Ceije - skladišče
D-Per
159/1979
informcuur
5
m
gorenje
»gorenje
gorenje
gorenje
gorenje
UST ZA INFORMIRANJE DELAVCEV GORENJA - ŠT. 22 - V E L E N J E, 10. 9. 1979
GORENJE PROMET-SERVIS
POSLOVNI USPEH
U radnoj organizaciji Gorenje Promet Servis je 16,3 više zaposlenih nego u istoj poiovini prošte godine. Ukupan časovni fond je porastao i u srazmeri je sa porastom broja zaposlenih, ali su izostanci neuporedivo visoki. Najvi-ši su u OOUR Servis i maloprodaja, gde je vrednost bolovanja apsolutno i relativno največa. Učešče bolovanja u ukupnom časovnom fondu je največe u RZZS. U poredenju sa pianom, iskoriščenost radnog vremena je skoro u potpunosti ostvarena. Izostanci nisu dostigli pianiranu vrednost, što je uticaj koriščenja odmora u II. polugodištu. Nesrazmerno je učešče bolovanja, 80 % (u OOUR Servis i maloprodaja i RZZS).
U prvoj poiovini godine je ostvaren ceiokupan prihod u višini 4.043 miliona dinara, što je za 64 % više nego u istom prošlogodišnjem periodo, a ostvareno je 47,3 % godiš-njeg plana. Nesrazmeran je indeks potrošenih sredstava, koji je viši od indeksa porasta celokupnog prihoda. Uzrok je u visokim i neprestano rastučim cenama nabavljenog ma-terijaia.
Za lične dohotke je namenjeno 150 miliona din, što je za 34 % više nego u istom periodu prošte godine, a što uz tako vi soku s topu zapošljavanja (16,3 %), ne dostiže srednjoročnih merila. To pokazuje i 13,9 % povečanje p roseč nog meseč nog neto L D na zaposlenog radnika, koji dostiže vrednost 7.360 dinara.
Iz pokazatelja uspeha vidimo:
— da se ceiokupan prihod na radnika povečao za 37,8 % — najviše u OOUR Promet,
—	da su dohodak, čisti dohodak, LD, sredstva zajedničke potrošnje i društveni proizvod na radnika narasli za oko 20 %, najviše u OOUR Servis i maloprodaja i RZZS, dok u OOUR Promet ti pokazatelji daju mnogo slabiju sliku,
—	da je učešče vrednosti LD u čis-tom dohotku doduše manje nego u prošlogodišnjem periodu, ali ipak preveliko u poredenju sa planom,
—	da je akumulativna vrednost veča od prošlogodišnje, i u poredenju sa dohotkom, čistim dohotkom prosečno koriščenim poslovnim sredstvima, nalazi se u porastu u obe OOUR.
Indeks 145 nam pokazuje kako brzo raste potrošnja materijala. Deo uzro-ka je u povečanju cena materijala i usluga, pa u takvoj situaciji moramo da budemc još pažljiviji u potrošnji, rentabilniji u izvršavanju usluga, moramo gledati da svaka naša poslovna odluka bude dobro promišljena, naj-bo/ja — optimalna.
POSLOVNI REZULTAT JANUAR - JULIJ 1979
PROIZVODNJA
U julu ove godine proizveli smo proizvode u vrednosti 577 miliona dinara (57 starih milijardi) i ispunili pian za 97 %.
U prvih sedam meseci ove godine proizveli smo proizvode u ukupnoj vrednosti 4.216 miliona dinara (90 proce-nata predvidene vrednosti operativnog plana odnosno 54 procenta godiš-njeg plana).
PRODAJA - IZVOZ
U julu smo ostvarili vrednost prodaje na domačem tržištu u višini 345 mi-
/iona dinara, što je 78 % predvidene prodaje. U prvih sedam meseci ove godine prodaja na domačem tržištu iznosi ukupno 3.095 miliona dinara (310 starih milijardi). To predstavlja 90 procenata operativnog piana i 55 % godišnjeg plana!
U julu smo izvezli proizvode u vrednosti 150 miliona dinara, što je 70 % planirane vrednosti.
U prvih sedam meseci ove godine izvoz iznosi 910 miliona dinara (91 stara milijarda). To je 80 % operativnog plana i samo 42 % godišnjeg plana.
Na domače i inostrana tržišta smo ukupno prodali proizvode u vrednosti 4 milijarde dinara (400 starih milijardi!), što je 87 % operativnog plana i 51 % godišnjeg plana.
Rad ne organizacije SO UR Gorenje: TGO Gorenje, Gorenje—Muta, Gorenje—Fecro, Gorenje—Eirad, Gorenje—
Sta smo ” kršili ” ?
Več u početku godine smo najavili da če biti potrebno pošteno zasukati rukave, jer smo u samoupravno dogo-vorenim planovima pred sebe postavili nove ciljeve. / više puta smo ponavljali da se treba ozbiljno latiti posla; predosečali smo dotazak teške situacije.
/ več prilikom obračuna proizvodnje, prodaje i finansijskih efekata za prvo tromesečje, došli smo do saznanja da se javlja sve veči raskorak izmedu rasta cena rep rodu kcio nog materiala i cena naših gotovih proizvoda. Zbog nagomilanih problema oko neprestanog rasta cena reprodukcionog materijala i usluga, nastala je situacija, koja je iziskivala hitne mere.
O tim merama jmo u Informatoru več pisali. Izmedu ostalog, doneli smo odluku o zaračunavanju embalaže, jer je prelaz na železnički transport robe zahtevao ambalažu u obliku paleta. O toj odluci smo upoznali trgovinske organizacije, koje su se saglasile sa tim poskupljenjem.
Kada smo ponovo sastavljali obračun za prvo polugodište, rezultati su več bili bolji. A onda su sredstva javnog informisanja saopštila da je Savezna inšpekcija upozorila Gorenje na nezakonito povečanje cena bele tehnike. Dakle „kršiii" smo odredbu SIV, k o jo m je, 28. aprila ove godine, zamr-zao cene proizvoda bele tehnike. Po njihovom smo „kršili" i sporazum
Varstroj, Gorenje—Metalplast, Gorenje— Petar Drapšin, Gorenje—FTU, Gorenje—Tiki, Gorenje—Glin, OOUR Servis i maloprodaja su za sedam meseci ove godine ostvarile vrednost proizvodnje 6.652 miliona dinara (665 starih milijardi), što je 89 % operativnog plana i 53 % godišnjeg plana.
Na domače tržište smo u SOUR Gorenje prodali proizvode u vrednosti 5.880 miliona dinara (55 % godišnjeg plana) a na inostrana tržišta 1 mili-jardu dinara (sto starih milijardi), što je mnogo manje od predvidenog u operativnom i u godišnjem planu izvoza.
Rezultati pokazuju odstupanja u ost-varivanju operativnih planova, a i godi-šnji plan če biti teško ostvariti. Zato je ponovo potrebno da analiziramo postignute rezultate, preduzmemo korake i učinimo sve u cilju ostvarenja postavljenih ciljeva.
proizvodača bele tehnike, i u Savez-nom inšpektoratu za tržište su naglasili da neče dozvoliti kršenje propisa. Od trgovinskih kuča su zahtevali da ustave prodaju proizvoda.
Ukratko, naš „prekršaj“ je poznat.
Svakako, ne možemo mimo činjenice, da smo praktično time želeli da upo-zorimo na sistem formiranja cena u Jugoslaviji. Sa 40 organizacija udruže-nog rada, koje dobavljaju sastavne delov e, sklopili smo samoupravne sporazume u kojima je odreden osnovni odnos u sticanju i rasporečivanju za-jedničkog prihoda u proizvodnji kubanskih aparata i opreme za dom, ali se, zbog sistemskih rešenja — načina formiranja cena i različite nadtežno-sti za pojedine materijale i sklopove kao i zbog prevelike konjukture, ti sporazumi ne sprovode. Sve dok se formiranje cena i politika raspodele dohotka ne budu zasnivali na principu jednakih mogučnosti i u zavisnosti od uloženog rada i sredstava, nemo-guče je očekivati sprovodenje tih sporazuma.
Zbog konjunkture su svi kapaciteti, u celom nizu proizvodača, potpuno popunjeni i kod svih je veoma izražen kratkoročan interes sticanja večeg prihoda, bez obzira na dogovorene trajne odnose. Zbog preuzetih obaveza na domačem tržištu i prihvačenih obaveza u izvozu, mi ne možemo smanjiti proizvodnju i na taj način rasporediti
rizik zajedničke proizvodnje i na pra-teču industriju i kooperaciju.
Učinili smo sve na području produktivnosti, beležimo stopu rasta u proizvodnji frižidera 5,5 %, u proizvodnji zamrzivača 22 % i mašina za rublje 3,7 % (povečanje u prvom polugodiš-tu 1979. u poredenju sa 1978. godi-nom).
Pogledajmo još kakav je pcrast cena materijala kojeg ugradujemo u naše proizvode. Uvezen Hm je poskupeo za 29,9 %, proizvodi iz plastike za 25,6 %. Vidna su poskupljenja materijala u domačoj nabavi: proizvodi črne i o bo jene metalurgije su skupi ji za 10,8 %, elektroindustrije za 18,6 %, nemetali za 26,9 %>, a ostali troškovi su viši za 29 %.
Nemarno nameru da pomoču procenata i dalje dokazujemo otežan položaj, ali moramo imati u vidu da smo, od 1977. godine, naše proizvode mogli da poskupimo samo za 7,5 %!
Zbog tog raskoraka je naša odluka bila neophodna. Rešavanje te problematike vrlo dugo traje. Neke naše osnovne organizacije udruženog rada su več prvo polugodište zaključile sa gubitkom. Moramo imati u vidu da smo u prvom polugodištu još koristili materija/ od prošte godine, dakle po s taro j nižoj ceni, da smo u do-hodak preneli i odstupanja od planskih cena, pa treba imati u vidu sredstva, koja su sporna zbog paletizacije, kao i uzajamno pokrivanje gubitaka u OOUR Elektronika. Inače bi zabeležili gubitak u vrednosti 222 miliona dinara, koji nastaje kao posledica nerešene situacije oko cena. A ko se situacija nastavi, moguče je očekivati mesečni gubitak po 50 miliona dinara vrednosti.
Svakako ni je u skladu sa odredbama Zakona o udruženom radu, Ustava i sa smernicama naše privrede ni to, da, na račun visoko produktivne proizvodnje i previsokih cena materijala, ustavimo dalji razvoj naše delatnosti, koja predstavlja više od 8 % slovenač-kog izvoza i trečinu izvoza slovenačke elektro i metalne industrije. Ukoliko budemo prinudeni da obustavimo proizvodnju za domače tržište, biče ug-rožen naš dalji razvoj. Treba znati'da ove godine Gorenje u Jugoslaviji proizvodi 68 % mašina za rublje, 54 % frižidera i 44 % aparata za zamrzava-nje.
Zbog več opisane situacije, naša akumulacija svake godine opada.
Do pravih cena smo želeli da doče-mo na regularan način, ali zbog politike odugovlačenja i traženja izgovora, to nam ni je omogučeno. Pitamo se — ko je grešio, i da // smo imati
pravo da spredimo još veču štetu koja nam preti zbog ponašanja nekih fak-tora u Jugoslaviji i njihovog samovolj-nog tumačenja zakona i ustava?! Moramo jedinstveno zastupati i braniti naš zajednički stav. Na to nas je primorata situacija, a donetim merama smo privremeno sprečili nagoveš-tene gubi tke.
Mi, u Gorenju, prediažemo da se u hrza postupak i da se odobre zahtevi Saveznom zavodu za cene od 11. juta 1979. i da Savezni inšpektorat za tr-žište obustavi postupak zabrane prodaje, i da se zbog dovoljne proizvodnje prede na slobodno formiranje cena proizvoda široke potrošnje.
VELIKI ODJEK U JAVNOSTI
Jugoslovenska štampa je 12. i 13. avgusta ove godine objavila Tanjugovu vest, da je Gorenje, uprkos zamrzava-nju cena bele tehnike, zbog skuplje ambalaže, poskupilo svoje proizvode. Opširno o torne piše Borba od 12. avgusta 1979. pod naslovom „Oštro upe zorenj e Gorenju". Savezna tržišna inšpekcija je naglasila da postupak Gprenja ni u kom slučaju neče toleri-sati, i da neke trgovačke kuče treba da bojkotuju prodaju proizvoda iz Velenja, dok cene ne budu uskladene sa zakonom.
,,Kršili odredbu" naslov je članka u Delu od 12. avgusta 1979.
,,Gorenje mora poštovati zakone" piše Politika 12. avgusta 1979. ,,izraz nemoči inšpekcije" je naslov članka u Borbi od 13. avgusta 1979. godine u kojem, izmedu ostalih, odgo-vara generalni direktor Ivan Atelšek — ne možemo prihvatiti činjenicu, da se cene reprodukcionog materijala i energije povečavaju, a cene gotovih proizvoda ostaju zamrznute. U istom članku odgovara i pomočnik general-og direktora, Harold Karner. „lz sa-dašnje situacije nema povratka na staro. To bi za naš kolektiv značilo korak u neizvesnost, u nove gubitke..." O nezadovojstvu Gorenja piše i Politika od 13. avgusta 1979. pod glavnim nalsovom: „Bojkot — mač sa dve o Strice" Mariborski Večer od 13. avgusta 1979. pita „Gorenju preti bojkot?", a pod glavnim naslovom piše: „Protiv viših cena".
To je samo nekoliko članaka, a o torne su uveli ko govorile i radio Staniče (posebno ljubljanski Val 202). Inspirativan i za sve podstrekljiv je
svakako razgovor / vana A telšeka sa no-vinarima Dela (objavljen je kao prilog subotnjeg izdan ja Dela, 4. avgusta 1979.). Aktuelnom razgovoru novina-ri su dali naslov: „Šta če proglasi, kad nema podstreka za bol ji rad!" Posebno obiman razgovor sa Ivanom Atel-šekom je objavljen u časopisu ,,Nedeljo i Vjesnik", 29. juta 1979 godine. U Gorenju smo, znači, „kršili". Ce-
lokupna štampa je torne dala izuzetan publicitet. Slično je sa onim od pre nekoliko godina, kada je bilo trovanje riba. Najednom su prve stranice listo-va bile pune osuda. Šta smo sve govorili? Šta smo sve pročitali, čak demonstracije su pripremali...! A ribe, i dalje i još češče, umiru u zatrovanim vodama. Iz dana u dan, iako to ne čitamo na prvim stranama listova.
TEŠKOČE U GORENJU TGO
Vinko Hafner u razgovoru sa predsta-vnicima celjske privrede — Nezavidan položaj i u fabrici Emo Celje
Celje, 26. avgusta. — Razgovor kojeg je u petak popodne (24. avgusta) vodio predsednik Repu-bličkog veča Saveza sindikata Slovenije, Vinko Hafner sa celjskim privrednicima, pretežno se odnosio na privredna kretanja na širem celjskom području. U jtom razgovoru su detaljnije osvetlili položaj Cinkarne i problema tiku fabrike Gorenje, nas-ta/u posle neodobrenja zahteva za povečanje cena nekih proizvoda, iako je ta j zahtev bio blago-vremeno upučen Zavodu za cene.
Po mišljenju Vinka Hafnera, prilike u Cinkarni su slabe i složenije nego što se moglo misliti, pa ipak, najviše se meže postiči strpljenjem. Velike teško-če imaju u TGO Gorenju. Aprila i juta su u tožili zahtev za poskupljenje nekih proizvoda, a administrativna
bezbrižnost i hladnokrvnost ga je ,omrzla" u nekom predalu Saveznog zavoda za cene a zatim i zabrana prodaje. Tri OOUR koje zapošljavaju preko 2400 radnika počele su stvara-ti gubi tak ko ji, do kraja godine, može da naraste čak na 300 miliona di-nara.
U meduvremenu su samo p lasi tč n e mase, stiropor i druge sirovine poskupile za blizu 100 miliona dinara, a to svakako nije moguče nadoknaditi ni ve-čom produktivnošču ni nižim ličnim dohocima, koji i tako predstavljaju samo 10 prccenata cene proizvoda, odnosno imaju prosek 4900 dinara, dok je opštinski prosek 7134 dinara. Kad bi im odobrili poskupljenje za 15 procenata, (od 1977, do ove godine su im odobrili samo za 7 procenata više cene), krajem ove godine bi imali 100 miliona dinara ostanka dohotka. U Gorenju istovremeno nag-lašavaju da je ugrožen i izvoz u vrednosti preko 100 miliona do tara, što je 8 procenata slovenačkog izvoza.
Izvoz je inače nestimulativan jer premije kasne i stalno imaju vezano 250 miliona dinara.
Kako je rekao Vinko Hafner, u slove-načkim sindikatima če se opredeliti za neka pitanja i pot raž iti rešen ja, što se odnosi i na isplatu ličnih dohodaka za avgust. Tu, zaista, poka-
Juna meseca smo u osnovnim organizacijama i radnim zajednicama pri-hvatili izmene obračunavanja naknade tič nog dohofka. Obračunavanje naknade LD smo promenili sa 7 na 8 ča-sova. Kod obračunavanja LD se javlja jedna nepravilnost. LD obračunavamo tako što svaki rad u mesecu, du-ži od 182 časa, obračunavamo kao prekovremeni rad. Takav obračun je nepravi lan. Redovno puno rad n o vreme nije odrečeno zakonom na 182 časa mesečno, več 42 časa nedeljno (sedmično), s tim, da godišnjim pla-
nom i terminskim kalendarom radno vreme rasporedimo tako, da ukupno radno vreme u godini iznosi 42 časa u nedelji x 52 nedelje (sedmice) u godini + 1 dan. Tako dobi jemo 2192 časa u godini. To je dakle, redovno radno vreme u godini koje rasporedimo na radne dane kroz čelu godinu, pa se desi da je u nekom mesecu više Hi manje od 182 časa. Da zaključimo: svaki rad na dan od reden u termi n s-kom kalendaru kao radni dan, predstavlja redovan rad, tj. radni dan, i ne pripada nam dodatak za prekovremeni rad.
Dodatak za prekovremeni rad nam pripada kad radimo u slobodnu su-botu Hi više od 8 časova dnevno.
zujemo dvojno lice: insistiramo na doslednosti i popuštamo, dok nam pre-te sankcije. Očigledno, ovogodišnja jesen če biti vrelija nego što je bilo leto.
(Drago Hribar DELO, 7. 8. 1979
a zato nam je izdat list za prekovremeni rad (nadurni listič).
Od juta meseca dalje radičemo u dane odredene u terminskom kalendaru kao redovne radne dane i obračunavati ih za LD kao redovno radno vreme. To praktično znači: svaki mesec 184 redovna časa bez dodatka za prekovremeni rad. Prekovremeni časovi če biti obračunati samo onim radnicima koji budu radili 15. decembra Hi u neku drugu slobodnu subotu, i onima koji budu radili prekovremeno, sa lističem za prekovremeni rad.
Ništa Nas Ne sme Iznenaditi!
— Osnovna zamisao i svrha akcije —
Savet za Narodnu odbranu i društve-nu samozaštitu Predsedništva republi-čke konferencije SSRN Slovenije je odlučio da u okviru daljeg jačanja od-brambeno—zaštitne pripravnosti u SR Sloveniji, produbljivanja društvenih odnosa na području narodne odbrane i društvene samozaštite, i široke aktivnosti svih radnih ljudi i gra-
dana, kao i njihovih organizovanih socialističkih snaga, organizuje sveop-štu društvenu akciju u jačanju, ospo-sobljavanju i proveravanju obrambe-no—zaštitne spremnosti radnih ljudi i gradana i svih društvenih subjeka-ta pod nazivom ,/JIŠTA NAS NE SME IZNENADITI!"
Ovom društveno m akcijom če biti počaščena 60—godišnjica osnivanja SKJ, udruženih sindikata i SKOJ.
Akcija provere odbrambeno—zaštitne pripravnosti pod geslom ,/JIŠTA NAS NE SME IZNENADITI" ima poseban političko—mobilizacijski značaj. Pored jačanja moralnopolitičkih vrednosti i svesti radnih ljudi i gradana, akcija če doprineti daljem pro-dubljivanju zamisli opštenarodne odbrane, očuvanju životnih i radnih prilika i neposrednom organizovanju radnih ljudi i gradana u društvenoj samozaštiti, kao masovnom temelju odbrambene pripravnosti.
Zato čem o svu pažnju u to j akciji posvetiti još boljem planiranju sadr-žaja zadataka, planskom osposobljava-nju i stalnom proveravanju ostvare-nih uspeha na području narodne odbrane i društvene samozaštite, na toj osnovi izgradivanju odbrambenih i sa-mozaštitnih mera. U torne če nam osnovni zadatak biti da radni čovek, svojom aktivnošču na području samoupravljanja, postane nosilac prava i odgovornosti. I u odbrani i zaštiti svog društvenoekonomskog položaja svojih prava i odgovornosti.
Prilikom planiranja i sprovodenja akcije i provere postignutih rezultata ima-čemo prvenstveno u vidu to, da je narodna odbrana i društvena samozaš-tita sastavni deo svakodnevnog ponašanja svakog od nas u radu, u vezi prava i odgovornosti, koje radni ljudi i gradani ostvaruju na radnom mestu, u mestu boravka i u svim organizova-nim oblicima društvenog života.
U akciji „NIŠTA NAS NE SME IZNENADITI" posebnu pažnju čemo usredosrediti na osnovne samoupravne zajednice (mesne zajednice, 00-UR). U skladu sa interesima zbog kojih se radni ljudi i gradani, a naroči to omladina, udružuju u društvene organizacije i društva, u akciji se mora postiči širina i bogatstvo sadržaja aktivnosti na području odbrambenih priprema i društvene samozaštite, a time doprineti dogradivanju odbrambenih i zaštitnih mera. Pri torne čemo poči od društvenopolitičkih i drugih društvenih subjekata; oni če proveri-ti sopstvenu organizovanost i ospo-sobljenost, kao i osposobljenost i organizovanost radnih ljudi i gradana za zadatke na području odbrambenih
Obračunavanje ličnih dohodaka
priprema i društvene samozaštite. Akcija mora doprineti razvijanju najraz-novrsnijih aktivnosti u prilikama opš-te n a rod ne odbrane i još več o j ospo-sobljenosti za sprovodenje zadataka koje diktira eventualni rat i elementarne nesreče.
Sadržaj i smernice
Akcija „NIŠTA NAS NE SME IZNE-NADITI" mora da bude masovna, da angažuje što više radnih ljudi i grada-na, kao i sve subjekte u društvenim or-ganima i organizacijama koji su odgovorni za odbrambenu sposobnost i sigurnost našeg društva — od osnovnih samoupravnih zajednica do republike. Sve aktivnosti, koje budemo planirali i sprovodili, moraju biti us-merene na sve one zadatke na pod-ručju odbrambenih priprema i društvene samozaštite, koji proizilaze iz zaključnih dokumenata oba kongresa Saveza komunista, kongresa Saveza sindikata, Saveza socialističke oml-/adine i u druženja bo raca NOR, kao
Na prvim narednim sednicama radni-čkih saveta i zborovima radnika, u OOUR i RZZS raspravljačemo i odlu-čivati o prihvatanju Samoupravnog sporazuma o zajedničkim osnovama i meriHma za rasporedivanje čistog do-hotka i raspodelu sredstava za lične dohotke i zajedničku potrošnju u Metalno—preradivačkoj i elektro industriji i proizvpdnim zanatima Slovenije.
Samoupravnim sporazumom Metalno— preradivačke i elektro industrije i proizvodnih zanata o zajedničkim osnovama i merilima o rasporedivanju čistog dohotka i sredstava za lične dohotke i zajedničku potrošnju, nazi-vamo ga i „branžni sporazum”, radni-ci OOUR, udruženi u radne organizacije tih delatnosti, odreduju zajedni-čke osnove i merila za rasporedivanje čistog dohotka, raspodelu sredstava za lične dohotke, kao i raspodelu sredstava zajedničke potrošnje.
I.	ZAJEDNIČKE OSNOVE I MERILA ZA RASPOREDIVANJE ČISTOG DOHOTKA
Visinu čistog dohotka, koju radnici u jednoj godini mogu stvarno da namene za lične dohotke i zajedničku potrošnju, sporazum postavlja u zavi-snost od planirane višine ličnih doho-daka i od stvarnog ostvarivanja do-
i problemskih konferencija Crvenog krsta SSRN Slovenije o narodnoj odbrani i društveno j samozaštiti, kao i one koji su predvideni u redovnim godišnjim programima osnovnih i dru-štvenopolitičkih zajednica na osno-vu njihovih ocena i specifičnih potreba.
Sadržaj aktivnosti, zasnovan na tim temeljima, mora da obezbedi izvode-nje najraznovrsnijih odbrambeno-zaš-titnih zadataka koji če doprineti dat-jem jačanju svih elemenata narodne odbrane i društvene samozaštite, njiho-voj tešnjoj medusobnoj povezanosti i uspešnijem produbljivanju podrušt-vljavanja.
Svoj vrhunac akcija „NIŠTA NAS NE SME I ZN E NAD ITI" če dostiči 29. i 30. septembra 1979. godine, kada čemo na svim nivoima organizovanos-ti SSRN sprovoditi sve planirane od-brambene i samozaštitne zadatke na osnovu več odredenih pretpostavki (ratne opasnosti, elementarne nesreče itsl.) i proveriti ostvarene rezultate.
hotka na radnika, čistog dohotka na radnika i odnosa izmedu ostvarenog dohotka i sredstava za potrošnju. Za svaku godinu planom odredujemo visinu LD, visinu dohotka na radnika, visinu čistog dohotka na radnika i odnos izmedu dohotka i sredstava za potrošnju. Deo čistog dohotka, ko-jeg u tekučoj godini namenimo za LD i zajedničku potrošnju, prema odredbama sporazuma, veči je od ptanira-nog ukoliko ostvarimo veči dohodak na radnika nego što smo planirali, veči čisti dohodak na radnika od p lani ra nog i ukoliko sme potrošili manje sredstava za postizanje plani-ranog dohotka. U slučaju obrnutih pokazatelja, deo dohotka za LD i zajedničku potrošnju biče manji.
II.	ZAJEDNIČKE OSNOVE I MERILA ZA RASPODELU SREDSTAVA ZA LIČNE DOHOTKE
Prema odredbama sporazuma, L D
radnika mora da zavisi od:
—	živog (tekučeg) rada, kojeg utvr-dujemo na osnovu složenosti po-slova i radnog efekta, količine, kvaliteta i ekonomičnosti,
—	minulog rada,
—	inovacija;
a)	Složenost poslova
Složenost poslova utvrdujemo na osnovu:
—	složenosti, tj. zahtjeva struč-nog znanja
—	odgovornosti
—	o p te reč en j a
—	radnih uslova.
Sporazumom su odredeni tipični poslovi, svrstani u 8 kategorija, a svaka u 3 grupe.
Za svaku grupu je odreden količnik složenosti i iznosi 1 za najjednostav-nije poslove i 4,85 za poslove vodenja radne organizacije. To praktično znači, da su poslovi i zadaci po sporazumu rasporedeni u 24 grupe, bi Minuli rad
Sporazum predvida da, dok ne budu izradene osnove i merila za obračunavanje minulog rada prema uloženom minutom radu, LD iz naslova minulog rada delimo prema merilu radnog staža. Merila su ista kao i u našem samoupravnom aktu.
c)	Inovacije
Prema odredbama sporazuma, radniku pripada posebna naknada kada ino-vacijom Hi racionalizacijom doprinese povečanju dohotka OOUR.
III.	NAKNADE I DODACI KOJI TERETE LIČNI DOHODAK Sporazum odreduje da radniku pripada dodatak za prekovremeni rad, nočni rad, rad na dan nedelje, na dan praznika i na deljeno radno vreme u višini:
a)	prekovremeni rad	50	%
b)	nočni rad	od 35% do 50 %
c)	na dan nedelje	od 35% do 50 %
d)	na dan praznika	50	%
e)	za deljeno radno vreme od
8% do 16%
f)	dodatak za ograničavanje
fluktuacije do	5	%
Sporazum još odreduje visinu naknade L D za vreme bolesti, ko ja iznosi 9C % prosečnog mesečnog L D u prošt oj kalendarskoj godini.
IV.	PRINADLEŽNOSTI I IZDACI KOJI SPADAJU U POSLOVNE TROŠKOVE
U svom petom poglavlju, sporazum odreduje višine dnevnica za službena pu-tovanja, troškova prevoza na posao, terenskih dodataka, višine naknada za odvojen život, troškova selidbe, koje iznose:
a)	dnevnice do 4,5 % prosečnog LD u privredi SRS,
b)	nočenja bez računa do 5,5 % prosečnog LD u privredi SRS,
c)	terenski dodatak do 2 % prosečnog LD u privredi SRS,
BRANŽNI SPORAZUM U JAVNOJ RASPRAVI
” I ovog puta se potvrdila snaga našeg samoupravnog sistema ”
POMOČ SOLIDARNOSTI CRNOJ GORI
d)	naknada za odvojen život do 40 % prosečnog LD u privredi SRS,
f)	troškovi prevoza na posao u višini stvarnih troškova s tim, da radnik pokriva troškove u višini 1 % prosečnog LD na zaposlenog u privredi SRS,
g)	troškovi selidbe u višini stvarnih troškova.
V.	/SPL A TE KO J E SE NADOKNA -
DUJU iZ DO HOTKA
Sporazum posebno opredeljuje visinu i usiove za ugovorni rad, nagrade stu-dentima na praksi i nagrade učenici-ma.
VI.	SREDSTVA ZA STAMBENU IZGRADNJU i OBRAZOV ANJE
Prema odredbama sporazuma, radnici OOUR treba namensko da izdvajaju sredstva za stambenu izgradnju, po pravilu, u višini 6 % od bruto LD, i najmanje 1,5 % od bruto L D za obrazova nje.
VI/. PRINADLEŽNOSTI / IZDACI IZ FONDA ZAJEDNIČKE POTROŠNJE
Učesnice sporazuma formiraju sredstva fonda zajedničke potrošnje za svr-he i u višini, kao što sledi:
a)	regres za godišnji odmor od 30 — 40 % od prosečnog LD u privredi SRS,
b)	regres za prehranu, najviše 8 % od prosečnog LD u privredi SRS,
c)	nagrade prilikom odlaska u penzi-ju (mirovinu), najmanje dva i najviše tri neto LD na zaposlenog u privredi SRS,
d)	nagrade povodom radnih jubileja — za:
10 godi na rad nog staža — 60 % prosečnog LD u privredi SRS,
20 godina radnog staža — 90 % prosečnog LD u privredi SRS, 30 godina radnog staža — 120 % prosečnog L D u privredi SRS,
e)	preventivna zdravstvena zaštita
f)	solidarnosne pomoči
Ovaj samoupravni sporazum prihvataju radnici OOUR i RZZS. Dužni smo da samoupravne akte OOUR i RZZS uskladimo u roku 6 meseci posle zak-Ijučivanja ovog samoupravnog sporazuma. U protivnom, dužni smo da odredbe branžnog sporazuma prime-njujemo neposredno.
Pitanja i primedbe treba posredovati delegatima radničkih saveta Hi u pi-sanoj formi Službi za samoupravne pravne poslove.
Priroda je još uvek tajna. Manifestacije njene čudi naučnici mogu samo donekle da prognoziraju, ali ne mogu da ih spreče. Mi ne možemo da ih izbegnemo. Naučnici nas uvera-vaju da če tek sredinom idučeg stoleča da unište i spreče opasne prirodne katastrofe, medu njima svakako i zemljotrese.
Katastrofalan zemljotres, najteži u poslednjih sedamdeset godina na našem tlu, zadesio je 15. aprila 1979 črnogorsko primorje, naročito Kotor, Hercegnovi i Bar. Imao je jačinu 6,5 stepeni Rihterove lestvice.
Ljudskih žrtava je bilo više od stoti-nu. Ugroženo je više od sto hiljada Stanovnika u šest opština. Bez krova nad glavom ostalo je 80.000 ljudi. Teško ranjenih iti lakše povredenih je bilo preko hiljadu gračana. Uni-šteni su privredni objekti, Škote, bolnice, komunalni objekti i sao-bračajnice. U potresu je nastradalo oko 2000 grla stoke, što je neproce-njiva šteta za te krševite krajeve u kojima je stoka skoro jedini izvor do-hotka.	S ve saobračajnice su zado-
bile velike rane, promet je jedino bio moguč vazdušnim i morskim putem.
U NESREČI NIŠU OSTALI USA-MLJENI
Več sledeči dan nakon zemljotresa, iz svih naših republika i pokrajina krenula je pomoč u hrani, medicin-skom osoblju, lekovima, šatorima i pokrivačima.
Inženjerske jedi niče titogradskog v oj nog garnizona požurile su na raš-čiščavanje i popravku puteva. Pripadnici JNA su organizovali prevoz ša-tora, agregata i drugog materijala da bi što pre uspostavili bežičnu ve-zu sa ugroženim područjem i time pomogli unesrečenim ljudima Budve, Bara, Ulcinja...
Več 20. aprila otvorene su prve ško-!e i ustanove. Kada je vreme bilo lepo djačičf Tivta i oko H ne radosno su se latili knjige i pod platnenim krovom. Ali tu radost je vrlo često pomuči-vala kiša, koja je nemilosrdno zalivala šatore. Neophodne su mere ko-je če doprineti stvaranju norma/nijih uslova za početak škotske nastave.
Posle tog rušilačkog, najgroznijeg, na crnogorskom primorju je zabeleženo još 3600 manjih, slabijih zemljotresa, što je znak da se zemlja u tom predelu naše domovine ipak, polako, umiruje i stišava.
TITO: - SVI MORAMO POMOČI I
Prilikom posete pogočenim krajevima, drug Tito je rekao:
,,Svi moramo pomoči da bi ublažili tragediju! Mislim da svakome mora da bude jasno da solidarnost, koja kod nas uvek dolazi do izražaja u sličnim situacijama, i ovog puta mora da dode do svog punog izraza, da se pokaže u punom svetlu. Svi narodi i narodnosti, sve republike i pokrajine moraju pomoči crnogorskom narodu da lakše prebrodi teškoče... Ljudske živote niko ne može povratiti. Brojne porodice su doživele duboku tragediju — te gu bitke im ne može niko nadoknaditi, ali tu tragediju moramo barem ublažiti."
Nedelja od 1. dc 7. juna je u svim ju-goslovenskim republikama i pokrajinama proglašena za nedelju solidarnosti — pomoči povodom elementarnih nesreča. Prema dogovoru republika i pokrajina je 26. jul, godišnjica katas-trofalnog zemljotresa u Skoplju, i ove godine obeležen kao dan solidarnosti. A svrha solidarnosti je da pro-verimo izvršavanje naših obečanja koja smo dali unesrečenim ljudima, pa i to, kako smo spremni u slučaju nesreče i šta možemo učiniti da budemo još spremniji.
Socialistička solidarnost je u našem društvu sistemski oblik pomoči i u dugoročnom razvoju porušenih pod-ručja, i ogleda se u kadrovskim, organizacijskim i materialnim priprema-ma u cilju što brže i efikasnije pomoči u svakoj nesreči.
U tom smislu su Predsedništva Save-za sindikata Jugoslavije i Saveza sindikata Slovenije 20. aprila doneli odluku da radni ljudi Jugoslavije, na ime pomoči ljudima u razrušenim krajevima Črne Gore, izdvoje jedno-dnevnu zaradu, a radni ljudi sa večim ličnim dohocima dvodnevnu zaradu. Solidarnost koju smo mi, radni Iju-
di i gračani Jugoslavije pokazali od prvog dana posle zemljotresa u Crnoj Gori, položila je ispit čovečnosti — pomoč je stigla i poznatom i nepoz-natom čoveku.
Na posebnom računu Republičkog odbora Crvenog krsta Slovenije do sada je sakupljenc 270 miliona dina-ra za otklanjanje posledica zemljotresa u Crnoj Gori. Doprinosi jedno-dnevnih za rad a, fondov a zajedničke potrošnje i rezervnih fondova iznose 255 miliona dinara. Doprinosi društveno političkih organizacija, drugih organizacija i druStava iznose 13 miliona dinara.
A doprinosi gradana 3 miliona dinara. Pored dobrovoijnih doprinosa,
neki ljudi ustupaju obveznice zajma za puteve. Tako je prikupljeno 4 miliona dinara. Pa ipak sva, do sada prikupljena sredstva, nisu dovoij-na da sasvim zacelimo rane — posledice katastrofalnog zemljotresa.
TAKO SU DRUGI, A KAKO SMO Mi ?!
U večini slovenačkih opština su radni-ci sa Učnim d oh očima, več im od 8000 dinara mesečno, več dati dvodnevnu zaradu.
Velenje spada u retke opštine, koje tu ideju jugoslovenskih sindikata nije u deiini ispunii i reaiizovaio. Tu akci-ju nisu realizovala dva naša največa
kolektiva — Gorenje i REK.
Na predlog koordinacijske konferenci-je sindikata, tu dkciju čemo sproves-ti u septembru 1979. Svim radnicima sa prosečnim mesečnim Učnim doho-cima preko 8000 dinara biče podeljene popisne liste i svaki radnik če se, za doprinos solidarnosti, odreči druge jednodnevne zarade sam. iznos če biti odbijen priiikom isplate Učnih d oh odak a za sep tem bar.
Kao i u svim sličnim akcijama do sada, možemo i ovog puta biti uvereni, da neče biti radnika Gorenja, koji tu akciju ne bi podržao, i potpisom do-kazao snagu i jačinu naše socijalistič-ke — radničke solidarnosti!
Gorenje na Pomurskem sajmu
Od 17. do 26. avgusta 1979. u Gornjoj Radgoni je bio otvoren mečunarodni poljoprivredno prehrambeni sajam. Video ga je rekordan broj od 150 hii-jada posetiiaca. Zaključen je veliki broj poslovnih dogovora i tako ostva-rena svrha sajma kao glavne slovenač-ke poljoprivredno prehrambene izložbe. Sajam je bio obogačen brojnim predavanjima, demonstracijama i stru-čno vodenim razgiedanjima.
Značajan doprinos sajmu je dala sto-čarska izložba — susret svih slovenačkih odgajivača šarenog (iisastog) gove-četa. Bila je veoma zastupljena i prehrambena industrija, a posebna paž-nja je ukazana poljoprivrednoj mehanizaciji.
Mešalica za mleko—podesna za veče poijoprivrednike
U tom delu izložbe je nastupilo i Gorenje. Ustvari, izložbeni prostor SO UR Gorenje je bio ispunjen celokupnim programom Gorenja — sv e za vaš dom. Medu predstavnicima je naj-veče interesovanje svakako vladalo za najraznovrsnije aparate za zamrzava-nje, malu poljoprivrednu mehaniza-ciju, za poljoprivredne alatke, a u poslednje vreme Gorenje nudi zanim-ijiv proizvod — mešalicu za mleko, artikai iz nerdajučeg Uma iz istoime-nog programa proizvodnje Gorenje Fecro.
Priiikom posete sajmu, radnik našeg OOUR Servis i maloprodaja, Jože Pečoiar nam je rekao: „Svaki dan smo imaii veliki broj posetiiaca. izuzetno interesovanje vlada za gotovo sve proizvode. Poslednjih dana sajma je
Jože Pečoiar:
"Sve smo rasprodali...
bila rasprodaja, mada su kupci več prvih dana rezervišali sve iz tožene proizvode. Veliko interesovanje je i za naše kuhinje. Kupci se Žale da na naše kuhinje u trgovinskim kučama čekaju po dva i više meseci nego što je dobavni rok trgovina." Na iztož-benom prostoru Gorenja bilo je dosta proizvoda za oči, dok se potrošači ljute, često opravdano, jer svih proizvoda ne mogu da dobiju u trgovinama.
Živo interesovanje za belu tehniku i na sajmu u Gornjoj Radgoni
Pažnju je privukla mala poljoprivredna mehanizacija Gorenje Muta
GORENJE - MUTA
„SREČA U ZELENILU I CVEČU
U subotu, 25. avgusta 1979. godine je u Muti, iepom mestu na levo j obali Drave, otvorena tradicionalna manifestacija „Sreča u zelenilu cveču". Organizator manifestacije je Gorenje — Muta, rad na organizacija koja je u okviru SOUR Gorenje za poslednjih nekoliko godina pos-tigla izvanredan napredak, što se može zaključiti i po ovoj poslednjoj izložbi.
PARADA CVETJA IN ZELENJA NA MUTI
Pored najnovijih proizvodnih dostignuča te radne organizacije, na izložbi je detaljno prikazan i celokupan proizvodni program SOUR Gorenje, kao i us-pesi koruške privrede. Ovogodišnju izložbu „Sreča u zelenilu i cveču" je prigodnim govorom otvorio predsednik Privredne komore Slovenije Andrej Verbič. Čestitao je organi-zatoru i podvukao veliki značaj o ve izložbe za ceo pogranični kraj.
Pri Ukom svečan o g otvaranja izložbe su učenici osnovne Škote iz Mute izveii kulturni program, kojeg je dopuniia i pleh muzika Gornje—Muta, a učenici Centra za obrazovanje u Muti su na kopije podigii ze/enu zastavu i time dati znak da je izložba otvorena, da su počele brojne priredbe u okviru „zelene nedelje" u Muti. U toku izložbe održana su brojna predavanja o poijo-privredi, vrtnarstvu, demonstracije a/atki i male poljoprivredne mehanizacije, posete brojnih tr-govačkih i drugih predstavnika, /ovački susreti, sportski susreti, piknik radnika Gorenje — Muta. S ve se to odvijalo do zavržne priredbe, u nedelju 2. septembra. A tada je počela tradicionalna parada cveča i zelenila, u kojoj su radnici i omladina predstavili svoju delatnost i svoje uspehe, ostvarene u poslednjih nekoliko godina.
Prošte godine je Muta primita zlatnu plaketu za estetsku ure-denost svoje okoline. I /etos smo opet videli i uverili se da su zais-ta ostvarili lep uspeh i sasvim op-ravdano svojoj priredbi dali ime — sreča u zelenilu i cveču !
/////////////////////////7
UJiLiJiUJiUJiUJiLUlLi
INFORMATOR — list za informiranje delovnega kolektiva Gorenje TGO. Izdaja in ureja INDOK služba. Glavni urednik Hinko Jerčič, odgovorni urednik Marjan Salobir. Izhaja najmanj dvakrat mesečno. Naklada 7.000 izvodov. Tisk: Tiskarna Kinegraf Prevalje. Oproščeno plačila prometnega davka po sklepu 421/1.