara je infonirala narodne himne. — Kro^ guste redove gradjansiva prolazila je sokolska povorka gradom do sokolskog doma, gdje je održana u dupkom punoj vježbaonici svečana spomen-sjednica. — U govorima starješine, br. dr. Lavša, nekdašnjih slarješina, br. dr. Gaja 5ulata i br. dr. Josipa Smodlake, gradonačelnika dr. Ive Tartaglie, siarog Sokola-borca br. Male Jankova i predstavnika Jugoslovenske čilaonic£, prof. Dušana Mangera, očrtan je historijat društva od postanka do danas i dozvane su bile mnoge uspomene iz onih dana junačke borbe za narodno održanje. — Velika ova manifestacija ostavila je dubok utisak na one hiljade gradjana, koje su prisusivovale i bila je dokaz ljubavi, kojom tiaše gradjanstvo Sokol susreće.
Župski slet u Splitu 21. i 22. jula 1923. U proslavu 30godišnjice osnutka splitskog sokolskog društva .obdržavati če se ove godine 21. i 22. jula župski slet u Splitu.
— Otkada je osnovana u Splitu župa za društva srednje Dalmacije, a ima odtada 15 godina ovo je po broju peti župski slet. — Prvi je bio u Splitu 21. augusta 1910. i taj je još svima nama u živoj uspomeni, jer se je tu po prviput našlo na okupu cjelokupno Sokolstvo Dalmacije. Drugi župski slet bio je u Jelši 2. augusta 1911., treči u Omišu 28. jula 1912., a četvrfi u Sinju 24. jula 1913. — Za ovaj slet vlada veliki interes u Splitu i na Primorju, jer su pozvana na sudjelovanje sva primorska sokolska društva šibenske, mostarske i sušačko-riječke župe. — Šibenska župa je sa oduševljenjem prihvatila naš poziv, pa se več sada sprema za šfo brojnije učestvovanje. Prihvatila je i sletske proste vježbe splitske župe, da sa njima nastupi na sletskoj javnoj vježbi. — Za ovaj slet vlada interes i u sokolskim krugovima iz ostalih krajeva naše kraljevine, jer se iz raznih strana traže informacije. — Pripreme za slet u punom su toku. Tehnički odbor izradio )c proste vježbe, obligatne za sva društva u župi, i štampao ih u posebnoj knjižici radi upotrebe prednjaka. Izradjene su i vježbe za naijecanja, pak če i ove za koji dan iziči iz štampe. — Radi informacija iziči če do sleta nekoliko brojeva «Slelskog vijesnika». U prvome če biti odštampana vježba za natjecanje i raspored svečanosti. — Kako organizacija sleta zahtjeva veliki i naporni rad i kako se za ni u hoče veliki broj sokolskih radnika radi podjele posla, ustrojene su ove sekcije: svečanosni odbor, odbor za gradnju, za financije, za nastanbu, za pre-hranu, za saobračaj, zabavni, zdravstveni, izložbeni i redaleljski odbor. — Pred-vidja se veliko učestvovanje provincije i drugih naših krajeva, pak je nade, da če ova svečanost na našoj rivieri biti velebna manifestacija sokolske misli i doprinijeti daljem razvoju Sokolstva na obalama Jadrana.
Sokolska župa Zagreb.
Sokolska župa Zagreb. Dne 25. februara o. g. održala se glavna skupšliria sokolske župe zagrebačke u Zagrebu. Skupštini je pored delegata gotovo svih društava prisuslvovao kao izaslanik JSS. br. dr. Vladimir Ravnihar, starješina JSS-
— Izveštaji, koji su dani na toj skupštini, daju plastičan pregled uspješnoga rada župe, koji se u toku 1922. godine razvijao intenzivno i u pravcu tehničkom i u pravcu prosvetnom i u pravcu organizatornom, ojačavši tako snažno župske jedinice — društva, koja sačinjavaju u župi jednu kompaktnu cjelinu. — Sve to donijelo je jakih uspjeha, u kojima je izražena snaga i župe kao cjeline i njenih sastavnih dijelova — društava. Ne ulazeči u detalje valja ovdje istači II. župski slet održan 12. junija u Zagrebu, na kome je župa donijela lijepe rezultate sistematskog rada svojih društava. Medjutim taj rad nije ostao zalvoren u soko-lanama, več se raširio po našim selima dovevši na slet i jake čete naših seoskih Sokola, koji su takodjer vježbali propisane vježbe. Kad se tome doda impozanten nastup vojske i naraštaja na sletu, onda nam se oikriva sva dubina sokolske misli i snaga sistematskog sokolskog rada, koji u svom razvoju obuhvata sav narod bez razlike dobi i klasa. — Jednako tako bio je snažan nastup župe na našem prvom svesokolskom sletu u Ljubljani, gdje je župa okupila sva svoia društva uzevši aktivno učešča u svim tačkama sletskog rasporeda. — Pored tih skupnih nastupa, razvijala su župska društva u svojim središtima živ rad, kol) se jasno odrazio na raznim mnogobrojnim društvenim priredbama tehničkog 1 idejnog značaja. Taj lokalni rad nije ostao bez odziva, jer su se u bližini jačiij društava opazila ustrajna nastojanja, da se sokolska misao proširi i na nove
krajeve. Tako su osnovana u 1922. god. in nova drušlva i io u Zaprešiču, Bregam i Čagliću, a osim ioga je u okolini drušlva Gline osnovano 12 odsjeka u pojedinim selima, gdje je nastalo silno oduševljenje za Sokolstvo. — Da uzdrži što jači kontakt medju društvima i da razvije što jaču propagandu i upozna medjusobno rad društava i istovremeno, da dade što jače pobude za rad u svim pravcima, pokrenula je župa vlastiti mjesečnik »Sokolski vjesnik župe zagrebačke», koji je naišao na velik odziv i van župskih redova, došavši tako na glas jednoga od naših prvih sokolskih listova. — Tako bi u najkraćim potezima bili izneseni glavni momenti, oko kojih se razvijao rad župe, koja je time došla do uvaženog Položaja u našem Sokolstvu.
Iza izveštaja podijeljen je starješinstvu župe apsolutorij, iza čega je izabrano novo starješinstvo, u kome su osim malih izmjena ostali isti članovi. Izabrani su: starješina br. dr. Oton Gavrančič; zamjenici starješine br. dr. Fran Kandare, br. dr. Milan Metikoš; načelnik br. Janko Ljuština; tajnik br. dr. Branko Mrvoš; Pročelnik prosvjetnoga odjela br. Ante Brozovič; blagajnik br. Hugo Rumpret; zapisničar br. Hrvoje Mezulič; članovi starješinstva br. Dušan Bogunovič, br. Franjo Gotz, br. Viktor Heumer, br. dr. Janko Šavs, br. Vladimir Potočnjak, br. dr. Dimitrije Spasi i br. Berislav Vran; zamjenici starješinstva br. Žarko Miletič, br. Zvonko Polič, br. Vlado Vranič. — Iza odbora riješena su na eventualijama neka interna pitanja i donesen je zaključak, da se i ove godine priredi župski slet, kome imadu prethoditi okružni sletovi. — Na koncu je starješina JSS. brat dr. Vladimir Ravnihar u snažnom govoru dao iskreno priznanje župi, koja po svome radu zauzima jedno od prvih mjesta u Savezu. — Nakon ovoga prikaza glavne skupštine treba istači, da župa danas broji 23 društva i to: Zagrebi, Zagrebli, Glina, Petrinja, Sisak, Vrgin most, Pakrac, Lipik, Seovica, Čaglič, Ivanič grad, Sv. Ivan Zelina, Zaprešič, Klanjec, Bizeljsko, Brežice, Bregana, Krška vas, Raka, Krško, Rajhenburg, Sevnica i Boštanj.
Slavensko veče u sokolskom društvu Zagreb I. Zagrebačko sokolsko društvo I priredilo je niz slavenskih večeri, da upozna najširje slojeve gradjanstva sa svom slavenskom bračom a svoje članstvo, da odgoji u pravom slavenskom i sokolskom duhu. — U znak sečanja i upoznavanja lužičkih Srba držano je 14. aprila 1. g. slavensko veče u dvorani (Bogovičeva ulica 7). — U današnjim desolalnim prilikama naše je društvo jedino u Zagrebu, koje vodi računa o svim granama velikoga slavenskoga stabla. Upravo radi toga nam je bilo teško konstatovati, da nije bilo na toj večeri onih, koji bi imali biti danas prestavnici naših kulturnih društava i naših oblasti. Ovu spomen večer otvorio je pročelnik Prosvetnog odelenja br. Dušan Bogunovič kratkim govorom, u kem je •staknuo, kakovo stanovište imamo mi oslobodjeni slavenski narodi zauzeti prema ioš neoslobodjenoj brači. * Vernost za vernost* neka se ne odnosi samo na pslobodjene nego i na neoslobodjene Slavene. U lom svečanom času otpevana [e od sokolskih pevača himna lužičkih Srba «Nowe Serbstvo® (od Kocova). — Brat Vojta Režny dao nam je svojim predavanjem jasnu sliku o najnovijoj borbi
1	kulturnom nastojanju lužičkih Srba. Poveo nas je duhom u njihovu domaju i Prikazao nam je rad njihovih prvaka u Matici, Sokolu i školi. Dok je sinula sloboda gotovo svim narodima raspadom centralnih oblasti, dotle je svet za-boravio na ono 200.000 Slovena, koji žive kao otočič u moru največih nepriiatelja Slavenstva. Mi ih ne smijemo zaboraviti niti napustiti; baš Sokolstvo je pozvano, da vodi o neoslobodjenoj brači računa, da ih bodri u borbi sa krutim Nemcem; Sokolstvo treba da je vera ove brače pa celim Slavenstvom. Sa lužičkim Sokolima sastali smo se prvi puta na ljubljanskom sletu i upoznali, da se nikad Пе zaboravimo. — Brat Režny ocrtao je i veze, koje su nekada vodje lužičkih Srba podržavali sa ilirskim prvacima Gajem i Vrazom, a kasnije sa velikim ^iskupom Slrossmajerom. U novije doba upoznao nas je s Lužičanima Josip Milakovič, koji je prevodio njihove pesme na naš jezik. Neke lužičke narodne t’esrne otpevao je te večeri brat Anton Rijavec toplo i skladno. Trombonski kvartet brače Čeha prikazao je melodije v dvema lužičkosrpskim pesmama, koje Su učinile na slušateljstvo lep dojam. Konačno je jedan naraštajac deklamovao besrnu: «S!avenskoj brači». Time je ova večer dovršena, tek je mladež još zaigrala ples uz glazbu marnog sokolskog orkestra.	M. U.
j 111 i! 1111111!! 11111111111111:111111! 1111111111111111111! 11111111111111111111111111111111 i 1111111111111111111111! 11 111111111111111111111! 11111111 > 111111! 111111111111! 11111111111111111111111111111111111! I |
; \7L §LO¥AM§EEGA SOKOLSTVA |
IllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllltllllllllllU I
Dva sokolska jubileja. Dne 21. t. I. je proslavilo sokolsko društvo Zagreb I. tridesetletnico delovanja v Sokolstvu znanega sokolskega delavca br. D r a -gutina Šulceja z dobro uspelo akademijo in sokolskim večerom. — Teden pozneje pa je slavil tridesetletnico svojega vaditeljevanja saveznj načelnik br. dr. Viktor Murnik. O obeh bratih prinesemo v prihodnji številki obširnejše poročilo.
Br. Josip Klenka. Začetkom aprila je slavil svojo sedemdesetletnico brat Josip Klenka, svoječasni podnačelnik COS. Celo svoje življenje je posvetil slavljenec telovadni vzgoji svojega naroda; osobito je deloval strokovno na polju vzgoje šolske mladine. Br. Klenka je že kot dijak zelo pridno posečal telovadnico sokolskega društva v Kuini Hori. Pozneje se je preselil v Prago, postal učitelj telovadbe na državni realki ter podpiral tedaj že starega br. Malypetra v njegovem zaslužnem delovnju. V istem času je bil kot ustanovitelj Sokola na Mah Strani v Pragi izvoljen za načelnika tega društva. Leta 1891. je vodil proste vaje pri II. vsesokolskem zletu kot predsednik tehničnega vodstva omenjenega zleta. Pri ustanovitvi COS. je bil izvoljen za njenega tajnika, pozneje za pod-načelnika. Tudi med tem časom nastala župa Podbelohorska je znala pravilno ceniti neumorno delavnost br. Klenke in ga je izvolila za svojega župnega načelnika. Smrt njegove hčerke je sicer odtegnila br. Klenko za nekaj časa iz strokovnega delovanja — toda po nekaj letih je zopet prijel za delo — posvetil je vse svoje izkušnje, vse svoje znanje — mladini. Br. Klenka opazimo kmalu kot organizatorja društva «Spolek pro pestovani her češke mladeže», ki se po ceh veliki Pragi zelo hitro in uspešno razvije v veliko korist deci sami in narodu kot celoti. L. 1911. je bil imenovan za strokovnega nadzornika celokupne šolske telovadbe na Češkem. Mnogo iz sokolskega telovadnega sestava je on prenesel v zastareli in enostranski tedanji avstrijski šolski telovadni način. — Med vojno je kot zaveden Čeh prestal muke — prisiljen je bil celo pri nekem javnem nastopu češki deci nemški poveljevati. Storil je le pod pritiskom •— izgovoril je samo 3 besede nemški. — Zelo bogato je povečal češko telovadno strokovno literaturo. Mnogo njegovih del je založilo ČOS. — V znak piznanja za svoje tiho in nesebično sokolsko delovanje je prejel od ČOS. medaljo za zasluge za Sokolstvo. Brat Klenka je še danes živahno delaven na polju ljudske telovadne vzgoje. Posebno hvaležnost goji do njega praška deca, ki jo že 30 let pod njegovim vodstvom stoječe «Društvo za gojitev iger« tako lepo vzgaja. — Tudi jugoslovensko Sokolstvo se pridružuje češkim sokolskim bratom v čestitanju ter želi bratu Josipu Klenki še dolgo življenje, zdravja in uspehov. Zdravo!
Československa obec sokolska je odlučila da raspiše zajedno za JSS. natečaj za zajednički znak za naraštaj u smislu zaključka u iom pogledu po predlogu našeg saveza.
Kompozitor sokolske pesme «Snagom lava« František Pelc umro je pre kratkog vremena. Skoro neopaženo je prošla njegova smrt mimo nas. A on je tvorac one krasne melodije, koju je upotrebio drugi sokolski kompozitor František Kmoch i komponovao poznatu sokolsku koračnicu «Lvi silou«, koja nam je postala nekakav simbol svih naših nasiupa, vežbi, povorki itd. Kompozicija «Lvi silou« je komponovana g. 1883. pa se brzo raširila po čitavom slovenskom svetu sokolskom. Cesto smo pri pešačkom izletu več umoreni klecali — ali tad su nam veseli i složni akordi te pesme ulevali nove snage i radosno smo zapevali:
Ma bio dalek težak put
Sokoli ne Žale trud
Napred snagom sokolskom itd.
Češka obec sokolska je priredila o Veliki noči dvoje zelo važnih tečajev. Лу^еуо šolo je posetilo 140 gojencev, šolo za sodnike okoli 120 poslušalcev. Posebni tečaj se je priredil za vzgojiteljice, prednjačice ženske dece.
českoslovačko Sokolstvo je posvetilo svoje delovanje u martu pre sV!-9a upravnom radu. Zupe su večinom održale svoje godišnje skupštine, koje su bue
vrlo dobro posečene. Kao naročilo radosnu poiavu možerno smatrati, da se i po župama, i društvima ČOS. pravilno shvatio 1 provodi se u delo zaključek, da se 9- 1923. posveti u prvom redu radu na konsolidovanju i produbljivanju sokolske svesti medu pola milijona članova ČOS. Priprave za razne javne nastupe su stupile u pozadinu a na njihovo mesto su došli razni društveni i župski prednjački lečajevi, zalim prosvetne škole združene s ispiiima za članstvo. Javnih istupa biče ove godine samo toliko koliko je neophodno potrebno. Sve župe n. pr. koje su imale g. 1922. svoj slet g. 1923. ga neče priređivati. — Na pogrebu umrlog brata dr. A. Rašina Sokolstvo je učestvovalo sa 2000 brače u svečanom odelu i na taj način odalo poslovanje uspomeni čoveka, koji je bio jedan od glavnih stupova češke Mafije i koji je umeo i znao i za vreme največe narodne nesreče da se bori sa austrijskim nasiljem, pa ga je uvek iznova bodrilo na otpor i delatnost Tyrševo geslo: «Ustraj!» — Načelnik sokolske konjiče ČOS. br. Oton Tille slavio je svoju 60godišnjicu. Br. Tille je organizovao sokolsku konjiču i uredio jedin-stvenost vežbanja. Konjiča naime u ČOS. ne služi samo u paradne svrhe, nego vrlo mnogo sokolskih društava ima svoja konjička odelenja, koja pod vodstvom naročilih prednjačkih zborova vežbaju razne vežbe na osedlanom i neosedlanom konju.
Sokolski muzej u Pragu. ČOS. je, kako je poznato, več pred nekoliko godina uredila zbirku raznih predmeta od uspomene, knjiga, zastava itd., koji imaju veču važnost za upoznavanje sokolske historije. Ta zbirka je postala vrlo velika, tako da je u novom Tyrševom domu odreden poseban deo kuče, gde če biti izložene sve sokolske uspomene, literatura itd. Kao vrlo dragoceni predmeti za muzej pripravljaju se fotografije svili Tyrševih spisa, pisarna i predavanja. — Misao osnivanja sokolskog muzeja u JSS. je pokrenuia više puta ali do sad nije realizovana. 1 kod nas bi bilo dobro početi sa zbirkom uspomena, da se ne Pogube i ne unište.
Češki Soko u Sofiji broji 61 člana i lepo se razvija uzprkos novčanim poteš-kočama. Pre kratkog vremena otvorio je svoju prosvetnu školu, koja je dobro Posečena. Koliko nam ie poznato, društvo je u dobrim odnosima sa bugarskim K]unacima».
Poljsko Sokolstvo izdače naskoro novu knjigu tehničke teminologije, što ju je Prema švedskim izvorima priredio prof. Piasecki u Poznanju. Kako je poznato Poljsko Sokolstvo se ne drži sokolskog sistema, nego vežba na način kome je temelj švedski sistem. Ali i u poljskom Sokolstvu rade brača, koja nastoje da uvedu sokolski sistem.
Rusija i Sokolstvo. Po izveštajima, koje dobijamo zadnjih meseci iz Rusije • tamo je počeo da oživljava sokolski život. Još prošle godine je ruska vlada Predala jedinoj «Vseobuči», t. j. uredu za opštu pripravu za vojsku, celo telesno vaspitanje, a sad je eto opet dozvoljen «Savez ruskog Sokolstva*. «Vseobuč» je naime potpuno izdao samo radi njegove birokratske neplodnosti i utegnutosti. Ali i «Vseobuč» ima veliku zaslugu, jer mu je pošlo za rukom da uvede u rusku vojsku sokolski sistem telesnog vežbanja. Odluka je doduše još više manje na papiru ali ipak se vidi da če vremeno uspeti i u praksi. Rusko Sokolstvo če se po svoj prilici sastati u mesecu maju na III. vseruski sokolski kongres u Petrogradu da reši razna presna pitanja, koja su u vezi sa sadanjim stanjem u Rusiji. — Kako se sovjetska vlast prevarila u svom Postupku protiv Sokolstva služi kao dokaz to, što je opet dozvoljeno javno delo->anje svim sokolskim društvima. Sokolsko društvo u Petrogradu priredilo je svoju lavnu vežbu, gde je nastupilo oko 2000 osoba. Kritika je bila vrlo povoljna a i °ficijelni organi nisu činili nikakvih poteškoća društvu. Kako saznajemo iz raznih yrela štete razvoju Sokolstva najviše ruski Nemci, koji su naši zagrizeni nepri-latelji iz prostog razloga, jer bi im narodno svesna Rusija več davno pokazala Y.r£da i sprečila isisavanje ruskog naroda raznim njima svojstvenim metodama Sokolstvo če i u Rusiji svoju zadaču izvršiti. Nemci neka budu o tom uvereni.
Lužičko-srbsko Sokolstvo je takoder napredovalo od onog vremena što smo Poslednji put izvestili o njemu. Osnovalo se novo društvo u Radvoru kod Pudyšina. Kod osnivanja je sodelovalo matica-društvo u Budyšinu. Zanimljivo le da mlado lužičko-srbsko Sokolstvo ima uredenu terminologiju i komandu zaslugom br. H. Sleče, koji je zastupao tu najmladu sokolsku granu lani na
sleiu u Ljubljani. — Lužički Sokoli imaju naime lešku ulogu protiv neprijaieljske nemačke vlade ali imaju i tešku ulogu u narodu samom, koji je usled dugo-godišnjeg ropstva skoro otupio u svojoj narodnoj svesti. — Uspesi što su ih do danas posiigli veliki su i daju nade u dobar razvoj sokolske misli u srbskoi Lužici.
Američko Sokolstvo. Češko Sokolstvo u Americi počelo je g. 1865. kad ie osnovano prvo sokolsko društvo u SL Louisu a zatim redom društva u Chikagu, Nevv Vorku, Mihvaukee i Clevelandu. Razvoj je išao gotovo nesmetano dalje i gde je bilo naseljeno makar nekoliko desetina Čeha, osnovano je sokolsko društvo, razume se u donekle amerikaniziranom smislu, Bilo je to narodno društvo, koje je pored raznih zabava pružalo članstvu i češko štivo i gojilo telesno vežbanje. One prave Tyrševe jezgre još nij£ bilo pa da proklija i u Americi. Jedino živa veza sa domovinom prouzročila je osnivanje Sokola. — Svoju zadaču za tadanje vreme je potpuno izvršio — udružio je sve Čehe pod svoje okrilje. 13. augusta 1878. bio je zajednički sastanak v Chicagu, gde je bio uveden Tyršev sistem i odlučeno je izdavati časopis «Americky Sokol». Savez se zvao «Narodno sokolsko udruženje». Veze s br. Tyršem su se uspostavile kratko iza toga i g. 1879. bi izabran za počasnog člana američkog Sokolstva/Razvoj Sokolstva bio je osiguran, i ako su razne smetnje, različni nazori glede praktičnog delovanja i druge neprilike smetale miran razvoj. Paralelno s razvojem «Udruženja» razvijala se od g. 1897. župa «L'ugner-Tyršova» u Chicagu i «Radnički Američki Sokoli® dok se nije celokupno češko Sokolstvo združilo u čvrsiu českoameričku obec sokolsku, koja je počela naročilo,poslednjih godina da smotreno i načelno pravilno provodi sokolsko delo u Americi. Kad se opet ustanovi svesokolski savez s veseljem čemo svakako pozdraviti u našoj sredini i braču Američane.
Illllltlllltllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllltlll
llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllltllllllllllllll
llllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllltlllll
MAZN O
llllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
1111111111111!11111111111111111111111111 iIII11111111111111[ 1111111111n 1|
llllllll llllllllltllllilllllllllllllllllllllllllllllllMIIIIIIIlIlHIIII'
u proračunu Českoslovačke republike
Za telesno vaspilanje odredeno je 28.000 Kč za Tyršev Dom.
Poljska vojska ima u svom vežbanju švedski način po sistemu Lingovem.
VIL olimpijada v Parizu 1924. Prigodom VII. olimpijade, koju priredjuie medjunarodni olimpijski odbor iduče godine, i koja če trajati od 15. maja do 27. julija 1924. g., vršiti če se takodjer umjetnička natjecanja i organizovati če se umjetnička izložba. K natjecanjima — kojih če biti petero: u arhitekturi, u slikarstvu i graviranju, u vajarstvu, u glasbi i u literaturi — pripustiti če se samo još neobjavljena djela, koja pošalju umjetnici sami (ne izdavači) najkasnije do 15. decembra o. g. francuskom olimpijskom odboru u Parizu, koji organizuje olimpijadu. Za natjecanja i za izložbu primati če se samo djela, koja su u savezu sa idejom športa. U svakom natjecanju biti če tri nagrade: medalja iz pozlačenog srebra, srebrena medalja i brončana medalja.
«Le gymnaste» glasilo francuske gimnastičke Unije donosi iz pera predsednika Unije g. Cazaleta polemičen članak «Spori i gimnastika®, u kome naglašava pravo gimnastičara na sve one športne grane, koje jednakomerno jačaju telo, kao vežbe na slobodnom vazduhu, streljanje, igre, plivanje itd. Posebno naglašava da je francuski gimnastički pokret još kod svog osnivanja g. 1870. uzeo sve na-vedene grane u svoj sistem pa ih i vrši.
Švicarski gimnastički savez (Societe Federale de gymnastique) stupiče u medunarodni gimnastički savez. Spomenuti savez, koji je poznat po svom izdašnom delovanju sigurno če doneti mnogo zdravog poleta u tu važnu evropska gimnastičku centralu. Priredio je n. pr. 1922. svega 27 prednjačkih tečajeva sa 892 učesnika što je savez stajalo 68.000 švic. franaka.
U Munchenu u Bavarskoj biče ove godine slet nemačkih turnera, u kome ce učestvovati po dosadanjim prijavama 48.000 vežbača.
U Italiji domovini fašizma osnivaju se i fašistička gimnastička društva, kom se iako šire. Središte organizacije je Rim. Telesno vežbanje je bilo dosad u Italiji na visokom stupnju kvalitativnog razvitka, a što se tiče kvantitativnog
bilo je slabo. Prijašnja najveća talijanska gimnastička organizacija «Federazione ginnastica italiana nazionale® brojila je samo nekih 26.000 članova u 290 društava. Od toga je bilo moguče nekih 8000 vežbača i vežbačica, što je svakako malo. rašizam če bez sumnje i tu organizaciji! nadkrilifi.
Belgijska gimnastička federacija, koja je učeslvovala lani na jugoslovenskom svesokolskom slelu, brojila je koncem januara 1923. g. skupa 213 društava sa 86 počasnih, 11 dobrofvornih i 395 podupirajučih članova. Vežbača je bilo 9000, vežbačica 1000, muškog naraštaja 5600, ženskog 2600 i 1049 starih boraca-veterana. Razvoj saveza zadovoljava u svakom pogledu. Godine 1922. nanovo je osnovano 13 društava, 8 ih je oživljeno a 2 su se razišla. Savez se deli na
8	župa i to zapadna Flandrija, istočna Flandrija, Istočna župa, Namurska, Južna, Severna, Srednja i Limburška župa. Savez je učestvovao na Vil. sletu u Pragu, I. sletu u Ljubljani i nastupu švicarskih gimnasta u Sv. Halu, 44. savezne svečanosti u Marselju, 23. svečanosti u Luxemburgu itd.
U Stockholmu se na zadnjem kongresu skandinavskih gimnasta osnovala «Uhija švedskih, danskih, norveških i finskih gimnasia».
Prva medunarodna radnička gimnastička olimpijada održače se god. 1925. Medunarodni radnički gimnastički savez, koji se sastoji iz nemačkog, francuskog, 'alijanskog i čehoslovačkog radničkog gimnastičkog saveza, imao je o Božiču
1922.	u Kelnu na Rajni svoju sednicu i zaključio je, da priredi olimpijadu, koja če biti g. 1925. u Frankfurtu na Majni. Na sednici su	učestvovalj	Bridoux	i
Devlieger za Belgiju, Bontemps (Francuska), Gellert	i	Wildung	(Nemačka)	i
Silaba (Cehoslovačka). Talijanskog delegata nije bilo. — Odbor je stupio u vezu i sa onim radničkim gimnastičkim organizacijama, koje još nisu u savezu. To su: Portugalska, španska, poljska, madžarska, nizozemska, estonska, lefska i skandinavska organizacija.	Sv.
Agitacija za jugoslavensku, poljsku, bugarsku i madžarsku državu, da se organizuje radništvo u radničke gimnastičke organizacije prevzeo je «Svaz delnickych telocvičnych jednot česko-slovenskYch» u	Pragu.	Sv.
Druga olimpijada Radničkih gimnastičkih društava českoslovačkih biče godine '926. ili 1927. u Pragu. DTJČS. koje je raskol g. 1920. u komunistički i socijalno demokratski smer vrlo oslabio, konsoliduje se medu radnišfvom. Glavni razlog konsolidacije je velika ustrajna delatnost na jednoj strani, a na drugoj strani Potpuna nedelatnost komunista. Po raskolu imale su DTJ. samo 771 društvo od 1800 a danas se broj popeo na 900.
českoslovačka republika broji ukupno 13,611.349 Stanovnika, od tih je 9.298.275 slavenske narodnosti, ostalo su Nemci, Madžari i Zidovi. Ako usporedimo broj Sokolstva udruženog u COS. s brojem stanovništva opazičemo, da je svaki 22. Stanovnik republike član sokolske organizacije, a ako ga usporedimo sa brojem slavenskih državljana CSR. nači čemo da je svaki 15. Sloven u ČSR. član Sokola. Jugoslavija ima 11,985.708 Stanovnika a pripadnika Sokolstva je oko 85.000 osoba. Razmer medu brojem državljana i sokolskih pripadnika iznosi 141 lanjskom Prema 158.
lllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllMIIIIIIIiHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIirilHIIIIIIIIIIItlllllltlllllllllllllllDIItlllllflMIIIIIIIMMHIIim
STIROIKOVMA LITERATURA
  ...............................................................................................................
Spomenica o I. jugoslovenskem sokolskem zletu !. 1922., I. zvezek, je pravkar lzšla. Jugoslovenski sokolski savez ni hotel, da zapade spomin na veličastne sokolske dneve v Ljubljani avgusta 1922. pozabljenju, nego želja, da si ohrani sokolstvo v slikah in člankih vedno svež spomin na zlet je bila splošno izražena tako, da se starešinstvo ni ustrašilo niti stroškov niti truda, da izda elegantno ■n reprezentativno knjigo, ki naj tudi poznim rodovom priča, kako krasno je Manifestiralo jugoslovensko Sokolstvo v četrtem letu svojega obstoja svojo sokolsko misel. Začetek te knjige leži danes pred nami. — Spomenica je taka, nK0* s.mo si jo želeli — ona je sokolska. Z veselim pričakovanjem si želimo nadaljnih zvezkov. Z njo bo — kakor vidimo — zadovoljen vsak Sokol in vsaka ^okolica. Oni bralje, ki so zlet sami preživeli v Ljubljani si bodo z radostjo
vzbujali spomin na krasne dni — onim pa, ki jim ni usoda dovoljevala, da pridejo osebno na zlet, bo knjiga krasna priča sokolskega junaštva, lepote in discipline.
—	Vsem skupaj bodi spomenica spomin na delo, vztrajno in požrtvovalno delo, kakor to želi izdajatelj, ki poklanja knjigo «vsem bratom in sestram, ki črpajo lepoto in moč iz vrelca ljubezni do svobode in domovine.* — Prvi zvezek prinaša več priloženih slik na finem papirju. 2e uvodna slika M. Gasparija «Si;a in lepota® je tako posrečena in razločna, da čitatelj takoj začuti vsebino spomenice. «Iz čistega vira lepote in sile črpa Sokolstvo svojo moč — ideja vedno iznova navdušuje Sokole k delu za svobodo in očetnjavo®. — Uvodna razprava «Zdravo Sokoli® prinaša sliko kraljevega manifesta na Sokolstvo ob zletu, poudarja silni pomen zleta za narod in državo ter poziva k nadaljnemu delu in na borbo za dosego sokplskih idealov. Sliki prvega saveznega staroste, pokojnega dr. Ivana Oražna, sledi članek dr. L. Popoviča, Oražnovega dobrega druga in prijatelja, okrašen z mnogimi slikami, tikajočimi se življenja in sokolo-vanja pokojnega staroste. Razpravi sledi dalje krasna pesnitev brata Engelberta Gangla «Ob grobu brata Oražna®. Ostali del prvega zvezka izpolnjuje članek dr. R. Fuxa, ki pripoveduje o prvih pripravah za zlet. M. Gasparijeva alegorična slika kralja Matjaža in kraljeviča Marka, ki gledata iz oblakov veličastne sokolske čete na pohodu na telovadišče in narekujeta svojo sodbo zgodovini, prav lično otvarja popis zleta. Nato slede fotografije savezne zastave, dr. Murnika, dr. Ravniharja, zletnega plakata A. Inkiostrija ter saveznih in zletnih pisaren. S tem je zaključen prvi zvezek najlepše obetajočega zgodovinskega dela, ki se poleg dobre vsebine odlikuje tudi po krasni tehnični izvedbi. Vsem bratom in sestram toplo priporočamo, da si knjigo nabavijo.	T a c i't u s.
Михајло Градојевић: Сокодима o Соколству, 67 страиа; обво.ј с оригиналним, лешш цртежем. Издало «Просветно-културно одељење Соколске жупе® у Бео-граду, год. 1923. Цена 5 Дин. — Пријатна је и захвална ствар писати приказ
о	доирој. књизи а овом је кн.ижицом несумњиво обогаћена наша скромна соколска литературр — нарочито српска. Beh први утисак казује, да је књигу irncao интелигентан и уједно одушевљен и потпуно спреман соко-радник. Из предговора сс разабире гепеза ове књижице. Ту дознајемо за повод једине веће мане, а та је у леком пејединству, у недовољло.ј повезанооти појединих глава. Оадржај кљижице, каиме, претставља избор из низа предавања, што пх је брат Градојевпћ одржао приликом прошдогодишњег жупског течаја за нредњаке и предњакињо у Београду. Аутор сам вели у «Предговору»: «Скуп некојих од н>нх (гл. предав^ња, oit. реф,), то је ова кн.ижица.» То су предавања више општег вначаја. Агллна соколска жупа београдска већ ,је издала сва лредавања еа петога течаја a о еоколском систему теловежбе у засебној књпжици под пме-ном »Тлршев соколски систем» (лздао Технички одбор жупе). Нарочито за употребу продн>!'Цима биће iom оштампана и трећа књижица с више стручним предавањпма: о васпитном раду у локалу, методици, првој помоћи н. др. Међу-тим. ова шмшшца и еама о себи претставља луно вредни прилог na he je свако, ко ,је сачувао и труна идеализма и љубави до народне и соколске ствари у сласт прочнтаттг. Језик ,је кристално чист, стил гладак и читак а што данданас ређе иалазимо: не сметају штампарске грешке, јер их скоро и нема. У том погледу мзгу по које данашље научне публикације да узму овај иапис за углед. П сама нпампарија («3аштита») извршила је задатак часно. — На прво.м је месту отштампан поздрав учесницима течаја •— поздрав мисаон и одушевљен, зато .може повући и одушевити и читаче, као што је јамачно побудио слуша-теље. Све врви од правих соколских идеја а протхЈано је жарким латриотизмом и иекригам југословеиством. Згзор је То' соколског «наговора». — У друго.ј главИ да.је писац збијени а достатни преглед историје гимнастике у цивилизованом свету. Кратка а то већма занимива је трећа глава, која говори о «Пореклу Соколетва и соколскога гшена® лроткана и заслађена неколиким цитатима из ерпеклх народних песама. Ова глава заслужује највећи публицитет, јер је 5' стању да лобуди делотворпо iiohoc и евест соколску у сваком народном човеку. Врло ем1Ш1љено и логично изложени су задаци и циљеви Соколства у IV. глави-
II	гувише би лростора требао да прикажем етвар, колико би завредил3--Краткн катехиаис о «организацији нашега Соколства» садржи пета глава. Bpio зналачки и с пуно такта написана је следећа глава, која ради о «ПоложајУ жене у Соколетву®; парочито је удеЈпепа за каше лрилике и камо cpehe да наиђ^ одзнв што га служује и од оних, којима је од заиста братског ерца намењена-
Заглавље чини упута искусног it добро мислећег Сокола «Како ћемо основати Соколско друштво и уирављати н>име?» Поред овога подао је писац и ваљаио преведена упуте најкомпетентнијег учитеља Соколства дра. Мирослава Тирша. Не.ма сумње да је писац с тиме само увећао вредност своме раду. Буду лн се пријатељи Соколотва и будући Ооколи, односно они, који желе постати Соко-лима где још нема Ооколске организације, држали тих упустава, биће добро, јер темељит н солидан почетак је пола успеха. — Књижица брата Градојевића има свакако да дође на индекс обвезатних за соколске књижнице а нарочнто -међу српоким делом Југословен^ких Сокола це би смео бити ни један а да не проучи ту књижицу. Она може — раширивана међу интелигентном омладином и друго.м кубликом — вапредпо добро поелуасити у пропагандне сврхе и поред тога још је и вакредно јефтина.	J.	X.
Tehnični odbor Bačke sokolske župe je izdal: «Vedžbe, propisi i liputstva za slet podinlatka 1923».
Sokolska župa Maribor je izdala: Dr. Ljudevit Pivko: Sokolstvo I. Zgodovinski Podatki o češkoslovaškem Sokolstvu 1862.—1922. Ciril Hočevar: Sokolski katekizem. Z vprašanji in odgovori obravnava sokolsko misel, organizacijo, sokolska načela z ozirom na politiko, vero itd. in zgodovino. Obe izdaji sta Posebno prikladni za društvene, deloma tudi za župne prednjaške tečaje.
«Sokolič», štev. 2. je izšel z naslednjo vsebino: f Dr. Ivan Tavčar (s sliko.) — Velimir Popovič: Letovanje na Bledu. — Josip Jeras: Zgodovina telovadbe. — C. Hočevar: O alkoholu. — Dr. Lj. Pivko: Telovadne raznoterosti. — Glasnik.
«Sokolski vestnik župe Ljubljana 1», 1. štev., je izšel. Prinaša poročilo o občnem zboru, vaje za župni zlet in statistiko.
Nov župni vestnik. Sokolska župa Split je pričela izdajati «Sokolski vjesnik sokolske župe Split», ki bo izhajal do župnega zleta v tej obliki, potem pa nadalje kot župni vestnik. Urejuje ga br. dr. Miško Buič. Prva in druga številka Prinaša navodila za zlet, nekaj kratkih in dobrih člankov in župne vesti. Podjetju želimo najlepši uspeh.
V	založništvu Slovenske šolske matice je izšla: Dr. Lj. Pivko in Adolf Chaup: Telovadba. 11. stroka. Orodne vaje.
Novosti izdavačke knjižare ČOS. Največi dogodaj proletne sezone je ne-osporno III. izdanje priručnika za funkcjonare sokolskih društava brata Vincenca Stepanka. Taj priručnik, koji je neophodno nužna knjiga za sve funkcionare sokolske, autor je iznova preradio s naročitim obzirom na uzorna pravila društava i na nove principielne zaključke. 1 oprava je promenjena i to s uspehom. Priručnik je sa strane snabdeven krupno štampamm naslovima, koji kažu sadržaj Pojedinih pasusa a na koncu je podroban nužan pregled. Uvezan je u polutvrde korice, koje omogučuju da se knjiga sačuva i pri čestoj upotrebi a dozvoljava 1 da se savije u džep na put, pri inspieiranju itd. Cena Kč 6 je zbilja jeftina, pa je mogu kupiti svi funkcionari a bez nje ne mogu biti. — Veliko delo prof. Jaromira Javurka «Vežbanje đaka po sokolskoj meiodi» dospelo je do III. dela (dači od 10 do 11 godina;) opet je bogato ilustrovano bratom Frani Kožiškem a stoji Kč 8.
I zbirka sokolskih javnih istupa obogačena je daljnjom sveskom (HI.), koja sadrži uzorne vežbe vinohradskih sokolica, ženskog naraštaja i učenica. To je u svemu 7 vrlo uspelih radova načelnice s. B. Holečkove. Opis stoji Kč 4 a muzička Pratnja br. Karla Matejovica Kč 25—. Daljnja novost je zbirka sokolskih preda-vanja. Kao peti svezak izašlo je onde «Vera, crkva, klerikalizem, Orao i Soko»
9	stoji 80 hel. a kao šesti svezak, higiensko predavanje brata Med. univ. doktor Jana Krala «0 ielesnom vežbanju» cena 30 h. Taj šesti svezak je početak izdanja ^ Predavanja, koja rnoraju da čuju novi članovi i koja moraju biti pravilno održavana jednom ili dva puta godišnje u vaspitnim školama sokolskih društava.
1 za dokaz sokolske svesti (idejna natecanja) pri ovogodiŠnjim međusletskim ^atecanjima poslužiče kao dobar priručnik. Osim predavanja dr. Krala, koje je 'zašlo biče medu njima još predavanje V. Stepanka «0 sokolskoj organizaciji* za 50 h.; Pelikana «Misao sokolska» za 40 h., koja su več u štampi i R. V. Novaka "Pregled istorije Sokolstva® koji stoji Kč 1-20. Svesci 6, 7, 8, 9 činiče celinu naivažnijih priručnika, koje treba pri stupanju u društvo dati svakom članu ^aiedno sa pravilima društva i Tyršovom člankom «Naš ukol, smer a cil» koji je lakoder izašao i stoji 40 h. Za najskorije vreme se pripravljaju tri sveska Tvrševog
zbornika, koji če izači ubrzo jedan za drugim i poslednji deo spomen-spisa sletskog kao i prekrasne korice lome delu a sve to če biti izdano još pre za-vršetka ove školske godine.
tliltlM frilllllUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII
llllllllllllf Mlllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllliltlltllllllllllllllll IIIIIIIIHHIIII
1NJ1ŽEVMOST
llllllllllllllll llllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIl
lllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllll
Da ste mi zdravi otroci! Deset poučnih povesti za zdravje naše šolske mladine. Spisal Ivan Robida. Spis je odlikoval s priznalno nagrado Zdravstveni odsek za Slovenijo v Ljubljani. Izdal višji šolski svet. Natisnila in založila Učiteljska tiskarna v Ljubljani. Cena 3 Din. Strani 45. — Knjižica podaje v obliki zanimivih povestic najvažnejša zdravstvena pravila in navodila za postopanje pri najpogostejših obolenjih med narodom. Oblika pripovedovanja ni dolgočasna, temveč je polna menjajočih se dogodkov, ki vzdržujejo bralčevo pozornost in je posebno prikladna za otroke, a v enaki meri tudi za preprosto ljudstvo. Pojavi so vzeti iz naroda samega. Več nesreč in smrtnih primerov izvira iz nepoučenosti in nevednosti naroda, nego iz opasnosti marsikatere bolezni same. Zato pisatelj posveča vso pozornost navodilom za prvo pomoč pri obolenju in spretno pobija napačno postopanje, ki je tako široko ukoreninjeno med narodom. Avtoriteto zdravnika in potrebo pravočasne zdravniške pomoči uvaja v polni meri; n hče ne more tajiti upravičenosti in nujne potrebe tozadevne vzgoje naroda, kdor pozna konzervativnost naroda in nedostopnost naroda za zdravniško pomoč. Snov je izbrana iz najtipičnejših bolezni in obolenj ljudstva. Knjižico najtopleje priporočamo sokolskim knjižnicam, osobito za naraščaj.
Uredništvo je prejelo:	Iz	založništva	Slovenske šolske matice:
Slovensko-latinsko-nemški rastlinski imenik slovenskih dežel. Sestavil Alojzij Benkovič, farmacevt.
Posebno ukoslovje zemljepisnega pouka na osnovnih šolah. Za učiteljišča priredil Fr. Fink.
Pedagoški zbornik, XX. letnik. Uredil dr. K. Ozvald.
IIIIIIIIMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlilllllllllllllllllllllllllllll
lllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
lllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllllll
1TOMI1A
lllinilllllllllllllllllllllllll llllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiii
Mllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllll
)oš ni je zvanično objavljen rezultat poslednjih izbora za narodnu skupštinu. Po dosadanjim vestima dobili su radikali 109, demokrati 52, džemijet (verska muslimanska stranka iz Južne Srbije) 13, Radičevci (hrv. republ. seljačka stranka) 70, Spahina grupa (muslimanski autonomisti u Bosni) 18, Koroščeva grupa (slovenačka klerikalna autonomistička) 21, zemljeradnici sa jednim slo-venačkim 12, Nemci 6, socijalisii 3, komunisti 0 mandata. Ostali su razdrobljeni ili čekaju još na odluku skupštinskog verifikacionog odbora. — Iščezle su s površine male i beznačajne stranke (republikanci, neke socijalistične frakcije, komunisti), ustavotvorna demokratska stranka, koja je u izbornoj kampanji bila nesložna i bez svake vlasti, pretrpela je mongo od koncentrirane vatre, samo-stalna kmetska u Sloveniji dobila je jedan jedini mandat, isto tako je izgubila sve mandate ustavna bosanska grupa Maglajlič-Korkutova. Socijalni demokrati su silno oslabljeni, komunisti razočarani u vodstvo i svoj stranački program poslali su u bojni front jako pojačanje separatističkim strankama u pomoč t. j. u Slovenil' klerikalnoj Koroščevoj grupi a u Hrvaiskoj Radičevcima. Izborne metode su bile cesto opake. Na mnogo mesta je odlučivala demagogija i apeliranje na strast i instinkt mesto uvidevnosti i pameti, mnogo gde verski terorizam mesto slobodnog duševnog rasudivanja. Ljubljanski biskup izdao je posebnu izbornu pastirska poslanicu, u .Sloveniji proglašuje klerikalni «Glasnik presvetog srca Jezusova® (br. 3.) srce Isusovo za klerikalnu izbornu kutiju, a Isusa f l r i sta za nosioca klerikalne liste. Dobar rezultat izbora mu je dobro delo za nebo, slab uspjeh izb.ora po klerikale mu je grešno delo za pakao. Odsudna odluka 18. marta je za nema. Rezultat je potpuno protivan idejama, koje nosi Sokolstvo.
Ugrožava temeljna načela vidovdanskog ustava, ugrožava jedinstvenost države i menja napredak s kulturnom i ekonomskom reakcijom i znači korak nazad, što se tiče unutrašnje konsolidacije prilika i slabljenje države prema vani. Sepa-ratističke iendeneije su potpuno pobedile. Radič, Korošec i Spaho su u živahnim pregovorima. U praksi javnog života se potkopavaju stvarni temelji, na koje se oslanja Sokolstvo sa svojim radom. A može li i sme li Sokolstvo mirno i bez interesa gledati na takve pojave? Je li Sokolstvo, koje je nosioc državne misli > ideje reda, slobode i napretka, u ovoj borbi izvršilo svoju dužnost? Tyrš i naše načelne rezolucije jasno vele, da je dužnost svakog Sokola, da zaista i svagde pomaže povodenju u delo sokolskih ideja u javnom životu. — Zakon p zaštiti države, koji ima svoje odredbe protiv antidržavnog delovanja primljen le skoro u svim evropskim državama. U našoj i u českoslovačkoj republici su se protiv toga zakona, koji zastupa načelo mirnog unutrašnjeg državnog razvoja bez nasilnih prevrata, borili svi anacijonalni i tudji življi (klerikali, Nemci i socijalisti svih frakcija), u austriijskoj republici, gdje je starohabsburški monarhistički duh još jak, donose u parlamenat socijalni demokrati zakonski Predlog o zaštiti države. U českoslovačkoj republici su komunisti priredili na više mesta antidržavne manifestacije. Značajna je pri tom pojava, da su komunisti pri P o I i t i č k o j manifestaciji razbijali prozore i prisvajali tudu imovinu. — Cesko Sokolstvo nam je uzor sistematski organizovanog delovanja: o uskršnjim blag-danima održana su tri daljna tečaja: znanstvena škola s predavanjima prvih stručnjaka o T y r š u, praktična škola za s u d c e pri sokolskim natecanjima i škola za prednjakinje ženskog n a r a š t a j a. — Eriglesko udruženje za telesno vaspitanje poslalo je u Prag svoga zastupnika Campbella, da vidi uzorne nastupe praških sokolskih društava. — Jos. Klenka, profesor gimnastike i zaslužni sokolski radnik, slavio je svoju 70godišnjicu. — Separatističke tendence, kakve vidimo kod nas isto su tako dosta jake medu severnom bračom u Slovačkoj. Snaga koja to poiiče je svugde ista, naime kalolički duhovnik sa svojom rimskom političkom orijentacijom. Ona računa s državom i nacijonalnošču samo onda, ako to dvoje služe njegovom klasnom interesu i ako se država da Voditi u duhu političkog klerikalizma. — Napadaji na Sokolstvo se u zadnje vreme vrlo često ponavljaju. Ti napadi dolaze iz redova organizacija, koje su protivne državi i redu. — U Bruslju je umro generalni tajnik svetske organizacije «Slo-bodne misli» Eugen liins mnogogodišnji-odličan radnik za duševni papredak čovečanstva. — U Italiji su slomljene komunističke i socijalističke stranke, fašisti se udružuju sa nacijonalistima i mogu se uskoro očekivati prijateljski °dnošaji izmedu Italije i Jugoslavije. O torne svedoče i dosadanji pregovori glede uredenja rečkog pitanja. Kondominiji ili suuprava nad rečkim teritorijem znači Po lalijanskom predlogu uništenje rečke državice, nadalje s jugoslovenske strane napušfanje suverenosti nad malom baroškom lukom između Reke i Sušaka i sivaranje jugoslavenskog gospodarskog zaleda za rečku luku. Ali i za vreme Pregovora Italija stalno proganja naše ljude i baca naš jezik iz škola i ureda. — Mir na Balkanu još nije osiguran. Turska Angora nije htela da potpiše mirovnih predloga, koje su stavile zapadne velevlasti. Engleska se utvrđuje na Bosporu, Grčka se pripravlja na našoj juž’noj granici na borbu protiv Turaka. Mirovni pregovori kao zadnji pokušaj za mirno rešenje grčko-turskog spora ^astavljaju se u Lozani. — Odnošaji izmedu naše kraljevine i Bugarske se po-Polišavaju. Politički položaj sadanjeg predsednika vlade, koji se oslanja na snagu seljaka protiv gradana poboljšao se, kako je vlada postigla znatna °lakšanja i umanjenja plačanja na račun ratne odštete. — Bugarske čete “'nakedonsfvujuščih* te razbojničke bande, koje imaju svoja sedišta u svim večim šestima po Bugarskoj a naročite u pograničnim krajevima, iskoristile su svaku Priliku da pod firmom oslobodilačke borbe za Makedoniju prekorače naše Sraniee, ubijaju stanovništvo naših graničnih sela, popale sela i vračaju se s klenom. Prema zadnjem ugovoru u Nišu izmedu zastupnika obeju vlada, oba-vezuje se bugarska vlada, da če svima sredstvima uništavati makedonske odbore
1	tamči za sigurnost naše granice. — Engleska vlada se odlučila da pozatvara irske Urotnike. U Irskoj živi nepomirljivi protudržavni katolički fanatički duh. U z;adnje doba ušlo se u trag velikoj organizaciji ljudi i žena, koja je uperena protiv života vodečih političara u Engleskoj. — Izmedu Poljske i Litve došlo je konačno do °dredenih državnih granica a i Česi su dobili u Gornjoj Šleziji konačnu granicu Drerna Nemačkoj. — U Rusiji se očekuie smrt boljševičkog vode i načelnika Sovieta N. Uljanova-Ljenina. Njegova bolest nije poznata, izgleda da se radi o
paralizi ili u opšie o nekoj moždanoj bolesii. Iz Moskve plaćene novine su dobile naređenje da priprave članke, kojima če slaviti Ljenina. U zapadnoj Evropi je centar sve pažnje još uvek rursko područje. To je veliko političko pitanje, koje se tiče ne samo Francuske i Nemačke nego i čitavog sveta. Francuska i Belgija imale su u Bruslju duga savetovanja o daljnjem postupku protiv Nemačke, koja oficielno ostaje uporno na svom stanovištu a neoficielno sondira teren, na kome bi eventualno moglo doči do novih pogadanja s Francuskom. Nemačka pokazuje i u ovim teškim danima veliku nacijonalnu disciphnu. Socijalistima i nacijonalistima je sveto načelo «aushalten» (izdržati). Naši socijalisti i proiu-državni elementi neka idu tamo, da se nauče ljubavi i požrivovnosti za državnu ideju. Francuzi medutim šire svoju okupaciju preko Rajne. Teška ruka francuske oružane sile leži na plodnim, rudama bogatim i industrijski na visokom stepenu stoječim rajnskim pokrajinama. Ekonomska eksploatacija okupiranog teritorija u prvim mesečima još nije u pravom razmeru s troškovima okupacije. Za Nemce znači gubitak tih krajeva ekonomsku propast. U zadnje vreme kupuju željezo kod nas. Jasno je, da za nemačko narodno gospodarstvo nastaje neizdrživo stanje. Obračaju se ljubaznim molbama na velikodušnu Englesku, Ameriku itd. Nemačka je u stanju da plača ratnu odštetu ali njena gospodarska politika je išla za tim, da se ukloni plačanju odštete pokazujuči pasivnu bilancu svog državnog gospodarstva, a u istinu stavila je u izdatke teške milijarde za izgradnju novih kanala, željeznica, pristaništa i za melioracije, koje če se sve u dogledno vreme bogato isplatiti. Zato stoji Francuska opravdano na stanovištu, da su okupirane zemlje jamstvo za učinjene štete. Francuska štampa predočuje Nemcima o uskršnjim praznicima, šta su učinili za vreme rata na francuskom zemljištu. Uništili su 3 milijona hektara plodne zemlje, porušili 794.000 kuča za stanovanje i 23.000 fabrika, razbili su i pokrali industrijskih strojeva za jedan milijon kilovata. Francuska je za obnovu opustošenih krajeva potrošila več 84 milijarde. Kuča za stanovanje na novo je izgradeno jedva jedna polovina. — Američka Unija pripravlja za proslavu 150 godišnjice svoje nezavisnosti veliku svetsku izložbu u Filadelfiji koja če biti od 1. maja do 15. oktobra 1926. i ta bi nadmašila sve dosadanje svetske izložbe.
Katolički i pravoslavni uskrs nije doneo nikakvih posebnih dogadjaja. U sredini aprila bila je sazvana na prvu sednicu narodna skupština u Beogradu. Vladajuča radikalska partija uverila se u razgovorima sa separatističkim blokom (Radič-Korošec-Spaho), da pametan sporazum na osnovu jedinstva države i postoječeg ustava nije moguč. Ove su konferencije tačno pokazale taktiku tih državno-centrifugalnih skupina: stvoriti provizorično stanje, za vreme kojeg bi ta j blok ojačao u borbi sa državotvornim partijama, a nakon tog uspeha razbiti i deliti državu. — Zato je ministar predsednik Pašič dao ostavku, našto je kruna saslušala mnogo vodečih politika i poverila mandat za sastav poslovne i izborne koalicione vlade Pašiču, predsedniku radikalne stranke. Očekivati se ima pooštren državni
i	nacijonalni režim i manje mlahavosti, koja je bila po državu veoma štetna, kad su smeli demagoški agitatori i novine netiti plemensku, versku i protudržavnu mržnju. (20. aprila 1923.)
llllllllllll llllllllllllllllllllllllllllllll
11111111111111111111111111111111111111111111111! 111111II111111111111111111111111111111111111111II111111111111111 j
I IIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIOI11
IX UREDNIŠTVA
IIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlililllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiii
Na glavni skupščini v Beogradu sem podal poročilo, kako si zamišljam urejevanje saveznega glasila. Pozval sem skupščino, da naj mi pove svoje mnenje — toda, ker se ni nikdo oglasil, smatram, da so se vsi navzoči strinjali z mojim naziranjem. V zmislu podanega poročila nisem priobčil vseh društvenih vesti, ki sem jih prejel. Od ostalega sem spravil v lisi, kolikor je bilo mogoče.
Nekatere stvari sem radi obilice gradiva moral odložiti za bodoče.
Br. dr. M. Đ. Popovič, Beograd: Poslanega članka ne bom priobčil, ker je stališče Sokola napram skautizmu od naše strani itak dovolj jasno ugotovljeno in utemeljeno. Sicer pa vidim večino članka že natisnjeno v «Izvidniku».
Brate poročevalce prosim, da svoje dopise takoj pošljejo, ker prihodnja številka izide že začetkom junija.
Dan izida 5. in 6. številke: 3. majnika 1923.