ШУжгмУ ■ ----- - ' (v., Pošlatina plaćena u goiovu	~ *. у; ^ Cena Pln 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Afesečnl prilog »SoM&lsIcat JPro&veiet« ^ ^		
lili	Lfubljana, 2.-4 Bz&arfra. 1032.	Izlazi svakog- četvrtka ® Gcdišnja pretpiata 50 Din ® Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskan, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 - Ljubljana ® Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku e Rukopisi se ne vračajo
Srećan UsMrs !
Svoi brači i sestrama, pretplatnicima, saradni-cima, oglasivačima i prifateljima našega Usta želimo srečne i vesele asfcraie praznike 1
Uredništvo i uprava
Pa. M fe pošretona Izmena pravila u našof organizaciji
Pred glavne godišnjc skupštine sokolskih župa izašla su neka važna Pitanja naše organizacije. Ova če doći i pred s'kupštinu Saveza. Ta pitanja stoje u tesno j vezi s našim sokolskim radom od osnutka Sokola kraljevine Jugoslavije, Mislim, da je dužnost na* ša o tim pitanjima da malo podrob-nije diskutujemo.
Na svetu nije ništa savršeno. I sam nas veliki učitelj Tyrš postavio je kao načelo »večno nezadovoljstvo i težnju za savršenstvom«. Ni naša pravila nisu savršena. Jedna naša župa javila se s predlogom da se reorgani-zuje članstvo kao što je to pre bilo. Druga župa hoče da iznese predlog, da se Sokolstvo povrati na prvašnje demokratsko uređenje, koje bi se sa-stojalo u slobodnom hiranju društve* nih, župskih uprava, kao i savezne. Svaka župa če sigurno svoj predlog obrazložiti i dokumentirati činjenica* ma, zašto traže tu izmenu. Mislim, da su oba predloga u tesnoj vezi, te se je-dan ne da odvojiti od drugoga.
Da, bio bi to demokratski princip, prepustiti članstvu koje poznaje rad svojih članova da bira baš one u upravu, koji svojim sokolskim radom garantira ju napredak u svakom prav* ko Up.s^a uprava često puta koleba,
ce prepustiti upravu društva,
j	^»vpuouu
v, &e pojave dve ili više struja medu članstvom. A baš u zadnje vreme pokazalo se, da takove nove struje niču kao gljive. Zbog čega?
Do sada smo čuK mnogo glasova s raznih strana, da se u naše redove uvuklo mnogo članova, koji su, ne shvačajuči pravu sokols'ku misao, ne Pojimajući bratstvo i ljubav, ne po-znavajuči društvena pravila, u mnogo slučajeva ukočili ceo društveni rad za više meseci, a ponekad doveli u pita* nje i sami opstanak društva. Oni su koristeči se društvenim pravilima na glavnim godišnjim skupštinama, ne bazirajuči se na sokolska načela (jer njima i nisu zadojeni), več na lične motive i ambicije, napadali društvenu upravu samo zato, da uvuku unutra ili sebe ili svoje sumišljenike nesoikole, a da istisnu prave sokolske radnike. Iako je takova struja ličnosti u manji-ni, ona pobeduje. A župa što če na to? Može da poništi izbor i da ponovno sazivlje glavnu skupštinu ili da sama menja pojedina lica. To može. Ali u mestu več se stvara nezadovoljstvo. Petar neče da saraduje s Pavlom ,istu-pa iz odbora, sokolski radnici nadu se sa ljudima 'koji nisu za to, jer nisu usisali u krv požrtvovnost, ljubav,
bratstvo, rad za opče dobro bez koristi i slave. Sokolski rad se ukoči i strada. Ovo se isto dogada i s izborom župskih odbora. Ljudi po ličnom položaju zauzimaju neka mesta a ne po sokolskim kvalifikacijama. To ne sme da bude.
Kazao sam, da ova pitanja, naime slobodan izbor uprava i reorganiza* cija članstva, tako su usko spojena i povezana, da se jedno od drugoga ne mogu odeliti, jer dobra uprava biče samo onda, ako je izabere svesno članstvo. Župa takovu upravu mora da potvrdi. Zato je mislim još važnije pitanje članstva. Mi imamo redovno i vanredno članstvo. Svaki ima ista prava nakon šest meseci pokušaj nog članstva, pošto se smatra, da se je kroz to vreme upoznao sa sokolskim pravilima i sokolskom ideologijom, da je postao svestan naš brat. Ali koliko ih ima takovih? I zato mi na ovo-me mestu često čujemo parolu: više sokolske svesti. I zato naš prosvetni odbor preporuča idejne škole za novo članstvo i obečava i jednu fonjigu. Sta* vimo ruku na srce pa rccimo, jesti li se mogle provesti te idejne škole? Hoče li pomoči ta nova knjiga koju če svaki član biti obvezan da nabavi? Sumnjam. Možda ču preterati ako kažem da mi idemo pomalo u čor-sokak. Pitanje budučnosti Sokolstva nije u nesvesnim masama. Svaka ideja dobro shvačena napreduje iako po* malo, ali stalno. Trebalo bi postaviti pravilo, da se ni jedan član ne sme prhniti pre nego što obavi neki ispit. Jer danas ima i starešina društava koji nemaju pojma o Sokolstvu, zato se po zemlji na više mesta vuku sokolska krila. Pa još dobije i značku, a ne zna koji ona ima simbol za Sokola.
Mi imamo lep broj Sokola-heroja, koji snagom svoje vere neumorno ra* de, bore se za čisto sokolsku ideju, vode za sobom slabe, ali ni oni nisu svemoguči. Često nailaze na zapreke koje bi sc Iako mogle mimoiči. A ovim borcima treba pomoči, treba reorganizirati u prvom redu članstvo. Sa ovim mišljenjem uveren sam da če se složiti mnoga sokolska brača. U redovno članstvo s pravom glasa imali bi da stupe svi vežbači, društveni funkcioneri. kao i oni koji su pre bili za tri godinc vežbači ili društveni funkcioneri. Ostalo članstvo može samo da pomaže i savetuje.
Razmislimo o tome, bračo!
Ivanko Bendiš — Kotor.
Sokolski moral
Poznato nam je svima da se rada-njem produžujc čovečja vrsta i umno-žava ljudski rod na zemljinoj površini. Sve što je oko nas na zemlji,»pod zem-ljom i u vazduhu, sve to na smenu služi nama, gospodari našim životom ili pak ruši naš čovečji oblik u prah i pepeo.
Ta naiznienična i protivrečna ulo-ga jednih i istih darova prirode je uzrok ograničenosti našega života, izvor raznovrsnih dogadaja utkanih u naš životni tok. Iz njih niču i bujaju najrazličitija osečanja koja nas noše do groba. Pomenuti uzroci u raznom razdoblju našega života stvaraju u nama raznolika raspoloženja koja nas do oduševljenja vezuju za život smatra-juči zemlju za raj ili kroz razočaranje ubija nam volju na život s verom da je zemlja dolina suza. bola i patnjc.
Svi smo se mi kroz svoje lično is-kustvo upoznali sa sledečom istinom: Ma kako živeli, bilo da živimo u izobilju i zadovoljstvu ili pak u oskudici i patnji, svi bez razlike strahujemo i od same pomisli, da svaki buduči tre-nutak dana, sedmicc, mesccn i godinc
krije neki uzrok koji če iznenada i neizbežno okončati našu zemaljsku ulo-gu.
Taj strah potiče iz životnog nagona koji se žilavo i uporno opire sati-ranju čovečje vrste. Pomenutim životni nagon i u naj težim životnim okol-stima miri nas s neizbežnim nedačama i dočarava nam sliku lepše budučnosti. Iz takog nagona sc rada i ona snaga kojom upravljamo svoj životni brod kroz sve životne bure i pobedonosno nas nosi luci zatišja, odmora i zadovoljstva.
Samo ogromna snaga životnog nagona da sc čovečja vrsta sačuva, sposobna je bila skinuti veo nemara s čo-večjeg uma i dala je čoveku potstreka za borbu i pokrenula čoveka na rad, putem čega jc pronašao sva ona raz-novrsna sredstva i načine pomoču ko-jih se život što bolje obezbeduje i produžujc vek naraštajima koji na smenu pristižu.
Eto, taj silni životni nagon nagnao je čoveka da se u koštac hvata sa svima silama u sebi i oko sebe, a koji kao
!;isi gospodari ruše čovečji život, te
Savezne prednjačka škola za članice u Ljubljani na smučarskem lečaju u Ralečama (14-28 d 1932)
ih svojom umešnošču i dovitljivošču pretvara u dobre sluge svoga života. Samo neiserpni životni nagon privoleo je čoveka da sc s čovekom udruži u zajednice kao što su: porodica, društvo i država.
Da bi život u tim zajednicama bk> što snošljiviji na osnovti životnog is* kustva zavedeni su izvesni običaji, stvoreni su naročiti sakoni koji ravna-ju odnose članova zajednice. Ti običaji i zakoni, to su moralni običaji i zakoni.
Što je moral?
Moral je sve ono što služi i diže život pojedinaca tako, da se time ne štete interesi postoječih ljudskih za-jednica. Iz toga izlazi da su moralni zakoni i običaji žila kucavica porodice, društva i države. Moralne vrline stiču se vaspitanjem, što znači da od mo-ralnog zavisi višina čovečnosti u našem porodičnoin, društvenom i držav-nom životu. I moralni zakoni i običaji podležu promeni, kao i sve drugo što je čovek izmislio i pronašao za svoju sigurnost, udobnost i zadovoljstvo.
Sada da vidimo kakav treba da je život u jednoj moralno zdravoj poro-dici prema postoječem moralnom zakonu i običaju. I jednoj takoj porodič-noj zajednici roditelji su dužni podesi-ti svoje ponašanje tako, kako bi služili za uzor svojoj deci i time zaslužili puno poštovanje svoje dece. Dalje, dužni su vaspitati ih za čestite, poštene i ispravne gradane i gradanke. Dužni su u deci razvijati svest o po-rodičnoj pripadnosti, da su sinovi i kčeri svojih roditelja, te na taj način brača i sestre. Taj odnos zahteva da izmedu sebe gaje trpeljivost, snošlji-vost, pravičnost, poštovanje čovečjeg dostojanstva, bespolnu ljubav i pove* renjc. Roditelji imaju prirodno pravo izgradivati i svest o^ zajedničkim inte-resima, koja se izražava u neophodnoj potrebi življenja za porodicu, kao što če to činiti porodica za svakog poro-dičnog člana posebice. Taj život se ispoljava u sporazumnom, složnom ra-du i ugušivanju svih losih strasti-, a koje bi u protivnom slučaju mogle škoditi ugledu kako svoje, tako isto i svake druge porodice, te time pasti pod osudu javno g mnenja i kaznu postoječeg državnog zakona. Samo ovako moralno zdrave porodice su uzor razumnog organizovanja društve-nog i državnog života, a njihovi članovi potstrekači i nosioci reda i poret-ka, stvaraoci kulture i civilizacije.
Sada da osmotrimo naš društveni život. Sa strepnjom i bolom u duši moramo priznati da se na svakom koraku primečuje moralna oronulost, da pir piruje raffvrat, pokvarcnost, prevare, pronevere, nepoverenje, krade, ubistva, laž i intriga. Svi znamo da su to znaci društvene bolesti i to zarazne, koja se kao oluja brzo širi i nosi u svoj vrtlog sve što joj stoji na putu i leži na doinaku. Niko nije siguran za sebe i svoje. Ovo i ovakvo stanje nalaže nam da ncodložno potražimo lekara toj društvenoj zarazi. — Ta ko su le-kari toj bolji i koji če lekovi s uspe-
hom izlečiti savremeni bolesni društveni organizam?
Lekari su sokolska društva, a lekovi sokolski moral. Jest, sokolski moral koji je izgraden po uzoru moralno zdrave porodice. Sokolstvo, kao lekar bolesnc društvene zajednice, želi kroz sokolski moral izlečiti, osvežiti i obnoviti naš društveni život. Želi preobraziti krug našega mišljenja i postaviti savremeniji životni smisao da smo svi brača i sestre, sinovi i kčeri majke Jugoslavije. Zbog toga sokolsko »brate« i »sestro« nije prazan zov, no du-bok disciplinski smisao koji nam nalaže živeti i raditi tako, kako bi naši pojedinačni interesi bili u skladu s in-teresima porodice, društva i države.
Izneti životni cilj poriče sokolsko ime i pripadnost sokolskom udruže-nju svalkoj onoj osobi, koja je Soko ili
Sokolica sama zbog lepe sokolsko odo-re, skolskih sletova i ostalih preimuć-stva u društvu i državi, a koja se po-sredstvom sokolskog članstva uživaju. Unapred postavljeni životni smisao zahteva od svakog člana i članice da su Sokoli i Sokolice sejači: morala, ljuba-vi, trpeljivosti, snašljivosti, pravičnosti, radinosti i solidarnosti. Očekujuč* da sami od sebe izgrade plemenite osobe, granitne karaktere, pregarače za opšte dobro i graditelje što čovečnl-jc, rasno jugoslovenske, kulture i civilizacije.
Samo Sokoli i Sokolice ovakvih svojstava mogu se smatrati za plodo-nosne vrtlare svakog čovečnog napret-ka i blagostanja. Samo od takve sokolske brače i sestara postaju lučonoše svetskog poretka i mira.
Vukosava J. Stajić — Srbobran.
IX sve&olcolskl slei u Pragu
Trpeza za 50.000 ljudi
Pripreme prehranbenog otseka
Prehranbeni otsek. koji se ima da brine za zajedniSku prehranu vežbača, vodi štapski kapetan br. V. Pipla, koji je o tome izjavio uredniku »Prager Presse« o radu tog otseka medu ostalim sledeče:
Radi se o prehrani učesnika sleta i to u prvom redu o zajedničkoj prehrani na samom sletištu, ali i o prehra* ni u gostionama i restoranima po gradu.
Dosada primili smo oko 50.000 prijava za zajedničku prehranu, dakle mnogo više nego za slet 1926 godinc, kada smo imali na prehrani 30.000 učesnika. Na stadionu postavičemo 12 velikih kuhinja, koje če moči priprc-miti svaka po 2000 obeda za vreme od 1—2 sata.
Iz česa če se sastojati sokolski obed? Iz juhe, porcije mesa i variva. Razume se, da če biti i kvalitet i kao kvantum porcija tačno odredeni, pa če se na ovo strogo paziti preko naročitih kontrolnih organa. Cena obedu biče po prilici prema današnjem stanju cena životnih namirnica 3'50 Kč, dakle oko 6 dinara. Obed po količini i kak-voči proraČunan je za odraslog čoveka i s naročitim obzirom na napore vez-bača. Prehrana neče biti u vlastitoj režiji COS, nego če se raspisati nate« čaj, te če se ustupiti onom natecatelju, koji če uz najpovoljniju cenu moči da
pruži> i najbolju hranu. Pre nekoliko dana raspisan je natečaj za nabavu
10.000	tanjira i 10.000 zdelica. Medu* tim ipak izgleda, da če to biti premalo, jer čemo otprilike trebati oko 15.000 tanjira i isto toliko zdelica. Pribor (nož, viljušku i žlicu) mora svaki učes-nik doneti sobom.
K prehrani spada takoder i zaju-trak, koji če sc članstvu pripremiti u zgradama, gde bude smešteno, odnosno u bližini, kao i na sajmištu gde če se nalaziti ogromni logor za 12.00O So* kola. Večere neče biti zajedničke, jer se svakomc prepušta da večer upotre-bi za svoju zabavu.
Zajutrak i ručak neče se naplači-vati u gotovu, nego blokovima, koje če svaki učesnik nabaviti preko svog društva. Time če se i ubrzati samo delje* nje jela.
Ulkoliko če se na sletištu nalaziti još i bifeji, pivnice i restorani, to če i u njima biti cene regulirane naročitim ugovorom. 1 kod njih če kontrolni or* gani strogo paziti na mere i kakvoču.
Stupičemo u dogovor i sa restora? nima u čitavom gradu, da če izdavati sokolski obed uz poseban popust, t. j, za 4—5 Kč. Svi oni restorani s kojima se postigne sporazum imače na prozornim izvešene tablice s natpisom: Zde se prodava sokolsky obed (ovde sc dobiva sokolski obed).
Sokolski slel kao monslre-zvučsi! film
Samo se po sebi razume, da se je mislilo i na to, da sc scene sleta i hi* muju te da se i pomoču filma sokolsko ime pronese po čitavom svetu. Sada, kada se večinom sve snima kao zvuč-ni film, i sokolski slct če se takoder tako snimiti. O tome j c dao uredniku »Prager Presse« pretsedn?.: fihr.r
otseka br. dr. Vladimir Fleischmann (II zamenik starešine ČOS) sledeću 1 z-
J Što se tiče snimanja samog sleta, još smo za sada u stadiju pnprema ! razgovora, kako da sc sve to puredi. Kao prvo pitanje pojavljine se, ko
ć; slct uopštc fllmov.itl:	mi sarm
л
/LoVEN/Ko
'/0K0L/TKO
Drugo jc pitanje, da li sc ima slet* ski film prikazati kao reportaža ili če mu se dati izvesan sadržaj, n. pr. Tyr-ševa vizija ili slično), dalje, da li bi tre-balo izraditi film kao pravi zvučni film ili kao sinhroniziran nemi film i da li da ga se prikaže impresionistički ili ekspresionistički. Jasno je, da sa zvuč-nom aparaturam ne možemo svuda, gde to možemo snimati običnom film*
kameram. I napokon u ovom pogledu igra velilku ulogu i sama akustika.
O svemu tome treba još razmiš* ljati, praviti i praktične pdkuse, pre nego se o svemu tome definitivno od-lučimo. Ali svakako čemo nastojati da izradimo jedan do sada od največih monstre zvučnih filmova, kako po bro-ju lica koja če učestvovati, tako i po sadržini, snimcima i glazbenoj pratnji.
Razne slelske vesli
Na sletištu biče montirani zvučni* ci, kako bi se mogle pojedine komande. govori i glazba podjednako i isto* doeno čuti po čitavom vežbalištu. Da bi učešče Slovaka na sletu bilo što veče, organizovače se u okviru sleta slovački dan. — Na uspomenu 50-godišnjeg jubileja I svesokolskog sleta, kao u cilju propagande za IX sve-sokolski slet, održače se dne 8 maja Veliki sokolski tabor na Sreleckom ostrvu. Čitav program te manifestacije prenosiče i praška radio-stanica. — Dosada se prijavilo za slet 57.500 članova, 35.470 članica, 13.280 muškog na-raštaja i 15.260 ženskog naraltaja.
Huskl Sokoli na IX svesokol-skom sieiu
Na osmom sletu godine 1926 do-šlo je-oi Prag oko 200 ruskih Sokola i Sokolica; za ovogodišnji slet pak več dosada se prijavilo oko 700 članova i članica iz raznih krajeva Evrope. Da bi se omogučilo što veče učešče na svesokolskom sletu ruskim Sokolima, osnovan je u Pragu poseban odbor pod pretsedništvom čuvenog ruskog pisca Nemiroviča*Dančenka, koji če skupljati priloge za potporu ruskim učesnicima i starati se za njihovu pre-hranu za vreme sleta. Pomoč su tako-der obečali ĆOS i SSS.
Iz austrijske sokolske župe
U Austriji ima mnogo Ceha, oso-bito u Beču, pa tamo postoje i brojna sokolska društva, njih 14, koja su udruženja u Donjo - aiistrijsiku župu. Zupska skupština bila je održana dne 13 marta. Stanje članstva pokazuje porast za 25 članova i 44 članice. Župa danas broji 2084 pripadnika. Na slet u Prag prijavljenih je dosada oko 800 u Česnika.
iz lužlčko-srpskog Sokolstva
U lužičko-srpskom Sokolstvu do* sada se prosvetnom radu nije posveči-valo dovoljno pažnje. O ovom pišu sada i »Sokolski listy«, zvanični organ lužlčko-srpskog Sokolstva, pozivaju* ei, da se na ovogodišnjim skupštinama biraju i društveni prosvetari, koja funkcija dosada nije postojala. Ovime če i idejni rad u tom najmanjem so-koJskom savezu krenuti novim pute* vima.
Pomen dr. Jenu Podlipnom
Ovih dana priredila je Sredočeška župa pomen bivšem starešini ČOS dr. Janu Podlipnom. Pomenu, koje je odr-žan na groblju, prisustvovali su, pored brojnih Sokola, pokojnikova porodiea i zastupnik uprave grada Praga. Oko groba okičenog cvečem stajali su So koli sa sabljama kao počasna straža. Pevači Sokola otpevali su pesmu »Slava Tebi veliki sine«, našto je župski starešina br. Liska govorio o pokojnikovim zaslugama za razvitak Sokolstva. Ova pietetna svečanost završena jo pevanjem državne himne.
Savelovanja slovačkih sokolskih župa
Dne 12 i 13 marta sastali su se u Ko-šieama funkcioneri svih slovačkih župa, njih 54 na broju. Kolilko je taj sa* stanak bio važan, vidi se i po tome, što je i ČOS poslala svoja tri delegata i to: zamenika starešine ČOS br. Josipa Truhlara, zamenika načelnika br. dr. Miroslava Klingera i člana pretsedni-štva ČOS ministra unutarnjih dela br. dr. Jurja Slavika. Sastanku je pretse* davao starešina Istočno-slovačke župe br. ilr. Slabej. Br. dr. Štefanik refevi-rao je o suradnji Sdkolstva pri raznim
državnim i narodnim manifestacijama drugim organizacijama (DTJ i Orlo* vima), V. Paulin referirao je o Češko-slovačfkoj jednoti, a br. Šala iz Nitre o merama, kojima treba sokolske rad-nike, osobito državne nameštenike, zaštititi protiv čisto političkih preme-štavanja i protiv ispada mnogih kato-ličkih sveštenika, koji se služe svim mogučim sredstviiVia, da bi sprečili stalno širenje Sdkolstva u Slovačkoj. Sledili su dalje razni referati o zajed* ničkom radu sokolskih župa Slovačke, o finansijama, o pripremama za sveso-kolski slet i t. d.
Lep razvoj Sokola u Krakovu
Sokol u Krakovu osnovan je godine 1885 i pokazuje veoma lep razvoj. Danas ima svoj vlastiti dom sa dve vežbaonice, dalje streljanu, letnje vež-balište i igralište te stadion u veličini 288X170 in. Članova broji 1368. Več 40 godina postoji u društvu i veslačko odeljenjc. a ima i tenis sekciju. Društvo se brine i za školsku decu. Starešina ovog radinog društva je br. dr. Rovinski, koji je ujedno i zamenik starešine Poljskog sokolskog saveza.
Iz slovačkog Sokolstva u Americi
U prošloj godini sve župe održale su župske sletove, takmičenja i Akademije. Kako se pokazuje nedostatak dobrih prednjaka, bilo je održano više prednjačkih tečajeva po 6 i 8 nedelja. Župa L Štura poslala je dva tečajnika u jednomesečnu prednjačku školu Češke ameriSke obce sokolske.
Slelne pojave u sokolskim redovima
Smučarska iakmlčenja Moravsko - šleske župe
Os-
Ovoga meseca održana su travici pod Smrkom u Beskidima smu* carska takmičenja Moravsko - šleske sokolske župe uz veliko učešče takmičara i publike. Takmičenja održana su u potpunom redu ujedno s takmičenji* ma studenata. Startalo jc 74 takmičara Sokola i 150 daka srednjih žkola. Tak-tničilo se na 12 km (pobednik br. Bu-sek u 58.37), na 6 km (pobednik brat Hajdušek u 29.13), žene na 6 km (po-bednica s. Zdenka Horinkova u 39.33), dalje u slalomu na pruzi od 3 km (po* bednik Zapletal) i u Skokovima.
Iz Saveza poljskog Sokolstva
Na sletu u prošloj godini učestvo-valo je 10.338 članova i 2657 članica, a talkmičilo je 1866 članova i 406 članica. Zbog slabog posočivanja telove-žbe sa strane dece i naraščaja savezno je. na* čelništvo ispitivalo uzroke i došlo do toga, da sc u večini krajeva deci po školama zabranjuje vežbanje u Soko-lu. Poduzeti su potrebni korači kod ministarstva prosvete, da se ova za-brana ukine. Vrže se več i velike pri* preme za svesokolski slet u Pragu. Trošlkovi za pojedinca iznosiče otpri-likc 150 zlota. Svi učesnici sleta dopu-tovače u Zebrzydovice, gde če se formirati transport, odakle če poljski Sokoli zajedno putovati u Prag.
Pretsednik Čehoslovačkog smu-čarskog Saveza o sokolskim fsmučarskim iakmičenjtma
Pretsednik čehoslovačkog smučar-skog saveza, tvorničar Pilnaček, uče* stvovao je na sokolskim smučarslkim takmičenjima u Štrbskom Plesu i o njima je medu ostalim izjavio i ovo: Sama takmičenja kao i njihova organizacija bila su uzorna. LJ broju i kva-litetu takmičara vidi sc lep napredak ovc grane u sokolskim redovima, a pri* mečuje se i još nešto, što kod športa-ša često nedostaje, naime pravi bratski duh i prijateljstvo izmedu svih takmičara.
(Nastavak sa 1. strane.)
ili jedno, odnosno više inostranih velikih filmskih preduzeča? Ncsokol-ski krugovi nam preporučuju filmska preduzeča, jer imaju mnogo prakse i iskustva. Dalje, i iz razloga jer če ta preduzeča sve sletske filmove bolje plasirati na filtnskom tržištu. nego bismo mogli mi. Sve je ovo bez sitmnje tačno u pogledu plasiranja slet.skog filma u inostranstvu, ali ne i u pogledu samog filmovanja, jer u tome imamo sa stranim preduzečima loša iskustva. Na sletu 1920 prepustili smo filmovanje stranim preduzečima, ali su svi filmovi bili dosta slabi, a u nekom pogledu čak i nctačni. I izbor scena bio je loš, jer su često iz nepo* znavanja sokolskih sletova snimali po* sve nevažne momente. Nije bilo mo-ijuče da im se dodeli savetnika, odnosno da se održi više pokuša, jer to nije ni vreme dozvoljavalo, pa su se pokusi održavali samo jedanput, da ee može izači na kraj i s vremenom i s progra-
mom. Jedini izlaz u tom pitanju bio bi taj. da bi inostrani operateri filmovali pod našim vodstvom, ali tu ©pet dola-zirno do istoga, naime, da je onda bolje, da filmujemo sami, jer danas medu nama imamo več cco niz vršnih ope-ratera.
Dalje nastaje i pitanje, da li bi se ikoja inostrana firma toliko pobrinula kao mi sami da snimke uspiju. I ko-načno kod svojih domačih firma ima* mo večeg uticaja, nego kod stranih. Nadalje je za nas važno i to, kad če kopije biti gotove, jer da to prepusti* mo inostranstvu, mogli bi na nje dugo čekati.
Pored svega navedenog, mogle bi se u filmu snimljenom po inostranci-ma da vide kao glavne stvari one po-sve sporedne i obratno, a možda bi neke važne scene uopšte otpale.
Zbog toga je najuputnlje, da sve. varijante sletskog filma izradimo u vlastitoj režiji i sa svojim ijudima, a tek elaborate da izničimo stranim fir mama.
Jedna decenija aktivnog rada u Sokolstvu sa stalnim pračenjem so* kolske štampe može biti dovoljna, da se dosta dobro mogu oceniti dobre i zle, odnosno korisne i štetne pojave, koje postoje u sokolskim redovima.
U 8 br. »Sokolskog Glasnika« t. g. publikovane su nckojc tačne konstatacije iz pera prof. br. D. Mrvaljeviča, školskog i sokolskog radnika pod na* slovom »Shvatanja i neshvatanja sokolske ideologije«. Pisac je izneo neke činjenice, koje su iskrslc u društvu, kojem pisac pripada. Tiče se neke brače, koja ne shvačaju važnost sokolske štampe i muzike (glazbe). O potrebi ovih činilaca, kao najjačih vas-pitnih sredstava u Sokolu suvišno jc naglasa vati, odnosno raspravljati. Pi* sae ih je dovoljno istakao i obrazlo-žio. O muzici bi se moglo reči, i pored sve njene važnosti, da je za jeđnu sokolsku jedinicu dosta skupa. Naro* čito to vredi za male sokolske jedini-ce, t. j. za one, čiji je broj članstva ispod 2—3 stotine. Ovo mislim radi izdržavanja sokolske muzike, koja može jedno društvo da stoji godišnje preko 20.000 dinara, ako se stari in* strumenti popravljaju, plača kapelnik i koji bolji glazbenik-muzikant izvan redova Sokolstva i to bez nabavljanja novih instrumenata, cime bi se u tom slučaju ta cifra mnogo povečala, dok su prihodi jednog društva dosta mali. Ovo dakle nije u stanju da jedno društvo snosi iz svojih redovnih prihoda, koji se prihodi sve više i više smanjuju, kao i svi prihodi u današnjem teškom ekonomskom vremenu.
Sasvim je drugo pitanje sokolske štampe. Ako se uzme u obzir važnost Sokola kao prosvetno*kulturne organizacije, pored njegovog značaja teles-nog vaspitanja, mora se biti načisto, da telovežba bez prosvete nema zna* čaja niti se može doči do onoga že-ljenog cilja, koji nam Soko kao usta* nova nameče. Soko bez prosvete kuča je bez pokučstva. Kada nebi imali ni jedno vaspitno sredstvo za postizava-nje postavljenog nam cilja: vaspitanja duše i obrazovanja karaktera, bila bi nam prilična naknada ovako lepo ureden »Sokolski Glasnik«, t. j. kako se sada ureduje, samo kada bi se on pazljivo pratio sa razmišljanjem svega onoga što se u njegovim redovima nalazi.
Namera mi je da pišem o drugim štetnim pojavama, pored konstatova-nja navedenog, a koje kao štetne deluj u na pravilan razvitak Sokolstva. Postoji opravdana bojazan od naglog priliva u Sokolstvu. Opravdana je ta bojazan, kada se uzme u obzir, da mnoga lica ulaze u Soko naročito u sadašnje pretsletsko vreme s name* rom da iskoriste priliku ovogodišnjeg IX svesokolskog sleta. Znači, biti Soko dokle je slet. Soko ne treba ši-čardžije, več iskrene radnike, koje če svest voditi nečemu uzvišenijem: di* zanju i jačanju naše narodne kulture, onako kako nam je u zadatak i ama-net oštavio naš genije Tyrš.
Štetnost naglog priliva u Soko_ bez dubljeg poznavanja lica može učiniti da se stari članovi u radu onemoguče s novim članovima, koji su došli u Soko kada su videli, da ne može po* stojati drugi Soko nego li SK.T. Znači, nisu se mogli do skoro pomiriti sa stanjem sadašnjeg Sokolstva. Poznat mi je jedan takav slučaj u Podravini, da su se u jedno društvo upisali od-jednom brojni članovi predašnjeg Hrv. Sokola, pa su na god. skupštini pokazali ono što su želeli: sve stare članove uprave potisnuli s novoiza branim, koji naravno nisu bili u ra-nijem jugosl. Sokolu. Dakle, treba pa* žiti na one članove koji se do skoro nisu mogli pomiriti s novom sokol-skom formacijom SKJ, nadajuči se još uvek obnovi starih plemenskih Soko* la. Neshvatanje sokolske ideologije opaža se kod pojedine brače još u mnogim drugim pitanjima, koja se možda nisu do sada pretresala; bar ne javno. Ne treba Soko ni ona lica, koja traže od njega neke koristi, kao što su skračeni rok služenja u vojsei. Otadžbinska dužnost mora^ biti sveta za svakoga pojedinca društvene za-jednice, zvane države. Novi statut So« kola trchao bi izbaciti iz svojih redova tu povlasticu, ostajuči na fcisto idej-nom programu, vračajuči sc prinei-zasnovanim njegovim osniva-
ne uprave, odnosno odbore. Umesto da upotrebc sve svoje ambicije na procvat Sokolstva mnogi smatraju, da Soko postoji radi njih a ne da oni postoje radi Sokola. Opazio sam da na društvenim sednicama ne znaju da cene sokolsko bratstvo, jer ne znaju i ne uvidaju da u tom sokolskom bratstvu imaju snagu i pomoč za postiza* vanje potrebnih ciljeva. Oni ne znaju starijoj brači dati dužno poštovanje mlade brače.
Jedna od vrlo štetnih pojava koja se u sokolskim redovima češče puta pojavljuje jeste unošenje privatnih stvari u sokolska pitanja. To tako lošc
dejstvuje u Sokolstvu, da stvara očiti razdor, kao što je to prikazano u Bo-gunovič*Udickoga pozorišnom komadu »Snaga Sokolstva« sa ulogom »Razdor«. Takvi slučaj evi dolaze svesno i nesvesno, t. j. svesno od neprijatelja Sokola a nesvesno od nerazumne brače, koja ne shvačaju velike ciljeve Sokolstva i njegovu važnost.
Mora se uza sve ovo voditi računa da u mestima, gde žive naša brača Česi-Sokoli, da se njihova snaga ne uklanja; ne odbacuju kao nepotrebna, več da sc pribira, jer su Česi stvoreni za sokolski rad. Oni su tvorci Sokol* stva; njegovi največi privreženici i propagatori. Kada se ovc njihove zasluge oduzimaju, njihova pomoč ot* klanja, ili se što više nesmotreno iza-zivaju od naše jugoslovenske brače, time se snaga umanjuje. Time se nemarno Soko tera u križu. Posmatra* juči odnose društva, kome pripadam, za ovo sam se osvedočio, pa nebi že-leo da se brača i sestre čchoslovačke narodnosti otude od našeg Sokola, tim pre što su oni bili oduvek verni sa-radnici jugoslovenskog Sokola.
Nedostatke treba iznašati, treba ih iznašati da se uočc i da bi se na taj način što pre otstranili iz naših sokolskih redova, i u toj želji i nameri na* pisano je i ovo nekoliko redaka.
Šč. Milič — Daruvar.
Pomozite Hercegovini!
Iako je Hercegovina gnezdo iz koga su u svim potrebama i nevoljama izlctali neustrašivi Sokoli, koji su na mukama za narod svoj sagorevali kao sveča noseči viteški na grbači teški krst zaboravljenog jada i postajali sve-tionici svoga zavičaja, menjajuči gorku sudbinu ljubljene otadžbine i razgone-ći črne oblake, što su se vekovima nad nju nadnosili i bljuvali etrov, gorčinu i zlo na junački narod kršne Hercegovine, ipak se danas, pored svega toga. nadaleko čuju tužni i promulkli kriči malih hcrcegovačkih Sokoliča, kojima tek sad »niče perje«, a njihove majke nemaju kore nasušnog hleba da ih nabrane.
Čitao sam u jednim našim novina-ma, kako je seljak hercegovački »obez-beden od glada«, a čak su neki pisali, da mu uopšte ne treba pomoči, — isti-na, pojedina društva, ustanove i sama država skrenula je pažnju na ovamoš-nju bedu, pa u mogučim količinama hoče da zatrpaju bezdanu jamu, te zahvali u juči njihovo j dobrodušnosti, možda, ove godine neće u Hercegovini biti mnogo slutnih slučajeva od gladi, ali suza i uzdaha ima previse.
Možda mnogi neće verovati ovu suštu istimi, da jedan hercegovački seljak godišnje u svemu ne potroši više od 800 do 1000 dinara i to, kad je naj-rodnija godina; a ko sme protivrečiti, da jedna najobilnija dama iz varoši ne potroši godišnje na puder, pomadu i karmin (kako li se zove ono što mažu usta) preko 1000 Din?!
Sem toga u mojoj bližini ima se-oskih kuča u kojoj živi po 6 do 10 oso-ba, a koje sa svim svojim nameštajem ne vrede preko 100 dinara.
Hercegovina jc bogata zemlja; narodne su duše punc svetlosti, Boga i odanosti Kralju i državi; seljaci su puni volje i energije za rad, ali nema ko da im pokaže put, koji vodi sreči i blagostanju, — premda postoje sreski ekonomi, čijim bi se radom i savetom u jednom srezu moglo nakalemiti za jedno proleče preko 10.000 raznovrsnih vočaka, a u pogledu novih semena i stoke koliko bi mogli učiniti koristi i dobra narodu — neču ni govoriti, pa sreski lečnik^u higijenskom pogledu koliko bi mogao usrečiti narod, pa sve-štenik u moralu, sreski načelnik i učitelji u nacionalizmu koliko bi mogli osvestiti i podiči narod? Ali se ništa ne radi, pa crni petak sviče nam vazda!
Dodušc u poslednje vreme poeeo je osnivati seoske sokolske čete brat Čedo Milič, starešina Sokolske župe u Mostaru, koje su neumorno počele kre-tati i davati svetle iskre narodnoj sve-sti; no »slamka jedna medu vihorove« mora sc izgubiti. Stoga kličem svim So-kolima, čijc je gnezdo od svile savito, da ne zaborave svoju braču u Hercegovini, koja je u večitu zgradu jugoslovenske slobode uzidala bezbroj sokolskih kostiju okupanih u vreloj krvi.
R, Jeramaz — Divin-Bileča.
Zašlo olslupanje od najosnovnijih
načela ?
pima
Neshvatanje sokolske ideologije opaža se kod izvesne brače još u mnogim drugim pitanjima. koja se možda nisu dodirivala putem »Solk. Glasnika«. Mnoga brača, pogotovo mlada, koja su u svom radu postigla neke rezultate, izabraše se u druetve*
Poslednjih dana skoro sve naše sokolske jedinice proslavljale su sto-godišnjicu roden j a osnivača i tvorca Sokolstva, neumrlog Miroslava Tyr* ša, pa su te proslave priredivane i u sredini naših manjina.
Tim povodom valja se pozabaviti izvesnim činjenicama, koje se u poslednje vreme pojavljuju, a koje su od velikog značaja po samo Sokolstvo.
Možda če mi se s izvesne strane zameriti što se vračam na sličnu temu, ukoliko se tiče naših manjina, kojima inače, kao lojalnim i ispravnim grada-nima svaka čast i poštovanje, ali sma* tram za moju svetu sokolsku dužnost, pa i pravo, da štitim naše interese, i da ne smem da prečutim i da predem preko stvari, koje su očito štetne po naše Sokolstvo i Slovenstvo u opšte.
Svima nama Sokolima poznate su (ili bi bar trebale da su svima poznate) gigantske borbe Slovenstva pod krutim jarmom Germana i Madžara za našu slobodu i za pravdu.
Naš neumrli voda, otac naše slovenske porodice - Sokola, Miroslav Tyrš, još u mladim godinama videči i osečajuči teški teret tudinskog jaima, videči (kako Slovenstvo pod tim j ar* mom strada, i da mu, ako se za vremena ne oduprc, preti opasnost da pod njim sasvim i propadne; gledajuči bezobzirna sredstva Germana, kojima su se ovi služili da bi satrli pleme i sav narod slovenski; živeči u vremenu kada nije bilo moguče da uzdignu svoj glas u odbranu svoga naroda i za pravo čoveka, zato je, u svojoj pleme* nit oj i velikoj slovenskoj duši, odlu-čio: da sc više i dalje ta tiranja ne može i neče podnositi, i da sc dalje ne sme biti pasivan prema nasilju i ne-pravdi prema Slovenstvu, da se nešto mora preduzeti za spas nacije, Slovcn* stva i čoveka. — Stvorio je ^tada spa-sonosnu odluku, da sve ono što je bilo svesno i rodoljubivo, što još ne bešc podleglo tudinu i njegovim tiranijama
i radnjama za uništenjem Slovenstva, — sve što oseča da je čovek, da je Sloven, — da ©kupi oiko sebe u jedno veliko kolo, da stvori čvrst bedem i stenu, o koje če se kruta tiranija ve-kovnog neprijatelja ako ne odmah i brzo, ali postepeno i sigurno morati da razbije. — Skupio jc oko sebe ljude spremne na sve žrtve, i , ne žaleči ni materijalnih ni fizičkih, pa ni životnih žrtava, ne štedeči ni sebe ni vreme, ne preža j uči ni pred mračnim germanskim tamnicama i mučilištima pa ni pred njihovim vešalima, — stvorili su organizacij u, ikojoj dadoše tako sret* no, simbolično ime slobode: Soko!
Svi mi znamo (ili bi trebalo svi da znamo), kroz kakve peripetije je sve naša slovenska porodiea — Soko i sav slovenski narod, kroz deccnije prolazio pod germanskom i madžar-skom tiranijom, dok se konačno nije pobedilo i oslobodilo od vekovnog ropstva. — Svi mi znamo, koliko je žrtava pal# dok se do tog osi oboden ja nije došlo i dok sc nije postigao ko* načni eilj.
I kada sve to znamo, kada sve to imamo još u živom pamčenju, jer mnogi su medu nama još u životu i još uvek osečaju na svojima plccima tragove tog jarma, — onda moramo da napregnemo sve snage da nam pamet ne bi stala, i da se najozbiljnije zabri-nemo, kada danas, posle svega toga, vidimo, da se u naše redove, u našu slovensku porodicu, da se u našu slo-vensku kulu slobode i pravde uvlači naš vekovni neprijatelj, ugnjetač i protivnik svega što je slovensko: neza* jažljiva i obesna tudinština!...
Mora čoveku pamet da stanc i srce da mu krvari, kada vidi šta se danas sve dogada i šta se sve namerava da stvori od naše svetinje — od našeg Sokola. — Jer, primera radi, imate slučajeva, da se u izvesnim k ra j c vi m a naše otadžbine, na proslavi stogodišnjice bas iednog Miroslava Tvrsa, osnivača
God. III. — br. 13,
>S O K O L S K I GLASNIK«
Str. 3.
Jedna osuda Časnoga suda u Zagrebu
i oca slovenske porodice * Sokola, da sc baš na njegovoj proslavi drže govori i pevaju pesme na jeziku naroda, protiv kog su i Tyrš i svi Sloveni baš i morali da se bore i da stvore onaj bedem i kulu Slovenstva — Soko. — ni je dovoljno što su se razni elementi uvukli u našu slovenska porodieu * Soko, iako s ovom duhovno nemaju ama baš nikakve veze, nije dovoljno što u sokolskim odorama na javn.m mestima međusobno blebeču za nas ne* muštini jezieima, več su, evo, uspeli kod pojedinih naših »voda«, da i na n as itn javnim priredbama, dakle zva= nično, i to još na proslavi jednog Tyr-ša govore i na tučtinskom jeziku i pevaju neke, za tu priliku s'kroz deplasi-rane pesme, kao: »Gute Nacht« i torne sjično — Pevaju to i drže govore sa bine »Sokoli« u sokolskim odora* ma i...
Dakle, sasvim proračunato i sistematski se radi ne samo da se naša or* Sanizacija kompromituje, več i da se naš nacionalni rad i širenje naše slovenske misije, u samim našim redovi-ma ometa i onemogučuje.
A u sredini u 'ko j oj se ove, za sva* ku osudu nemile pojave, dešavaju, po-stoji i ona poznata inanjinska nacionalna organizacija, — čiji vode na njihovim javnim skupovima grme: »... ne-dajmo se, (kome? — pisac), čuvajmo i negujmo naš (njihov, manj inski) duh, naš jezik i našu kulturu!«;— koja organizacija veoma često prireduje i razne svoje javne priredbe, zabavnog i prosvetnog karaktera. ali ni na jed* noj od ovih priredaba nikada ne mo-žete čuti ni jednog govora, ni jeđne pesme, ni jedne deklamacije lli sl. na našem, državnom jeziku, iako bi tome potpuno bilo mesta, pa i ako je to ma* njinsko-nacionalna organizacija — ali je zato u kraljevini Jugoslaviji!
Eto, u toj i takvoj sredini mi, danas, u oslobodenoj otadžbini, oslobo* denoj od tiranije baš ovih što i danas ovako grme, mi naše sokolske javne manifestacije šaramo programima i tudinstvom, i tokojom? Pa još na proslavi jednog Tyrša! Uvlačimo i njih u
Savezna prednjačka škola u Mari* boru u okviru svoga programa priredila je od 14 do 27 februara 1932 smučarski tečaj na Peci. Tečaj je bio oba-vcjan za sve tečajnike. Tečaj su vodila 4 učitelja. Kao gost tečaju je ucestvovao jedan brat iz Varaždina, ц,an 1 hranu pribavio je tečajnieima - ovensko planinsko društvo Mežica * Stanovalo se u Uletovoj kuči m i	Ovom	prigodom	vodstvo
j’-'ole zahvaljuje se SPD u Mežici na br^i i naklonjenosti, <koju je ukazalo Pnlikom tečaja.
Dnevni red u tečaju bio je sledeči: ostajanje u 6 sati, od 7 do 12 trening, do 14 sati odmor, a od 14 do 16 ili 17 °Fet trening, u 21 sat spavanje.
Tečajnici bili su prema sposobno* sti razdeljeni na vrste. Napredovanje tečajnika je bilo odlično. Več u nekoliko dana izvađali su razne slike, sme-oniji eak i skokove. Nakon nekoliko dana vežbe poduzimaii su se pod vodstvom brače učitelja več i krači izleti na Malu Pecu, Kordeževu glavu (2114 metara) i t. d. Poduzet je i jedan jed*
naše redove, švapčamo, madžaramo, talijanimo i t. d. s njima, kao da smo mi manjina u ovoj zemlji ,te time po-stajemo ono i onakvi, kakve nas Tyrš sigurno nije zamišljao i čemu nas baš on nije učio. — Ovako se nije sokolo-valo ni pod pok. A.-U.; nikada iz usta jednog Sokola u odori. na javno j ma* nifestaciji nije izišlo nista što nije bilo u vezi sa Sokolom, sa Slovenstvom. — Dok danas, kako vidite, okreči se sve tumbe, i teži se nekoj tudinskoj »višoj kulturi«!
Pa zašto ta naša bolečivost ta naša servilnost, danas?! Zašto napušta* mo svoje, a trčimo za tudim; zašto ot-stupamo od zadatog nam cilja; zašto ne čuvamo tako skupo stečenu slobo-du Slovenstva? ...
Pa kad se tako radi, zar se onda pravi Sokoli, rodoljubi i patriote, koji su stvorili i koji sada izgradnji; ovu našu milu i lepu otadžbinu, zar sc ne moraju zabrinuti i u čudu pitati: — pa kuda to vodi? — I zar se ne nameče pitanje: pa što je zapravo cilj i šta se želi postiči ovakvim sokolovanjem? — Pa zar i sam tvorac Sokola, Tyrš. ka* da bi se probudio i kada bi sve to video i čuo, zar se on prvi ne bi odrekao svoga dela, i zar i on sam ne bi tražio da se briše iz članstva tog i takvog Sokola?!
Bračo i sestre! — Nisu ovo sitnice! Poželjno bi bilo kada bi s? ovak-vom radu u pojedinim organizacijama poklonila veča pažnja, jer ima u našoj sredini ljudi koji juče nisu hteli ni znati za Soko, a danas iz raznih ličnih motiva prilaze k nama, i vsi se nalaze i na čelima mesnih organizacija, pa idu tako daleko i tvrde, da im se baš ovakav rad od nadležnih odobrava. — Ovakvo stanje valjalo bi prečistiti jednom za uvek, pa da se svaki zna ravnati u svom radu.
I ovoga puta ponavljam: bolje je i mnogo korisnije za samo Sokolstvo, nikako i ništa na polju Sokolstva ne raditi, nego ovako sokolovati. — Jer: ili je naša organizacija slovenska, ili nije. Trečeg nema.
Pavle Kvaic — Torža.
nodnevni izlet i to dne 23 februara preko Tople na Črnu i natrag na Pecu.
Zdravlje tečajnika za celo vreme bilo je povoljno. Osim neznatnih po-vreda, koje zadobije gotovo svaki po-četnik, težili nezgoda nije bilo. Disciplina je bila dobra.
Pri odlasku iz Mežiške doline tečajnici su razgledali topionicu i druge rudničke naprave u Žerjavu. Prisu* stvovali su također i smučarskim ta/k* mičenjima izmedu Sokolskog društva Žerjav i Zimsko sportskog otseka SPD u Mežici. Tom prilikom ih je bratsko Sokolsko društvo Žerjav i pogostilo, na čemu mu bratska hvala.
Kad su se tečajnici povratili u Maribor, učestvovali su 28 februara smučarskim takmičenjima Sokolskog društva Maribor i postigli lepe uspehe. To je dokaz, da je trening bio u ruka-ma sposobnih učitelja.
Kupujte zastave kod J. Hešfctldfa, Ljubljana
Pod gornjim naslovom u ovogo-dišnjem 10 broju »Sokolskog Glasni* ka« izašla je pismena osuda Časnoga suda u Zagrebu protiv mene sa obraz* loženjem, i ako u pravilniku Časnoga suda nema da pismeni ukor može biti pooštren sa objavom u »Sokolskom Glasniku«. Pošto je tako ova stvar izašla u širu sokolsku javnost, ne mo-jom krivicom, a u obrazloženju posto-je objektivne netačnosti, i iz istog ob-razloženja ne vidi se jasno kako je došlo do časnoga suda i zašto sam stvarno osuden, to molim bratsku re* dakciju da pod mojim potpisom i na moju pravnu i moralnu odgovornost štampa ovo:
Istina je, da sam u mesecu augu-stu 1931 razgovarao sa g. biskupom Srebreničem. Ovaj razgovor nije imao nikakva zvanična karaktera, ma u ime koje organizacije, a najmanje sokolske, jer ja u SKJ ne zauzimam nikakvo vidno mesto, nego sam elan koji vrši i ispunjava dužnosti Sokola-redova i ništa više. Naprotiv razgovarao sam sa g. biskupom čisto privatno, kao javni radnilk, koji se bavi javnim našim životom,' pa medu ostalim i veoma važnim verskim pitanjem u Jugosla* viji.
Prirodno je kad se govori o ver-skom pitanju, da se govori i o Sokolstvu, pa i o nazorima g. biskupa na fi-lozofiju dra. Miroslava Tyrša. Držim da imam pravo razgovarati i o Sokol* stvu u doba kad imaju prava da raz-govaraju, odlučuju i daju mišljenja i mnogi koji nikad nisu bili članovi Sokolstva, naprotiv bili su protivnici ne samo Sokolstva, nego i ideje narodnog i državnog jedinstva. Prema tome ja sam razgovarao sa g. Srebreničem prvenstveno o verskom pitanju, i to sve »in teorija«, bez ikakve obaveze jednog prema drugome. — Za sebe lično mogu izjaviti da se ne bojim razgovo* ra s protivnicima koji načelno gledaju na izvesna pitanja drugačije nego ja, naprotiv nastojim uvek s načelnim protivnicima da izmenjujem misli oko u oko.
Najmanje se bojim za svoju so* kolslku unutrašnjost, da če se pokole-bati, pa i u razgovoru s največim pro-tivnikom Sokolstva. Tako ja shvačam sokolsku slobodu i svest prema vani i prema samome sebi.
Da sokolskoj javnosti bude jasno zašto sam posetio i razgovarao sa g. biskupom Srebreničem, ja neču ostati
Isključenje
U disciplinskem predmetu protiv Cvetkoviča Radoslava, člana Sokolskog društva u Ptuju, a po razmatra-nju disciplinslkog predmeta protiv istoga, na osnovu presude donesene 28 decembra 1931 godine po upravi Sokolskog društva Ptuj, a po predlogu uprave Sokolske župe Maribor br. 229/1932 izvršni odbor Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije po tački 4 § 30 i § 39 pravilnika za disciplinski postu-
dužan odgovor, več ču to sve izneti u jednom predavanju u Beogradu. Slučajnost je da sam došao u vezu sa g. Srebreničem preko brata starešine u Krku, a on je živ, pa če potvrditi isti* nitost ovoga.
A sada na samu stvar, t. j. kako je došlo do časnoga suda.
Br. župa Sušak-Rijeka dopisom broj 4480 od 10 IX 1931 zatražila je radi ovoga razgovora sa g. biskupom Srebreničem protiv mene disciplinski postupak po Sokolskom društvu Zagreb I, a ne razjasnjen je, kako se kaže u obrazloženju Časnoga suda u Zagrebu. U tom dopisu kojim sc traži di* sciplinski postupak protiv mene medu ostalim stoji doslovce i ovo:	»Ova
rasprava je po nas porazna, jer je sada g. Srebrenič još više rasplamsao svoju žest protiv Tyrša i Sokolstva « Ja sam ovaj citat dopisa br. župe shvatio ta* ko, kao da je g. biskup Srebrenič pod u tiskom razgovora sa mnom postao još nepomirljiviji, i kao da bi ja odo-bravao g. biskupu Srebreniču.
Sokolsko društvo I (Bogovičeva ul. 5) nije htelo da provede disciplinski postupak, nego je zatražilo od mene razjašnjenje, u kome sam medu ostalim napisao: »da je ovakvo pisanje nesokolsko, jer ne odgovara istini, a tko tvrdi protivno mora da dokaže,« Radi ovoga došlo je do časnoga suda.
Kad sam na prvom preslušanju pročitao dopis br. Sokolske župe Su* šak-Rijeka broj 5982 od 21 XI 1931 kao odgovor na moje razjašnjenje, dato Sokolskom društvu I, u kome br. župa Sušak-Rijeka izjavljuje: »da niti iz da-leka nije mislila da je br. D. Bogunović odobravao biskupu Srebreniču napadaj na Sokolstvo,« a to je za mene kao Sokola bilo glavno, ja sam povukao svoje reči i izjavio da nikad ne bi ono napisao, da nišam shvatio reči br. župe Sušak-Rijeka onamo, da bi ja odobravao g. biskupu Srebreniču. Žu* pa Sušak*Rijeka se nije zadovoljila tom mojom izjavom, več me je Časni sud osudip na pismeni ukor, pooštren sa pismenom objavom u »Sokolskom Glasniku«, i to da u objektivnom pravdi sam naneo uvredu bratskoj župi, dok mi priznaju da subjektivno nišam hteo da vređam.
Toliko da se zna i prosudi!
U Zagrebu, dne 17 marta 1932.
Dušan M. Bogunovič.
pak, na scđnici održanoj 3 marta o. g. doneo je rešenje, da se Cvetkovič Ra= doslav, bivši član Sokolskog društva Ptuj, isključi iz Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Ovo isključenje ima se objaviti u »Sokolskom Glasniku«.
O naiečafu za sokolsku planetu
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije bio je raspisao natečaj za izradu plakete — sokolskog odlikovanja, ko*
je bi Savez davao zaslužnima u smislu zaključka I gl. sk. (Putevi i ciljevi str.
''
Za ovaj natečaj prispela su 24 rada, koje je ocenjivačfki sud preglcdao i našao da se ni jedan od njih ni iz-daleka nije približio postavljenoj zamisli te sledstveno nije mogao nijed-nome od njih dodeliti najmanju na* gradu.
Ovo se javlja natecateljima da bi mogli svoje radove podiči u saveznom uredu shodno stavu u raspisanom na* tečaju.
Ix načelnišiva i tef}ničlcog odbora Saveza SKJ
Iz sednlce saveznog TO
od 22 marta 1931.
Savezni načelnik br. Bajželj izve* štava, da je primio od br. Smrtnika dopis, kojim javlja svoj istup iz sav. TO. — Br. Ambrožič pročitao je pra* vilnik za putovanje na svesokolski slet, za boravak u Pragu i za povratak iz Praga. Pored podrobnih uputa glede reda i discipline za vreme vožnje, na stanicama, nadalje po dolasku u Prag i za vreme boravka u Pragu, pravilnik predvida naročito i to, da članstvo mora da ima sokolski kroj napravljen strogo prema propisima organizacije. Cipele moraju da budu črne i to visoke, ali dopuštaju se takoder i niške črne cipele uz crne čarape. Svaki učesnik mora da ima sve svoje potrepštine kao i kroj u posebnom kovčegu, opremlje* nom s naročitom tablicom, na kojoj če biti označeno ime dotičnika te društva i župe, kojoj pripada. Pravilnik če se predložiti sednici zbora župskih na* čelnika i za tim na odobrenje glavnoj skupštini. — Br. načelnik izveštava nadalje, da več pridolaze prijave za slet. Prijave če sredivati br. Prosenc. Za scdnicu zbora župskih načelnika imaju se pripraviti sve prijave, koje stigmi do toga dana. — Br. Ambrožič preuzima brigu da se pravovremeno izdadu upute, koje če još biti potrebne u smislu pravilnika. — Za takmičenja SSS prijavljeno je 8 članova i 7 članica. Izbirna takmičenja održače sc u Ljubljani, i to za članove dne 2 i \ aprila, a za članice 3 aprila. Zmoliče se br. društvo Ljubljana-maticu, da u tu svrhu prepusti svoju vežbaonicu i let-nje vežbaiište. Priprave za takmičenja iz vršiče za članove br. Oswald, a za članice s. Slapničarjeva. — Br. načelnik izveštava, da če se naredili savezni ispiti držati dne 16 i 17 aprila u Ljub* ljani na Taboru. Ispitnu komisiju sači* njavače braea: Bajželj kao pretsednlk, Ambrožič, Jesih, Poženel, dr. Košir te sestre Jugova, Skalarjeva i Trdinova kao članovi, a određe'ni su i zapisniča-rj. __ Ministarstvu vojske i mornarice predlažu sc na poziv predloži za iz-menu pravilnika o vojnim olakšicama. — ČOS izveštava, da je određena vež-ba s batinama za takmičenje narašta-ja, naime: I deo stavke C i II deo stavke A. — Ispiti za suče u odbojci održače se 21 avgusta 1932. U ispitnu komisiju odreduju se brača Mačus i Dekleva. — Za pretsednika za župske prednjačke ispite u Tuzli, koji če sc održati dne 16 i 17 aprila, odreduje se br. Vojinovič. — Bogičcvičev »Priruč* nik za župske ispite« preglcdače čla* novi TO, nakon česa čc ga načelništvo odobriti i preporučiti. — Raspravljalo
Smučarski iečaf Savezne prednjačke škole u Mariboru
PROF. BOGOLJUB KREJČIK (Beograd):
Radio* leča j češkog jezika
(Nastavak.)
26 ČAS.
(Na Beogradskom radiu u petak 1 aprila 1932, u 19 časova).
Brojevi.
Prosti brojevi: 1 jeden, jedna, je-dno; 2 dva (muški rod), dve (ženski _i sred.); 3 tri; 4 čtyri; 5 pet; 6 šest; 7 sedm; 8 osm; 9 devčt; 10 deset; 11 jedenact; 12 dvanact; 13 trinact; 14. čtrnact; 15 patnact; 10 šestnact; 17 sedmnaet; 18 osmnaet; 19 devatenaet; 20 dvacet; 21 dvaeet jeden; 22 dvacet dva (dve); 23 dvacet tri; 24 dvacet čtvri; 25 dvacet pet; 26 dvacet šest; 27 dvacet sedm; 28 dvaeet osm; 29 dvacet devet; 30 tricet; 31 tricet jeden; 40 čtyricet; 50 padesat; 60 šede-sat; 70 sedmdesat; 80 osmdesat; 100 sto; 200 dvč ste; 300 tri sta; 400 čtyri sro; 500 pet set; 600 šest set; 700 sedm set; 800 osm set; 900 devet set; 1000 lisic; 1046 tisic etyricct šest; 1183 tisic sto osmdesat tri; 2000 dva tisice; 3000 tri tisi*;; 400(1 čtyri tisice; 5000 pet tisic; 10.000 deset tisic; 100.000 sto ti-eic; 200.000 dvč ste tisic; 1,000000 milion.
Jedna o gospodinu Svjeraku.
Gospodin doktor Svjerak je poznat zbog svoje besprekorne frizure. Kosa doktoru Svjeraku raste doduše još samo nad ušima, ali jc zato tako dugačka, da sakriva, pošto se brižljivo uredi, celu čelu. Kako se pak u kuči
obešenoga ne sme da govori o konop* cu, ne voli baš ni doktor Svjerak reč »čela«; zato zastaje često pred ogledalom, urejuje sa dirljivom tačnošču svoju kosu i veli:
»Ja samo gledam, da li mi se ne vidi telo.«
Neznama slovička.
Znamy = poznat; prepečlivy — bezprekoran; učes = frizura; t.otiž = doduše; sehovavati sakrivati; uspo-radani = uredenje; pleš = čela; obe-šenec = obešeni; provaz = konopac; zastavovati se = zastajati; zrcadlo = ogledalo; rovnati uredivati, doteri* vati; iiskostlivy dirljiv; presnost = tačnost; divati se = gledati; jestli = da li; koukati = gledati, videti, videti se.
Jedna o panu Sverakovi.
Pan doktor Sverak je znamy svym pfepečlivvm učesem. Ony totiž dr. Sverakovi rostou vlasy už jen nad uši* ma, ale zato tak dlouhe, že schovaji po pečlivem usporadani eelou pleš. A jako v domu obešencove nesmi se mlu-vit o provaze, nema dr. Sverak rad slovo pleš; proto se zastavuje často pred zrcadlem, rovna si s lizkostlivou presnosti vlasy a fika:
»Ja sc jen divam, jestli mi nekou-ka tčlo.«
Otazky.
Čim jest pan dr. Svčrak znamy? Kile už jen rostou vlasy panu dokto* rovi Sverakovi? Jsou ty vlasy kratkč nebo dlouhe? Co schovavaji jeho vla* sy po pečlivem usporadani? Ktcre slovo dr. Sverak nema rad? Pred čim se pan dr. Sverak často zastavuje? Co si pan doktor rovna s uskostlivou pfes-nosti? Co pri tom Hka?
Češke reči koje su slične po obliku na* šim rečima a imaju drugo značenje:
Utok = navala; utužiti = ojačati, učvrstiti (prijateljstvo); uzavriti — zatvoriti, sklopiti (mir); uzdati se (češče zdati se) = činiti sc; uznati — priznati (zasluge); užitek = korist; uživati = upotrebljavati; uživiti = prehraniti.
27 ČAS.
(Na Beogradskom radiu u utorak 5 aprila 1932 u 19 časova).
Redni brojevi: 1. prvni ili prvy; 2. druhy; 3. treti; 4. čtvrty; 5. paty; 6. šesty; 7. sedmy; 8. osmy; 9. deva* ty; 10. desaty; 11. jedenacty; 12. dva* nacty; 13. tfinactv; 14. čtrmictv; 15. patnacty; 16. šestnaetv; 17. sedm-nacty; 18. osmnacty; 19. devatenacty; 20. dvacaty; 21. dvacaty prvy; 22. dva-catv druhv; 30. tricatv; 40. čtyricaty; 50. padesaty; 60. šedesatv; 70. sedm-desaty; 80. osmdesatv; 90. devadesatv; 100. sty; 200. dvoustv; 300. tristv; 400. čtyrsty; 500. pčtisty; 600. šestistv; 700. sedmistv; 800. osmisty; 900. devf* tistv; 1000. tisici; 1046. tisici čtyricaty šesty; 1183. tisici sty osumdesatv treti; i 199. tisici sty devadesatv devaty; 2000. dvoutisici; 100.000. stotisici;
200.000.	dvestetisici; 1,000.000. milionty.
Dan.
Nad sobom vidimo nebeški svod bilo vedar, bilo oblaean. Na vedrom nebeskom svodu nekad nam se poka-zujc sunce, nekada mesec i zvezde. Sunce ne vidimo uvek podjednako vi* soko. Najniže jc 'kad se rada ili kad zalazi. — Kad se sunce rada (izlazi), kažemo, da je jutro. Po zalasku nasta* je veče i noč. — Od jutra do večera sunce svetli, to je dan. U podne je sunce najvišljc u nebeskom svodu.
Neznama slovička.
Obloha r= nebeški svod; jasny — vedar; zamračcny = oblačan, mutan; nčkdy = nekiput; vždy = uvek; stejnč = jednako; vychazeti = izla-ziti (radati se); fikati = reči, kazati; jitro rano = jutro; zapad — zalazak sunčev (zapad); svititi = svetleti; po-lednc — podne.
Den.
Vidamc nad sebou oblohu bud’ jasnou bud’ zamračenou. Na jasne obloze ukazuje se nam nekdy slunce, nekdy mesie a hvezdy. Slunce nevidi-mc vždy stejne vysoko. Nejniže jest když vychazi nebo když zapada. — Když slunce vvehazi, rfkame, že jest jitro (rano), po zapadu nastava večer a noc. — Od rana až do večera slunce sviti, to je den. V poledne je slunce nejvvše na obloze.
Otazky.
Co nad sebou vidamc? Co se nam nekdy ukazuje na jasnč obloze? Vidime vždy slunce stejne vysoko? Kdy je sluncc nejniže? Kdy rikame že jest jitro (rano)? Co nastava po zapadu? Co sviti od rana až do večera? Kdy jc slunce nejvvše na obloze?
Češke reči koje su slične po obliku na* šim rečima a imaju drugo značenje:
Vahati = dvoumiti; varka = ku* vanje piva; važnost = dostojanstvo, ozbiljnost; vedro — vručina, omorina; velebnv (pan) = velečasni (gospodin); veleti = zapovedati, predvoditi; velim ~ zapovedani; veru ~ zaista; vhodny zgodan; vidati = vidati; vina = krivica; vitez = pobednik; Vlach = Talijan; vlast .— domovina.
28 ČAS.
(Na Beogradskom radiu u petak 8 aprila 1932 u 19 časova).
Glagoli.
Glagolski oblici u češkom jeziku:
U češkom jeziku imamo samo ova vremena: sadašnje vreme, prošlo vreme, davno prošlo vreme i buduče vreme (samo za trajne glagole).
Prema tome u češkom jeziku ne* ma: pređašnje nesvršeno, predašnje svršeno, prosto buduče (kod trenutnih glagola) i predbuduče vreme.
Ostali glagolski oblici: neodredeni način, zapovedni način i glagolski pri* devi i priloži su u glavnom kao u našem jeziku.
Neodredeni način:	Neodredeni
način sc i u češkom jeziku svršava na -ti, ali u običnom govoru prcovladuje nastavak -t; koji dolazi po kadkad i u književnom jeziku, na pr. psati i psat = pisati; čisti i čist = čitati; plesti i plest = plesti i t. d. Oni glagoli čiji se neodredeni način u našem jeziku svršava na -či, u češkom se svršava na *ci, na pr. rici = reči; vleci — vuči; moči = moei; i t. d.
Noč.
Noč trajc od večera čak do jutra. Početak noči zove se sumrak, kraj zora (svanuče).
Danju se sve bolje vidi nego li noču, zato što sunce jasnije svetli nego mesec i zvezde. Ako noču ne svetli ni mesec ni zvezde nastaje (biva) mrkli mrak. Uz dan računamo takode noč. Zato kažemo da cco dan traje od jutra do jutra, od večera do večera, od ponoči do ponoči.	ima
dva puta po .•!
Rosija - Fonsier # društvo га osiguranje I reosigumnje ♦ Beograd
se nadalje o dnevnom redu naredne sedniee zbora župskih načelnika, naro-čito o rasporedu rada za 1932 godinu. Od referenata primljeni su u tom pogledu razni predloži, o kojima če se raspravljati na toj sednici. Rok prijava za izbirna takmičenja za prvenstvo pojedinaca SSS produžuje se do 29 aprila. — Za nameravana medusletska takmičenja godine 1933 predlaže se takmičenje u svim granama telovežbe po takmičarskom redu.
Sedniea je zaključena u 11 sati.
Položio župski ispil
U Bjelovaru dne 20 marta o. g.
položio je župski prednjački ispit brat Mirko Dragaševič iz Bjelovara. Ispitnu komisiju sačinjavala su braća: J. Jesih, član TO Saveza kao pretsednik i prof. Mudrinič, Tatalovič, dr. Rožgaj i dr. Sondič kao članovi.
Pozdravi Savezu SKJ
Cetinje. Bratskom Savezu sa go-dišnjc skupštine župe Zdravo! — Pretsednik Bruno Marčič, tajnik Milutin Ivanovič.
Niš. Bratskom Savezu šaljemo sa godišnje skupštine bratski sokolski pozdrav Zdravo! — Starešinstvo.
Karlovac. Sa godišnje glavne skupštine Sokolske župe Karlovac šaljemo našem starešini kraljeviču Petru i br. Savezu sokolski Zdravo! — Starešina Malovič.
Slunj. Sa godišnje skupštine šalje« mo bratske pozdrave starešini Nj. Vis. prestolonasledniku Petru i sajvez-noj upravi Zdravo! — Sokolska četa Primišlje.
Andrijevci. Sokolska četa Andri-jevci sa svečane sedniee slaveči stogo-dišnjicu rodenja prvog Sokola brata Miroslava Tyrša, oduševljeno kliče Nj. Vis. kraljeviču Petru i Savezu Zdravo. — Starešina Kelšin, tajnik Groman.
»Ix ielovežbačtcog sveža«
m
PLES U TELESNOM UZGOJU.
Odeljenje za telesni uzgoj na uni-verzitetu u Naneyu priredilo je ciklus predavanja o značenju plesa s prika-zivanjem plesova od najstarijih doba do danas. Brojna publika pratila je s velikim interesom predavanja dr. Merklena uz prikazivanje pojedinih plesova. Po njegovom izlaganju, cilj je telesnog uzgoja harmonični razvoj te* la, pri čemu tom cilju služi i ples. Kod starih naroda ples je imao religiozni karakter, a kasnije zabavni i uzgojni. (Plesove starog veka prikazivale su devojke u belim tunikama.) U srednjem se je veku katolička crkva borila protiv plesa, dok se u vreme prosvet« ijenog apsolutizma ples opet pojavio ali dobivajuči sada posve svetski karakter. Imademo u to doba plesove aristokratske, gradanske i seljačke. Konačno dolazi moderno doba, koje poznaje samo dva tipa plesova (izuzev
pri tome balet) i to društveni i narod« ni ples. Dr. Merklen preporuča uvode-nje plesova u telesni uzgoj.
27-GODIŠNJICA DRŽ. ZAVODA ZA TELESNI UZGOJ U ARGENTINI.
Godine 1905 osnovan je po zasluzi dr. E. R. Bresta u Argentini državni zavod za telesni uzgoj (Instituto Supe-rior d’ Educacion Fisica), koji je u po* četku imao svega 2 nastavnika sa 32 slušaoca, a danas tamo predaju 24 pro-fesora, a daka ima oko 700.
POBEDA CAMBRIDGEsA NAD OXFORDOM.
Več kroz 84 godine vrše se svake godine takmičenja u veslanju u osmercu (outriger)) izmedu momčadi čuve« nih engleskih univerziteta Oxford i Cambridge. Takmičenja održavaju se na reci Temzi. Ove godine bila je zbog gradnje jednog mosta pruga skračena za 400 m, pa je čitava pruga izmedu Putneya i Mortlake-a iznosila 6 i po km. Pobedila je momčad Cambridgea sa 19 :11. Ovo je 43 pobeda Cambrid-ga, koji pobeduje sada več 9 godina uzastopce. Takmičenju prisustvovalo je preko 100.000 gledalaca.
NEMAČKO TURNERSTVO.
Turnerski savez u Reichu deli se na 18 pokrajina, a ove na župe (Gau). Društava ima 12.693 sa 1,617.849 pripadnika. Članova ima 990.231, članica 238.953, muškog naraštaja 219.424 i ženskog naraštaja 69.241. Od godine 1930 opalo je članstvo za 31.000, ali zato naraštaj pokazuje prirastak za
39.000.	Turnerstvo je najjače razvijeno u Saško j, koja broji 1220 društava sa
190.000	pripadnika.
DTJ U SLOVAČKOJ.
Savez radničkih telovežbenih je-
dinica (Svaz Delnickich telocvičnich jednot) posle oslobodenja proširilo je polje svoje delatnosti i na Slovačku, pa Slovačka tvori XII okrug, koji ima 55 društava sa 2295 članova, 667 člani« ca, 887 naraštaja i 1165 dece, svega dakle 6014 pripadnika. Prednjački zbo-rovi brojili su 716 članova (procentu« alno zavidljiv broj) i 99 članica. Govora pred vrstom bilo je svega 399, pre« davanja 168 i debatnih večera 153.
DRŽAVNA POTPORA ZA ICRA-LIŠTA U FRANCUSKOJ.
Oko 1000 opština primilo je na podnešene molbe potporu za podiza-nje i uređenje igrališta od države 25 milijuna franaka, a za ostalih 200 mol-ba, koje se još proučavaju, rezerviran je kredit u sumi od 5 milijuna franaka. Bivši državni potsekretar za fizič« ko vaspitanje g. Morinaud izjavio je novinarima, da ovo znači odlučan korak napred u nastojanju da se popula« rizuje potreba fizičkog uzgoja.
IZ ČEHOSLOVAČKOG ORLA.
Po statistici iz kraja godine 1930 ima Savez čehoslovačlkih Orlova 1179 društava sa 117.105 pripadnika. Vlastite orlovske domove ima 135 društava (za čehoslovačke prilike malo), a letnjih vežbališta 125 društava. Najjače orlovsko društvo je u Češkim Budjejovi« cama sa 709, zatim Brno sa 598 pripad-
nika. Ove brojke pokazuju, koliko još za Sokolstvom zaostaju i sama ova društva i po brojtu i po radu. Interesantno je još i to, da je DTJ sada po broju pripadnika nadmašio Orlove i da stoji na drugom mestu, dok je pre bio na trečem.
JOHANN W. GOETHE
O lOOgodišnjici pesnikove smrti
(22 III 1832 — 22 III 1932)
# * #
60-godišnjica Karin Michaelis. Po«
znata danska književnica Karin Michaelis navršila je dne 20 marta 60 go« dinu života. Njeni romani prevedeni su na mnoge jezike. Kao publieistkinja u svojim radovima bavi se sociologi-jom, seksualnim problemima, brakom i socijalnim pedagogikom. Pre 22 go« dine njen roman »Opasna doba« bio je predmetom vrlo živih diskusija. Najpoznatija su joj dela, pored gore pomenutog, još:	»Dete«,	»Usutl	Ule
Fangel«, »žena oslobada«. Mnogo se čitaju i njene tkzv. »Bibi priče«. Izdala je knjigu eseja, u kojima iznaša svoje poglede na svet i na aktualna pitanja pod naslovom:	»Plamteči	dani«.
Kao publieistkinja u svojim člancima veoma se zauzima za zaštitu nevenča« nih majka.
Ceste u čehoslovačkoi. Čehoslo-vačka republika, nalazeci se u centru Evrope, bila je svesna, da za moderni saobračaj stare ceste ne mogu služiti, pa je energično pristupila njihovom popravku. U programu je rekonstrukcija i ojačanje 8500 km ceste, a dosada je od toga izvršeno 3700 km. Rekonstrukcija se vrši na taj način, da se ceste proširuju i opravljaju, neke se betoniraju, druge asfaltiraju a nelke opet impregniraju naročitim uljenim preparatima. Na taj način Cehoslo-
Neznama slovička.
Lepe = bolje; než-Ii = negoli; protože = zato što; ani = ni; čira tma = mrkli mrak (tama); ke = k, ka; počitati — računati brojati; proto = zato; pulnoc = ponoč; dvakrat = dvaputa.
Noe.
Noe trva od večera až do jitra. Počatek noci jmenuje se soumrak, ko« nec svitam. Za dne je vše lepe videti nežli v noci, protože slunce jasnčji sviti než mčsic a hvezdy. — Nesviti«li v noci ani mesic ani hvezdy, nastane čira tma.
Ke dni počitame take noc. Proto rikame, že cely den trva od jitra do jitra, od večera do večera, od pulnoci do pulnoci. Takovy den ma dvakrat dvanact hodin.
Otazky.
Ode !kdy do kdy trva noc? Jak se jmenuje počatek noci? Jak konec? Kdy jest vševčlepe vidčti, ve dne nebo v noci? Proč jest ve dne lepe vidčti? Kdy nastava čira tma? Co počitame take ke dni? Kolik trva cely den? Kolik hodin ma takovy den?
Češke reči koje su slične po obliku na« šim rečima a imaju drugo značenje:
Vlažny = mlak, mlitav; voliti = birati, glasati; volny = slobodan; vrah = ubiea; vsaditi se = opkladiti se; vuz — kola; vzdani = predaja, kapitulacija; vzdati se = predati se; vzda-ti se čeho = odreči sc od nečega; vzne« šeny = plemenit; zabaviti = zapleniti, uzaptiti; zabavem' = zaplena.
29 ČAS.
(Na Beogradskom radiu u utorak 12 aprila 1932 u 19 časova).
Sadašnje vreme: U češkom jeziku za sadašnje vreme ima četiri vrste na-stavaka:
		a)	b)	c)	d)
Sg. 1 lice		u	-ji	=im	-am
2	>>	es	-ješ	-iš	-aš
3	»	c	-J e	-i	-a
Pl. 1		eme	=jeme	-ime	4mc
		(«em) (-jem)			
2		ete	-jetc	«ite	-ate
3		ou	-Ji	-i ili (čji) (eji)	-aji
Nastavci a) odgovaraju našim na-stavcima:	«em, -eš,	-e,	«emo,	-ete, «u.
Sg. 1 jdu	= idem	Pl. jdeme = idemo
2 jdeš	= ideš	jdetc	= idetc
3 j de	= ide	jdou	= idu
Nastavci b) odgovaraju našim na-
stavcima: jem, ješ, je, jemo, jetc, ju. Sg. 1 šiji = šijemPl. 1 šijeme = sijemo
2 šiješ = šiješ 2 šijete = sijete
3 šije — šije 3 šiji = šiju Nastavci c) i d) odgovaraju skoro
sasvim našim nastavcima -im, -iš, «imo, -i, «ite, -e; -am, «aš, -a, -amo, -ate, -aju:
Sg. 1 vidim = vidim čekam = čekam
2 vidiš — vidiš čekaš = čeka
3 vidi — vidi čeka = čeka
Pl. 1 vidimc = vidimočekame = čekamo
2 vidite = vidite čekate = čekate
3 vidi = vide čekaji = čekaju
Nedelja, mesec, godina.
Sedam dana (sedmicu) zovemo nedeljom. Dani sc zovu: ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak, petak, subota, nedelja. Nedelja jc dan Gospodnji, ostali dani zovu se radni i namenje.ni su radu. Četiri nedelje i dva ili tri dana čine jedan mesec.
Godina ima dvanaest meseci, i oni se zovu: januar, februar, mart, april, maj, juni, juli, avgust, septem-bar, oktobar, novembar, decembar.
Veli se takode, da godina ima če« tiri godišnja doba: proleče, leto, jesen
i zimu. Svako godišnje doba ima tri meseca ili trinaest nedelja.
Neznama slovička.
Tyden = nedelja dana, sedmica (tjedan); Panč = Gospodnji; všedni = radni, svakidašnji; pracc — posao; leden — januar; unor = februar; brezen = mart; duben — april; kveten = maj; červen — juni;' červenec juli; srpen = avgust; žari = septem-bar; rijen = oktobar; listopad — no« vembar; prosinec = decembar.
Tyden, mesic, rok.
Sedmi dnum rikame tvden, a ty se jmenuji:	pondeli, utcry, streda,
čtvrtek, patek, sobota, nedele. Nedele jest den Pane, ostatni dnove jmenuji se všedni a jsou ku prači ustanoveni.
Čtyri nedele a dva nebo tri dni k tomu čini jeden mesic.
Rok ma dvanact mčsicu, a ty se jmenuji: leden, unor, brezen, duben, kveten, červen, červenec, srpen, žari rijen, listopad, prosinec.
Take sc pravi že ma rok čtyri čtvrtleti: jaro, leto, podzim, a zimu. Každe čtvrtleti ma tri mčsice nebo tfinaet nedel.
Otazky.
Jak rikame sedmi dnum? Jak se jmenuji ty dni? Co jest nedele?^ Jak se jmenuji ostatni dnove? K čemu jsou ostatni dnove ustanoveni? Kolik nedčl čini jeden mesic? Kolik mesicu ma jeden rok? Jak se ty mčsice jme nuji? Kolik čtvrtleti tna	Jak	se
jmenuji ta čtvrtleti? Kolik každe čtvrtleti ma mesicu? Kolik nedel?
(Nastaviče se.)
vačka več danas raspolaže sa znatnim brojem modernih drumova.
Uskrsnuče starog Rima. Fašistička vlada pokazuje mnogo smisla za ob« navijanje starih istorijskih spomenika, u nekim primerima čak i preteranog, koji pokazuju veličinu starog carskog Rima pre 2000 godina. Pri tome ju vodi na jednoj strani želja da se podigne ugled Italije te da bi za Strance bila još privlačnija, na drugoj strani da javnim radovima ublaži besposlicu i da podigne samosvest Italijana. U tom cilju rekonstruira se i stari Forum Ro-manutn pod vodstvom čuvenog arheologa Corrada Ricci«a. Vrše se iskopa-vanja, ruše stare uske ulice i stari car« ski Rim počeo je da se diže u punoj lepoti. Stari spomenici, o kojima se dr« žalo, da su več propali ili izginuli, pro-nadeni su, pa če tako u nekoliko godina biti potpuno obnovljen starom sja« ju u Forum Romanum kao i ostali carski trgovi u njegovoj bližini. Vlada usprkos teškog finansijskog stanja forsira sve ove radove, pa se ovaj njen jest, ne obazirajuči se na razne motive koji ju pri tome vode, mora priznati kao velik kulturni čin.
Hackenkreuzleri u čehoslovačkoj. Nacionalno socijalistički pokret u Nemačkoj, kojemu je glavni cilj poni-štenje svih mirovnih ugovora, i koji želi obnoviti staru nemačku moč i pre« vlast nad ostalim narodima, nijc se ograničio samo na Nemačku i Austri-ju, nego se je razvio i u čehoslovač« koj, koja ima jaku nemačku manjinu, a to pod firmom čisto sportskih udru-ženja. Delovanje ovog pokreta u poslednje vreme počelo je da postaje opasno, pa su vlasti bile prisiljene da raspuste sva nemačka nacionalna udruženja za kojima su se krili »Hackenkreuzleri« te da zatvorc vode i da protiv njih povedu istragu. Ovim se najlepše demantiraju očekivanja onih smerova u raznim slovenskim dr« žavama, koji su očekivali i nastojali uveravati i one lcoji su bili drugog mišljenja, naime, da če Nemci biti lojalni pripadnici tih država. Potrebno je zato, da slovenski narodi paze na ove opasne znakove nemačkog nacionalizma, kojemu je pored drugih i jedan od glavnih ciljeva da opet zavlada, bar delomično, nad »nekulturnim i za samostalni život nesposobnim« slo« venskim plemenima.
75-godišnjica Mihajla Ivanoviča Glinke. Pre 75 godina na dan 16 marta timro je veliki ruski komponist pret« hodnik Mosorgskog, Čajkovskog i drugih Mihajlo Ivanovič Glinka, koji se rodio g. 1804. Najpoznatije njegove opere su: »Život za carja« i »Ruslan i Ljudmila«. On jc prvi od ruskih kom-
ponista uveo u operu nacionalnu glaz-bu i motive.
Glavna skupština lužičko - srpske »Domovine«. »Domovina« je organiza« cija^ koja udružuje sva lužičko-srpska društva. U subotu dne 5 marta održa« la je svoju godišnju skupštinu, kojoj je pretsedavao župnik Križan-Kluk-sanski. Skupština bila jc otvorcna na« rodnom himnom »Rjana Lužica«, zatim su sledili izveštaji o radu »Domovine« i o opštem stanju, koje zadovoljava i uprkos vciikog nemačkog pritiska pokazuje porast narodne svesti.
»Soko«, list prednjaštva Sokola kraljevine Jugoslavije. Br. 4	1932.
Sadržaj:	Jedna sokolska dvajstpet-
godišnjica. — Smučarska takmičenja Saveza SKJ u Bohinjskoj Bistrici. —
II smučarsko takmičenje Saveza Slo-venskog' Sokolstva na Štrbskom Plesu. — Čiščenje vežbaonice. — Vežbe i upute. — Razno.
Izveštaj Sokolske župe Kranj za godinu 1931. — Kratak i koncizan izveštaj ove vredne iako male župe sadržava izveštaje tajnika, načelnika, načelnice, prosvetara, blagajnika i sta-tističara. Priredbe tehničkog značaja bile su naraštajski dan u Radovljici dne 14. juna, župski slet u Tržiču 5 i 6 jula, tečaj za vode naraštaja i dece od 20 septembra do 3 oktobra i župski tečaj od 17 do 30 novembra. Takmičenja u odbojci održana su 30 augusta, a župska smučarska takmičenja 15 februara u Stražišču. I izveštaj prosvetara pokazuje lepe rezultate i jasnu sliku o agiinom pro-svetnom radu i župe i pojedinih jedi-nica. Župa broji po stanju od 31 decembra 34 jedinice sa 5730 pripadnika. Porast od godine 1930 iznosi 1777 pripadnika.
Izveštaj Sokolske župe Celje. — Na 22 stranice izdala je i župa Celje svoj izveštaj, u kojem su objavljeni izveštaji svih funkcij onara, samo se ni-gde ne vidi izveštaj prosvetnog rada, koji je tek u par reči spomenut u iz-veštaju tajnika. Župa je priredila na Vidovdan vcoma uspeli župski slet i tehnički rad je uopče na višini, no na žalost to se isto ne može konstatirati^i o prosvetnom radu, jer izgleda, da su društva bila prepuštena u tom pogledu sama sebi i da sa stranc ŽPO nije uči-njcno mnogo. Po izveštaju statističara^ župa broji 51 društvo i 6 četa sa 1C.836 pripadnika.
zi/pa i m
Župa Kanja Cuka
PROSLAVA STOGODIŠNJICE ROĐENJA MIROSLAVA TYRŠA
Sokolska župa i Sokolsko društvo Banja Luka proslavili su svečano sto-godišnjicu rodenja prvog Sokola Miro« slava Tyrša u nedclju 6 o. m. Svečana proslava održana je u duboko punoj dvorani Narodnog pozorišta. Medu prisutnima bili su i ban gospodin Sve« tislav T. Milosavljevič sa banskim na-čelnicima, komandant divizije general g. Petar Nedeljkovič s komandantima pukova, gradonačelnik g. Husedžino-vič, podnačelnik g. Džinič, g. Burda, počasni konzul Republike Poljske, za« tim izaslanici Srpsko-pravoslavne crk-vene opštine, pretstavnici mesnih kulturnih i prosvetnih društava: Fidaka, Češke besede, Prosvete, Gajreta, Udruženja rezerv, oficira, Saveza dobrovo-ljaca, Budučnosti, Sloge, Jevrejskog gospojinskog društva, Skauta i t. d. U 11 sati otpočcla je proslava. Vojna glazba 33 peš. puka otsvirala je svečani marš.
Br. dr. Steva Moljevič, starešina Sokolske župe otvorio jc svečanost govorom, u kome je pozdravio sve pri« sutne goste i prijatelje sa sokolskim: Zdravo! Rekao je, da je ova proslava samo jedan mali deo velike i opštc manifestacije celog slovenskog sveta, u kojoj ovih dana svi slovenski narodi daju izraza ne samo svoje pripadno« sti jednom od največih a sigurno naj-jačem i najbolje organizovanom dru« štvenom pokretu zasnovanom na pri« vatnoj inicij ati vi na celom svetu, več i jednoj zajedničkoj ideji, koja danas veže sve slovenske narode u jedno bratsko kolo u koje sc hvata sve što je u tim narodima zdravo i dobro.
Govor brata Moljcviča popračen je opštim odobravanjem a zatim je vojna glazba otsvirala potpuri iz Smetanove »Prodane neveste«. Posle toga odžao je br. Muradbegovič predavanje: »O životu i radu Miroslava 1yrša, osnivača Sokolstva«. U svom govoru br. Muradbegovič j c rekao: Sokolstvo, nastalo kao reakcija na teške prilike,
koje su proživljavali slovenski narodi bivše A. U. monarhije, pola stoleča vodilo je borbu s tudinskom vlasti, krepilo i čuvalo nacionalne snage od nasrtaja germanske i madžarske rase. Nije dalo da sc utrne onaj spasonosni tračak nade u bolju i sretniju buduč-nost. Ovo Sokolstvo, koje je toliko za-dužilo naš narod i koje i danas vrši svoju misiju stoječi na braniku jugo-slovenske ideologije, nivelisanja ple« menskih razlika i verske snošljivosti, stvorio je veliki i neumrli Tyrš. Zapra« vo njega su stvorilc burne godine Bahova apsoliitizma (1850—1860) a Tyrš mu je označio smernice i zadat-ke. Prva etapa nastojanja sokolskog zavržena jc s uspehom. Slovenski narodi Monarhije dočekali su svoju slo« bodu i državnu samostalnost.
Stvarajuči svoje Sokolstvo Tvrš je uvidao da če borba biti uporna _i dugotrajna, s toga on kao realista t raži smišljcn i programatski rad. On hoče da organizujc ceo češki narod, hoče novo pokoljenje da stvori, koje če moči da sc u odsudnom času s uspehom odupre tudinstvu. Takvo pokoljenje odgojilo je Tvrševo Sokolstvo u č.eškim legionarima i dobrovoljcima, koji su pod mudrim vodstvom vciikog Masarvka izvojevali slobodu češko-slovačkom narodu.
Tyrš je u svomc radu metodički postupao. On jc vaspitavao pojedincc i preko njih prcnosio svoje velike misli u narod svoj. Znao je da narodne mase ne mogu brzo shvatati velikih ideja, ali kad ih prime i kad se zatala-saju onda jc uspeh osiguran. On jc prilazio narodu postepeno i s onim, što jc on mogao shvatiti i primiti a s toga je- s tolikom ljubavi narofl nje« govo Sokolstvo i primio.
Kako je Sokolstvu namenio ulogu utiranja puteva zbližavatiju slovenskih naroda, ono se jc brzo i raširilo medu sve slovenske narode. Svojom nutar-njom revnošču i moralnim sadržajem postiglo je svoj cilj u velikoj meri i našlo puteve i načine zajedničkoj sa-radnji.
I ako je Tvrš praktički se upoznao sa teloл•ežbom u nemačkom zavodu
Ferdinanda Šmita (1856) on je ipak kao pravi češki rodoljub odbacio sve elemente tuđinstva i velikom sokolskom pokretu dao nacionalno obeležje. Dr. M. Tyrš, Ed. Gregr, Fiigner i dr. izra-dili su pravila čisto češkog društva za telesno vežbanje pa danas, nakon se-damdeset godina postojanja Sokolstva, ima Savez Slovenskog Sokolstva 5682 sokolska društva, sa 563.555 članova, 150.403 vežbača, 115.382 naraštajca i 274.990 dece obojeg spola. Na ovom velikom delu Tyrš je radio 20 godina i dao mu svu svoju životnu energij u i najbolje godine svoga života. 1 upravo, kad je odlučio, da se odmori, ne-umitna sudbina prerezala je naglo nit njegova života.
Publika je ovo predavanje prihva-tila oduševljeno s poklikom:	»Slava
Mu!«
Zatim je muzika intonirala sveslo* vensku himnu: »Hej Sloveni...« koju su svi prisutni saslušali stoječi i time je ova impozantna svečanost bila za« vršena.
SOKOLSKO DRUŠTVO BOS.
PETROVAC
Tvrševu proslavu izvelo je naše društvo vrlo svečano. Dne 6 o. m. pri-l'eđena je akademija u 8 sati naveče sa sledečim programom:
Najpre je održao predavanje o Tyršu br. starešina, zatim su učenici osnovne škoie recitovali dve prigodne deklamacije, pa se onda prešlo na vežbe. Članovi, članice i naraštajei izvodili su praške proste vežbe za IX svesokolski slet, deca muška raznolikosti, a deca ženska simboličke vežbe. Sve kategorije izvele su vežbe bespre-korno i time stvorile veliko oduševlje-nje kod publike, koja nijc žalila da svoje zadovoljstvo izrazi na jedan vi* dan i neposredan način nagradivši ih sviju iskrenim simpatijama.
Koristimo ovu priliku da iznesemo, da naše mlado društvo ulaže ma* ksimum napora u spremanju za pola-zak u Prag. Ovo spremanje ide u dva pravca:	tehničkom	i	materij	alnom.
Sve kategorije oduševljeno polaze na vežbe, što je nesumnjivo največa zasluga načelnika br. Šariča i što ovde sa zadovoljstvom ističemo, a osim toga čine se pripreme za nabavku odo-ra, pošto je večina članova, koji žele da odu u Prag, siromašnog stanja. Radi ove okolnosti društvo je zavelo i sistematsku štednju medu članovima u cilju, da iz ove uštedevine nabavi odore i osigura putni trošak siromašnim članovima. U ovu svrhu votiran je izvestan deo i od društvenih prire-daba i taj fond poslužiće za pokriee tvoškova za put u Prag. dn Društvu se do sada prijavilo oko . c‘anova, koji žele da podu u Prag, ,z. cega se vidi, da u našem mestu ' ‘ada veliki interes za pretstoječi IX
svesokolski slet.
Župa Beograd
AKADEMIJA SOKOLSKOGA DRUŠTVA BEOGRAD III.
Iako su sva beogradska društva — njih osam na broju — proslavila sto* godišnjicu rodenja tvorca Sokolstva, neumrlog Tyrša, zajednički 6 ov. m. na vrlo svečan način pod vodstvom žup-ske uprave, ipak je društvo Beograd III priredilo u svojim prostorijama 5 marta svečanu akademij u u čast Tyr-ševe stogodišnjice.
Mlado — osnovano 1928 godine — ali vrlo agilno društvo, puno volje i energije, sa jednim mladalačkim ela* nom koji zadivljuje, radi i uspeva. U prošloj godini na jednoj akademiji zabeležen je njegov vrlo lep uspeh, koji je pokazao, što se i koliko može po-stiči stalnim naporom i neprekidnim radom u jednom kraju na periferiji ve-likog grada.
Ova sadašnja akademija samo je potvrdila onu lepu svedodžbu o valja* nosti ovog društva i čove’k se može od srca radovati stalnom napretku, koji ono pokazuje u svima prilikama gde se Sokolstvo manifestuje kao organizaci* ja sabranih energija i ujedinjcne zajed* ničke volje.
Program akademije je izvršno sa-stavljen i pokazuje smisao i doraslost priredivača za ovako svečane prilike. Prvi i najglavniji deo akademije zauzi-ma svečana sodnica starešinstva, koju je ovorio starešina br. D. Bogdanovič, podvlačeči jakim i biranim izrazima, sa svoj oni poznatom temperamentno-šču, značaj ovog trenutka, u kome ima da se izrazi naše duboko priznanje i pun pijetet senima i uspomeni onoga, u čijoj se glavi prvo javila misao o organizaciji, koja ima da spase ugnjete-ne narode slovenske, i iz čijeg je srca potekao onaj plameni osečaj velike lju-bavi prema svome narodu i Slovenstvu; onoga, koji je propovedao, da je prvi i naj viši postulat svakog čoveka da po-služi narodu! Reč br. Bogdanoviča odu*
ševila jc sve, te je bio burno pozdrav* ljen.
Zatim je br. dr. Stanisavljevie odr* žao jedno sažeto i potpuno uspelo predavanje o osnivaču Sokolstva. Vrlo živo i slikovito, sa toplinom; sa kojom govore samo oni, koji osečaju puno pošto vanj e prema ličnim vrednostima zaslužnih ljudi, onih koji ulaze u istoriju kao tvorci velikih dela. Br. dr. Stani-savljevič ocrtao je u sjajnim potezima ličnost Tyrševu, kao čoveka, filozofa i estetu, organizatora i apostola sloven* ske uzajamnosti. U svima tim ulogama on se pojavljuje kao veliki i zaslužni sin bratskog čehoslovačkog naroda. Tyrš, po svojoj sokolskoj ideji pripada celom Slovenstvu, jer je radio za celo Slovenstvo!
Topao i sugestivan govor br. Sta-nisavljeviča ostavio je dubok utisak, pažljivo saslušan i oduševljeno po* zdravljen.
Pred otvaranje sednice društveni orkestar otsvirao je državnu himnu'kao uvod u svečanost, a posle predavanja otsvirana je čehoslovačka himna. Zatim su se redale naizmence deklamacije, prikladne za ovu priliku i sviranje or* kestra. Recitovali su: »Jedinstvo« br. B. Stojanovič; »Šta jc Soko« br. D. Ma-gazinovič i »San Jugoslovenke« sestra P. Bravkovič. Sve su ove deklamacije i idejno i po načinu izvodenja bile na višini. Društveni orkestar pored himni izveo je još »Sokolski marš«, »Zbirku jugoslovenskih narodnih pesama« i za-vršio sa »Hej Sloveni«.
Drugi deo bio je ispunjen sokolskim vežbama, u kojima su uspešno učestvovale sve kategorije članstva. Pojedine grupe vežbača kao da su se takmičile, koja če odnesti više aplau-za. Sve vežbe pratio je sokolski orkestar, a publika sa velikim interesova-njem i vidnim zadovoljstvom. Sve je bilo lepo i zanosno. Glcdaoci su bili očarani i postali još veči prijatelji Sokola.
Da sc došlo do jedne ovakve lepe i uspele sokolske manifestacije ima se zahvaliti njenim organizatorima i učes-nicima: upravi, što je umela da sastavi ovako prikladan program koji jc sve zadovoljio, zatim vežbačima, članovima orkestra, koji uvek sa požrtvovanjem vrše svoju zadaču sa neobičnom tačno* šču i savesnošču. Sve je bilo lepo orga* nizovano, svaki je bio na svom mestu i trudio sc da izvrši svoju dužnost. — Izvršili su je svi! — Soko III Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO SMEDEREVO.
Na dan 17 januara ov. g. održana je redovna godišnja skupština Sokol-skog društva Smederevo. Prigodnim sokolskim pozdravnim govorom skup-štinu je otvorio starešina društva br. Svetozar Paunovič, pukovn. u penziji, i tom prilikom pretstavio je skupštini prisutne goste, medu kojima i delegata Sokolske župe Beograd, koji je skupštini isporučio bratske pozdrave župe i poželeo je bratski složan i uspešan rad.
Zatim je pristupljeno dnevnom redu, i jednoglasno izabrati su overači zapisnika. Pročitani su izveštaji: tajnika, načelnika, blagajnika i statističa-ra, a koji su jednoglasno primljeni i usvojeni. Posle raspravljanja raznih aktuelnih sokolskih pitanja i primlje-nih predloga, predloženih od strane uprave i pojedinaca, prešlo se na hiranje nove uprave. Na predlog brata Dragoslava Stamcnkoviča, sudije, skupština je aklamacijom rešila da stara uprava ostane i dalje. Na taj način u upravu su ušli: za starešinu br. Svetozar Paunovič, pukovn. u penziji; za podstarešinu br. Miroslav Nedič, učitelj; za tajnika br, Petar Kučinič, učitelj; za načelnika br. Dorde Kolarov, nast. gimn.; za blagajnika br. Višeslav Petrovič, učitelj; za članove uprave: br. Dr. Milutin Vlajkovič, lekar; br. Milutin Jovanovič, lekar; br. Života Zdravkovič, učitelj; br. Milojko Ilič, sud. činovn.; br. Luka Lazič, trg.; br. Sadik Levi, trg.; br. Miodrag Mitrovič, čin.; br. Svetomir Glogovac; br. Joca Spasojevič i br. Josip Recler. Pored ovoga izabrati su revizori, članpvi su-da časti kao i zamcnici njihovi.
Društveni rad u prošloj godini pokazuje znatnu delatnost i napredak. Pored ostalog društvo jc učestvovalo na VII. župskom sokolskom sletu; or-ganizovalo letovanje svojih članova na moru; održalo prednjački tečaj i stručno osposobilo svoje prednjake, od kojih su nekolicima sa uspehom svr-šila i župski prednjački tečaj. Nadalje društvo je priredilo nekoliko akademi* ja i javnih časova.
Društvo nema nikakva duga, a raspolaže imovinom od 37.000 dinara. Pored tog ima svoj muzički fond kao i fond za podizanje sokolskog doma.
Članova koje vežbača, kojc pomagača ima 440, a matično je društvo i dveju sokolskih četa u okolini. Dru-
štvo prima sve sokolske časopise i li-stove, a raspolaže i sa dosta uredenom stručnom bibliotekom. U tehničkom pogledu, društvo stoji na zavidnoj višini, blagodareči bratu načeniku Dor-du Kolarovu, koji je Sokolu posvetio sve svoje sile i slobodno vreme.
Izborom sadašnje uprave je na-dati se, da če društvo u ovoj godini pokazati još večeg napretka. — .V. V. P.
SOKOLSKO DRUŠTVO ST.
PAZOVA
Tyrševa proslava.
Naše društvo održalo je u pro-storijama Sokolskoga doma 5 o. m. svečanu akademiju u čast stogodišnjice rođenja neumrlog dr. Miroslava /yrša, a tom prilikom proslavljala se i 70 godišnjica osnivanja prvog sokolskog društva, Praškog Sokola.
Program akademije bio je sledeči:
1) Jugoslovenska i čehoslovačka himna.
2) Svečana sednica upravnog odbora, koju je otvorio starešina br. dr., Br. čipčič.
3) Predavanje o dr. Miroslavu Tyr-šu, koje je održao društveni prosvetar
Posle veoma uspelog predavanja, pozdravili su našu, svečanost delegati mesnih kult. prosvetnih društava i to: za opštinsko poglavarstvo opšt. načelnik Stanko Babin, za Kolo srp. sestara gda. Ječinac Zora, za Udruženje do-brovoljaca g. Mita Ječinac, za Udruženje rez. oficira g. Nik. Sv. Bcljanski, rez. major, za Slovačku narodnu čita-onicu Dobronjovsky, za Udruženje čehoslovačkih žena s. Šipicky-Šagy.
4) Pesma o Tyršu, koju je dekla-movala na slovačkom jeziku s. Marka Machova.
5) Ženska deca vežba: Dimnjačari.
6) Naraštajka s. Subotin dcklamo-vala je pesmu »Sokolstvo«.
7) Hej Sloveni. Zatim je sledila igranka.
Program akademije izveden je na opšte zadovoljstvo dobro.
Poseta je bila dobra, a uspeh veoma dobar. — Dr. V.
«
SOKOLSKO DRUŠTVO NIKINCI.
Tyrševa proslava.
1 naše So'kolsko društvo shvatilo je ozbiljno i savesno svoju sokolsku zadaču 1 dužnost te ni j e htelo- da zaostane za ostalim bratskim društvima, pa je 5 marta o. g. zajedno sa gradan-stvom proslavilo i s puno zahvalnosti poklonilo se uspomeni stogodišnjice rođenja ovog velikog slovenskog sina, narodnog vode, junaka i preproditelj a, oca Sokolstva dr. Miroslava Tyrša.
Raspored je bio lep i ukusan. Program je počeo sa svečanom sednicom u 10 sati pre podne. u dvorani gostio* ne »Zeleni Venac«, kod brata Adolfa Hajdu.
Proslavu je otvorio starešina br. Martin Nikič, zatim je otpevana državna himna, posle čega je prosvetar br. Vladislav Diklič održao kratki go* vor o dr. Miroslavu Tyršu. Iza toga je učenik IV raz. osnovne škole Ivan Konkol recitovao Šenoinu:	»Budi
svoj«. Herta Majer, učenica IV raz., recitovanjem pesme »Sokolu« od A. Harambašiča pobudila jc osobito priznanje. Sa državnom himnom svršila je svečana sednica, a u 8 sati naveče održana je svečana akademija. Akademiju ie otvorio starešina br. Martin Nikič, pozivajuč prisutne, da pozdrave našeg prvog i največeg Sokola Nj. Vel. Kralja i starešinu Sokola Prestolo* naslednika Petra. Uz burno i oduševljeno »živio«, vokalni zbor zapeva dr-žavnu himnu. Nato je br. Nikola Bo-lič u kratkim i jasnim črtama prikazao život i rad dr. Miroslava Tyrša, tako da su svi nrisutni dobili čistu sliku o tom velikom mužu i o njegovom naj* večem delu, Sokolstvu.
Muška deca izvela su zatim »Sao-bračajci« od Vel. Popoviča. Posle toga izvodio jc muški naraštaj proste vež* be pod vodstvom brata Vladislava Dikliča.
Prvu i drugu vežbu za slet u Pragu izvodili su članovi. Kao šesta tač* ka peva muški sokolski zbor »Bra* ti predragi« od Švilkaršiča, i Žganjčevu »Pod kopinom«, pod vodstvom horo-vodc br. Vladislava Dikliča. Iza toga petorku izvode članovi. Posle kratkog odmora ženska deca izvadaju vežbu od V. Popoviča »Rcduše«, rukovodena načelnicom s. Alicom^ Šnajder, a rit-mičke vežbe izvadaju članice pod vodstvom podnačelnice s. Zore Hoterer. Splitske vežbe su izveli članovi pod vodstvom načelnika br. Niliča Marka, koji je i sve članske vežbe predvadao. Program se završio pesmom od Pašča-na: »Teče voda teče«, koju je pevao uz pratnju hora br. Antun Mesič. — Pesmom Slavjanskoga »Vniz po matu* ške« završena je ova lepa i uspela akademija, a zatim se razvila igranka.
Akdemija je uspela preko svakog očekivanja. Sala je bila dupkom puna, te se medu prisutnima zapazilo mnogo gostiju iz obližnje varoši Rume i okol-nih sela. Rumski Soko zastupao je sta* rešina br. dr. Guido Soretič, a načelstvo sreza rumskog pristav br. Nikola Stefanovič.
SOKOLSKO DRUŠTVO ST. BANOVCI.
Tyrševa proslava.
Sokolsko društvo Stari Banovci sa bratskim sokolskim otsekom Belegiš, koji radi nevremena, nijc mogao su-delovati, priredilo je 6 o. m. prigodom stogodišnjice rođenja Dra M. Tvrša, svečanu proslavu i akademiju.
Jutarnji deo proslave, i pored ne-zgodnog vremena, bio je dobro pose-čen. Posle otpevane himne, brat starešina, Nikola Mudrič otvorio je svečanu sednicu. Nakon toga je brat prosvetar, Antonijeti Josip, govorio o temi: »Dr. Miroslav Tyrš — otac Sokolstva«. U kratkim potezima izneo jc dela i misli Tyrševe, iz kojih sc jasno oertavala veličina oca Sokolstva. Pri koncu svog predavanja brat jc pro-svetai naglasio, da je rezultat te velike energije spojene sa širinom pogleda i plemcnitošču srca bio ostvarenje slobodnih, slovenskih država: Čehoslo-vačke, Poljske i Jugoslavije. Posle lepih prigodnih deklamacija, koje su re-citovala sokolska dcca, svečanost jc završena pevanjem pesama: »Oj letni sivi Sokole« i »Oj Sloveni«.
Večernju akademiju otvorio je br. prosvetar govorom: »Tyrš, kao Sloven i čovek«. U njemu je uporedio, sa Diogcnovim traženjem čoveka, traže-nje čehoslovačkog naroda posle praških barikada 1848 god. dok u Miroslavu Tyršu ne nalazi organizatora narodne energije, velikog Slovena i čoveka. Govor jc lepo primljen od stra* ne slušalaea.
Vežbe trakama i lukovima izvodila su ženska deca, kod Lojih se video lep uspeh, a isto tako i otsutnost bolje sokolske discipline. To isto vredi i za mušku dccu i naraštaj, koji su izvodili proste vežbe.
Kod članica, kojc su izvodile proste češke vežbe, osetilo se da nije bilo intenzivnijeg rada, koji je potreban kada se kategorije pripremaju za istup.
Članovi su lepo izveli III i IVj>ra-šku vežbu, što je publika pozdravila aplauzom.
Požrtvovan rad brata načelnika, Dimitrija Vitojeviča, doprineo je, da je program akademije bio izveden na opče zadovoljstvo prisutnih gledalaca.
Ova sokolska priredba imala je lep moralan uspeh. Meterijalan, radi oskudice u narodu, povoljan. — Soko sa Dunava.
Župa Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO DARUVAR.
Tyrševa proslava.
Sokolsko društvo Daruvar u zajed-nici sa Sokolskim društvom Donji Daruvar, a uz prijateljsko sudelovanje čehoslovačke besede proslavilo je 6 o. m. na najsvečaniji način 100*godišnjicu rođenja osnivača Sokola dr. M. Tyrša, vezujuči za ovu proslavu i 82*godišnji= cu rođenja pretsednika Čehoslovačke republike br. Tome Masaryka;
Pre podne održana je svečana sednica upravnih odbora obaju Sokolskih društava zajednički u sokolani, koju je posle otsvirane drž. himne otvorio starešina Sokola Daruvar br. dr. M. Latkovič.
Br. dr. Latkovič prikazao je veliči-nu Tyrševog rada, njegove uspehe na preporodu češkog naroda i neizmerne zasluge za sve Slovenstvo. Tyrša je prikazao kao naučnika, sociologa, mi-slioca i rodoljuba.
Posle deklamacija održao je vrlo uspešno predavanje o Tyršu br. Sosič Ivan, prosvetar. U svome predavanju naročito je istakao Tyršev duh i njegova načela.
Svečana sednica završena je sa slo-venskom himnom »Oj Sloveni«.
Svečanoj sednici prisustvovao je sreski načelnik br. Mišulin kao sokolski član i funkcioner, koji svuda pomaže razvitak Sokolstva i zalaže se za njegov napredak.
Uveče je održana svečana akade* tnija, na kojoj je izvedeno 9 tačaka odabranog programa Sokola Daruvar i D. Daruvar. Sokolsku akademiju otvo* rio je opet pozdravnim govorom društ* veni starešina br. dr. Latkovič. Prosvetar Sokola Donji Daruvar br. L. Hla-vaček govorio je o Masaryku, prigodom 82-godišnjice njegovog rođenja. Naročito je divno istakao njegove zasluge za jugoslovenski narod još iz doba robovanja tudinu.
Akademiji su prisustvovali mnogi gradani, koji su bili vrlo zadovoljni sa izvođenjem programa, a naročito ujnet-
ničkim sviranjem na violini br. Hlava* čeka, koji je izveo »Serenadu« i uspeš* n im pevanjem »Sevine pesme« od Sme* tane, koju je otpevala sestra Grandova, učiteljica i načelnica Sokola Donji Daruvar.
Akademija je završena s igroka-zom »Snaga Sokolstva« od Bogunoviča i Udickog. Diletantska sekcija je u ovom komadu pokazala veliku sposobnost. Zatim se razvila igranka.
SOKOLSKO DRUŠTVO DUBRAVA.
Sokolsko društvo u Dubravi pro* slavilo je 6 o. m. na svečan način 100-godišnjicu rođenja osnivača i prvog ideologa Sokolstva dra. Miroslava Tvrša. Proslava je održana u prostorijama mesne škole u formi akademije uz bla* gonaklono sudelovanje mesnog obrt-ničkog tamburaškog zbora.
Svečanost jc otvorio pred dupkom punom prostorijom sokolskog članstva i gradana iz mesta i okolišnih sela starešina br. Stipan sa proslovom o zna-čenju ovc svečanosti. Br. dr. Chytil održao je predavanje o životu i radu dra. Miroslava Tyrša s osvrtom na ži* vot i preporod Slovena. Sokolska deca: Katica Martinčevič i Nadica Škarecki tlelklamovala su vrlo lepo pesme: »U redove bratske« i »Ja sam mala Soko-lica«, a naraštajac Nikola Dolar pesmu »Otadžbini« i naraštajka Blanka Bonjhadi pesmu »Ostajtc ovde«, dok su naraštajei pod vodstvom br. Eugc-na Sabola, a naraštajke pod vodstvom br. Nikole Martinčeviča izveli vrlo lepe proste vežbe, a prednjačica sestra Elvira Dolar sa sestrama Zlaticom Svoboda i Aurelinom Kurka proste vežbe s pevanjem, što su morale na zahtev publike ponoviti.
Tamburaški zbor pod ravnanjem svog agilnog zborovode g. Fr.. Tadeja, izvodio je vrlo lepo više težili tambu-raških kompozicija obljubljenih na* rodnih pesama i t. d.
Po svršetj^u akademije, održan je uspeli bratski domenak uz sudelovanje istog tamburaškog zbora u susednim prostorijama brata Stj. Obraza u in-timnom i veselom raspoloženju bratskog članstva, gradana i scljaka.
I ova priredba kao i sve ostale ko-je Sokolsko društtvo ovde prireduje mamim nastojanjem. svoje uprave, daje vidna znaka zdravom širenju sokol* ske misli i bratstva medu gradanstvom i seljaštvom u duhu golcine delatnosti pokojnog dra. M. Tyrša, Fugnera i ostalih sokolskih prvaka i voda.
SOKOLSKO DRUŠTVO DEŽA« NOVAC.
Dana 6 marta o. g. održana jc aka* demija u spomen stogodišnjice rodenja prvog Sokola i inicijatora sokolske ideologije dra. Mrioslava Tyrša. —- Pre same akademije održao je opširno predavanje o Miroslavu Tyršu društ* veni prosvetar i tajnik br. Fran Šlabek, učitelj.
Iza predavanja održana ie akademija. Nastupilo se u 10 tačaka. Naročito su lepo izvadala vežbe šlkolska deca, koju je uvežbala učiteljica sestra Anka Blaževič, a pomogla joj je marljiva članica daruvarskog Sokolskog društva sestra Danica Milojevič. Sestra Blaževič je osobito lepo uvežbala žensku decu, koju je pratio na harmoniki đak IV r. Častek.
Članovi su nastupili u prostim vežbama i na spravama. Lepo su izveli sve vežbe, no vežbe na spravama sc nisu mogle izvesti kako bi trebalo, jer jc dvorana vrlo niška, te usled toga nezgodna za vežbe na spravama.
Sestre članice, kojih ima vrlo ma* lo, izvele su praške vežbe.
Muški naraštaj jc izvactao proste vežbe prilično dobro.
Na koncu su školska deca načini* la skupinu, te su u toj skupini tri de čaka dcklamovala pesmicu »Brača«, što se je publici osobito svidelo.
Zatim se svima prisutnima zahva* lio starešina br. Josip Drobni na vrlo lepom odazivu, te pozvao Sokole i So-kolice kao i prisutne seljane, da podu Tvrševim stazama za dobrobit našeg jugoslovenskog naroda, otadžbine i našeg najboljcg Sokola Njegovog Vel. Kralja.
Na ovoj akademiji se opazio u našem mestu veči interes seljana za Sokolstvo, te ima nade, da če jednoć ipak lepa sokolska misao prodreti u srca našega naroda i sjediniti ga duhovno i nacionalno, da bude jak i otporan proti svima navalama. Samo Sokolstvo može, da odgoji čvrstog i ponosnog Jugoslovena i čoveka.
SOKOLSKA ČETA U ŠPIŠIČ BUKOVICI
Sokolska četa u Špišič Bukovici dne 6 marta proslavila jc poselom sto* godišnjicu rodenja dr. Miroslava Tyr* ša u lepo iskičenoj sobi mesne škole, na koje se sakupio veliki broj mesnog opčinstva.
		
ZASTAVE, VRPCE 1 MCČlil |П| A 1 i sav pripadaluči pribor ШШ 1 1 1	LJUBU »raiakova	IANA ! u lica 8 | 11
Pozdravni govor održao je br. sta* rešina Stjepan Sitek, istakavši znače-nje dana te jačanje Sokolstva, zavr-šivši poklikom: »Slava dr. Miroslavu Tvršu«, što je općinstvo gromko po-pratilo. Zatim su izvedene praške vež-be po naraštaju muškom i ženskom, kao i po članstvu muškom i ženskom, te proste vežbe muške i ženske dece. Tajnik čete brat Ivo Miloševič go* vorio je prisutnima o životu i radu dr. Miroslava Tyrša, što je pazljivo saslušano. Nato je izvedena deklamacija: »U redove bratske«.
Medu prisutnima videlo se veliko zanimanje i razumevanje za viteški i prosvetni rad mesnog Sokolstva, te su učesnici s ovog posela poneli najlepše utiske.
Četa Špišič Bukovica osnovana je 27 februara 1930 i danas broji članova 41, članica 18, naraštaja muškog 10, ženskog 8, dece muške 28, ženske 30, svega 135 pripadnika. Četa dobro na* preduje u svakom pogledu i danas raspolaže sa gotovinom od 3500 Din te pokretnom imovinom u vrednosti od 9000 Din.
Župa Cel/e
SOKOLSKO DRUŠTVO TRBOVLJE.
Tyrševa proslava.
V soboto 5. t. m. zvečer je priredil Sokol Tyrševo proslavo s sveča-nostno akademijo. Svečanost je otvo-ril sokolski orkester s sokolsko koračnico. Po uvodnih besedah starešine učitelja br. Pleskoviča, v katerih se je spominjal tudi 82*letnice predsednika Čehoslovaške republike Masaryka, je imel slavnostni govor prosvetar brat Vončina. V krasno zasnovanem govoru je očrtal br. Vončina življenje in delovanje velikega apostola Sokolstva M. Tyrša. Njegovemu govoru je sledila alegorična slika:	Tyršu	se klanja
Sokolstvo. Med alegorijo«je sviral so* kolski orkester našo in češkoslovaško himno. Potem so se vrstili nastopi članov, članic, gojenk in naraščaja. — Vsi nastopi so bili izvajani kar najlepše. Pevsko društvo »Zvon« je za* pelo Aljaževo »Slovan na dan«. Akademijo je zaključil orkester zopet s sokolsko koračnico .— Cela svečanost je bila lepa in zelo prisrčna, le obisk je bil razmeroma slab, kar pa je neopravičljivo. Tu ne more biti govora o krizi, saj je bil vstop prost; kriva je le naša nezavednost, ki jo moramo odločno grajati. Pogrešali smo jih mnogo. Ne biti Sokol samo na jeziku, tem* več tudi v srcu. V bodoče mora biti v tem pogledu bolje.
SOKOLSKO DRUŠTVO GRIŽE.
V nedeljo, dne 7. februarja 1932 se je vršil v prostorih šole v Grižah 1. redni občni zbor Sokolskega društva Griže*Zabukovca, da položi račun o svojem prvoletnem delovanju. Zbora se je udeležilo 80% članstva in dokazalo, koliko važnost polaga na to ve-levažno ustanovo.
V uvodnih besedah se je starešina br. Fr. Razpotnik spomnil velike izgube, ki jo je utrpelo češko in slovansko Sokolstvo s smrtjo br. dr. Jos. Schei-nerja, nato pa je v lepem govoru orisal Sokolstvo in njega idejo ter tako navdušil za njo tudi številne posetni-ke še nesokole. Po pozivu na članstvo, naj ostane zvesto sokolski ideji tudi v bodoče, je prešel na dnevni red, ki je potekel gladko.
Iz poročil je razvidno, da je dru* štvo odposlalo 150 dopisov, imelo 10 sej in ca 25.000 Din denarnega prome* ta. V blagajni sc nahaja 8391 Din društvenega imetja, ki se bo v najkrajšem času izdalo za novo telovadno orodje. V prvem letu je bilo 83 telovad. ur, ki so jih posečali člani povprečno po 14, naraščaj po 10, deca 40 na uro. Društvo je imelo v Zabukovci posebno vrsto telovadečih, ki ni zaostajala za matično. Društvo se je udeležilo 13 javnih nastopov povprečno s po 10 zastopniki. S svojim javnim nastopom pa je pokazalo nenaden dvig, ker je nastopilo 398 telovadečih. Br. prosve* tar poroča o 3 igrah, 26 govorih, 5 predavanjih, knjižnici, pevskem in plesnem odseku. Iz matrike je razvidno, da si je odstopivših 82 članov osnovalo v Zabukovci samostojno društvo.
Najvažnejša točka zbora je bilo vprašanje novega društva v Zabukovci. Ker je v tej stvari nastal med župo in obema društvoma nesporazum, je občni zbor sklenil, da se sklepi izrednega občnega zbora z dne 25. oktobra 1931 razveljavijo. Na ta način.je bilo mogoče ustreči župni upravi Celja, da društvo izpremni svoje ime. Radi tega se je društvo Griže*Zabukovca razpu* stilo in se takoj nato ustanovilo novo društvo z nazivom Sokolsko društvo Griže, katerega so vsi prisotni pozdravili z gromkim Zdravo!
V upravo novega društva je bil na predlog br. Fr. Razpotnika izvoljen večinoma stari odbor s sledečimi iz* premembami:
Starešina: br. Karel Ocvirk.
Podstarešina: br. Jože Naprudnik.
Tajnik: br. Franjo Razpotnik.
Načel, nam.: br. Jože Županek.
Odbornika: br. dr. Jože Potrata in sestra Vasle j Marica.
Revizor: br. Jože Gaberšek.
Članarina se zniža od 36 Din na 24 Din letno. Vsemu odboru se je izrekel popolni absolutorij, posebna za-lvala pa dosedanjemu tajniku br. St. Ledru, ki namerava v kratkem zapustiti naš kraj. Br. prosvetar prečita še Savezno okrožnico, ki jo je zbor sprejel z velikim navdušenjem.
Z zdravo klici vsem sokolskim predstavnikom so se zborovalci podali v gostilno g. N. Skoberneta, kjer je bila prirejena čajanka.
Župa Osijek
IZ UPRAVE ŽUPE
Sedinca izvršnog odbora od 20 ja-nuara o. g. (prisutni: Petrovič, dr. Pe* rič, Vuičič, Reti, ing. Kvapil, Hriber-ski, Beara, mr. ph. Borbaš, Komadina, Tamberger i Urban) stvorila je sledeče važnije zaključke: Prema predlogu redovne glavne skupštine društva Ben. Magadenovac od 17 I o. g. imenuje se uprava toga društva sa starešinom Jesenkovičem Josipom, zameni* kom starešine Vukovičem Stevom, prosvetarom Šarčevičem Pavom, na* čelnikom Feketem Josipom ml. i tajnikom Andričem Milanom na čelu. — Prema predlogu red. gl. skupštine društva Darda od 10 I o. g. imenuje se uprava toga društva sa starešinom Šapinac S. Stevanom, zamenilkom starešine Binrbauer Vilimom, prosveta* rom Todorovič Antom, načelnikom Jakovljevič Milošem i tajnikom Vukobrat Perom na čelu. — Prema predlogu red. glavne skupštine društva Fe-ričanci od 17 I o. g. imenuje se uprava toga društva sa starešinom Benović Markom, zamenikom starešine Stanek Imrom, prosvetarom Katičić Jakobom, načelnikom Bošnjak Josipom i tajnikom Šimenič Tomislavom na čelu. — Prema predlogu red. gl. skupštine dru* štva Koška od 17 I o. g. imenuje se uprava toga društva sa starešinom Popovič Radoslavom, zamenikom sta* rešine Jug Josipom, prosvetarom Bar-tovski Ivanom, načelnikom Jankovič Gustavom i tajnikom Poljarevie Šimom na čelu. — Prema predlogu red. gl. skupštine čete Petlovac i delegata ovc uprave zaključuje se odobriti da sc ova četa pretvori u društvo i imenuje uprava društva kako sledi sa sta* rešinom Petrovič Radivojem, zamenikom starešine Getto Jovanom, prosvetarom Terzič Lukom, načelnikom Sliepčevič Branimirom i tajnikom Gilg Petrom na čelu. — Na predlog red. gl. skupštine društva Podgorač od 10 I o. g. imenuje se uprava sa starešinom Berks pl. Lotarom, zamenikom starešine Kolar dr. Julijem, pro* svetarom Šafič Vinkom, načelnikom Huzjak Tomom i tajnikom Zenser Andrijom na čelu. — Na predlog red. gl. skupštine društva Podr. Podgajci imenuje se uprava toga društva sa sta* rešinom Adžič Antom, I. zamenikom starešine Bogdanič Fabijanom, prosvetarom Elbling Franjom, načelnikom Gostlibovič Stevom i tajnikom Rasno flijom na čelu. — Na predlog gl. skupštine društva Sotin od 10 I o. g. imenuje se uprava toga društva sa stare* sinom Kušič Durom, zamenikom starešine Vidman Ivanom, prosvetarom Gavrilovič Žikom, načelnikom Majcan
Markom i tajnikom Butrakovič Jovanom na čelu. — Na predlog red. gl. skupštine društva Tenja od 17 I o. g. imenuje se uprava društva sa starešinom Gavrilovič Nikolom, zamenikom starešine Cerenko Antunom, prosvetarom Miterko Vasilijem, na* čelnikom Gavrilovič Slavomirom i taj* nikom Vitas Stevanom na čelu. — Na predlog red. gl. skupštine društva Županja od 6 I o. g. imenuje se uprava toga društva sa starešinom Poljak dr. Miroslavom, zamenikom starešine Pavičič dr. Vojislavom, prosvetarom Bučan Marinom, načelnikom Bišof Dragutinom i tajnikom Galovič Ili-jom na čelu. — Na predlog red. gl. skupštine čete Bankovci (društva Fe-ričanci) imenuje se uprava čete sa starešinom Inhof Pavlem, prosvetarom i načelnikom Šunk Rudolfom i tajni* kom Inhof Pavlem ml. na čelu. — Na predlog red. gl. slkupštine čete Gra-dište (društva Županja) imenuje se uprava sa starešinom Petkovič Matom, prosvetarom Jovanovac Franjom, načelnikom Debelič Tadijom i tajnikom Fogadič Anicom na čelu. — Na predlog red. gl. skupštine čete Kapelna (društva D. Miholjac) od 9 I o. g. imenuje se uprava čete sa starešinom To* maševič Savom, načelnikom Drakolič Dokom i tajnikom Predragovič Dimi* trijem na čelu. — Na predlog red. gl. skupštine čete Lug (društva Darda) od 3 I o. g. imenuje se uprava sa starešinom Odobašič Milanom, prosvetarom Varga Aleksandrom, načelnikom Alaica Tanasijem i tajnikom Ukolov Danilom na čelu. — Na predlog red. gl. skupštine čete Slobodnica (društva Sibinj) od 10 I o. g .imenuje se uprava čete sa starešinom i prosvetarom To-mičič Jurjem, načelnikom Mileusnič Budimirom i tajnikom Kirin Slavom na čelu. — Na predlog red. gl. skup* štine čete Vera (društva Vukovar) od 3 I o. g. imenuje se uprava sa starešinom Maksič Ristom, prosvetarom i načelnikom Ačimovič Milenkom i taj-inkom Maksič Savom na čelu. — Na predlog red. gl. skupštine čete Viljevo (društva D. Miholjac) od 17 I o. g. imenuje se uprava čete sa starešinom Rukavina Dragutinom^, prosvetarom Kehrajtcr Marijom, načelnikom Fila-kovič Markom i tajnikom Milinovič 'Ivanom na čelu. — Na predlog i iz-veštaj načelnika Soik. društva Osijek gornji grad odobrava se osnutak i ime* nuje uprava Sok. čete Tenjski Antus novac (društva Osijek g. g.) i to sa starešinom i prosvetarom Findrik Danijelom, načelnikom Matič Stevom i tajnikom Petrovič Ristom na čelu. — Zaključuje se Hkvidaciju čete Dolci poveriti društvu Feričanci.
Sednica izvršnog odbora održana 3 II o. g. (prisutni: Petrovič, Stanetti, ing. Kvapil, Hriberslki, Fišer, Komadina, Beara, Gamberger i Urban) stvorila je sledeče važnije zaključke: Na predlog glavne skupštine društva Osi* jek gornji grad od 17 I o. g. imenuje se uprava toga društva sa starešinom Perič dr. Matejom, zamenicima starešine Reti Dragutinom i Erman dr. Din-kom, prosvetarom Maričič Ivom, načelnikom Muačevič dr. Stojanom i tajnikom Gamberger Josipom na čelu. — Na predlog red .gl. skupštine društva Vinkovci od 24 I o. g. imenuje se uprava toga društva sa starešinom Šumanovac dr. Pa>om. zamenicima starešine Plemič dr. Levinom i Polju* gan dr. Dragutinom, prosvetarom Čavrak Aleksandrom, načelnikom Ži-vič Petrom i tajnikom Crepič Josipom na čelu. — Na predlog red. gl. skup--štine društva Slav. Brod od 24 I o. g. imenuje se uprava društva sa starešinom Kovačič dr. Emanuelom, zamenikom starešine Brdarič Slavkom, pro* svetarom Ilič Ž. Tanasijem, načelnikom Dekval Dragutinom i tajnikom Smajič Valentinom na čelu. — Na predlog red. gl. skupštine društva Donji Miholjac od 31 I o. g. imenuje se uprava društva sa starešinom Ka-tušič dr. Božidarom, zamenikom starešine Frančič dr. Ivanom, prosveta* rom Šepa Jovanom, načelnikom Šisl dr. Viktorom i tajnikom Maroslavac Antom na čelu. — Na predlog van-redne gl. skupštine društva Vukovar od 31 I o. g. imenuje se uprava dru-; štva sa starešinom Koch Matijom, za-mcnicima starešine Garič Jankom i Poič Antunom, prosvetarom De Polo Ivom, načelnikom Šijanovič Andrijom i tajnikom Tirik dr. Dragutinom na čelu. — Na predlog glavne skupštine čete Noskovci (društva Sopje) od 17 I o. g. odobrava se osnutak i imenuje uprava ovc čete sa starešinom Engl* man Aladarom, prosvetarom Bosnaj Mijom, načelnikom Semeš Aladarom i tajnikom Ilovača Ivanom na čelu. — Zaključuje se likvidacija četa Antin, Paboš i Medinci. — Prima se na zna* nje izveštaj načelnika da su brača Franetič, Kalman, Pfeiffcr i \ clcnde-rič položili prijamni i s p i t za saveznu prednjačku školu u Mariboru i time u istu primljeni. — Statističar iznosi brojno stanje pripadnika jedinica ove župe na dan 31 decembra 1931, kojc u ukupnim brojkama iznaša: članova 9830, članica 1057, m. nar. 1908, ž. nar. 634, m. deca 3796, ž. deca 2755; daklc ukupno pripadnika 19.980. Posle krače diskusije prihvača se proračun župe za god. 1932.
Dana 3 februara o. g._ odrzana jc sednica uprave. Prisutni:	Petrovič,
Vuičič, Reti, Stanetti, ing. Kvapil, Hri-
berski, Kovalslka, Fišer, Beara, mr. ph. Borbaš, dr. Diklič, Dlouchy, Gerbl, Komadina, Krulj, dr. Muačevič, dr. Župnik, Furman, Gamberger, Gulne* rič, Urban i Miler. Otvarajuči sednicu seča se starešina 117godišnjice rodenja velikog vladike Štrosmajera te prisut-na brača ustaju i kliču: Slava biskupu Štrosmajeru! Uzima se s odobrenjem do znanja imenovanja jedinica, koja je izvršni odbor obavio te se ujedno na predlog izvršnog odbora usvaja proračun župe za god. 1932. Zaključuje sc, da se imenuju uprave samo onih društava i četa, koje su udovo-ljile svim svojim obavezama i dužno-stima prema župi i Savezu. Posle kra* če debate usvajaju se godišnji izve* štaji tajništva, otseka za ozledni fond i socijalnog otseka. Štampanje god. izveštaja poverava se bratu Eugenu Sekleru kao najpovoljnijem nudiocu.
Sednica izvršnog odbora održana 10 februara o. g. (prisutni: Petrovič, Reti, Stanetti, ing. Kvapil, Fišer. Beara, Borbaš, Gerbl, Furman, Gamberger i Urban) stvorila je sledeče zaključke: Prima sc na znanje dopis Saveza, ko-jim župi izriče zahvalnost na prikup-ljenoj pripomoči za pasivne krajeve, ističuči pri tome, da je župa Osijek od celokupne pripomoči, koja je u tu svrhu stigla Savezu pridonela jednu trečinu. — Na predlog izvanredne gl. skupštine društva Čepin od 17 I o. g. imenuje se uprava društva sa stare* šinom Gomerčič dr. Miloradom, pro* svetarom Živko Mijom, načelnikom Romanič Vidojem i tajnikom Fridrih Stjepanom na čelu. — Na predlog red. gl. skupštine društva Orahovica od 17 I o. g. imenuje se uprava društva sa starešinom Jušič A .Slavkom, prosvetarom Hepp Viktorom, načeln kom Šepetavec Borisom i tajnikom Hocen-ski Franjom na čelu. — Na predlog red. gl. skupštirft društva Vrpolje od 31 I o. g. i na izvešče delegata ovc uprave pretvara sc to društvo u četu te se imenuje uprava čete sa starešinom Kneževie Antunom, prosvetarom Rebac dr. Zvonimirom, načelnikom Bogdanovič Ivanom i tajnikom Kne* ževič Jakobom na čelu. — Na pred* og red. .glskupštine društva Erdevik od" 24 I o .m. imenuje se u{ rava društva sa starešinom Vigele Ferdom, prosvetarom Filipovič Žikom, načelnikom Makiš Stevanom i tajnikom Ka-ralič 'Ignjatom. — Zaključuje sc likvi* dacija četa Preslatinci i Beketinci, koja se poverava matičnom društvu Da-kovo. — Na podnesak čete Budinci i izveštaj društva Koška zaključuje se tu četu pretvoriti u društvo. — Odo-bravaju se daljni proračuni za g. 1932 od 9 društava i 9 četa. — Proračuni od društva i 2 čete imaju se vratiti na ispravak. — Stavlja se u dužnost bratu gospodam Gerblu, da podnese Savezu predlog za pravednu razdeobu bano* vinskih pripomoči za budžetsku godinu 1932/33 kao i predlog za smanjenje saveznog poreza. — Usvaja se ostav* ta brata Borivoja Petroviča na mesto starešine društva Petlovac. — Ostavka na položaju III zamenice načelnice župe sestre Magde Vesinger (radi udaje) upučuje se Savezu sa predlogom za uvaženje. — Uzima se na znanje, da je Savez uvažio ostavku brata B. Spernjaka na položaju III zamenika načelnika župe, koju je isti podneo radi preselenja u Beograd.
•
Tyrševa ulica u Osijeku.
Na skupštini gradskog zastupstva u Osijeku, koja se održavala 17 marta o. g., prihvačen je predlog župe Osijek, da se sadanja Nodilova ulica, u kojoj sc nalazi Sokolski dom društva Osijek gornji grad, prozove »Ulicom dr. Miroslava Tyrša«.
*
Župa Tuxla
GODIŠNJA SKUPŠTINA ŽUPE.
Godišnja skupština župe održana je 14 februara o. g. u Tuzli. Istoga dana u 8 sati u jutro otpočela je pret-konferencija izaslanika svih br. sokolskih društava, na kojoj su po d n el i referate: tajnik župe br. V. Bogičevič: zapažanja sa godišnjih skupština br. društava; blagajnik i statističar župe br. M. Salihspahič o finansijskom sta* nju župe i društava, primetbe na go* dišnje izveštaje, blagajnički proračun za 1932 i izveštaj o kretanju Članstva u god. 1931. Prets. prosv. odbora župe br. V. Vukanovič podneo je izveštaj o prosvetnom radu župe i br. društava.
Posle referata navedene brače, razvila se je po pojedinim pitanjima diskusija, u kojoj su učestvovali mno* gi delegati br. društava, članovi žup-ske uprave i br. Voja Todorovič, iza-slanik br. Saveza.
Zaključeno je da se slkupštini br. Saveza pošalju sledeči predloži:
1) da sc administracija uprosti i učini jednoobraznom; _
2) da se doprinos društava br. Savezu smanji za 3 dinara u korist župa;
3) da se osnuje kod br. Saveza naročiti otsek. koji če rukovoditi sa ra* dom sokolskih četa i davati mu direk* tive, a analogno tome da sc koci društava i župa osnuju ili otseci ili refe-renti za sokolske čete;
4) da br. Savez propiše_ pravilnik o učešču sveštenih lica i vršenju ver*
skih obreda prilikom osvečenja domova, razvijanja zastava i sl„ da se nebi dešavalo, da sveštenici pojedinih konfesija otkazuju učešča prilikom ovakvih sokol, svečanosti;
.5) da se društveni blagajnik i statističar biraju na god. skupštinama društava, a ne da se izabiru Ikonstitu-lsanjem. Isto tako da se izvrše izvesne izmene u pravilima sokol, četa;
6) da br. Savez propiše poslovnik za vodenje blagajna kod župa, društava i četa i dade uputstva za taj rad. Takoder da odredi do kojeg iznosa smiju blagajnici držati novac u ručnoj blagajni;
7) da sc onemoguči naturanje raz* nih knjiga, plaketa, slika i sl., što vrše pojedini agenti služeči se raznim pre* porukama i često moralno obvezuj uči društva da talkve stvari kupuju iako za to nemaju sredstava;
8) da sc uredi, da Jug. Sok. Matica šalje br. društvima edicije, kale-dare i slič. samo u onom broju, koliko se naruči, a župa da vodi računa o to* me, da kalendare i ostale edicije Matice naručuju društva prema svojoj snazi;
9) da se predloži br. Savezu, da u sporazumu sa pojedinim ministar-stvima izradi spiskove onih lica, koja imaju sokolske prednjačke i druge kvalifikacije i da takva lica namešta u društva, gde je potrebno, u koliko to nije smetnja službenim odnosima i preko izričite želje dotičnog činov-nika;
10) da se poradi kod br. Saveza kako pojedini sokolski radnici nebi bili šikaniram, a najmanje od državnih organa;
11) da se na svesokolski slct u Prag pošalju od svake sokolske čete po 2 najbolja i najizvežbanija člana kao reprezentacija našega seoskog So* kolstva;
12) da se prouči pitanje starih du* gova društava iz ranijih godina, pa da se takvi dugovi otpišu ako je dotično društvo u nemogučnosti da ih plača.
Na pomenutoj pretkonfcrenci po-stignut je jednoglasan sporazum za predlog nove župske uprave, -koji če se sa skupštine poslati br .Savezu radi imenovanja.
Uoči skupštine i sutradan pre po-dne održan je zbor društvenih načelnika, na kojem jc podnešen izveštaj o radu župe i društava u god. 1931, te primljen program rada za 1932 i pro* račun za god. 1932.
Kao dokaz visoke sokolske svesti primer jc da su delegati velike večine bratsikih društava primili predlog, da se radi unapređenja sokolskog rada u god. 1932 uplati župi izvanredni doprinos po članu u iznosu Din 2 za 1932 god.
Skupština je počela u 2 sata iza podne u Sokolskom domu u Tuzli. Brat. Savez je zastupao brat Voja Todorovič, a na skupštini su takoder za-paženi pretstavnici vojske, vlasti i svih mesnih škola. Bila su zastupana po svojim delegatima ova br. društva; Teslič, Lukavac. Kreka, Bos. Brod, Bi-jeljina, Doboj, Tuzla, Tešanj, Zvomik, Brčko, Zavidovič, Modriča, Gradačac, Bukinje, Malgaj, Žepčc. Radi nemanja materijalnih sredstava otkazao učešče Bos. Šamac, a bez opravdanja izostaše sa skupštine br. društva: Kladanj, Gra* čanica, Dcrventa, Srebrenica i Janja.
Sa skupštine, kojoj je pretsedavao br. Jovan Petrovič, starešina župe, upučeni su brzojavni pozdravi Nj. Vel Kralju, Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru i br. Savezu.
Iz izveštaja, koje su podneli^ či* novnici župe vidi se sledeči važniji rad:
1) Na prošloj skupštini br. Saveza primljeni su predloži župe o upro« ščenju administracije i osnivanju otseka za seosko Sokolstvo, ali još nisu provedeni u delo.
2) Tokom godine osnovano je 1 novo sok. društvo i 17 novih sokolskih četa.
PREDNJAKINJA
s polletno savezno prednjaškp šolo išče nameščen ja. Vajena pisarniških poslov. Ponudbe na upravo lista.
Sfemena
za polje i vrt na veliko i malo nudi
Sever & Ko.
LJUBLJANA
Tražitc ejenik!
Sokolska čela Podravska Selnica (Župa Varaždin)
Gul. Ш.
Isr. 13,
»SOKOLSKI O L A S N J K«
Str. 7.
3) Svima br. društvima i četama dtevana su tokom cele godine razna uputstva u radu i vodena savesna ad= ministracija u svm>a granama, tako dti ni u čemu ni j e bilo zaostatka.
4) Održano je 19 sednica župske uprave i izvršnog odbora župe, bez sadnica župskog načelništva, Rešeno jo i otpremljeno preko 3000 dopisa. 'Ifehnifikih sednica održano 22 i ot-prcmljeno 1160 dopisa.
5) Pregledan je rad svili društava u tehničkom pogledu.
6) Župa je Izradila da su sve nove sokolske čete dobile po izvestan broj knjiga od društava »Prosvete« u Sarajevu, »Narodnog zdravlja« u Beogradu. Pomenutim kult. društvima izražena je zahvalnost, što se čini i ovom pfilikom.
7) Svima sok. četama na teritoriji Vrbaslkc banovine isposlovano je da su dobile po 50 komada vočnih sad* niča.
8) župa je od br. društava sabrala Preko 3000 dinara i poslala preko bratskog Saveza postradalim od suše.
9) Župa broji pripadnika 6286 ili za 1041 više nego koncem god. 1930.
10) Župa broji 5 kvalifikovanih prednjaka, 18 pomočnika i 146 bez is« Pita. Potreba župe je u tom pogledu 92 prednjalka i 38 pomočnika. Broj vežbačeg članstva veči je za 36% ne-8® u god. 1930.
11) Izraden je raspored rada i upustva u radu sa decom i poslan dru-stvima.
12) Izraden je novi red natecanja za župsku zastavu.
13) Savezne prednjačke tečajeve u Mariboru i Ljubljani posečivale su - Sestre i jedan brat, koji su posle svtšenog točaja održali po društvima nase župe 14 prednjačkih tečajeva, a saradivali su kao nastavnici u žup. Pred. tečajevima.
14) održan je tečaj za laku atle-tiku i odbojku 24 maja 1931.
15) Održana su usporedno dva prednjačka tečaja župe u Lukavcu od
ТГ , avgusta 1931 i to za učiteljice i učitelje osnovnih šlkola i za Članove društava.
16) Održan je u Tuzli okružni prednj. tečaj od 3—23 dec. 1931.
17) Župa je sudelovala na sletu u •Splitu sa izvesnim brojem članova, koji su išli kao gosti.
18) Na dan 5 i 6 septembra 1931 ođržana su u Tuzli župska natecanja, na kojima kao pojedinci dobiše br.: Sokolsko društvo Brčko zastavu N j. Vbt. Kralja na jednogodišnje čuvanje i br. Sokol, društvo Krelka naraštaj« sku zastavu brata Staje T. Stajica, biv. zupskog starešine.
štara>aŽni^ momen*i u 'adu br. dru-
Sokol. društvo Tuzla dozidalo
P0c> krov svoj veliki i lepi dom,
čija je predračunska suma milion dinara. Svečano osvečenje temelja doma izvršeno je 6 sept. 1932. Društvo ima veoma lepo izradeno lutkarsko pozorište, s kojim redovno izvodi pret-stave.
2) Solkol. društvo Bijeljina dogra® duje svoj veliki i lepi dom, koji če ves rovatno tokom god. 1932 biti dovršen.
3) Sokol, društvo Gračanica razvilo je svoju društvenu zastavu na 1 dec. 1931.
4) Sokol, društvo Kreka: na 17 dec. 1931 razvijena je zastava Sokolske čete Husine, koju je četi poklonio starešina župe br. Jovan Petrovič. Društvo ima svoj vlastiti ikino.
5) Sokolsko društvo Lukavac odr-žalo je svoje letovanje u Bakru u me* seču julu 1931 god.
6) Sokol, društvo Teslič ima svoj vlastiti kino i sokol, fanfaru.
7) Sokol, društvo Zvornik razvito je svoju društvenu zastavu 13 sept. 1931.
Opčenita opažanja:
Obzirom na učešće građanstva u Sokolu po verskoj pripadnosti je sraz-merno zastupljeno, iz čega se vidi da je Sokolstvo jednako obljubljeno kod svih državljana. Tako je u vežbačem članstvu pravoslavnih 40%, katolika 32% i muslimana 22% od ukupnog broja.
Od približnog broja 8105 učenika osnovnih škola u Sokolu je 1030 ili 12%, učenika srednjih škola 1694 u Sokolu 215 ili 12%.
Naročito se opaža iz godine u go-dinu porast nastavnika osnovnih škola u raznim sokol, dužnostima, što je veoma simpatično. Taj porast je velik kad se uzme da je god. 1928 u svima sokol, društvima bilo nešto oko 10 učitelja, a god. 1931 bilo ih je 58.
Iako se svuda oseča velika kriza, gradanstvo je pokazalo krajnji napor da Sokolstvu omoguči rad, pa su razni priloži, članarine i .priloži za gradnju domova iznosili preko 1 milion dinara, što je sabrano tokom 1931 god.
Župa je provela u svima pravci-ma krajnju štednju, pa je u proračun za god. 1932 unešeno svega 25.891-89 dinara, a gotovo cela suma predviden na je za unapredenje tehničkog rada župe.
Posle podnešenih izveštaja, koji su primi j eni jednoglasno i s odobra*
vanjem, održao je izaslanik br. Saveza lep patriotski govor, istakavši rad
župe i zaželivši još više uspeha u na-stupajućoj radnoj godini.
Posle toga jednoglasno je prim-ljen predlog, koji će se radi imenova* nja župske uprave poslati br. Savezu. Prema tome predlogu župu čine ova brača i sestre: starešina Jovan Petrovič. I zam. star. inž. Branko Budimir, 31 sam. star. dr. Aco Bogdanovič (Bi-
jeljina), tajnik Vojislav Bogičevič, prets. prosv. odbora inž. Ibrahim §a-čiragič (Kreka), načelnik inž. Vjoko-slav Kovačevič, I zam. Osman Tu» fekdžič (Lukavac), II zam .Julijan Ko* valjski, III zam. Vlado Hodovski (Kreka), načelnica sestra Ljubica Ve-nos (Brčko), I zam .Tereza Hoge (Kreka), II zam. Zora Kisič, blagajnik Meh-med Salispahič; članovi uprave: Ale* ksandar Beljavski, statističar; dr. Vojislav Vasiljevič, prets- .zdravstv. ot-seka; Vojislav Vukanovič (Kreka), Nikifor Todič, dr. Milorad Kostič (Brčko), Drago Popovič (Zvornik), Ferhat Azapagič (Bukinje), Danilo Markovič, Velimir Ćesarevič, Anto Vikič; zamenici članova uprave: Ko-sta Jovičič, Ivo Mervar (Lukavac), Veno Rihter, dr. Vladimir Čaldarević (Bijeljina), Dušan Vulkovič (Teslič); revizori:’'Marko Vujasinovič, Abdulah Kunosič; zam. revizora: inž. Bogoljub Jankovič (Lukavac) i Drago Vidakovič (Zvornik); sud časti: Nikifor To= dič prets., inž. Branko Budimir zam. prets., inž. Vjekoslav Kovačevič delo-voda, Mehmed Salihspahič, Danilo Markovič i dr. Vojislav Vasiljevič; zamenici: Ferhat Azapagič, Vikič Anto i Kosta Jovičič.
Prisutni delegati su posle svršene pretkonferencije i skupštine razgledali gradnju Sokolskog doma u Tuzli. — V. B.
SOKOLSKO DRUŠTVO TUZLA Pozorište s lutkama
Vrednim zauzimanjem br. Vene Rihtera, člana uprave Sokolskog dru* štva Tuzla, dobilo je društvo jednu kulturnu tetkovinu, koja če mnogo do-prineti vaspitanju omladine, a to je požorište s lutkama.
Br. Rihter je ne samo doprineo da se ta lepa zamisao ostvari, nego je marljivim radom, kod čega je po-kazao veliku sposobnost, sam uspeo da izradi i pozornicu i lutke. Sav taj rad dovršen je za 4 meseca i odmah posle toga data je premijera. Pozorište je veoma simpatično primljeno kod gradanstva.
Pozornica je široka 2 V* m, a du-boka l‘20m, sa odgovarajučim brojem kulisa, izradenih uljanim bojama na platnu, a s kojim se može izvesti 16 do 18 promena. Lutke su velike 70 cm, imaju sve potrebne kostime, a ukup* no dh je 52.
Celo pozorište stajalo je oko 10.ФОО dinara, a ta je suma več otpla* čena.
Dosad je uvežbano i davano pet komada, kod čije su izvedbe sudelovala braća: Jankijević, Beneš, Dušek, Hasanovič i Tkačik i sestre Dordič, Kudera, Vit, Inderle i još neka brača, koja s osobitim interesovanjem i razumevanjem potpomažu rad pozo-rišta.
Kako je rad ove vrste tek u po« četku, br. Veno Rihter voljan je dati upustva svakom br. društvu, koje to zatraži putem Sokolskog društva Tuzla. - V. B.
Župa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO DEKANO-VEC
Iako je društvo osnovano istom 14 septembra 1930, i to na najsever-nijoj tačei naše otadžbinc, ipak je članstvo toliko sokolski vaspitano, a pu-čanstvo za sokolsku stvar oduševlje-no, da je moglo da pokaže snagu svoje jedinice okolici, koja je u punom broju prisustvovala sokolskoj akademiji, održanoj 6 marta o. g. u prostorij ama osnovne škole.
Akademiju otvorio je pozdravnim govorom starešina br. Pavlek Ivan, a br. prosvetar održao je zatim predavanje o životu i radu dr. Miroslava Tyrša. Predavanje bilo je popračeno ovacijama Nj. Vel. Kralju i starešini Nj. Vis. prestolonasledniku Petru. Zatim su deca otpevala pod vodstvom vredne sestre Jelke Lesjakove »Sokolsku himnu« od K. Sebora, nakon čega su pod vodstvom društvenog načelnika sledile ritmičke vežbe ž. dece, proste vežbe m. naraštaja i proste vežbe m. dece. Vežbe su bile popračene odobravanjem od strane gledaoca, medu kojima su se nalazili pretstavnici vlasti i mesnih društava te medimurskog naroda, koji je dobio dobar dojam o sokolskoj ideji i o našem pokretu.
Glavnu godišnju skupštinu društvo je održalo 31 januara, kojoj je kao delegat župe prisustvovao br. Šuligoj. Na skupštini izabrana je sledeča uprava: starešina br. Pavlek Ivan, tajnik br. Ovčar Petar, blagajnik br. Do-brenič Nikola, prosvetar i načelnik br. Bosanac Matija, načelnica s. Jelena Lesjak i dr.
SOKOLSKO ČETA BARTOLOVEC
Prigodom lOOgodišnjice Tyrševog rodenja održana je u osnovnoj školi proslava, na kojoj je četni prosvetar, brat Grah, održao vrlo zanimivo predavanje o delovanju dra. Tyrša, Predavanje, koje je saslu.šao veliki broj slušatelja, medu kojima je bilo i ne-sokola, završeno je pcvaojem sveslo-venske himne.
SOKOLSKA ČETA ČREŠNJEVO.
Ova naša agilna sokolska četa proslavila je 6 marta o. g. na dostojan način 100-godišnjicu rodenja velikoga Tyrša. Preko 100 gledaoca i slušatelja zanimanjem pratilo vrlo lep raspored, koji je imao 30 tačaka. Nakon govora starešine i prosvetara nastupila su u dobro izvedenim vežbama muška i ženska deca. Pevački zbor otpevao je 5
nacionalnih pesama. Tamburaški zbor otsvirao je nekoliko kompozicija. Muska i ženska deca deklamovala su više prigodnih pesama. Program je upot-punjen sa dva igrokaza i to »Sloga« i »Jugoslavija«, koje je izveo podmladek pod vodstvom prosvetara, brata Kukuljice.
Župa Vel. Bečfrerefe
SOKOLSKO DRUŠTVO ORLOVAT. f Brat Ilija Dabovič.
Dne 3 marta o. g. umro je u Mo« staru, gde je bio na otsluženju svog kadrovslkog roka, član vežbač ovog društva br. Ilija Dabovič.
Pokojni br. Ilija isticao se medu najbolj ima. Kadgod je društvo negde učestvovalo, br. Ilija je medu prvima uzimao učešča. Na časove tačan, poslušan, dobar drug i pravi Soko. Mnogo društvo zbog ovih lepih njegovih osobina žali za njim. Nismo ni mislili, da čc nas tako brzo, iznenada i bez oproštaja ostaviti. Njegove poslednje reči, kada je odlazio na svetu dužnosi da služi kralju i otadžbini, bile su; »Zdravo bračo, možda se više nečemo videti.« Na žalost, eto, ostvarilc su se.
Nismo Ti pripalili voštanicu na samrtnom času, ali če u nama goreti za uvek luč sečanja i poštovanja prema Tebi, našem bratu, uzor vežba-ču i Sokolu. Tvojim roditeljima kao i bratu neka je ovo kao uteha za To-bom ,jer Te ni oni ne otpratiše do Tvoje večne kuče.
Poslednji Ti, brate Ilija, naš po« zdrav. Slava Ti i mir pepelu Tvomel
Župa Zagreb
SOKOL. DRUŠTVO POPOVAČA.
Sokolsko društvo Popovača, oda-juči poštu osnivaču i ocu Sokolstva dr. Miroslavu Tyršu, svečano je proslavilo stogodišnjicu njegova rodenja dana 6 marta o. g.
Svečanu s^dnicu, koja je održana u sokolani, otvorio je lepim govorom starešina brat Ivan Tudovič u prisut-stvu lepog broja članstva, naraštaja i dece.
O životu i radu dr. M. Tyrša odr« žao je vrlo lepo predavanje brat dr. Ivan Babič, zam. starešine, koji je go-vorio o Tyršu kao čoveku, Sokolu i kao filozofu. Ocrtao je njegovu goro-stasnu figuru i silan uticaj njegovog delovanja na celokupno Slovenstvo, a napose na čehoslovački deo ovoga.
Predavanje brata dr. Babiča bilo je saslušano sa velikom pažnjom i du-bokim poštovanjem prema uspomeni tvorca Sokolstva. Brat starešina nakon toga je zaključio sednicu i apelirao na sve prisutne, da ustraju u sdkolskom radu i da fleroče stopama neumrlog Tvrša. — S. B.
SOKOLSKE ZASTAVE
ati - .
po duboko sniženim cenama
Tražite ponude sasvim neobavezno!
KIPOVE (poprsja) Staroste Saveza SKJ Nj. Vis. Kraljeviča Petra
od gipsa ili od bronca po osnovi akademskog vajara Lobode primio sam u prodaju te ih nudim za ukras vežbaonica, trgovačkih radnja, pisarna i t. d., uz veoma umerene cenel
JOSIP HAFNER
LJUBLJANA
PRISOJNA ULICA 5
(TABOR)
\
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
Ivan Bricelj
Ljubljana, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
„AGA-RUŠE“
udružene jugoslovenske tvornice acetilena i oksigena d. d.
Telegram: Aga Maribor Telefon: Maribor 2248
Proizvadja i dobavlja u svakoj množini
KISIK I DISSOUS-PLIN
za autogeno svarivanje I rezanje svih kovina
-
vvvvvvv^vvvvvvv	■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■e*
j Konfekcija
ŠIRITE SOKOLSKU
!!! STAMPU:	!!!
„SOKOLSKI GLASNIK”
„SOKO“, „S0K0L1C“ i „N ASU RADOST"
Najnižje cene! Največja izbira!
pri tvrdki:
za dame	:
ia sfoepode	  \
ННПННННМННН ;
Fran Lukič, Uubtiana j
STRITARJEVA ULICA 9
Bv.
pleskar In ličar
se toplo priporoča vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne! TELEFON it. 3476
Ljubljana Kolodvorska ulica 23
AAAAAAAAAAAAAAA
Iz štampe je izašla 4 sveska knjižnice Prosvetnog odbora Saveza SKJ
Cehoslovaci i Čehoslovačka
Jugaslovenskim Sokolima za IX svesokolski slel u Pragu — priredio
FRANJO MALIN Ceha 1 primerku u kartonu 15 Din
Por-udžbe p rim a i izvršava naklada:	^
Jugoslovenska Sokolska Malica
LJUBLJANA, NARODNI DOM
	1! lilil						
■llllilllll	11	■i!	ili	HHiiiliiiiiiiiiii	iniiil	I	lili
J. Bonač sin
Ljubljanska kartonažna tovarna, Ljubljana
Tovarna za papir in lepenko, Količevo-Domžale
Centrala: LJUBLJANA, Čopova 16
Telefon Interurban 23*07	Brzojavke: Bonač sin, Ljubljana
Izdelki:
Vsakovrstne kartonske in papirne embalaže, krožniki za pecivo, indianer kapselni, vrečice, registratorji in mape „HERMES4*. Lekarniške embalaže.
Siva in rjava lepenka, beli in barvasti duplex in triplex kartoni v polal> in zvitkih, klobučni papir (Hutpack), papir za kopije, razni ovojni papirji, papirne serviete, toaletni papir „SANOLa itd.
Točna postrežba!
Vse prvovrstne kvalitete!
Zmerne cene!
Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana
Grga Horvatek
Dobavljac Saveza Sokola kralj Jugoslavije
МЧИ—liMMOREB FRANKOPANSKA ULICA 9 IHIlIllIlIlllll
jzradjujem sve vrste propisanih sokolskih svečanih i vježbačkih odijela, za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokolskih potrepština uz vrlo unrerene cijene. — Robu razašiljem pouzečem. Vanjskim društvima obavljam brzu otpremu,
IvanJavornik
Mesar, prckajevalec In Izdelovalec vsakovrstnih mesnih izdelkov iz svežega in suhega mesa
Lastni izdelki in moderna hladilnica
Ljubljana, Domobranska cesta 7
(Stojnica Šolski drevored, poleg Zmajevega mostu) Podružnica Wolfova ulica ŠL 12
Tvornica gimnastičnega in športnega orodja
J.Oraiem
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
			
		X	>
	R		
			
Ribnica, Dolenjsko
Izdeluje vse vrste sokolskega telovadnega orodja, opreme za društvene in šolske telovadnice, športne potrebščine za lahko atletiko, orodje za letna telovadišča, kopališča in vrtove, gugalnice, orodje za deco itd Prvovrstna in elegantna izdelava, solidna postrežba, zmerne cene. — Ilustrirani cenik brezplačno.
USTANOVLJENA 1881. Cenik se nahaja v Sokolskem koledarju 1932.
Zitnilc Peter
Ljubljana
Jlmlbrožev trg ši. 9
Splošno kleparstvo, specialna iazdelava strelovodov, *» C ONC O « ixolacife
Telefon 3146
Hotel ?l Pension
101 1EP0S
Na otoku
Korčula
Dalmacija
Najbolje Ijetovalište
RUDE m KOVINE
1D.D.W«
LJUBLJANA, MASARYKOVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
En gros:
svinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina, cinkovo belico (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stare kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
00
00
00
44
Kupujte domaču robu!
00
Emona bemberg
44
Graviranje, štampilje, etikete
izrađuje solidno i tačno Graverski zavod
Sitar & Svetek
Ljubljana, Sv. Petra c. 18
Klišeje
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
jUGOGRAFIKA
LJUBLJANA
SV. PLTRA NASIP ŠT. 23
Telefon &tev. 2495
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
Branko Palčic Zagreb, Kraljice iVIsrile 6
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Naslov za brzojavke: „Trikotaža" Zagreb * Telefon interurban štev. 2fi-77
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop vseh oddelkov našega č anstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se r ahajajo v knj gi „Organizac.ja Saveza SKj“, Zahtevajte cenike in prospekte — Cene jako    zmerne Za točno in solidno izdelavo jafnčnn. —-------
Olavrta hranilnica
pri Sv. Lenartu v Slov. goricah
se priporoča slavnemu občinstvu za vse v njeno stroko spadajoče posle
Na vsesokolski zlet
V Prago morate v svečanem kroju. Tega Vam izdela solidno po meri in zelo poceni tovarna oblek
Stermecki, Celje, št. 44
Dobro češko in domačo blago, rdeča tkanina za srajce, platno za naraščajske hlače, telovadne triko hlače in maje, telovadni čevlji, sokolske kape, pasovi, ovratniki, znaki in vse druge potrebščine po zelo nizkih cenah.
Društva zahtevajte ponudbe s ceniki in vzorci!
Jugočeska
ШШШШШВШШШШШШШШКШЛШТ Jugoslavensko-česka tekstilna industrija d.d.
Kranj
izradjuje u svojim tvornicama raznovrsnu štampanu i bojadisanu pamučrtu robu kao i prvovrsne izrade od umetne svile, kao:
„Dagmar44 „Zlata44 DersMa44 C rep de CJjine Crep Slovene Demberg
JU GO S L OVENSKA SOKOLSKA
U LJUBLJANI
t, LGISTROVANA ZADRUGA S OGRAN1ČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje d ro g rama i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUIiLJANA, NARODNI DOM 2ELEFON BHOJ 25-43. — POSLANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.33!
ZAHTEVAJTE CENIK
7
I
Posojilnica v Mariboru..... p.
Narodni dom
Ustanovljena 1882.
Telefon štev.
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje po 5%, proti odpovedi na 3 mesece po 6V2°/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%. Stanje hranilnih vlog nad Din 85,000.000'—, rezervnih zakladov nad Din 7,500.0C0' —
Naračajžet vsa ti&lkarslta dela ssa sole, društva, juge in Savess v Učiteljski tiskarni v Ljubljani
Isgolavlftuno	vsa	dela	po
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Sijepan Celar e Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu i oglase odgovare Mic? Tiska Učiteljska liskama (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani
к - ■