Pošlarina plaćena u golovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JVGOSLA^ Dr
Mesečni	prilog	»S
3£-
Ljubljana,	izlazi	svakog	četvrlka • Godišnja prelplala 50 Din • Uredništvo i uprava u Ljubljani (Narodni dom)
* Juna	Telefon	br.	2543	• Račun kod pošianske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukoplsi se ne vračaju
1031.
JAKOB JESIH (Ljubljana):
Narodno polillčki položaj bugarskih »Junaka«
U 21. broju ovogodišnjeg lista »Deutsche Turnzeitung« piše učitelj telovežbe i športa g. S. Elend (Sofija) inače iz Pinnenberga kod Hamburga, članak pod gornjim naslovom. Pisac se u članku bavi istorijom bugarskih »Junaka« i kaže, da se je Bugarima opravdano nadelo ime »Balkanski Prusi«. Pored ostaloga, pisac tog članka dolazi do sledečih zaključaka:
Kako sto je u Nemačkoj Jahn po-digao telovežbu u času največeg na-rodnog poniženja i stradanja, takoder i zametak bugarskih »Junaka« treba tražiti u prvo vreme oslobodilačkih ra-tova protiv Turaka. Da bi očuvali se-ljaštvo od turskih napada, mladi i hrabri Bugari sabirali su se u skupine. Prolazili su zemljom i nazivali se »Junači«. Ceo oslobodilački pokret pak organizovao je narodni borac Ra-kovski, koji je po zemlji slao svoga druga Levskoga da osniva telovež-bačka društva. Po danu ih je učio, a noču bi ih razdelio na odelenja, koja su sledila i napadala Turke.
Tekom vremena, u svom razvoju organizacija saveza »Junaka« P°Pri; mila je prema vani potpuno vojnički značaj, kao da u sebi nema ništa gim-nastičkog, naprotiv kao da se u njoj mnogo više gaji militarizam. Čak i uniforma potseca na nekadanje pruske husare. Jaka nacionalno-politička tendenca daje toj organizaciji vanjski upečatak. Protcktor saveza je sam car Boris III., i sadanja vlada je_ savezu vrlo naklonjena. — Tako veli u tom svom članku pisac g. Elend.
»Pored narodnih plesova, nastavlja u svojim izvadanjima g. Elend, »Junači« posvečuju posebnu pažnju staroj stilizovanoj telovežbi na spravama, koja se gaji u slovenskom Sokolu i naročito još kod Švicara. Takoder sc i tu oseča jak vojnički izražaj, koji se ističe u tvrdom i ukočenom držanju tela, u egzaktnim okretima, u vežbanju vojničkih redovnih vežaba i t. d. Moderna nastojanja, kao n. pr. vežbanje sa zaprekama i prostih vežaba, dosada nisu uvedena. Proste vežbe izvađaju sc u tvrdom držanju, kao što smo ih gajili u Nemačkoj još pre rata. Svakako svoj način vežbanja oživeli su u letu 1918. u Sofiji u tečaju koji je vodio čehoslovački sokolski prednjak, a koji je to provadao nekako u smislu nove nemačke telesne škole. (On se je pak uzgojio večim delom na nemačkoj visokoj školi za telesne vežbe.) Pored toga, u zadnje vreme uveli su »Junači« također i atletiku, jer se je šport sve to više širio, a koji su uveli dači vračavši se iz inozemstva.« — U pojedinim okruzi-ma vrše se takmičenja po načinu ne-mačkih javnih telovežbačkih nastu-
pa...«	..	,	.
»Uvedene igre su vecim delom cn-
gleskog izvora ...«
»Nešto, što se je vrlo malo razlikovalo od nemačkog rukometa, haze-nu, igralo je u Bugarskoj najpre neko češko gospojinsko društvo, te je ta igra danas kod »Junaka« vrlo obljubljena.«	v	_	.	.	..
»U pesmama otskače i prednjači nacionalni značaj i medu ostalim pe-vaju sc pesme: »Sokolska koračnica«, »Kadetski marš«, »Šumi Marica«, »Himna Junaka« i t. d.«
»Po zaključku saveza sme savez stupiti u vezu sa inozemskim save-zima, ali samo s onim, čija je država u prijateljskim odnošajima sa Bugar vkom. Tu prc svega dolazi u obzir ilovenski Soko. Soko jc savez telo v’cžbučkih saveza čehoslovačkog, polj-ikog, jugoslovenskog i ruskog, koji je 1917. god. napustio svoju domovinu i danas živi posvuda u inozemstvu. Da sc taj krug potpuno zaokruži, morao bi i »Junak« pristupiti Sokolu. U oba tabora ima mnogih, koji žele i teže da dode do tog spoja. Bugarska ima drugim Slovcnima, naročito pak Ru-sinia, mnogo da zahvuli, jer se je istom sa njihovom zaslugom oslobo-dila. Ništa manje do li 200.000 Rusa žrtvovalo jc u borbama sa Turcima svoje živote za bugarsku slobodu. Ruski emigranti bili su od Bugara rado primani i tu su našli svoju drugu domovinu. Jezik i običaji vežu te na-r<>de naiuže. Slovenska kultura našla
je svoje mesto pri izgradnji narodne države. Možemo lako misliti, kako ti tesni narodni odnošaji imaju velik upliv na prilike izmedu »Junaka« i Sokola. Soko pak stavljao je »Junaku« uslove, delom takove, koje ovaj ne može da primi; naime:
1. »Junak« treba na se odreče svoga imena;
2. »Junak« treba da svoj kroj iz-jednači sa sokolskim;
3. Srpski Soko (? ! — Op. ur.) kaže: Pristup u Soko vodi samo preko Beograda. Zahtevalo se je da se odreku Macedonije i s time napuste prvenstvo Bugarske na Balkanu. To je za svakog Bugara, pogotovo za »Junaka«, nemoguče! S time je »Junaku« onemogučen pristup u Soko. Unatoč toga, oba saveza vežu prijateljski odnošaji. Bugarska je bila za-stupana na sokolskoj olimpijadi u Pragu; Češko sokolsko društvo u Sofiji pri njegovim priredbama podupiru »Junači« i obratno. U pesmarici »Junaka« nalazi se također i »Sokolska koračnica«, koju moraju po moguč-nosti da svi nauče. God. 1928. proslavili su »Junak« i »Soko« zajednički narodni praznik u lepom glavnom mestu Bugarske: »Junak« je slavio 50-go-dišnjicu oslobođenja od turskoga gospostva, Soko pak 10-godišnjicu oslo-bodenja od nemačkog gospostva! Bez ganutljivih scena, grljenja i ljubljenja na pozornici, naravno nije išlo.«
»Što se tiče izvadanja g. dr. Gascha, mora se začelo postaviti pitanje: Da li je »Junak« bio 1928. god. pozvan na nemački telovežbački slct? Sigurno je, da bi se bugarsko vež->ačko članstvo (Turnerschaft) upravo rado odazvalo tom pozivu; ta svoje zanimanje za to pokazalo je na taj način, da je pisac (dr. Gasch) bio umoljen u jednom izričitom članku njihovog časopisa »Zdrave e Sila« da izvesti o uspehu i izvedbi telovežbae-kog sleta nemačkih turnera u Kdlnu.«
»Ne dvojim, veli g. S. Elend, takoder ni o torne, da bi se našlo mnogo nemačkih turnera, koji bi jedam-put rado posetili sunčanu Bugarsku i njeno gostoljubivo stanovništvo!
Uzroka, koji bi bili protiv pribli-ženja »Junaka« i nemačkog turner-stva, uopče nema. Zar nebi trebalo pozdraviti, kad bi se narodi — koji su u svetskom ratu bili zajedno na bojnim poljanama — takmičili na zelenim poljanama rame uz rame, da učvrste i obnove svoje prijateljstvo?«
gu vrstu, koja se vežba u pojedinim društvima, pri nastupima na manj im sletovima i akademijama. Pa također kod nas Slovena več pre rata vežbale su se tako zvane posebne tačke i na večim sletovima i to čak i sa večim brojem vežbača. Osim toga, otada je traženje sastava ili posebnih točaka — koje se upravo odlikuju po svojoj gibivosti i neukočenosti, harmoniji i ritmici — tako veliko, da je mnogom tehničaru upravo vrlo teško što ne može da svima udovolji. — U tom pogledu, t. j., da su baš i samo Nemci uveli u telovežbu novi smer gibanja, mnogi se varaju i jao onome, koji sve veruje.
Da se je pre pomenuti češki sokolski prednjak izučio večim delom na nemačkoj visokoj školi za telesne vežbe, još nije nikakav razlog ni dokaz, da Sokolstvo ide samo za ne-mačkim školama, jer sličnih škola, što više i boljih, ima i drugamo, samo je to, da se sa nemačkim Sokoli više po-služuju, moguče i samo radi toga, jer poznaju nemački, koji je u staroj Austriji bio tako forsiran, a i zato, jer im radi materijalnih prilika nije moguče stvoriti takove vlastite visoke škole. Sokolska telovežba pak je narodna, svima pristupačna, što se baš ne može tvrditi o visokim školama, koje su zasada pristupačne samo dobro situiranim pojecfincima ili tako zvanim višim krugovima.
Nadalje nije ispravna tvrdnja, da se bugarska telovežbačka takrpičenja vrše po načinu nemačkih telovežbač-
kih nastupa, ta poznato je, da su još pre svetskoga rata bugarski »Junači« bili članovi Slovenskog Sokolskog Saveza i da su telovežbu primili od Švicara, a još više pak od čeških sokolskih prednjaka, koji su dugi niz go-dina radili, a također još i sada rade u Bugarskoj. Naprotiv pak je istina, da je mnogo Bugara posečivalo sokolske prednjačke tečajeve.
Češko gospoj insko društvo prvo je u Bugarskoj igralo hazenu. — Takoder ni to nije jasno rečeno. Uistinu pak bila je to vrsta čeških sestara — Sokolica!
Zatim Srpski Soko?! — kako to kaže g. Elend. Vidi se po torne, da g. Elend ne zna, da Srpski Soko ne postoji več od 1919. g. i da je od tada postojao samo jedan jedini Jugosloven-ski Sokolski Savez, pa prema torne Srpski Soko nije mogao postaviti po-menute uslove kao i zahteve isklju-čivo vanjsko-političkog karaktera.
Pa opet, nama nisu poznate sokolske olimpijade; to što g. Elend po-minje, bio je čehoslovački svesokolski slet u Pragu.
Vrlo su interesantne također i opaske g. dr. Gascha kao i izvadanja g. S. Elenda na koncu toga članka.
Mi slovenski Sokoli, medutim, prelazimo preko prijateljstva i nepri-jateljstva u svetskoj borbi i idemo putem, koji nas od Sokolstva i Slovenstva vodi k čovečanstvu te smo odavna članovi Medunarodne gimnastične federacije, u kojoj pak, naravno, nema — Nemaca.
NIŠELVICER SLAVKO (M. Sobota):
Misli . . .
U »Jutru« od 4. 6. o. g. čitam re-zoluciju Jugosl. Akad. Kluba u Zagrebu (J. A. K.), gde stoji također i
ovo:
»... zaključuje se na svim univer-zitetima organizovati akademske sokolske jedinice.«
Bez sumnje jc, da taj zaključak naših budučih vodečih muževa treba pozdraviti, ipak mi se čini, da če to biti u praksi teško provedivo i da bi se pri tom kršilo ono glavno načelo Sokolstva, naime: jednakost i bratstvo.
Predlagatelji te rezolucije, za-stalno, imali su najbolju nameru, ali mi sc pak čini, da su se u svome zaključku prenaglili i da se njime — a da sc na to nije pomišljalo — dira u same temelje Sokolstva. Čini mi se, da bi taj zaključak bio kao neka
reakcija na članak br. D. Bogunoviča, koji se zauzima za nekakove srednjoškolske sokolske organizacije (zastal-no, u dobroj nameri).
Več je i br. dr. Bičanič u svojem odgovoru na članak br. Bogunoviča izložio i istakao opasnost takovih eksperimenata i evo, pre no što smo — da tako kažemo — mi pretplatnici »Sokolskog Glasnika« stigli da proči-tamo pomenuti članak, več imamo ovde njegov »uspeh«.
Kao što je pred nekoliko dana došao br. Bogunovič sa svojim sred-njoškolskim sokolskim jedinicama, sada J. A. K. s akademskim, tako se sutra moguče može dogoditi, da i či-novništvo, obrtništvo, radništvo i t. d. dode sa zahtevom svojih jedinica, po-zivajuč se pri torne na načelo jedna-kopravnosti, da, tobože, što vredi za
akademsku omladinu, to da na isti način može vrediti i za njih.
I štogod hočemo više — Sokolstva na taj način neče niti može biti više; imačemo svakako dosta društa-va, krojeva, zastava i t. d., ali pak nečemo imati više onog pravog sokolskog bratstva ni jednakosti. Sokolstvo je organizacija u kojoj svaki član nalazi svojoj izobrazbi i svojoj radi-nosti odgovarajuče mesto u vršenju svojih sokolskih dužnosti i ne dvojim, da društva u sedištima srednjih škola i univerziteta nebi mogla pre-uzeti i raditi sa naraštajem i članstvom pomenutih zavoda. Ta i naši najbolji i najstariji vode i prvaci takoder su se uzgajali u svojim sokolskim jedinicama i zastalno tada pod najtežim okolnostima. U tadanja vremena bilo je več opasno i samo simpatizirati sa sokolskom idejom, a pogotovo još i posečivati sokolske vež-baonice, pa ipak ti muževi i naši vode nisu klonuli — ustrajali su na svom putu, za koji su se odlučili i to samo zato, jer su upoznali i bili svesni prave svrhe i cilja Sokolstva, naime, da Soko — pored ostalog — mora pod svoja krila sakupiti sve što slovenski oseča; da to uzmogne postiči, mora pak stvoriti organizaciju, u kojoj medu članovima neče biti nikakove razlike, ni verske, ni plemenske ni stslcšlcCi
Shvačam vrlo dobro našu omla-dinu, kojoj se možda lagani, ali sigurni razvoj Sokolstva čini »pre-spor«, te bi u svom mladenačkom oduševljenju želela da u najživljem tempu pohita napred, bez obzira na desno ili levo, ali ipak i naša omla-dina mora također biti svesna, da bez tačnog ispunjavanja i provadanja gesla: »Jedan narod, jedna država, jedno Sokolstvo« nema niti može biti Sokolstva. Omladina može lako da stvara i osniva druge razne organizacije kao sportske klubove i slično, ali ako želi da u Sokolstvu radi (što je pak njena najsvetija dužnost), ona mora to Sokolstvo da upozna do temelja i da bude svesna, da Sokolstvo ne sme niti može privilegovati ni zapostavljati bilo koji stalež i zvanje (pa bilo to makar i samim imenom), jer je Sokolstvo svojina čitavoga naroda.	.
To su bile moje prve misli, kad sam pročitao navedeni zaključak J. A. K. i ne sumnjam, da te misli dele i ostali, a uveren sam pak, da je o torne razmišljao takodci i naš Savez sa svojim prvim pretstavnicima na čelu.
Možda su te nuje misli i suviše crne — skeptične — zato bi bilo u interesu našeg Sokolstva, da se o torne još mnogo premisli...
Tako razlaže Nemae S. Elend, učitelj telovežbe i športa.
Iz njegovih razlaganja može sc izvesti, da je za vreme svoga bivanja i delovanja medu Bugarima upoznao ih veoma dobro, da se potpuno sagla-sio sa njihovim gledištem na inozemstvo, ali da je pri torne pokazao potpuno nepoznavanje Sokola.
Treba napomenuti, da tvrdnja: o staroj stilizovanoj telovežbi na spravama, koja da se gaji u slovenskom Sokolu, nije ispravna, a niti je takova bila kada pre svetskoga rata. Telovežba na spravama retko je kada sti-lizovana, jer je ipak gibanje, a ne u konkretnom stil. — Da je to tvrdio
0 prostoj telovežbi, ili n. pr. o prostim vežbama, nebi mu toliko zamerili, pa
1 tu je takoder stvar dosta drugačija. U Sokolu je nastao preokret ne istom posle rata, kako je to bilo kod Nemaca, nego još pre rata. Jasno je pak i razumljivo, da svaka novost zadire u ustaljenu i tvrdokornu konzervativnost. Tu pak nije bilo toliko protivnih argumenata i zapreka, da se novi smer nebi mogao raširiti, nego naprotiv neznanje i nesposobnost da se od-mah — tako reči po porodu — primi uopče nov i dobar smer vežbanja prostih vežaba. Ta još i danas imamo dve vrsti prostih vežaba: stare stilizovane, tvrdog držanja i nove pokretne bez tog držanja sa skroz harmoničnim pokretima. Prva vrsta prostih vežaba obično se propisujc za veče javne nastupc, kako bi sc sacu-vala jedinstvenost, odresitost, egzakt-nost, otsečenost, geometrična slikovitost, što pak sve skupa još nije me-rodavno za izbiranje vežaba — i dru-
Slet Sokolstva na Jadranu
Sokolski dani srednjoškolske omladine
u Splitu
Slct Sokolstva na Jadranu, koji ovoga meseca u tri etape prireduju u Splitu tri primorske župe, Split, Sibe-nik-Zadar i Sušak-Rijeka, a na koji če, pored brojnih Sokolova iz čitave države, učestvovati takoder u velikom broju brača Čehoslovaci i Poljaci, otpočeo jc danima srednjoškolske omladine.
Dne 13. i 14. o. m. sletela je naša srcdnjoškolska omladina u Split, da u svom patriotskom oduševljenju i zanosu, prožeta osečajima uzvišene sokolske misli, tu, na žalima našeg sinjeg mora, na našem Jadranu, manifestuje svoju mladost, snagu, lepotu i zdrav-ljc. Ta naša omladina sletela je da na-govesti novu zoru jedne čelične i pre-porodenc nacije, novo doba silnog, močnog i poletnog Jugoslovenstva, koje danas, nakon neizmernih patnja i stradanja, uz neprocenjive žrtve svojih najboljih sinova, gleda ponosno i gordo na svoje ostvarene ideale, na svoj ujedinjcni narod i državu —• na svoju veliku Jugoslaviju.
Ova mlada srca, ove poletne duše zadojene najlepšim idealima za svoju otadžbinu i svoj narod, ova naša uzda-nicn, nositeljica naše bolje i srečnije budučnosti, vrsta se danas u sokolske redove, svesna, da je Sokolstvo nosioc
svih odlika naše rase, svih težnja ju-goslovenske nacije i da ono, upravo danas, najjasnije, najistaknutije i naj-snažnije, oličava i pretstavlja sloven-sku uzajamnost i bratstvo.
I baš u omladini našoj jugosloven-sko Sokolstvo gleda svoju novu, pro-dornu snagu, svoju nezadrživu ckspan-zivnost, lcojom treba i mora da izgradi i učvrsti jedinstvenu svest, svest koja pozna samo jedan jedinstveni jugo-
slovenski narod i jednu jedinstvenu državu — Kraljevinu Jugoslaviju. To jc prva i najsvetija zadača jugoslovenskog Sokolstva sa njegovog nacional-nog gledišta i ono tu svoju zadaču vrši jedinstvenom voljom i oduševlje-njem, te stoga svoj prvi pogled upire i svoje prve reči, reči iz bratskog srca, obiača uvek uzdanici svojoj — svojoj omladini.
Zato neka bi ovaj slet srednjo-
Ш-
v.........., .... „
•4-Nš , .
'Шв
Pokuene vežbe ufienice
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
/LoVEN/Ko
/oKoL/TVO
t Brat Karel Sliidl
U Pragu umro je jedan od poslednjih živućih osnivača Sokola, br. Karel Stiidl, elan Praškog Sokola. U Praški Soko stupio je na prvi Tyršev poziv g. 1862. Bio je veran pomočnik Tyršev. Ma da je sva porodica po-kojnog brata Stiidla nemačka, on je bio veran pripadnik Sokolstva skoro punih 70 godina. Kroz čitavo ovo vreme nije hteo primiti ni jedne funkcije, ali je voleo telovežbu i Sokolstvo ona-ko, kako je to utvrdio dr. Miroslav Tyrš.
Slava bratu Karelu!
Sokolske svečanosti u Beču
Slet donjoaustrijske župe GOS u Beču uspeo je iznad svakog očekiva-nja. To je bila četvrta velika sokolska svečanost u Beču (prva je bila god. 1901.). Na ovaj slet došlo je preko 3000 čehoslovačkih Sokola iz Slo-vačke, Moravske i drugih pokrajina. Javni nastup održan je na stadionu u X. bečkom kotaru, a nastupilo je preko 1000 vežbača svih kategorija. Javnoj vežbi prisustvovalo je preko 14.000 gledalaca. ČOS je zastupao br. dr. Krovak.
Pripreme čsL Sokolstva za Pariz
U nedelju 31. maja o. g. održana su u Pragu u Tyrševom domu izbirna takmičenja za takmičenje za svetsko prvenstvo, koje je raspisala Unija francuskih gimnasta prilikom proslave 50godišnjice Medunarodne telovež* bačke federacije. Od prijavljenih de« set takmičara došlo ih je osam Re* zultat takmičenja je sledeči:	1.	Jan
Gajdoš, Brno I., 90‘65 boda, 2. Jindfieh Tlntera, Praha VII., 79’65 boda, 3. Alois Hudec, Brno L, 79-35 boda,
4.	Ladislav Tikal, Kral. Vinohrady, 77’50 boda, 5. Jan Sladek, Bratislava IV., 74*20 boda, 6. ing. Jos. Effenber* ger, Smichov I., 71‘50 boda, 7. Stanislav Nastoupil, Bratislava IV., 70-80 boda i 8. Bedfich Šupčik, Nusle, 64’10 boda.
Takmičenje je vodio načelnik COS. Konačno izbirno takmičenje biče 1. jula. U Pariz šalje ČOS četiri tak* mičara i dva zamenika.
Četrdeset godina fisl. Sokola u Parizu
Csl. sokolsko društvo u Parizu slavi ove godine 40godišnjicu svog opstanka. Društvo je osnovano god.
1891. kao sokolski otsek čehoslovačke besede u Parizu (osn. 1862. god.), a naredne godine postalo je samostalno društvo. Prve godine u društvu je vežbalo 18 članova i 7 članica. Prvi starešina društva bio je br. Frohlich, načelnik pak br. Chalupa, prednjak francuskog gimnastičkog društva. Dru* štvo je vežbalo zajedno sa franc, društvom »La Nationale«. Prvi nastup »Pariškog Sokola« bio je u Nancyju, gde je bila i delegacija ČOS sa br. dr. J. Podlipnim na čelu. Osim toga pa* riški čehoslovački Sokoli saradivali su kod svih svečanosti Unije francuskih gimnasta i kod mnogih francuskih državnih manifestacija. Za vreme rata osnovalo je društvo organizaciju »Na-zdar«, čiji su se članovi borili na fran-cuskim frontama, gde je i poginulo preko 200 Čehoslovaka, a preko 300 ih je bilo teško ranjenih.
Iz čsl. Sokolstva u Americi
Zanimanje za IX. svesokolski slet u Pragu god. 1932. medu čehoslovač-kim Sokolstvom u Americi postaje sve veče i veče. Pripreme za izlet u staru domovinu vrše se več sada najinten* zivnije i svi znakovi kažu, da če ovaj poset sleta brojčano nadmašiti sve dosadašnje. Sokolstvu Sjedinjenih dr* žava Severne Amerike pridružiče se i Sokolstvo iz Kanade i Južne Amerike.
Nova čsl. sokolska društva osno* vana su u Haugen Wis., u Iowa City i u Brookfield, III. — Župski prednjak br. Emanuel Loffler, bivši član takmi* carske vrste ČOS razboleo se na zapa* lenju pluča. — Prednjački tečaj mi-chiganskog okružja posetili su i jugo* slovenski Sokoli. — Prosvetni odbor župe Srednje prirediče prilikom svet-ske izložbe u Chicagu god. 1933. so= kolsku izložbu te če izdati spomenicu sleta, koji če se održati 1933. godine u Chicagu.
Iz poljskog Sokolstva
Naročiti značaj u poljskom sokol-skom pokretu imače slet Pomorske dzielnice u Gdyni, koji če se održa-vati 1. i 2. augusta. Na slet je pozvano čehoslovačko i jugoslovensko So* kolstvo. Pored ovog sleta biče veči slet još u Poljskom Tješinu, gde je poljsko sokolsko društvo osnovano več god. 1891. Ovo društvo je ma* tično društvo poljske Šlezije. — Zw.
S.	P. prirediče u augustu dva pred-njačka tečaja, od kojih če prvi trajati dve nedelje, drugi četiri. — Veči broj poljskih Sokola namerava i u Split na slet Sokolstva na Jadranu.
(Nastavaik sa 1. strane.)
školske omladine u Splitu, pod sjaj-nom zastavom Sokola kraljevine Jugoslavije, priveo u sokolsko gnezdo nove ptiče-Sokoliče, još više ojačao sokolske redove, hrabre i neprobojne falange, uvek spremne da brane svog Kralja, Narod i Otadžbinu — i svoj jedino jugoslovenski Jadran!
Ф
U subotu, dne 13. juna, ujutro pri-došli su u Split srednjoškolci iz raznih krajeva u vrlo velikom broju i tekom popoldneva izvršili su razna natecanja u lakoatletiei i plivanju. Rezultati su bili odlični i sve je proteklo u najlepšem redu.
U nedelju, 14. juna, ujutro u 10 sati na vežbalištu se formirala velika povorka srednjoškolske omladine. U povorei je najpre išla splitska sokolska muzika te sokolska muzika Solin-Vranjic, a zatim sletski odbor sa zastavom. Posle odbora išlo je oko dve hiljade srednjoškolske muške i ženske
omladine. Najpre su išla muška deca viših razreda sa jugoslovenskim zastavicama, pa nižih razreda, a iza muzike puka Kralja Karola išla je ženska srednjoškolska omladina, najpre viši, a posle niži razredi.
Putem kroz splitske ulice, koje su sve bile okičene, srednjoškolska omladina zanosno je manifestirala Kralju, Jugoslaviji i jugoslovenskom Splitu, te klicala Istri i istarskim mučenicima. Posvuda je velik broj gradanstva pra vio špalir i srdačno pozdravijao oinla-dinu. Na Botičevoj poljani omladina sc je postavila oko velike tribine koja je bila podignuta na istočnoj strani. Na samoj tribini zauzeli su mesto članovi sletskog odbora i pret-stavnici vlasti. U ime ministra prosvete bio je prisutan br. M. Vojino-vič, zam. načelnika Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; prosvetno ode len j c Kr. Banske uprave i bana Primorske banovine zastupao je br. direktor Alfirevič, u ime opčine bili su prisednici gg. Radiča, Pijevič i Zelič,
Pokosite vežbe nCealka
a zastupane su bile brojno i razne na-
cijonalne ustanove. Kad se omladina smestila oko tribine, sokolska muzika iz Splita otsvirala je državnu himnu. Cela poljana zaorila je od oduševlje-nih poklika omladine Kralju i Jugoslaviji.
Kad su se poklici stišali prvi je progovorio direktor br. Silvije Alfirevič, koji je rekao:
Srednjoškolska omladino!
U zastupstvu prosvetnog odele-nja Kr. Banske uprave donosim ti od gosp. bana dr. Iva Tartaglie jugoslovenski pozdrav i sokolski Zdravo!
Omladino, sletila si se ove dane na ovo historijsko tlo naše otadžbi-ne da javno i otvoreno ispoljiš sve svoje ne samo fizičko zdravlje, nego i duševnu vedrinu i čistoču, da naglasiš svojim mladenačkim poletnim nastupom neprekidnost narodne misli, koju ti dedovi namreše na ovim obalama, one misli koja je u Sokolstvu našla svoju nekompro-misnu jugoslovensku svest i savest, aktivnu snagu i neslomljivu volju da služi samo Kralju i Otadžbini i da radi za opče dobro cele nacije.
Nama stari jima radosno i zanosno kuca srce na pogled ovakove falange naše dece, koja se priklonila velikoj misli Sokolstva, da če-liči svoj karakter, da salije svoj duh i čeliči svoju dušu verom u sebe i zavetom da verno i predano izvrši svoju dužnost prema Kralju i Otadžbini!
Tl si, omladino, i primer i opo-mena svima nama da budemo sa-vesni vršioci svoje dužnosti, da ti očuvamo rodnu grudu dok ti ne naslediš nas i preuzmeš narodne i državne poslove u svoje ruke. Ali i ti, naša uzdanico, imaš svetu dužnost da sa znanjem i osečanjem stremiš za buduči život, te da odr-žiš u svojoj snazi i vrednosti bez-u vet no državno i narodno jedinstvo Jugoslovena, krvavo stečeno, a koje je naš veliki Kralj Aleksander I. posta vio zakonom sebi i nama.
Stoga othranjuj svoj um učenjem, razvijaj svoj duh nepokole-bivom svešču, odgajaj svoju dušu lepotom i čistočom narodne jugo-slovenske misli i vere, eda naš Kralj i naša Jugoslavija budu ponosni i puni pouzdanja u svoja mlada po-kolenja.
Ne prezaj pred žrtvama, ne boj se rada, ne kloni se napora, ne odbijaj znanje, nego u vernosti Kralju i Dinastiji Karadordeviča i Ijubavi za Otadžbinu, stupaj sokolski uvek napred, nikad natrag! Neka ovi tvoji sokolski manifestacijoni dani budu otsev onog tvog dubokog či-stog narodnog jugoslovenpkog plamena, u čijem če žaru svako zlo da netragom izgori, a svako dobro još jače da uzplamsa.
Od srca te pozdravljam, omladino, i želim ti da ovaj tvoj slet bude najlepša manifestacija tvoje sokolske svesti i vere i da bude du-boka afirmacija tvog jugoslovenskog nacionalizma i objava tvog evan-delja: Državno i narodno jedinstvo za nas nije pitanje!
S ovog sleta i ovog žala duhom svrati svoj pogled prestolju našeg herojskog i mudrog Kralja Aleksandra I. i tvom uzvišenom starešini mladom prestolonasledniku Petru i klikni Im duboko zanosni sokolski: Zdravo!
Govor br. Alfircviča bio je po-pračen oduševljenim usklicima Zdravo!
Zatim je u ime ministra prosvete uzeo reč brat Miroslav Vojinovič, koji je rekao:
Dragi učenici i učenice!
U okviru sleta Sokolstva na Jadranu, srednjoškolski dani pretstav-Ijaju vašu školsku i sokolsku gim-nastičku manifestaciji!. Istovremeno vašim učestvo vanjem manifestu je se i skladna saradnja škole sa Sokolstvom. Vaše jučerašnje utakmi-ce pokazale su več u tome pravcu lepe rezultate, a vaš program za današnje javno vežbanje obečava sve-strano dopunjenje celine harmonič-nog telesnog vaspitanja duhom Sokolstva.
Saradnja škole sa Sokolstvom, nalazeči potpuno razumevanje u samoj ličnosti vašeg prvoga šefa g. Ministra prosvete, a s druge strane i pod vodstvom Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, ona je najvaž-nija u širenju narodnog telesnog vaspitanja. Jer doslednim sprovada-njem sistema, metodike i estetike velikog Tyrša, po svim školama Jugoslavije, dobijače naša budučnost postepeno izrazite pretstavnike i borbu za zdravlje i snagu u svim slojevima naroda.
Kad se pak zna, da je zdrava snaga največe narodno bogatstvo i najjača garancija za obezbedenje ttvega što jedan narod i jedna država ima, razumljivo je zašto vodeči krugovi, shvativši ideju Sokolstva
kao najprirodniju i narodu najbližu,
sprovadaju je po školama kroz vas kao školsko narodni pomladek.
Uspesi ovih dana vaši su uspe-si. Vaši vodnici, vaši učitelji, uložili su puno razumevanja, volje i po-žrtvovnosti u osnovnu zamisao vaših sokolskih dana, što ste vi na isti način vašim radom ostvarili. Budite ponosni na ove vaše dane i ne zaboravljajte ih, mislite o njima uvek kao o danima vašega učeničkog slavlja, o njihovoj suštini i svrsi koja je duboka, a u vezi sa idejom Sokolstva neiserpna.
Neka se zajednički uspeh ovih dana ureže u vaše mlade duše, neka vam bude uspomenom i potstre-kom za daljni rad u školi. A kad svršite školu, ne zaboravljajte da ima i produženja u tome pravcu, to jest da svaki od vas kad se razidete posle škole na sve strane, ka-mo vas život pozove i dužnost odredi, da u tom novom životu pri-menjujete u narodu sve što ste u školi naučili i stekli u pravcu telesnog vaspitanja. Na ta j način ostva-rit če se i davna i značajna želja, da sve naše, a naročito učiteljske škole, postanu zdrav rasadnik u širenju Sokolstva u celom narodu, a osobito po selima. A širiti Sokolstvo znači širiti harmonično vaspi-tanje.
U tu svrhu, čestitajuči vama i vašim učiteljima rad i uspeh ovih dana, pozdravljam vas sa željom da ustrajno i svestrano saradujete u školi i van nje na stvaranju rasne telesne kulture narodne i slovenske, a u duhu genijalnog tvorca Sokolstva Tyrša. Zdravo!
Govor br. Vojinoviča omladina je popratila burnim odobravanjem i po-kličima Zdravo!
Poslednji je govorio starešina Sokolske župe Split, brat dr. Mirko Buič, koji je za vreme svog zanosnog govora bio više puta prekidan oduševljenim pokličima Kralju, Prestolonasledniku, Jugoslaviji, Sokolstvu i brači u ropstvu.
Br. dr. Buič rekao je:
Zdravo, omladino, momci naši! Sletiste se ovamo na ovaj otadžbenički sastanak, da svoja srca okrepite snagom sokolske misli, da stisnete pesnice sokolske vernosti, da se pričeetite hlebom sokol-skog bratstva!
Zdravo, omladino, ujedinjene Jugoslavije! Uznesi danas pamet svoju u sunčane vedrine čista obzorja, kao što se diže sokolov pogled nebu pod oblake — pogledaj oko sebe gorje i dolove naše, ostrv-Ije i more naše, poškropljeno veko-vima krvlju i znojem našim, pa klikni ponosno i zanosno:
Zdravo, zdravo, domovino mila, Pozdravlja te vjeran sinak tvoj!
Lepa si i sveta, domovino naša! Tebi posvečujem život do posled-njeg, jer je ugodno živeti i slatko umirati za otadžbinu svoju.
Napred, sivi Sokoliči, uzdanice naroda, koja se gojiš vedrim uzori-ma klasične lepote i dobrote, pobude ženijalnoj zamisli osnivača Sokolstva Miroslava Tyrša. Napajaš se rosom cvetnih poljana prirodnih nauka, nadahni se danas na ovom bratskom sletu sokolskim duhom-— jer duh sokolski je duh čestitostl i pravde, duh dobrote i krotkosti, duh razumna ponosa i dostojanstve-nog posluha, duh domovinske lju bavi i gvozdene hrabrosti — koji se ne boji nikoga do Boga velikoga, jer je strah Božji početak mudrosti.
Zdravo, sivi Sokole moj, budi slobodnn, slobodna duha i slobodne misli, uvek čuvar slobodnih ideala, svoje savesti, vazda svoj!
Pa došli danci nevolje i muke, pa teko tebi s čela krvav znoj, ti upri pamet, stisni zdrave ruke i budi svoj!
Zdravo, momci i devojke naše, krasni Jugoviči moji, primite čelov tople i iskrene Ijubavi od vaše sta-rije sokolske brače.
Jačajte duhove, jačajte mišice, jer još ima vaše brače koja od vaših junaštava očekuju da ih minu grozne boli.
Zdravo, omladino!
Posle toga govora povorka se na Botičevoj poljani razišla.
Javna vežba.
U nedelju popodne održana je na Poljani Kralja Petra na lepo uredenom vežbalištu javna vežba srednjoškolske omladine. Vežbalište je bilo jvrlo do bro posečeno od publike koja je sa velikim interesom pratila pojedine tačke, i toplim odobravanjem klicanjem nagradivala izvadače. Na počasnoj tribini nalazili su se ban Primorske banovine g. dr. I. Tartaglia sa gospodom, divizijski general iz Mostara g. Tomič, načelnik g. dr. J, Račič sa gospodom, komandant mesta puk. g. Vrbica itd. itd.
Javna vežba srednjoškolske omla dine, ti kojoj su nastupali u večim gru
pama učenici i učenice viših i nižih razreda, u glavnom le lepo uspela i pokazala je povoljne rezultate nasto-janja nastavnika Sokola oko fizičkog odgoja omladine. Nastupili su najpre učenici viših razreda u vežbama sa motkama, zatim učenice nižih razreda u vežbama sa vencima, učenici nižih razreda u prostim vežbama, učenice viših razreda u vežbama sa šarpama, učenici prvoga razreda u vežbama sa batinama. Izvodile su se zatim razne igre viših i nižih razreda, razna natecanja te na kraju slikovita tačka, u soj oj su učenici i učenice u inicijalu A (Aleksandar) izvadali razne proste vežbe, naročito ova poslednja izazvala je buru odobravanja i klicanja Nj. Vel. Kralju. Vežbe je pratila vojna muzika 54. puka, a za vreme pauza svirala je splitska sokolska muzika.
U igri »Borba« dači splitskih ško-la pobedili su šibenske dake, a u igri »Odbojka« učenice realne gimnazije iz Šibenika pobedile su učenice iz Drni-ša rezultatom 9:5.
Za vreme cele vežbe publika je bila razdragana nastupom najmladih Sokola, srednjoškolske omladine i svom zadovoljstvu davala izraza u odobravanju i rodoljubnim pokličima.
Na sletištu je uredeno sve potrebno za sletske dane. Na samom vežbalištu podignuta je ogromna tribina na istočnoj strani sa paviljonom za mu-ziku, a isto tako i na severnoj. Iznad stare zapadne tribine podignut je paviljon za načelništvo.
Izvan vežbališta, preko puta Kraljice Marije, podignuti su razni buf-feti, reklamni paviljoni i prodaje sva-kojakih potrepština.
Za vreme vežbe . predane su nagrade pobednicima lakoatletskih i pli-vačkih natecanja. Nagrade su dobili Salinger Zlatko, učenik realne gimnazije u Šibeniku, Smodaj Kažimir, učenik učiteljske škole u Šibeniku, pošiljka Pasini, učenica realne gimnazije u Šibeniku i Nevenka Jerinič, učenica realne gimnazije u Šibeniku.
Slet srednjoškolske omladine kru-nisan je tako jednim lepim uspehom.
ААААААААААЛЛЛЛЛЛЛАЛАА
Vidovdanski broj »Sokolskog Glasnika« izlazi 26. O. ГО-Wvvvv>VvVVWVV^yVV99
Kako ne sme da bude
Jedno od naših jačih društava (članstva broji prema statistici od prošle godine 300) primilo je 5. de* cembra pr. g. 30 komada naših ikalen* dara da ih raspača medu svoje članstvo (na svakih 10 članova po jedan komadi) uz cenu od 10 Din po komadu. Kao i svako — tako i ovo društvo bilo je zamoljeno, da neprodane pri* merke povrati do 23. decembra 1930.
Medutim što se desilo?
Društvo je vratilo 10 komada tačno 15. juna 1931., dakle nakon pro* šlih šest meseci!
Gde su ležali ovi kalendari toliko vremena? Sigurno ih je čuvala sokol* ska tačnost i svest!
Tome je suvišan svaki komentar! Ovakav postupak može samo da uve-ča naše materijalne žrtve za širenje sokolske štampe ...
шшштшшшишшшшмитштштшт
Pozdravi Savezu SKJ
Solin. Otvarajuči novi Sokolski dom, Sokoli Solina pozdravljaju brat* ski Savez sa sokolskim Zdravo! — Sokolsko društvo.
Cavtat. Gradani Cavtata, čuvari integrainog narodnog jugolovenskog jedinstva i državne celine, sa skup* štine osnivanja Sokolskog društva u Cavtatu, oduševljeni idejom Sokol stva, sa ljubavlju i bratskim osečajem hitaju prvim sokolskim pozdravom. Zdravo bratu starešini Njegovom Vi-sočanstvu prestolonasledniku Petru! Zdravo starešinstvu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije! — Starešina dr. Stevan Račič.
Župa. Molimo vas da bratu sta rešini Njegovom Visočanstvu kralje* viču Petru, kao i čitavom starešinstvu izvolite isporučiti naše iskrene po* zdrave iz ove krševite Zagore prigo* dom osnutka sokolske čete i manifestacije sokolske ideje u našem selu Zdravo! Sokolska četa Župa Biokov ska, starešina M. Sebelič.
uH)iHii)iiiuiiiiiiiMiiiiiiiwii(H)imiiiiiiiiHiiiuiiiuiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiHiiiiiiuiuitiiiuu(i
Traže se sposobni prednjači
Sokolsko društvo u Tesliču u mugučnosti je da dobro zapo sli 2 do 3 brata, koji su sposobni sokolski prednjači, reflektira na takovo name nje, a voljan je da radi u štvu, neka se obrati za detelj upute na:	Sokolsko	dr
Teslič.
/AVE
IspravcI i izmene u pravllniclma driišiva i župe
Prilikom štampanja pravilnika so* kolskog društva kod poslednjeg zače* la § 4. izostao je tekst »osim prinosa«, te prema tome autentičan tekst ovo* ga začela ima da glasi:
»Nova društva koja pristupaju župi oproštena su u prvoj godini žup-skog i saveznog prinosa osim p r i s nosa za ozledni fond i potporni fond.«
*
Prema rešenju glavne skupštine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije 19. čl. društvenih pravila i 10. čL žup* skih pravila menja se na ovaj način:
Mesto dosadanjeg 19. čl. društvenih pravila stupio je na snagu 19. član sa ovim tekstom:
»Sva prepiska uprave društva vodi se pod potpisom starešine ili nje-ovog zamenika i premapotpisom tajnika.
Ako se prepiska odnosi na nov« čane ili imovinske poslove, premapot* pisuje blagajnik, ako se odnosi na tehnički rad premapotpisuje načelnik za članove, a načelnik i načelnica za čla= nice ili njihovi zamenici, a ako se od* nosi na prosvetni rad, premapotpisuje pretsednik prosvetnog odbora. Refe* renti drugih otseka prematpotpisuju dopise, koji zasecaju u njihov delo-krug.
Sednice uprave društva drže se najmanje jedamput mesečno. Sednice saziva starešina ili njegov zamenik. Član uprave društva, koji bez oprav« danja izostane sa sednice tri puta je« dan za drugim, smatra se da se od-rekao članstva uprave, te se njegovo ime dostavlja upravi župe. Sednici imaju prisustvovati kako članovi take i članice zamenici, koji sa istim pravima i dužnostima kao i članovi imaju učestvovati u celokupnom radu uprave društva.
Za donašanje zaključaka potrebno je da sednici prisustvuje najmanje pole vina članova uprave društva. LTkoIiko ova pravila drukčije ne odre. duju, zaključci se donose večinom glasova prisutnih članova uprave dru* štva i to javno, a na zahtev bilo ma
jednog člana tajno. Pri jednakoj po* deli glasova odlučuje starešina ili njegov zamenik, koji inače ne glasa.
Izvršni odbor, koji se sastoji od starešine, tajnika, načelnika, prosve* tara, blagajnika i statističara, obavlja redovne tekuče poslove na sednicama, koje se drže jedamput nedeljno.
Na sednici uprave društva tajnik podnosi izveštaj o radu izvršnog od* bora.«
Mesto dosadanjeg 10. člana žup* skih pravila stupio je na snagu 10. čl. sa ovim tekstom:
»Sva prepiska uprave župe vodi se pod potpisom starešine ili njego-vog zamenika i premapotpisom sekre* tara.
Ako se prepiska odnosi na nov* čane i imovinske poslove, premapotpisuje blagajnik, ako se odnosi na teh-nički rad premapotpisuje načelnik za članove, a načelnik i načelnica za članice, ili njihovi zamenici, a ako se ods nosi na prosvetni rad, premapotpisuje pretsednik prosvetnog odbora. Refe* renti otseka premapotpisuju dopise, koji zasecaju u njihov delokrug.
Redovne sednice uprave župe drže se najmanje jedamput mesečno. Sednice saziva starešina Ki njegov zamenik. Član uprave župe, koji bez opravdanja izostane sa sednice trie puta jedan za drugim, smatra se da se odrekao članstva uprave, te se njegovo ime dostavlja upravi Saveza. Sednici imaju prisustvovati kako članovi tako i članovi zamenici, koji sa istim pravima kao i članovi imaju učestvovati u celokupnom radu uprave župe.
Za donašanje zaključaka potreb: no je da na sednici prisustvuje naj* manje po!ovina članova uprave župe. Zaključci se donose večinom glasova prisutnih članova uprave župe i to javno, a na zahtev bilo ma jednog člana tajno. Pri jednakoj podeli glasova odlučuje starešina ili njegov za* menik, koji inače ne gfasa.
Izvršni odbor, koji se sastoji od starešine, tajnika, načelnika, prosve* tara, blagajnika i statističara, obavlja redovne tekuče poslove na sednicama, koje se drže jedamput nedeljno.
Na sednici uprave župe tajnik podnosi izveštaj o radu izvršnog odbora.«
IV. sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana ll.Juna 1931. u Beogradu.
II. zamenik starešine brat Lacko Križ otvara sednicu, pozdravljajuči sve prisutne i odmah se prelazi na dnevni red, jer se odustaje od čitanja zapisnika treče sednice, pošto če taj zapisnik i onako biti objavljen u »So* kolskom Glasniku«.
Overoviteljem zapisnika imenuje se brat Brzakovič.
Prvi uzima reč načelnik Saveza brat Bajželj, koji potanko izveštava, da se do podne istoga dana održala sednica načelništva i tehničkog od* bora Saveza, koja je raspravljala o svim tekučim poslovima, pa mu je sada dužnost, da zaključke ove sed* nice iznese na odobrenje.
Za prvenstvene utakmice u Parizu obavljene su unutar tehničkog od* bora Saveza sve priprave, ali samo odelenje poraslo je sada zajedno sa sucima i vodstvom na osam članova. Usled toga ukazuje se potreba, da se pre votirana svota od 50.000 Din ima povisiti na 70.000 Din, a podjedno mora sc provesti i osiguranje vežba* ča. No osim toga poželjan je i nastup našega Sokolstva na samome sletu francuskih gimnasta. Da su troškovi sada povišeni, glavni je uzrok u to» ine, jer če mesto četiri učestvovati pet takmičara.
Ekonom brat Živkovič veli, da je tražena svota doista u budžetu predvidena, ali da Savez još uvek nije dobio efektivno votiranih kredita, pa se zato sada ima potražiti odakle da se ova sredstva namaknu.
Nakon povedene debate stvara se zaključak, da se traženi iznos im,a Predujmiti iz savezne blagajne.
Brat načelnik nastavlja, da su na »tekmicama za izbor vrste za natcca* uja u prvenstvu sudelovala i dva čla* na župe Novi Sad, koji su pokazali vrlo dobre rezultate, pa je želja navedene župe, da bi ova dvojica tako-der zajednički trenirali sa samom vr-stom, a i s njima pošli na utakmice u Pariz, kako bi sc uputili u način na* tecanja kod medunarodnih utakmiea. Oni bi takoder imali nastupiti i na -samom sletu Unije u Parizu. Uz ove trebalo bi poslati sa istim uvetima i po iedooga nateeatelja iz Ljubljane i jednoga iz Maribora. Da se ovo ostva* hi da se votira daljnih Din. — Povodom ovoga povela
se opširnija debata, koja se zaklju* čuje time, da se radi finansijskih ne-mogućnosti ovaj predlog ne može usvojiti.
Nakon toga brat načelnik prelazi na pohod našega Sokolstva u Pariz, pa veli da je zaključak načelništva i tehničkog odbora Saveza, da če vod* stvo ove ekskurzije preuzeti načel* ništvo Saveza, a kao njegov voda od-reduje se zamenik načelnika brat Vo-jinovič, kojemu če se dodeliti na pri-pomoč tehničari i tehničarke iz savez* noga vodstva.
Kako je vrlo vero vatno da mnoge od sestara, koje bi želele iči u Pariz nemaju sokolskih odora, a uvaživ tro-škove putovanja, pa još k tome i na-bavu svečane odore, bile bi takove sestre izložene velikim troškovima, zato tehnički odbor Saveza predlaže, da takove sestre u pomanjkanju sokolskih odora mogu nastupiti u svo* jim narodnim nošnjama, no s time, da ove nošnje imadu biti kompletne, naime da se nečc dozvoljavati, da se nose svilene čarapc i franeuske cipele več posve narodna obuča, koja pri* staje uz nošnju dotičnoga kraja. Bra* ča bez iznimke moraju imati propis-ne sokolske odore.
Ovaj sc izveštaj kao i predlog prima.
Nadalje načelnik Saveza podnosi detaljan izveštaj o saveznoj prednjač* koj školi u Mariboru, a u vezi sa ot* kazom stana u inžinjerskoj podoficir* skoj školi. Opširno prikazuje, kako je došlo do samoga incidenta, koji je prouzročio, da su tečajnici bili prisiljeni da izadu iz kasarne i da se sme* ste u privatna stanovanja. Kako su sada kurzisti smešteni u privatnim stanovima to predlaže da se votira za svakoga pojedinoga iznos od 250 Din za stanarinu do konca tečaja, ana* logno kako to imadu poiaznici tečaja u Ljubljani Troškovi oko toga izno-sili bi oko 10.500 Din.
Brat dr. Belajčič predlaže, da brat načelnik načini jedan koneizan izveštaj, koji če izvršni odbor dostaviti Ministarstvu vojske i mornarice jer Sokolstvo ne može dozvoliti da bi na njemu ostala krivica, kao da je ono dalo povoda za incidente.
Izveštaj brata načelnika kao i njegov predlog, a jednako i predlog brata dra. Belajčiča prima se.
U daljem izveštaju brat načelnik navodi, da če se savezna škola u Mariboru zaključiti sa danom 30. juna, a ona u Ljubljani sa danom 25. juna.
Svaki od polaznika imati če svoj ma* tični list sa potpunom kvalifikacijom rada i napretka u školi, temeljem ko* jega če se izdati naročite svedodžbe Svi tečajnici imadu se nakon kratkog odmora staviti na raspolaganje svo* jim župama, o čemu je več izdan ras pis. — I ovaj se izveštaj prima do znanja.
Neki od slušatelja mariborske škole, u svemu 5 lica, mole da bi im se podelile male potpore, jer inače bi zapali u nezgodne materijalne prilike, zato načelnik Saveza predlaže da im se zamoljena potpora odobri — Pred* log se prima.
Sokolsko društvo Ljubljana I po* trošilo je za ogrev dvorane u svrhu uporabe po stalnoj prednjačkoj školi, kao i za greianje u kupaonicama, da* leko više ogreva nego je to bilo pred videno u predračunu. Tačnim sraču* navanjem ustanovljeno je da deficit na tome grejanju iznosi 6000 Din, pa bi trebalo i ovu razliku podmiriti na* vedenom društvu. — Odlučuje se, da se ima uputiti gospodarski otsek, da on izvidi ima li pokriča za traženi iznos.
Muziku za proste vežbe za slet u Pragu i to: za sestre i naraštajke iz radio je brat^ Švajgar iz Ljubljane, a za članove i članice brat Katič iz Za greba. Taj rad, koji je iziskivao mno go vremena i napora, a brat Katič je osim toga i tri puta dolazio u Ljub* Ijanu, treba honorirati, pa zato načel* nik Saveza predlaže da se pomenutoj brači votira mali honorar. Ovaj osta* tak pokrio bi se iz proračuna sa stav ke: tehničke publikacije. — Prima se.
Načelništvo Saveza zastupa sta* novište, da svakom župskom sletu ima prisustvovati po jedan tehničar i jedna tehničarka, a za koju svrhu potreban mu je kredit predviden u proračunu. — Odobrava se.
Brat Vladimir Jankovič moli, da mu se podeli jednokratna potpora za polazak tečaja lake atletike u Berlinu. Tehnički odbor predlaže da mu se podeli iznos od 2000 Din. — Odobra* va se
Brat načelnik izveštava, da se na* meravano uzorno taborenje za ovu godinu skida s dnevnoga reda, jer su nastupile razne poteškoče, kako gle-dom na vodstvo, tako i organizaciju samog letovanja, a u mnogočemu za* pelo je i na mnogim pitanjima mate* rijalne naravi. — Prima se do znanja.
Brat načelnik iznosi, da je odo-brenjem budžeta postalo aktualno pitanje nameštenja jednog saveznog prednjaka i savezne prednjačice. No tehnički odbor Saveza je mišljenja, da se pre nego se raspiše konkurs za ova mesta, treba usvojiti pragmatika za ova lica, kako bi ona bila posve obezbedena. Ovu pragmatiku izradilo je načelništvo Saveza i predaje ju go-spodarskom otseku na proučavanje time, da je na jednoj od narednih sednica izvršnoga odbora predloži na prihvat. — Prima se.
Brat načelnik izveštava o uspehu lako*atletskog saveznog tečaja u Za* grebu, koji je bio dobro organizovan i lepo uspeo.
Tim povodom povada se debata
0 tome, kako se imadu podmirivati troškovi za savezne tečajeve. Brat Milan Teodorovič drži, da Savez ima da snosi sve troškove. Povcdenom de* batom stvara se zaključak, da če sc u buduče uvek odrediti, koliko ima u bilo kakovom saveznom tečaju bes* platnih mesta.
Brat načelnik referiše da su polu* čeni sporazumi sa Plivačkim i Lako* atletskim Savczom u Zagrebu, a uz iste uvete kao i sa Zimsko sportskim Savezom u Ljubljani.
Slet u Gdinju održaje se dana 1.
1 2 jula i Savez primio je pozjv Strane poljskog Sokolstva da ovomu sletu sudeluje. — Zaključuje se, da se sletu ne sudeluje, več da se oda* šalje pismeni pozdrav.
Brat načelnik upozoruje na doga-daj, koji duboko zasiže u našu orga* nizaciju, a to je osvečenje zastava nekih školskih sokolskih četa u Suho* tiči.
Nakon debate, u kojoj se osudilo ovaj akt Sokolskog društva Subotica, zaključuje se, da se o tome na da-našnjoj sednici ne stvara zaključak, več da se starešinu župe Novi Sad brata dr. Pavlasa pismeno zamoli, da do naredne sednicc spremi izveštaj o ovoj svečanosti.
Nakon toga brat načelnik iznosi razne nezgode koje se dešavaju u našem Sokolstvu, a koje uvelikc sme-taju organizaciji Saveza. Raznim pri* merima sa pojedinih sletova dokazuje kako i najviši funkcioneri župe i dru* štava ne sh vata ju svojih dužnosti. Moli da se izvršni odbor pozabavi ovim pojavama i da nastoji, da im se doskoči.
Brat Momir Korunovič veli, da radi poodmaklog vremena ne može da podnesc referat u ime gradevin-ske sekcije, ali pridržaje pravo da na narednoj sednici prvi progovori. — Kratkim rečima referiše o sletu župe Užice u Plevlju, koji je, iako u malim razmerama, vanredno uspeo uz odličnu organizaciju. Naročito hvali nastup sokolskih četa i veliki odaziv domačeg pučanstva sviju slojeva, pa dapače i muslimana, što je sve učinilo vanredno dobar utisak u korist Sokol* stva.
Brat Lacko Križ veli, da se odr* žavaju sletovi župe Celje i Maribor, pa da bi trebalo odrediti delegate. Brat tajnik konstatuje da još nisu stigli oficijelni pozivi. — Zaključuje sc, za slučaj stignu li oficijelni pozi* vi, da na sletu u Celju ima zastupati Savez brat Križ, a u Mariboru brat dr. Fux.
Brat tajnik iznosi, da je starešina župe Kranj brat Janko Sajovic pod-neo ostavku na svoj položaj, pa pred* laže da se ostavka brata Sajovica uva* ži, a starešinom župe da se imenuje brat dr. Franjo Šemrov, odvetnik u Kranju. — Ovaj se predlog prima.
Ml
Župa Banja Luka
SOKOLSKO DRUŠTVO DRVAR.
Ovdašnji Soko tokom poslednjih petnaest dana održao je dva javna na-stupa koja nebi trebala, da ostanu ne-zapažena. Poslednje dve godine od podignuča svog vlastitog Sokolskog doma, ovo društvo napravilo je vidan i lep korak u svom radu. To smo videli u poslednja dva nastupa, koja su potpuno uspela, što je na čast njegovih vrednih članova. Celična volja njihovih agilnih prednjaka, dala je poleta ostalim članovima pa su ovi svo-ju sokolsku dužnost izveli potpuno do kraja, oduživši se tako svome društvu, služeči mu na ugled i ponos. Nismo sumljali u uspeh, verujuči, da ono zi-mušnje vežbanje do kasno u noč, mora uroditi dobrim plodom. Vredni načelnik i načelnica našli su i vremena i mogučnosti kad je trebalo da se radi. Sokolski dom, koji su marljivi Sokoli podigli za nepunih sedam meseci, postao je žarište opšteg društvenog života u ovom malom gradu. On da-nas služi potpuno svojoj pravoj svr-si, jer je omladina, a specijalno ovdaš-nje tvorničko radništvo, koje je do tada bilo pripušteno mehanama, našla u sokolani svoje pravo utočište. Moram ovde posebno istači tu braču sa žuljavim rukama, ali sa junačkim sokolskim mišicama, da su bili kao vež-bači prvi i najbolji. Veseli nas ta du* boka svest tih Sokola, da baš oni stoje u prvim redovima, duboko svesni da je jedino kroz Sokolstvo moguče oču-vati ne samo duh, nego zdravlje i snagu, koja inače u njihovom svakidaš-njem teškom i mučnom fizičkom radu igra veoma važnu ulogu.
Na vežbalište istupile su sve kategorije vežbača, te su odvežbale proste vežbe, koje če se izvadati na župskom sletu u Banja Luci. Vežbe tehnički dobro doterane, ispale su veoma dobro. Naročito su nam se svidele vežbe muškog podmlatka, te naraštajka u odelima mornara, koje su izvele po-sebnu vežbu sa veslima. Nakon prostih vežaba jedan odred članova na-stupio je na spravama sa nekoliko vrlo teških ali dobro izvedenih stvari.
Posle programa ove vrlo uspele priredbe, nastalo je sokolsko selo, koje je potrajalo do kasno u noč, uz igru i veselje kako članova tako u prijatelja Sokolstva. — M. Boginovič.
Župa Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO VIROVI* TIČA.
Napredak, koji pokazuje Soko u Virovitici, vredan je svake pohvale. Agilnost upravnog odbora i pojedinih otseka vrlo je velika te se stoga pokazuje i odgovarajuči uspeh.
Pred kratko vreme osnovan je ovde i konjanički otsek Sokola i to članova i naraštaja, koji je svoj prvi nastup priredio u Suhopolju dne 24. maja o. g. Toga dana krenulo je 37 članova jahača i 14 naraštajaca jahača iz Virovitice u Suhopolje, pračeni svo-jom novoosnovanom sokolskom glaz-bm, dok je ogroman broj članstva po-šao iz Virovitice vlakom. Glazba je izmamila na ulicu silan svet, koji je Sokole oduševljeno pozdravljao.
Stigavši u Suhopolje, povorka je prošla kroz mesto na prostor, na kome se imala održati javna vežba. Izvedba programa počela je u pola 4 sata pred oko 1000 gledaoca.
Prva tačka voltižovanje naraštaja popračena je sa burnim pljeskom. Voda naraštajaca je konjički ppor. brat R. Kovačevič, koji je pri uvežbavanju uložio vrlo mnogo truda. Bila je milina pogledati naraštajce, kako sa ve-štinom i sigurnošću skaču na konja u trku, prevrču se na njemu i u trku izvadaju stoj; naročito je bilo interesantno skakanje i prevrtanje na konju u trku u dvoje.
Drugu tačku skakanje preko prepona izveli su članovi vrlo lepo.
Treču tačku »karusel« izvadalo je 16 jahača. Ova je tačka pobudila udiv-jenje gledaoca, jer kolikogod je bila epa i impozantna, utoliko je bila i opasna.
Četvrta tačka »skok poslušnosti« skakanje izvedena je krasno, kao ta* cođer i skok preko lezečeg konja, što je inače veoma opasno.
U petoj tačei pokazali su nam naši Sokoli vrhunac svoje veštine, skaču-či u najbržem trku sa konja i na njega.
Sve tačke oduševljeni gledaoci burno su odobravali.
Sokolsku konjiču predvodio je brat kapetan Turk, voda konjaničkog otseka Sokola, koji je pokazao mnogo volje i uložio mnogo truda. Zasluga ide takoder i potpukovniku bratu Skrinjaru, potstarešini društva, koji sa največom susretljivošču ide na ruku tom našem novom otseku društva.
Posle programa razvila se ugodna i lepa bratska veselica uz svirku sokolske glazbe. —M. T.
Župa Cel/e
SOKOLSKO DRUŠTVO TRBOVLJE.
Sokolsko društvo Trbovlje se marljivo pripravlja za svoj javni nastop, ki ga priredi v nedeljo 21. junija popoldne na sokolskem telovadišču. Nastopijo vsi oddelki, da pokažejo uspehe svojega neumornega enoletnega dela. V svojem stremljenju za napredkom, dobro zavedajoč se važnosti sokolske ideje za narod in državo si je pridobil naš Sokol lep sloves daleč po domovini.
Župa Krtini
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠKOFJA LOKA.
Poslovilni večer polkovnika br. Buliča.
Z ono neprisiljeno in bratsko prisrčnostjo, ki more biti doma zgolj med sokolskimi brati in sestrami, je skupno z mestno občino priredilo So* kolsko društvo Škofja Loka svojemu bratu, prvemu garnizijskemu komata* dantu polkovniku Djordju Buliču v sredo dne 3. t. m. poslovilni večer. Večer je bil najlepši izraz širokih sim* patij in popularnosti, ki jo je odlični oficir in sokolski brat užival med škofjeloškim Sokolstvom. Velika dvo* rana Doma je bila prijetno učinkujoče okrašena s cvetjem in zelenjem. N*» vzoči so bili predstavniki in zastop* niki krajevnih uradov, društev, usta* nov in korporacij, ko je vrsto napitnic otvoril podstarosta br. Vinko Zahrast« nik z iskrenimi poslovilnimi besedami na br. Buliča in s toplo dobrodošlico novemu komandantu, poznanemu so* kolskemu pijonirju br. Radoviču. Bronasti kip junaka — simbolika telesne vzgoje in kreposti — na marmornatem podstavku in opisom »Sokol Škofja Loka — svojemu vrlemu članu 3. 6. 1931« je bil skromen spominski dar odhajajočemu. Za mestno občina je izpregovoril župan br. Hafner, poklanjajoč predstavniku armade spo» minsko sliko Škofje Loke z željo, dt bi bil br. polkovniku spomin na sicer malo, a prijazno planinsko mestece vselej ljub in drag. V jedrnatih, jasnih in odločnih besedah je očrtal odhod br. polkovnika v imenu ljubljanskega Sokolstva br. Vekoslav Bučar, želeč čim tesnejšega sodelovanja vseh tvor* cev za moč in veličino Jugoslavije. Ti* šina je zavladala, ko je ж globoko občutenim glasom odgovarjal br. Bulič sam. Lepe, bratske in pomenljive so bUe besede, ki nam ostanejo v nemin* ljivem spominu. Prožete ljubezni kra* lju, domovini in Sokolstvu! Poslednji je izpregovoril br. polkovnik Radovič v želji, da prelepi duh skladnosti, slož* nega doživljanja in dela za napredek celote preveva Škofjo Loko vsekdar.
Ostali večer je izpolnil pevski abor pod vodstvom br. Adamiča. Pevske solo točke je zapel br. Žega s sprem-ljevanjem na klavirju po soprogi sestri Nikolini, gasilska godba na pihala p« je svirala neumorno uglajene komade vseh vrst.
Le prehitro je prišd čas ločitve. Sokolski bratje in sestre s starosto br. Dolencem na čelu so se razstali od priljubljenega komandanta br. Buliča, ki odhaja v Kosovsko Mitrovico.
Želji po uspešnem in plodonos* nem napredku odhajajočega brata priključujemo misel, da nas br. Bulič vsakokrat zopet obišče, ko ga službeni posli zanesejo v naš kotiček jugoslo-venske zemlje.
iupa Cjublfana
SOKOLSKO DRUŠTVO ZG. ŠIŠKA
Delo v društvu se ugodno razvija in je zadobilo po lepo uspeli akade* miji, ki smo jo na občo željo morali ponavljati, novega zamaha, zlasti od* kar nam ugodno vreme omogoča telo* vadbo na letnem telovadišču. O njem bomo v nedejo dne 21. junija na svojem prvem javnem nastopu polagali račun ter prosimo bratska društva
iz soseščine, da nas posetijo — da se uverijo o našem delu, nam pa dado vzpodbudo za bodočnost. Nastop se vrši na letnem telovadišču v novi šoli ter se prične ob 17. uri. Nastopijo vsi oddelki in se bo ta nastop vršil iz= ključno z domačimi telovadci, le naraščaj iz Šiške Ljubljana bo izvajal kot posebno točko Murnikov »Naprej Torej do svidenja — Zdravo!
KAMNIŠKO OKROŽJE.
Zlet sokolskih društev kamniškega okrožja bo 21. junija t. 1. v Dobu na letnem telovadišču. Spored: ob 14. in pol odhod z godbo izpred Sokolskega doma v Domžalah, ob pol 16. uri sprejem v Dobu pri bratu starosti Matičiču, nato skušnje, ob 16. uri pa javna telovadba. Po javni telovadbi veselica s koncertno glasbo. Vaje spremlja domžalska godba.
Župa Maribor
DRAVINJSKO SOKOLSKO OKROŽJE.
Dravinjsko sokolsko okrožje bo priredilo 21. junija okrožni zlet v Konjicah. Tekme se bodo vršile isti dan od 6. do 9., ob 9. se bodo pričele skušnje, ob %11. bo povorka, ki bo krenila od Vajeve vile v trg, kjer se bodo vršili govori z balkona Petkove hiše, nato bo povorka krenila mimo cerkve in deške šole v Narodni dom. Popoldanski nastop se bo vršil na letnem telovadišču konjiškega Sokola na dvorišču Narodnega doma. Tam bo tudi zabavni prostor. Vsa društva in čete okrožja naj javijo Sokolskemu društvu v Konjicah najkasneje do 15. ju-
nija najmanjše število udeležencev, ki reflektirajo na obed. Vsi člani društev in čet morajo imeti šajkače in napisni trak edinice. Zaprošeno je za posebni vlak za odhod udeležencev zvečer ob pol 21. uri z zvezo na Maribor, oziroma Celje.
jtupa Varaždin
SOKOLI NA DOČECIMA NJ. VEL. KRALJA.
Prigodom dolaska Njegovog Veliš čanstva Kralja u Hrvatsko Zagorje, sudelovalo je Sokolstvo naše župe kod svečanih dočeka
U Novom Marofu bili su sakup* 1 jeni Sokoli društva Varaždinske To* plice te čete Ljubeščica, Kastelanec, Breznički Hum, Sviborec, Visoko i Remetinec.
U Vidovcu sudelovale su kod dočeka čete iz Vidovca, Črešnjeva i Pe= trijanca.
Na cesti kod Grede pozdravljali su Nj. Veličanstvo Kralja Sokoli iz Maruševca. U Ivancu sudelovalo je domače društvo, a u Lepoglavi Sokolsko društvo Lepoglava i čete iz Kamenice, Klenovnika i Višnjice.
U gradu Varaždinu naročito velika grupa Sokolova prisustvovala je velebnom dočeku Nj. Vel. Kralja. Šestotina i pedeset Sokolova sa dve fanfare i brojnim barjacima, svrstani na glavnom trgu, pozdravljali su svog ljubljenog Vladara. Prisutna su bila društva iz Varaždina, Čakovca, Lud-brega, Kotoribe, te čete iz Nedelišča, Jalžabeta, Trnovca, Bartolovca, Sv. Ilije, Sročnica, Zbelara-Kučan i Bele-tinca. Prigodom primanja u varaž-
dinskoj gradskoj večnici pretstavljeni su Nj. Vel. Kralju, medu ostalim, sta* rešina župe brat Mladen Belčič, sekretar župe brat Matko Rubinič, zam. starešine društva Varaždin brat dr. Milčetič, starešina društva Čakovec brat dr. Albin Blašić i starešina dru« štva Kotoriba brat Čižmešija. I u svim ostalim mestima, kroz koja je Nj. Veličanstvo prolazilo, bilo je pozdravljen no od pretstavnika društava i četa, in-teresirajuči se živo za rad i napredak Sokolstva u varaždinskoj župi.
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDIN
Na 4. juna o. g. priredilo je Sokolsko društvo Varaždin svoju re-dovnu godišnju javnu vežbu. Poset javne vežbe bio je veči nego ikada do sada. Na javnu vežbu došla su i Sokolska društva iz Čakovca i Lud-brega te sokolske čete iz Vidovca, Petrijanca, Sračnica, Sv. Ilije, Beletin* ca, Ljubeščice, Zbelove, Bartolovca, Trnovca i Jalžabeta.
Pod vodstvom društvenog načel* nika brata Šuligoja nastupile su sve kategorije te seoske sokolske čete, neke od njih u lepim narodnim nošnjama, kao i Sokoli*vojnici 36 peša-dijskog puka »Jelačiča« i 14. gorskog artilerijskog puka, ovi potonji i vežba-ma na konjima. Upao je u oči naro* čito veliki broj dece i seoskih četa. Veliki raspored izveo se je brzo i tačno te su sve vežbe izvedene tačno i dobro. Javna vežba završena je vež* bama na spravama, na kojima je nastopilo sedam vrsta. Na vežbi svirala je vojna muzika pa sokolska muzika iz Varaždina, Petrijanca i Bartolovca. Posle vežbe održana je pučka zabava.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO LASINJSKI SJENIČAK.
Dne 24. maja o. g. održalo je ovo društvo svoj treči javni nastop.
Nakon održanog govora brata Vjačeslava Baratinskog, načelnika i prosvetara, izveli su splitske sletske vežbe muška i ženska deca, muški i ženski naraštaj, te muško članstvo. Naročito su bile lepe vežbe sa zastavicama. Mušku decu vodio je br. Milic Dejanovič, a žensku s. Dragica Rolf.
Vežbe su posetili osim meštana i br. načelnik sa prednjacima iz Vojni* ča i čitavo Sokolsko društvo Skaka-vac.
PRVI SLET ZAGORSKOG OKRUŽ-JA U KRAPINI DNE 21. JUNA O. G.
Metropola Hrvatskog Zagorja biče dne 21. o. mj. svedokom velike ljubavi Hrvatskog Zagorja naprama jugoslovenskoj ideji, koja če doči do izražaja prigodom prvog sokolskog sleta zagorskog okružja.
Krapina je tradicijonalnom pri* čom o starom Slovenu i njegova tri sina Čehu, Lehu i Mehu te sestri Vi* lini prisvojila ime kolevke svega Slovenstva, a po svom velikom sinu Ljudevitu Gaju na neki način kolevkom Jugoslovenstva. Pre i posle posete Nj. Vel. Kralja našemu trgovištu nije nikada ta pripadnost jugoslovenskoj i sveslovenskoj ideji bila tako izražena, kako če biti prigodom ovoga sleta na dan 21. o. m.
Celo če Hrvatsko Zagorje pri njemu sudelovati od Zlatara i Marije Bistrice te Stubice i Oroslavlja pa ta*
mo do Klanjca, Desiniča, Pregrade i Ivanca Brača Slovenci jednako se spremaju da pohrle na ovo značajno slavlje Hrvatskog Zagorja. Od dru* štava sudeluju još društva iz Oroslav* lja, Lepoglave, Sokolsko društvo Zagreb I, sokolske čete iz Začretja, Do* brih Zdenaca Lepe Vesi i Višnjice te odio sokolske dece drž. narod, škole iz Cvetlina.
Sokolsko društvo Krapina uz su* delovanje rodoljubnog gradanstva na čelu sa načelnikom g. Pleškom Barto* lom prireduje sve, da dolazak i bora-vak brače Sokolova kao i ostalog gra* danstva bude što lepši, ugodniji i da se umerenim cenama dade mogučnost i širim slojevima da sudeluju tom slavlju Hrvatskog Zagorja.
Program sleta je sledeči:
Subota 20. VI. U 16 sati nateca-njc svih kategorija na sletištu. U 21 sat bakljada mestom.
Nedjelja 21. VI. U 5 sati budnica. U 6 sati ev. nastavak natecanja. U 7'10 doček gostiju. U 8 sati pokusi na sletištu. U 11 sati povorka Sokolstva mestom. U 1P30 sati zborovanje Sokolstva pred Magistratom. U 12 sati ručak. U 15 sati javna vežba: a) Mu* ški naraštaj: Proste vežbe. b) Ženski naraštaj! Proste vežbe. c) Članstvo m : Sprave, d) Muška deca: Proste vežbe. e) Ženska deca: Proste vežbe. f) Muški naraštaj Krapina: Vežbe s puškama, g) Starije članstvo Krapina: Vežbe sa štapovima. h) Društvo Oro* slavlje: Poljački narodni ples. i) Čla* novi i članice: Proste vežbe, j) Nastop gostiju. U 17 ati pučka sveča= nost. — Sletište je u Gajevom domu. — Ulaznica za sve priredbe Din 10'—.
JOf. HAFNER
zavod za umjetno тшттшштi vezenje
Ш LJUBLJANA, Prisojna ulica (Tabor)
ШМ Izradujemo sokolske zastave najjeftinije po našim ili §§§ priposlanim naertima, obazirajuči se na propise SKJ. ЦЦ Molimo, tražite specijalne oferte i načrte.
Najjeftinije zastave!
■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■a
Priporočamo trgovino z urami, zlatnino in srebrnino
A. FUCHS
LJUBLJANA ŠELENBURGOVA ULICA 4
Hotel - Pension
Vlaattto kupalište
„JADRAN" SUŠAK potpuno renovirano
Pod novom upravom
Preporučuju se vlasnici
M. V. KUNDIĆ
I Peter Žitnik
Sploino kleparstvo
Instalacija strelovodov po najnovejših sistemih in kritje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9 TELEFON 31-4®
Delo solidno — cene zmerne
Kt£l|t
vse/i vrs£ po fotografij a/i_-ali rt sbah. is w;e najsolidn&jŠe ki iš arna
ST'DIU
UUBIJANA
DALMATINOVA 1J
»IZVOR«
veletrgovina galanterijske, nlrnbertke I kratke robe
suSak =
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA produlJenaZvonlmlrova ul.82
Priporoča sc najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRKEII
LJUBI. J AN A, Dunajska cesta 16
Strokovna izvrftitov telovadnega orodja. Delo solidno,cene r.merno
Kupujemo
suhe jestive glji-
ve te sve vrsti ze
meljskih plodina
Sever & Ko
LJUBLJANA
Prodaja tehničkih proizvoda »društvo s tu
HAMAG
LJUBLJANA
KNAFLJEVA ULICA BR.4
Geodetski instrumenti i pomagala sviju vrsti.
Galerija naših mož
naj krasi stanovanja, društvene prostore in dvorane!
1. Trubar
2. Vodnik
3. Slomšek
4. Prešeren
5. Levstik
6. Stritar
7. Jurčič
8. Gregorčič
9. Aškerc
10. Tavčar
11. Levec
12. Erjavec
13. Jenko
14. Cankar
15. Gangl
16. Parma
17. Župančič
18. Kersnik
19. Maister
20. Finžgar
21. Strosmayr
Velikost: 61*5 X47’5 cm Slika a 10 Din
Naročila izvršuje založništvo:
Učiteljska knjigarna v Ljubljani,
Frančiškanska ulica 6
Tvornica jfinmastlžklh i = aportsklh sprava =
J.Oražem
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Ribnica, Dolenjsko
		
		bo
	R	
		
izradjuje sve sokolske vežbače sprave, opreme čitavih društvenih i škotskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašće lju-ljanke, sprave za decu itd. lzrada savršena i elegantna, • poslužba najsolidnija, cene najumerenije. — 11 u s t r o-vani cenik besplatno.
OSNOVANA 1881. GOD.
KliUie
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
JUGOGRAFIKA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon itev. 249S
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko Palčič S—Kraliice Mariie 6
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb Jf- Telefon interurban 26-77
C
k
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži .Organizacija Saveza SKJ“. — Zahtjevajte ejenike i prospekte. — Cijene vrlo
umjerene, a za točnu i solidnu izradbu jamčim.
MEDIĆ - ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIC TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-Iakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke »M E R A K Lw za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
Гранд Хотел „Петроград“
преко пута железничке стапице
БЕОГРАД
Najjeftinije sokolske potrepštine dobiju se kod
G. Horvatek
Dobavljač Saveza Sokola kralj. Jugoslavije ■■■■■ Zagreb, Frankopanska 9
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REGISTROV AN A ZADRUGA S OGRAN1ĆENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim poirepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
„	sokola	krallevlne	Juoo.l.viu-	(E.	Gangl)	•	Glavni I odgovorni urednik stjepan Čelar o tredule Redakcijski odsek • Za npcavu I oglase odgovara Mica KoSteva
Tiska Učiteljska iiskarna (predstavnik Francfc Štrukelj); svi u Ljubljani