KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 12 (5)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. FEBRUARA 1924.
PATENTNI SPIS BR. 1711.
Hemiska fabrika Griesheim-Elektron, Frankfurt na Majni.
Postupak za produžavanje trajanja katalitičkog dejstva živinih jedinjenja. Prijava od 29. marta 1921.	Važi od 1. januara 1923.
Poznato je, da živina jedinjenja, koja se upotrebljavaju kod procesa kondenzacije acetilena, na pr. za spravljenje acet-aldehida iz acetilena izgube posle dužeg ili kraćeg vremena svoje katalitično dejstvo i moraju se naroćiiim procesom rejdeneracje pretvoriti ponova u soli, koje dejStvuju katalitički.
JNadj no je sad, da se katalitićno dejstvo tih živinih jedinjenja može na taj naćin produžiti, što se na kiselu reakeioiiu tečnost, koja sadrži živine soli, dejstvuje električnom strujom, pri čemu sprovodjenje struje može biti istovremuno ili naizmenično sa sprovo-djenjem acetilena u reakcioni sud, a može biti i izvan toga suda. Pri tom postupa se tako, da se za anodu upotrebi žLa, ili se pobrine za to, da anoda bude stalno u dodiru sa dodavanom ili iz rvakciono tečnosti izdvojenom živom i u tim slučajevima, postaje naravno sama živa anodom. Pod takvim oslovima oksidise električna struja živu anodno i kiseo rast'or pretvori |e u živinu so, koja dejstvuje kao katalizator. Zgodnim regu-lisanjem jačine struje mogućno je o»sidisati anodno takvu količinu žive, da je u rastvoru prisutna mek ona količina živine soli. koja je potrebna za izvodjenje kondenzacije acetilena, tako da i bez dovodjenja svežvg katalizatora biva stalno intenzivna apsorpcija acetilena.
Radi li se prema datom postupku, onda se živina so može odmah od početka potpuno ili delimično zameniti metalnom žbom, koja se dejstvom struje pretvara u katalitićno aktivnu živinu so.
Katoda, koja je napravljena od podesnog metala (na pr. platine, olova, žive) može biti smešiena u poroznom sudu — zatvoren prema reakcionoj tečnosti — iz koga se nagradjeni vodonik može od »oditi odnosno isisavati.
Pod izvemim okolnostima, mogu se upo-trebiti srazmerno male katodne ćelice, koje se zgodno mozu uzi ati u aparat. Katodna tečnost može se još naročito laditi ako je to potre nn. Opadanje koncentracije kiseline ni' že se naravno izbeei dodavanjem sveže odnosno aiiodne kiseline.
AaO se ne upotrebi dijafragma, onda se vodmiik s vivrneua na vreme udalji iz re*k-cionog pmstora, ili se stalno odvodi naročitim podupiračima za odvodjenje gasa, koji su uzidani preko elektroda i dopiru čak do elektrolita. I>to tako, može se postupak izvoditi na laj nadu, što se odmah od početka ne doda nikako metalna živa, ali se onda postavi na dno suda tako, da živa, koja se izdvoii usled redukc je, mora da dodje u dodir sa anod m.
Kod procesa kondenzacije acetilena pomoću živinih soli kao katalizatora, na pr. kod spravi enja acetaldehida, ra-ti kao što je poznato, brzina apsorpcije acetilena sa povećavanjem količine živine soh u reakciouoj tečnosti.
Ali pri tome nastupa ta nezgoda, da istovremeno nastupa i veoma jaka redukcija živine soli do metalne žive. Dati postupak ima to veliko preimuestvo, što se može raditi sa veli im količinama živine soli, kao što je to bilo do sada uobićajuo i usled toga se znat-
Din. i
no povečava brzina apsorpcije acetilena: jer jaka redukcija živine soli, koja je ranije bila s tim vezana, kompenzuje se na taj način, što se živa metalna ili u obliku mulja, koja se na anodi nakuplja, ponova oksidiše u živinu so, koja dejstvuje kao katalizator.
Upotrebi li se od početka metalna živa a ne živina so, onda pre svega treba anodno nagraditi žhiiu so, pa zatim nastaje posle kratkog vremena apsorpcija acetilena na željeni način.
Dalja korist ovog postupka sastoji se u tome, što se pri upotrebi metalne žive kao katode, može raditi i sa naizmeničnom strujom ume-sto sa jednosmislenom strujom.
Koncetracija kiseline može kod spravljenja aldetida proizvoljno varirati, a tako isto može se mesto sumporne kiseline upotrebiti koja druga neortianska ili organska kiselina. Pri upotrebi takih reakcio.nh te mosti. koje rđjavo sprovode struju, treba se postarati da razmak izmedju elektroda bude srazmerno manji.
Upotrebi li se najzad dati postupak kod elektiolitičnog spravljanja sirćetne kiseline iz acetilena, onda se sem one jake struje, koju dovodi anoda i koja nagradjeni aeet-aliiehid oksidiše do sirćetne kiseline, sprovodi još jedna druga slabija struja kroz reakcionu tečnost, i ovu dovodi anodi, koja je napravljena od žive. Pri tome je svejedno, da li se slabija struja grana od one jače izvan elek-trolizne ćelije ili se uzima iz naročitom izvora struje; u ovom se slučaju obe struje lako mogu svaka posebno regulisati. Ili se anoda I veže direktno sa anodom II u kom slučaju odnos površina obeju anoda treba da je takav, da se željene jačine struje same od sebe uspostave.
Primer I
U anođni prostor jednog aparata, koji je snabdtven dijafragmom i spravom za mešanje, sipa se 1 litar 10%-ne sumporne kiseline, 100 gr. živinog oksida i od prilike 400 gr. metalne žive kao anoda. Mešajući neprestano dovodi se u taj rastvor, koji je zagrejan na 70—80° 0 acetilen u višku: acetilen se na poznat način kružno sprovodi, a uz to se nagri-dieni acetaldehid zgodnom apsorpcionom spremom otklanja iz gasne struje. Istovremeno se kroz tečnost sprovodi električna struja od prilike od 1 amp. upo-trebivši kao katodu grafit, koji se nalazi u praznoj porcebnskoj cevi. Pod takvim uslo-vima je apsorpcija acetilena vrlo intenzivna i može se sa gotovo jednakom brzinom produžiti kontinuirano dugo vremena. Vodonik se odvaja iz katodnog prostora.
Primer II
Jednom litru vode doda se 150 gr. živinog oksida i 150—2< 0 gr. živinog sulfata. U reakcionu tečnost, zagrejanu na 70—80fl C sprovodi se acetilen u višku, pridržavajuči gore navedeni aparat, i električna struja od 0,5—1, amp. uputiebivši anodu od platine, koja ide do najniže tačke aparata. Metalana živa, koja se nakuplja u toku procesa, istovremeno se ponova anodno oksidiše, te je u reakcionoj tečnosti prisutna uvek dovoljna količina katalizatora.
Primer III
U aparat sa mešalicom sipa se 1 litar od prilike 10°/o-ne sumporne kiseline, i 500 gr. žive kao anoda. Kao katoda služi olovna šipka — ili od kakvog drugog podesnog metala ili metalne legure — potopljena u kiselinu. Sad se elektiolizom nagradi dovoljna količina živine soli i sprovodi zatim u reak-ciprm tečnost zagrejanu na 70—Su0 acetilen u višku, mešajući neprestano; acetilen se na poznat način sprovodi u krut u, a uz to se nagrađieni acet-abiehid zgodnom apsorpcionom spremom otklanja iz gasne struje. Istovremeno se sprovodi električna struja od prilike od jednog ampera. S vremena na vreme u-dalji se iz kružne gasne struje vodonik, koji se postepeno tu nagomilava i aparat se na puni čistim acetilenom.
Primer IV
1 litar od prilikd 10% ne sumporne kiseline sipa se u aparat sa mešalicom, na čijem su duu dva po lesna udubljenja za elektrode, koje su u ovom slučaju obe od metalne žive.
Sad se sprovodjenjem naizmenične struje nagradi dovoljna količina živine soli, pa se zatim u reakcionu tečnost mešajući i zagre-vajući je do 70—80° sprovodi acetilen u vi'ku, ovaj se acetilen na po'nat način sprovodi kružno, a uz to se acet-ald hid zgodnom apsorpcionom spremom otklanja iz gasne struje. Istovremeno se sprovodi i električna struja (d prilike 1 ampera (iiaizm,enična stiuja)s vremena na vremo udalji se iz kružne gasne struje vodonik, koji se po'tepeno tu nagomilava i aparat se napuni čistim acetilenom.
Primer V
U anodni prostor aparata, sa mešalicom, koji je S'iabdeien dijafragmom, sipa se 5u0 sm.3 25% ne h2 SOu i 500 gr. metalne žive koja je prema elektrolitu izolovaua i prestavlja anodu. Dalje se u anodnom prostoru nalad prerešetan olovni i platinski lim kao anoda I. Za vraćanje električne struje uzima se zajednička katoda na pr. od olova,
koja stoji takodje u SOi. Sad se u prvoj fazi opita na anodi II uvodi mešajući i za-grevajući na 30—40° struje od 0,5 ampera dok se ne nagradi dovoljna količina živine soli. Zatim se i u druiioj fazi sprovode, me-šajuei neprestano dobro, od prilike 10—15 litara acetilena i najzad se u trećoj fazi preko anode I dovodi toliko električne struje, da se gotovo sav nagradjeni acet-aldibid oksidiše u sirćetnu kiselinu, višak aldeliida, koji je prisutan u početku treće faze održava se dakle stalno.
Pod takvim uslovima dešava se dakle, stalna živa apsorpcija acetilena i laka oksidacija aldelnda do sirćetne kiseline a da se utrošeni živin katalizator ne mora nadoknaditi svežim, niti je potrebno naročito regene-risanje katalizatora što bi bilo skopčano sa gubicima.
PATENTNI ZAHTEVI:
Postupak za produžavanje trajanja katali-tičkog dejstva živinih jedinjenja, kao što se na pr. upotrebljavaju pod kondenzacije acetilena, naznačen time, što se električna struja propušta u uiselu reakcionu tečnost pomoću anode, koja se ili sastoji od metalne žbe ili je sa tasvom u dodiru, pa se struja može sprovoditi istovremeno ili naizmenično sa ka-taliučnim procesima, u s»m reakcioni sud ili izvan njega, a živa se može dodavati ili od-meh od početka ili se izdvaja tek u toku samog procesa.
2.) Postupak prema zahtevu 1 naznačen time, što je katoda smtštma u piorozni sud,
iz koga se oslobodjeni vodonik odvodi odnosno isiše; shodno je da sud prema reakci-onoj Učnosti bude zatrvoren.
3.	) Način izvodjenja prema zahtevima 1 i 2 naznačen lime, što je anoda, koja se sastoji od žive ili kog drugog materijala što sprovodi struju, tako smeštena, da živa, koja se redukcijom odvaja mora doći u dodir sa anodom.
4.	) Postupak prema zaktevu 1 i 3 naznačen time, što se u onim slučajevima, kad se ne upotrebi dijafragma, nagradjeni vodonik s vremena na vreme ili stalno ulazi iz reak-cionog prostora i to pomoću naročitih cevi za odvodjenje gasa, koje su utvrdjene nad elektrodama a ulaze čak u elektrolit.
5.	) Postupak prema zahtevima 1—4 naznačen time, što se reakcionoj tečnosti dodaju veće količine živine sob, no što je to uobičajeno.
6.	) Postupak prema zahtevima 1 — 5 naznačen tirne, što se, upotrebivši metalnu živu za anodu i katodu, mesto jednosmislene struje uzima naizn enična struja.
1.) Naročita primena postupka prema zahtevima 1—6, naznačena time, što se elek-trolitično regenerisanje živinog katalizatora primenjuje i kod onih procesa, kod kojih se nagradjeni aldehid elektrolitičkim putem pretvara, u sirćetnu kiselinu; pri tome se ili slabija regenereciona struja račva od jake oksidacione struje. Ovo poslednje izvodi se na pr. tako, da se anoda, koja služi obsidaciji acet aldehida, dovede u dodir sa metalnom živom.
■ .