POŠTARINA' PLAĆENA U GOTOVU
CENA 1.— DIN,
лииишм!
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJI!!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 28 juni 1940 God. XI • Broj 26
Večiti Vidovdan!
Pošto jan je večitih istina ne isključuje pouke povre-menih iskustava; ali tačnost tih aktuelnih pouka ne može nikako da oslabi valjanost večitih istina. Niko se još nije usudio da porekne uzvišenost Hristove žrtve na križu, a da iz toga ipak ne sledi, da svi ljudi, u svakoj prilici i pred svima Pilatima, treba da izaberu smrt, radije nego li da se pomire sa izvesnim teškočama, te da makar i zaobilaznim putem traže da savladaju zlo.
To vazi i za etiku Vidovdana, za žrtvu kosovsku, za nebeški izbor Lazarov, i za herojski podvig Obiličev. TO SU VRHUNCI, a najviši uzori ne dosižu se svaki dan, jer bi onda ova naša planeta bila več davno prenaseljena nad-
I j ud ima i pretvorena u Olimp. Medutim, ni u najsvaki-dašnjijem kompromisu ne treba sasvim odvratiti pogled od tih vrhunaca.
Ni Karadorde, ni Miloš, kao ni ostali ustanici, pre i posle njih, nisu mogli da se stopostotno drže uzvišenog stava kosovskih heroja, jer su ih prilike, u ko jima se na-rod, nakon pet vekov a ropstva nalazio, gonile da se po-služe i prilagodljivijim sredstvima, da izvojšte sl obodu. Ali da kosovska misao ni je ipak, u onome što je bitno, — u najvišoj pripravnosti na žrtvu i u žedi za slobodom, — vodila svaki njihov čin i davala mu opravdanje, ne bi ni oni svoj cilj postigli.
. _ Sve to važi i za današnjicu. Poslednjih nekoliko go-dina natovarile su na čovečanstvo toliko novih iskušenja, da bi bilo u krajnjoj meri lakoumno zadržati se u sferama najviših ideala i ne voditi brigu o poukama, ko je pro-izlaze iz tih iskušenja; — čak i onda ako su te pouke u toliko j meri prolazne, da več sledeči dan mogu da ih zamene nove. 1 pored toga, što konačni cilj treba da vodi naš narodni brod u nepromenjenom pravcu naših najsve-Uijih tradicija, ne smemo zaboraviti da, u vremenima ka-kva .su današnja, na svakom zavijutku može da se javi neki greben, ili druga opasnost, pa da zato danas treba u prvom redu misliti na to svakidašnje upravljanje bro-dom, da ga neki krivi potez ne bi bacio za decenije una-trag, na putu za konačni cilj. Pa ipak, — i to trenutačno opravljanje može da uspe samo onda, ako se ni za tren izgubi iz vida osnovni pravac puta.
U tome i leži problem ravnoteže izmed u realnosti i ideala. Na današnjicu treba gledati ,j>rokleto realno"; ali to ne znači račundžijski i polt ronski realno; jer su tako radili i oni, ko ji su sedeli na milijonima, ili se otimali za klasne interese, da na koncu dožive slom, i jedni i drugi. Naše realno gledanje treba da se sastoji u tome, da u svakom trenutku branimo, i svoju neutralnost i svoju neodvisnost; da ne brbljamo više nego što radimo; da računamo sa dinamikom svih sila oko nas i sa svi m različitim snagama, ko je se sukobljavaju oko Balkana, vodeči u prvom redu računa o bezbednosli i budučnosti naieg naroda i naše države. Svaka druga politika, ma kako se pozivala r,a tradicije i na nacionalne svetinje, bila bi, i protuna-■ rodna i protuidealna.
Ne valja, medutim, zaboraviti da se odricanje od os-novnog, što jedan narod nosi u sebi, nije nikada pokazalo kao realno, jer nosi u sebi klicu moralnog raspada-‘Ija. Koliko god su nam, dakle, potrebni vešli političari i trezveni upravi jači, ko ji če znati da svim mogučim pregovor ima i manevrima vode naš brod kroz opasnosti da-našnjice, toliko isto je nužno da, baš u to j okretnosti, ni za čas ne izgubimo iz vida načela vidovdanske etike i pouku iz kosovske žrtve.
Sve što smo od malih nogu učili, što nas je držalo i čemu smo se divili, bilo je u duhu te misli i te žrtve. Svi naši heroji i velikani su u prvom redu vitezovi borbe i žrtve, koji su pred deset puta jačom šilom radije polazili
II smrt, nego li da definitivno klonu. Brišemo li njih iz s}o g nacionalnog života, — brišemo li C ara Lazar a, Obi-Hča, braču Jugoviče, Matiju Gupca, Zrinjske i Frankopa-
Eugena Kvaternika, Hajduk Veljka, junake Čele kule, te mučenike koji su na vešalima i na kocima d avali život e za slobodu Srha, Hrvata i Slovenaca, — šta nam onda °staje?!... I z ar da na njihovo mesto postavimo Vuka Brankoviča, jedinu „kompromisnu" figuru u času kad
SOKOLSKE MISLI O VIDOVDANU
Naša krasna i junačka kraljevina Jugoslavija plod je nebrojenih žrtava. O tome svedoči svaka strana naše nacionalne istorije. Naše sokolsko vaspitno delovanje nakon ujedinjenja trajno je nastojalo, da u toj spoznaji vaspita sve svoje pripadnike, ravnajuči se po Tyrševoj nauči, da možemo jedino u slo-bodi i disciplini, takmičući se u snazi i uzajamnom lju-bavlju sve braće i sviju ses-tara, zajednički vaspitati po-kolenje, koje če biti puno ži-votne snage i čilosti, koje se neče hvaliti samo slavom svojih predaka, nego če takoder biti sposobno i da sledi njihove svetle primere.
Sokolstvo je pokazalo jedmi pravilni put nacionalnog i državljanskog vaspitanja, jer je naša ideja več pognala svoje korenje u dubinu narodne duše i proširila se od srca do srca svakog dela našega naroda. Kada su drugi van nas rešavali državna i nacionalna pitanja metodama stranačkih borbi ili lične koristi, sokolsko državljansko i nacionalno vaspitanje pokazivalo je na štetnost svih znakova i pothvata separatizma i individualnog e-goizma, te je odbijalo i is-pravljalo mistifikacije isto-rijskih činjenica, čuvajuči i braneči monumentalno zda-nje največih duhova i junaka minulih vekova.
Nevidljiva mreža nacionalne i državne svesti rasplitala se je iz sokolskog vaspitnog rada po svim našim krajevi-ma. I narod je sokolsku ide-ju prihvatio kao svoju za-jedničku stvar, koja ga preko svakidašnjih sitnica, par-tiskih borba i neutaživog materijalizma nosi i diže do sve večeg stepena nacionalne svesti i narodne kulture. Sa-mopouzdanje naroda raslo je, i sa nacionalnim mišljenjem dizali su se savest i ponos Sokola gradanina, ko-jima je poznata Tyrševa izreka, da nam ne pomaže ni oružje ni oduševljenje, ako u usudnom času nema sposobnih i odvažnih muževa.
Sokolsko državljansko i nacionalno vaspitanje stavlja
svakog našeg pripadnika u neprekidnu službu naroda i otadžbine, jer mu ovo vaspitanje govori, da je snaga pojedinca samo u narodnoj celini i da može pojedinac da uspeva samo u toj celini.
Sve sile naroda moraju da se odrazuju u nepatvorenom obliku samo u silnoj narodnoj zajednici. I kako svaki pojedinac — po načelu sokolskog bratstva i sokolske jednakosti — stavlja samoga sebe u službu naroda, i on time dragovoljno preuzima na sebe i sve dužnosti, koje celina od pojedinca zahteva.
Zato sve to, što nakon sokolskog ujedinjenja danas jesmo, kakovi jesmo i što danas imamo dobra i lepa, stečeno je poštenim radom i skromnim životom. To je tečevina tvrdog i ustrajnog rada pojedinaca. Jer, i tako-zvani mali ljudi — a tih je u sokolstvu ogromna večina, — mogu da stvaraju velika dela, ako ih vežu iste težnje i ako ih vode zajednička stremljenja.
Mi Sokoli uvek smo na-stojali da pomognemo narodu do pobede njegovih ideala. Delovali smo pozitivno i s time odstranjivali zapreke, koje su htele da narod zadržavaju u njegovotn na-pretku i razvoju. Svaki uspeh, koji su postigli pojedin-ci ili koje je postigla naša skupnost, na bilo kome pod-ručju života i rada, — pri-nosimo na korist opšteg na-rodnog blagostanja. Tako
Sokoli posve dragovoljno pomažu celini. 1 ovakvim sokolskim radom narod dobiva na ugledu, dobrome imenu i autoritetu, jačajuči tako svoju egzistenciju i otpor-nost, i množeči svoju od-branbenu snagu.
Svaki naš pojedinac, koji se je sokolski vaspitao, zna da je sokolstvo živa tvore-vina htenja i volje, koja želi da bude prdstavnicom najvi-šeg stepena svih dobara i podviga narodnog zdravlja. Sve moralne i fizične kreposti, koje narodu namiče sokolska vaspitna delatnost, noraju da se zrcale u značaju naše nacije, na kojoj jedino počiva sva snaga i veličina naše otadžbine.
U Jugoslaviji morao bi ju-goslovenski nacionalizam da kroči realnim' putem rada i idejom slovenskog sokolskog bratstva u širinu slovenstva. Tako mora da bude naše državljansko i nacionalno vaspitanje ono stvarno sredstvo, koje naš narod postavlja u isti red kulturne višine s ostalim slovenskim narodima. I svaka tečevina u tom pogledu morala bi da bude naša zajednička svojina, jer je ona plod naših za-jedničkih napora. Bez malih, a radinih ljudi, nema nika-kve veličine.
Sokolstvo np sme i ne može da priznaje privilegije, jer je naš vaspitni rad upe-ren protiv svakoga protek« cionizma i iskoriščavanja. Hočemo, da savesno podiže-
Спомен-капела видовданским херојима, у Сарајеву
nema kompromisa, — који je narodni genije baš zato i ostavio pokolenjima u pamčenje, da im pokaže, kakav, ni u najtežim prilikama, naš čovek ne sme da bude?
Ne, — misao vidovdanska treba i danas kao i uvek da nas vodi na svakom našem koraku: A DUH KOSOVSKE ŽRTVE TREBA DA PRO/.ME SVE NAŠE ODLUKE I DA OČEUČl NAŠU VERU, ZA SVA ISKUŠENJA I ZA SVE POBEDE!
mo moralnu i fizičku kakvo-ču pojedinca. Samo time nam se pruža mogučnost da narod preko svih teškoča,
zapreka i nevolja, privedemo lepšemu životu. Svemu zlu, koje danas tare narod, najpre je izvor u nama sa-
Освећен le Дом др. Лазе Поповића
у Сремским Карл®ецима
G. Dušan A. Pantič, novi ministar za fizičko vaspitanje
mirna, zato je potrebno da lekovita vrela takoder i naj-pre poteknu iz nas samih.
Naš moralni osećaj prema torne neče dozvoliti, da iko živi i radi sam za sebe na štetu naroda, njegove časti i njegove samostalnosti! Ko ne izvršava svoje dužnosti, koje svaki mora da ima prema potrebama i zahtevima sadašnjice i narodnog kolektiva, taj nema prava ni na tečevine, koje dozrevaju iz smotrenog rada sviju na korist naše narodne zemlje! „Budimo radini! Budučnost pripada samo radinom i smi-onom!“ Tako nas uči Tyrš i tako mora da bude za sva vremena.
Mi Sokoli svesni smo svo-ga položaja u narodu. Žalimo samo to, da nismo za te 22 godine, od izvršenog narodnog i državnog ujedinje-nja, stvorili još više za narodno blagostanje. Sada hočemo da pohrlimo dalje. Radi-ti moramo udvostručenim snagama još više nego do sada, da se pokažemo blago-darni svima i svakome, koji su nas udružili u Jugoslaviji. Mislima i činima moramo da se iskažemo svesnim, neus-trašivim, požrtvovnim glas-nicima slovenskog sokol-skog bratstva, koje je izvor svih naših moralnih snaga i koje če, danas-sutra, da pod sokolskim barjacima ujedini i u jednu ogromnu moč sa-kupi svu slovensku braču.
Sokolstvo mora i hoče u svim okolnostima i po svaku cenu čuvati i braniti plodove dugih i teških vekova, od Kosova do danas. Svi koji se ponosimo sokolskim imenom, stojimo u stalnoj pripravljenosti i povečanoj de-latnosti po svim predelima naše zemlje, jer čitava Jugoslavija naša je postojbina, naš dom. Sokoli, stojimo na bojnim položajima života!
***	E. L. Gangl
У недељу, 23 јуна, je у Срем-ским Карловцима,-. на скроман начин извршено освећење Со-колског дома Др. Лазе Попови-вића, угледног соколског вете-рана, оснивача Соколског дру-штва у Сремским Карловцима и оснивача српског соколства. Ова прослава требала је да буде много свечанија, обзиром на ro-леми значај соколског друштва у Сремским Карловцима, из Kora je соколска мисао потекла по свим крајевима наше земље; али су данашње опште прилике у свету наметнуле потребу, да се прослава одржи што скромније.
Карловачко Соколско дру-штво основао је Др. Лаза Попо-вић, 19 јануара 1903, уз сарад-њу агилних карловачких омла-динаца, међу којима су се на-рочито истицали Милан Теодо-ровић и Никола Максимовић. Био је то први српски Соко, и брат Др. Лаза Поповић је вр-ло добро схватио, да ће сокол-ство, кад обухвати читаву зем-љу, као мало што послужити дизању отпора у народу	и
спремању за ослобођење и ује-дињење. Друштво у Сремским Карловцима, са братом Др. По-повићем на челу,	помогло	је,
да се кроз пар година оснују српска соколска	друштва	у
Сремској Митровици, Земуну, Руми, Иригу, Загребу, Винков-цима, Осијеку, Шиду, Грачацу, Новом Саду итд. Тако је,	на
Видовдан год. 1906, карловачки Соко могао да организује први српски видовдански слет у Ра-ваницн, а исте гводине основа-на је у Карловцима Соколска жуп>а фрушкогорска, са 15 друштава и око 1000 чланова. Одатле се соколска мисао нео-дољивом снагом ширила даље у српским народним слојевима, паралелно са соколском акци-јом код Хрвата и Словенаца, у пуној братској сарадњи и јача-н>У југословенске мисли, да ко-начно доведе до општег југо-словенског соколског покрета. У Карловцима је брат Др. Попо-вић основао и лист „Српски Со-
ко“, који је соколску мисао ши-рио нарочито међу омладином.
Већ тада се поставило пита-ње соколског дома у Сремским Карловцима, и ако је патријарх Бранковић даровао Соколу вр-ло лепу кућу, која, међутим, није била прикладна за вежба-ње. Још npe рата покренута је сабирна акција за градњу новог дома, али је рат ту акцију пре-кинуо. И тако тек сада, након 35 година рада, Соколско дру-штво у Сремским Карловцима долази до свога дома, на коме је утрошено преко 600.000 дина-ра, прикупљених од добровољ-них ‘прилога и од дарова Ha-, родне скупштине, Дунавске ба-новине, Министарства за физич-ко васпитање, личне помоћи др. Лазе Поповића и других родо-љуба, те безкаматног зајма Са-веза Сокола.
Прослави освећења соколског ј дома присуствовао је лично о-снивач друштва, брат др. Лаза Поповић, који је био предмет најодушевљенијих овација. При-суствовали су затим брат Ми-лан Теодоровић, први начел-ник друштва, затим читав низ старих чланова, као Никола Максимовић, прота А. Попо-вић, Сима Гајић, Стеван Сано-дер итд. На прослави је узео у-чешћа и ранији министар за физичко васпитање народа, r. Јеврем Томић, затим претстав-ник Бана, а у име Савеза Соко-ла, зам» старешине инж. Мили-воје Смиљанић. Узели су учеш-ha и претставници београдске и новосадске соколске жупе. Прота Глигорије Микнћ, који је извршио освећење, одржао је родољубив говор, а за њим да-нашњи старешина друштва, др. Стеван Симеоновић-Чокић.
Za novog ministra u Ministar-stvu za fizičko vaspitanje naroda, došao je g. DUŠAN A. PANTIČ, dok je dosadašnji ministar za fizičko vaspitanje, g. JEVREM TOMIČ postavljen za pretsednika opštine grada Beograda.
Novi ministar za fizičko vaspitanje roden je g. 1892, u Kučevu, u Moravskoj banovini. Sin je du-gogodišnjeg- narodnog poslanika,
Alekse Pantiča, vaspitan u naci-onalnom duhu, pa je još od mladosti uzimao vidnog učešča u nacionalnom radu. Još pre rata je proputovao jugoslovenske zemlje, u bivšoj Austrougarskoj monarhiji, saradujuči sa tamoš-njom omladinom na pokretu narodnog i državnog ujedinjenja.
G. Pantič je u balkanskim ra-tovima učestvovao kao študent dobrovoljac u četničkim ođredi-ma Tankosiča i vojvode Vuka, a u svetskom ratu kao dak narednik, u Šumadijskoj diviziji. Bio je više puta ranjen, a god. 1915 teško, pa je upučen u Italiju i Francusku, gde je svršio pravne nauke, i stupio u diplomatsku službu. Zastupao je našu državu na mnogobrojnim medunarodnim konferencijama i zaključio čitav niz sporazuma i konvencija od istak-nute važnosti. Od g. 1933 do 1938 bio je generalni konzul u Disel-dorfu, u Nemačkoj, a g. 1938 je izabran za narodnog poslanika u srezovima zviškom i homolj-skom, u Moravskoj banovini. U Narodnoj skupštini je zauzimao poiožaj privremenog sekrelara, a zatim položaj pretsednika odbora za medunarodne ugovore i konvencije.
Kao što se vidi, novi ministar fizičkog vaspitanja je čovek lepe nacionalne prošlosti i tradicije, koji se svojim radom i dosada isticao na svakom području, pa smo ubedeni da če to činiti i u novom resoru, koji mu je pove-ren. Zato se sokolstvo nada, da če kod njega uvek nači razumevanja za svoj rad, koji je baš u današnjim vremenima od prvorazredne važnosti za narod i o* tadžbinu.
Sve jedinice mora ju biti pretpia-čene na Sokolski
glasnik"
Sa 1 juna stupa na snagu odluka Izvršnog odbora Sa-veza Sokola K. J., kojom se sprovodi u život propis pravilnika o sokolskoj štampi, po kome SVE JEDINICE MORAJU BITI PRETPLAĆE-NE NA „SOKOLSKI GLAS-NIK“. Upravama župa je več saopšteno da če se 1 jula svim jedinicama, koje do toga dana ne budu platile pret-platu na „Sokolski Glasnik**, naplatiti pretplata na račun pomoči, koje njihove župe dobivaju od Saveza. Nasa administracija če poslati likvidirane račune za pretpla-tu župama, da ih one napla-te za svoj račun od tih nemarnih jedinica.
Prenieštaji sokola
Nemio progon izvršen je, rije-šenjem vlasti Banovine Hrvat' ske, nad našim vrijednim bratom, Trs Eduardom, sudskim čiriov-nikom u Splitu, koji je premeš-ten u Travnik. B;at Trs poznat je kao vrlo dobar službenik i o-vaj se premeštaj duboko dojmio svih iskrenih i čestitih gradjana. On je otac 5 maloletne dece, u Sokolu jd od 1910 godine, a u svojoj štruci ima 6 položajnu grupu i uživa opšte poštovanje. Ovime je materijalno silno ošte-čen.
Kosovo i mi, današnji
Kosovo je naš ponos i naša slava. Kosovo polje je mjesto na kome je propalo srpsko carstvo, ali to isto Kosovo, simbol poraza postalo je srpskom narodu ko-Ijevka života i slave. Da nije bilo poraza na Kosovu, pitanje je da li bi srpski dio našega naroda uspio da sačuva želju za slobodom i želju za osvetom; želju pred kojom sve opasnosti, \pa i smrt, nisu bile ništa. Na-mjesto da Kosovo postane za Srbe simbol sramote i poraza i da se taj poraz krije i opravda-va, kao što i drugi narodi u-vijek žele da zataškaju svoje ne-uspjehe, ono je postalo izvor vjere i samopouzdanja; budilo je divlji otpor i prkos prema svakom neprijatelju i zavojevaču, i toliko podržavalo narodnu svi-jest, da Srbinu ni smrt nije bila strašna ako je trebalo svetiti Kosovo. Zahvaljujuči Kosovu razvila se kod našeg naroda, a na-ročito kod Srba, narodna svijest i želja za slobodnom državom u najranije doba našeg narodnog razvitka, kada mnogi narodi nlsu znali za same sebe, niti su uop-
šte znali za definiciju: narod.
I sama istorija najbolje je pokazala sudbinski značaj Kosova. Sve naše današnje tekovine mo-žemo zahvaliti jedino Kosovu, a naročito duhovne kakvoče našega naroda. Naša narodna pjesma, naš narodni deseterac j naše narodno predanje prozreli su u bitci na Kosovu bol odigranog dogadaja, dali mu smisao, stvorili od poraza mistiku i, pomoču te mistike, jednu legendu, koju nijedan narod nije mogao da shvati i držao je za nepametnu. Ovo najbolje karakteriše jedan mali dogadaj, prigodom proslave petstopedesetgodišnjice kosovske bitke. Tada je jedan stranac, slučajno prisustvujuči proslavi, re-kao „Ja ne znam da još koji narod slavi ovako svoj poraz!“ Ali on se prevario. Kosovo za nas ne pretstavlja poraz. Ono je za nas pobjeda, jer se zbog njega kod našeg naroda razvilo do nevidene višine rodoljublje i nacionalna svijest, i sve to skupa pomoglo da naš narod pretrpi ona strašna stradanja, dok je došao do svog vječnog ideala:
slobodne države, u kojoj je sa-kupljen sav naš troimeni narod.
Prije kosovske bitke Turci su bili malo poznati našem narodu i naš narod nije poznavao njihove zle strane.. Pa zašto je onda odlučio da se bori protivu za-vojevačal? Zato jer Turci, kao i svaki drugi zavojevač, nije mogao biti dobar ni mio. Kad se u slobodnoj državi teško živelo, šta če tek biti onda kada bude-mo robovi? Ta pomisao dala je osjetiti ljepotu slobodne države, i u duhovnom i u materijalnom pogledu. Turci su pak računali Srbiju kao malu zemlju, slabu, nedoraslu da se odupre njihovoj moči, a kneza Lazara kao despota koji če za svoju korist prodati dušu svoju i poslati svoj narod u ropstvo, kao mnogi drugi tadašnji knezovi. Ali prevarili su se. Kad je opasnost za državu bila največa, kad je došao sudeni čas, biti ili ne biti, trg-nula se stara srpska svijest, zaigrala je vrlina koja ga je i do-tada održavala. Knez Lazar, do-tadašnji skromni knez, osjetio se je kao stvarni vod jedne zemlje i primio je na svoja pleča i svu odgovornost narodnog vode. Po-zvao je sav narod u borbu. Sve
što je moglo nositi mač, trebalo je da pode u boj, za krst časni i slobodu zlatnu. Niko nije mogao i nije litio ostati kod kuče. Sve se sleglo u Kruševac, pre-stonicu male kneževine koja je odlučila da se suprotstavi velikoj turskoj carevini. 1 kad su se svi iskupili, pode mala vojska hrabro u susret trostruko jačoj sili, koja dotada ne bijaše pobjedena. Pokajavši se i pričestivši se, od-lučiše da otkupe prijašnje grije-he i da speru sramotu sa srp-skog imena, koja bijaše nanesena u bitci na Marici. Tada oni sebi, namjesto male kneževine, osigu-raše vječno nebeško carstvo, koje niko neče moči oteti. Odba-civši kratkotrajno zemaljsko carstvo, postao je knez Lazar u očima svoga naroda mučenik, koji če svoj narod u budtičnosti voditi kroz največa iskušenja i dovesti ga do obnavljanja stare slave, u ovoj državi, u kojoj če biti sav naš narod od Triglava do Vardara.
U tom teškom boju kada su svi ginuli za jednu	misao, za
slobodu, borili su se, uz Srbe, prvi put i brača Hrvati, a i bosanski kralj Tvrtko	poslao je
svoju pomoč. Tu su se prvi put okupili oko zajedničkog posla, oko zajedničke odbrane protivu zavojevača, dotada nesložna brača. Ali „sila Boga ne moli", kaže naš narod, i sve junaštvo Srba, Hrvata i Bosanaca nije u-spj?lo da pobjedi tursku mnogo-brojnost. Vojska je bila pobede-na, a knez Lazar uhvačen i glava mu odrubljena.
Nije to bila bitka kakovih ima mnogo, i u našoj i u stranim ppr vjestima. To je bio sudar koji je odlučivao o sudbini Balkana i ve-likog di.jela Evrope. To je bio sudar dvaju rasa, koje su se borile o prevlast. U toj borbi suko-bila se stara Evropa, sa novim carstvom, nastalim u Aziji, pu-nim poleta, dinamike i odvažno-sti. Na Kosovu završena je jedna stranica naše povjesti, pune slave i pobjeda.
Ovaj poraz, a naročito muče-nička smrt kneza Lazara, pomo-gli su da narod postavi oko glave kneza Lazara svetački oreol ' da, sječajuči se njegove pogibije. radi na oslobodenju koje mora da dode, u obliku nove države« koja če biti veča od Dušanovog carstva i u kojoj če se nalaziti
Još o premeštanju učitelja i otpuštanju sokola
Sadističko premeštanje ргеко 30 najboljih učitelja Hrvata, članova sokolskih društava, u bivšoj Primorskoj banovini, u najzaba-čenija planinska sela, sa ciljem neukusnog ponižavanja i sitniča-ve mržnje, izazvalo je razumljivo ogorčenje, ne samo u sokolskoj javnosti, več i kod svih pristojnih ljudi, medu Srbima i Hrvatima. Čitav niz listova prenio je podatke iz „Sokolskog glasnika" o tom škandaloznem postupku, a da ni-ko od uvaienijih listova, ili ličnosti u Banovini Hrvatskoj nije ni pokušao da tu stvar odbrani, osečajuči verovatno stid za takvo bedno popuštanje najnižim in-stinktima uličnih bukača. „Obzor" je doduše pokušao da ublaži uti-Sak našeg članka, time što je broj Progonjenih učitelja snizio na •.desetak", ali je, nakon našeg odgovora, i on zamuknuo.
Još bedni ji je pokušaj odgovo-ra u splitskom „HRVATSKOM GLASNIKU", koji kao najjači ar-Kumenat protiv našeg članka, iznosi to, da učitelji koje smo u njemu naveli, nisu svi Sokoli; i kao dokaz navodi jedno jedino ime!
' Ne smatramo potrebnim ni da 'Proveravamo stvar i verujemo na slepo „Hrvatskom glasniku", da 'kosporfica Kačič-Peko nije bila član Sokola. Ali, kad „Hrvatski glasnik", izmedu trideset 1 pet imena sto smo ih naveli, nije mogao da navede nego jedno jedino, u kome nismo bili tačni (a stoje mu na razpoloženju sva akta Banovine Nrvatske), zar time ne DOKAZUJE I SAM, DA SMO U SVA 34 OSTALA SLUČAJA BILI POTPU-N0 U PRAVU, i da se tu zaista radi o rekordu sitničavosti, be-savesnosti i mizerije, — kao što smo to več u prvom članku naglasili?!..,
»Hrvatski glasnik" pokušava da Iznese još dve odbrane, pa veli, da „svi premešteni učitelji nisu tako stari", što i opet znači, da Sv večina njih ipak stari nastavki, koji su tim premeštenjem Poniženi. I šta znači fraza „Hr-vatskog glasnika", da su se „po °Piem uvjerenju Sokoli nalazili medu političkim protivnicima hr-
vatskog naroda", kad nema u tom članku NI JEDNOG KONKRET-NOG PODATKA o krivici bilo kog od premeštenih učitelja? A mi smo pripravni da i na tom po-dručju stupimo u diskusiju, sa bilo kim od progonitelja, jer znamo pouzdano, da nikome od progonjenih ne može ništa da se prigovori, sem njihdfog rodolju-blja i sposobnosti; i da sva pro-tivnost, uperena protiv njih, do-lazi sa Strane ljudi, koji pod fir-mom hrvatstva kriju posve druge namere, protivne i hrvatstvu i ju-goslovenstvu!
*
Vodopad psovki osula je dubro-vačka „DUBRAVA" na Savez Sokola K. J., što se založio za pro-gonjene Sokole u Dubrovniku, koji su, na najsuroviji način, ot-pušteni od tamošnje opštine. Več po torne se vidi, da ta j vodopad ne potiče ni od kog pravog du-brovačkog Hrvata, več bog zna od kog „furešta", zakukuljenog u hrvatsku zastavu, jer je dubro-vačka skladnost nadaleko poznata, radilo se o Hrvatima ili o Srbima.
Ali svako govori kako ume, pa tako i redakcija „Dubrave". Zato je, umesto odgovora na njene mi-rišljive izraze, pitamo — ŠTA KONKRETNO IMA DA IZNESE protiv odpuštenih Sokola u du-brovačkoj opštini, pa da se onda utvrdi, na kojoj strani je nasilje, denuncijantstvo i korupcija, a na
kojoj pošten i rodoljubiv rad. U-mesto paušainih fraza, o „onima koji su kroz dvadeset godina mučili, proganjali i uništavali Hrvate", i koji su „izmuzli svoj narod", — neka gospoda oko „Dubrave", ako nisu klevetnici, iznesti konkretno o progonjenima, šta su skrivili i šta su „izmuzli?!"
Da su imali šta, bili bi to več sada učinili. Ali baš to, što se o-graničuju na opčenite psovke, najbolje pokazuje, da su progonjeni Sokoli samo zato krivi, što su bili bolji Hrvati od njih; i što su a Dubrovniku osnivali „Hrvatski So-ko“, onda kada su mnogi današnji grlati Hrvati bili poluitalija-naši, i klanjali se Beču...
Za našo avijatičku omladlnu!
Objavljen je poziv, koji su pot-pisali, medu ostalim, mfnistar vojske i mornarice GENERAL NEDIČ, ministar prosvete g. BOŽA MAKSIMOVIČ, bivši ministar g. JEVREM TOMIČ, pretstavnici beogradskih dnevnika I pretsednik Aero-kluba „Naša kri!a“ g. Son-dermajer, na sve imućne krugove, a posebno na novčane ustanove, industrijska i trgovačka preduze-ća da pomognu prilozima „Akademski Aero-kiub“ beogradskog univerziteta i svu zrako'ovnu o-mladinu Jugoslavije. U pozivu se veli, da je država učinila svoje u stanovitoj meri, te da će i u buduče pomagati ovaj patriotski rad omladine, ali to nije ni približno dovoljno. Zato se potpi-snici obračaju na spomenute krugove, DA SVOJIM PRILOZIMA POMOGNU OMLADINU, KOJA RADI NA NAPRETKU AVIJACIJE!
Чланови пленума Савезне управе Сокола K. Ј. на београдском
аерод рому
syi Južni Sloveni. Nijedna naša Pobjeda nije ostavila tako dubo-ka Oaga kao ovaj poraz.
Kosovo polje ostalo je pokri-veno tjelesima srpskih vitezova, natopljeno najplemenitijom krvlju našeg naroda, da bi postalo naš •knisalim, sveto mjesto na koje m°ra da dode svako tko može, £yaki Jugosloven, da tu crpe sna-gu za daljnju borbu, koju će Parati podnijeti. Poslije teškog Poraza, došlo je petvjekovno r°PStvo, ali ni ono nije moglo da u8uši nacionalnu svijest našega naroda. U robovanju nestalo je nesloge i svade, svi su se skupili u iednu ejelinu, da bi se lakše °duprli turskom nasilju. Za pet st°ljeća robovanja nestalo je Pjemića i vlastele koja su se 8‘ožila medu sobom i na taj na-jn slabili državu. Na njihovo mje-st° došao je narod hajdučki, ju-Га^кк mučenički i osvetnički, ,°j' je, povezan zajedničkom i-jpjpm oslobodenja,' morao da lvi- Kada je taj narod, posle Petvjekovnog ropstva, digao u-tanak, uspio je da prodre svo-•Pnn malom i nespremnom voj-8°m do Kosova, ali se kasnije •nnrao povući. Zatim, januara
1878, dodoše vojnici male kneževine Srbije do Kosova. Ni njima medutim nije bilo sudeno da budu oslobodioci Kosova.. Tre-balo je čekati 1912 godinu, tre-balo je čekati balkanski rat pa da Kosovo bude oslobodeno. O-slobodeno Kosovo bilo je ideal mladih revolucionara Srbije i Bosne, a lik Obilica lebdio je pred očima Gavrila Principa, kada je u Sarajevu opalio metak, od koga se zatresla kugla ze-maljska i iz kojega je nastala sloboda cijelog našeg naroda. O-slobodeno Kosovo dalo je snage, hrabrosti i izdržljivosti vojnicima male Srbije, da prime izazivanje Austrije, da bez roptanja predu Albansku Golgotu i da po tom, reorganizovani i pomognuti od saveznika, konačno oslobode Kosovo, 1918 godine.
Mistika Kosova, kosovskog boja i kosovske tragedije još nije završila svoju tilogu i ta mistika če nam još dugo trebati. Želeči narodnu vječnost koja se može postiči i postiže se samo snažnim jedinstvom, potrebno je da ponesemo u sebi snažnu vidovdanska veru, koja je neophodno potrebna za naš nacionalni onsta-
nak. Danas kada je nebo nad E-vropom u strašnoj oluji, kada se oko nas crni oblači sve više vi-tlaju, preteči da sruše oluj i nad nas, potrebno je da se vra-timo Kosovu, kultu našeg Jeru-salima, izvoru naše životne snage i Obiličeve borbenosti. Treba da se vratimo njemu, da se napuni-mo herojskom snagom i rodo-ljubljem, koje nam je toliko potrebno, da bi mogli u slučaju potrebe Stati na branik Otadžbine. Pred očima mora da nam uvijek leprša krstaš barjak Jugoviča i da uvijek mislimo na hiljade i hiljade onih, koji su, zapojeni kdsovskom slavom, ginuli za Kralja i Otadžbinu. Isto onako kao što su se Hrvati i Srbi složno borili protivu najezde Tura-ka na Kosovu, tako isto sada kada smo u slobodnoj zajednič-koj državi, moramo složno i bez oklijevanja zaustaviti svakog ne-prijatelja, i pri samoj pomisli odvajanja naših krajeva zajednlč-ke i mile nam Jugoslavije.
Isto onako kao u prošlosti, tako i sada, mora nam Kosovo biti potstrek i putokaz u borbi za slobodu Otadžbine.
Pavlovič Obrad, Split
Освану летње јутро. Потмули звекет неки У еху Ситница проноси пољем, и шири Мирис божура n булки. Са брда далеки Србије, у задњи лшздрав, зефир лагано пири.
Грачаница је нема у зиаку вечиог мира,
А отсјај сунца врела што дере кроз маглу даље Одбија златан јој крст. Фаифара свира И кобним звуцима својим мотиве небу шаље.
Смрт над Косовом лебди. Јутарња запара мека Мртвило опште сања, док с оне стране реке Борија само и гоч се чује, тешких оклопа звека И крик Азије страшне, огромне и далеке!
Овамо: Шуме копаља, панцири и златне ките Војводских тока које се зрацима сунца мију; Младост у цвету, срма и блесак царске свите;
Свиле и крсташи што благим азуром рију.
А тамо: Урлик хорди номада азијских степа, Чељусти и нагони... чопор што ко бујица дере; Дервиши у турбану, руља којој Судбина слепа, Постељу од крвп рујне и плавих валова стере. .
... И крете војска. Земља се грчи и стреса Од блиског призора смрти, грозе и страха пуста.., Гломазни зидови мрки од гвожђа, крви и меса, Пређоше Ситницу лако, кр сенка облака густа...
Окружен гардом, Лазар, тучана, мирна лика Средином војске језди. Болом стиснутих груди,
Он слуша дрхтај дивљачког, грозног клика,
Што пара мирни ваздух и равним пољем блуди...
Југовићи су десно. Очи им жаром прже...
Армија коњаника свакога у стопу, стиже...
И они јурнуше плахо, од горског вихора брже,
И страшним вучјим јамама, ево, стнгоше ближе!
Вуковић, џинове босанске крете са леве стране. Врисак големих коња пролама небеса ведра!...
И хука нека наста, ко слап с вксоке бране Кад пада у понор доле, — у црна земљина недра!
Кобни косачи емрти, ево, Косово косе...,
Сечиво меса се таче! Рука не дрхти впше!
Прснуше вене! Трава се обоји крвљу, што се Сливаше жуборећи ко вода после кише...
Кл>уча пакао грозни, ког демон земљи шал»е. Титани, чије руке рубинске гривне красе Прескачу сувих усана мртве, и секу даље,
Да мачевима својим несносну жеђ угасе...
Ко вали о бедеме Турци буљуцима деру И оштри рез мача хришћанског собом тупе. Кидишу у смрт страсно носећи жарку веру,
У Полумесец сјајни и закон Судбине глупе.
Срби су бледи, гњевни на призор прошлог дана,
Још раздирани слутњом, у свему издаје виде... Штите војводе своје грудима пуним рана ... Свакога поглед леди... Мнлоша нема нигде!
Косаичић и Топлица с њиме несташе само!...
Југ сабљу преби и страшне вести чека.
Док одједном, ено, од турских чадора тамо Допире халакање и чуднагужва нека...
Милош је љагу cnpao — шапат Косовом прође — Мурата ножем заклаи ногом за врат му стаде, Хиљаду Турака смлати, докле Ситници доБе,
Али и он најзад од многих рана паде!
Сад наста покољ љући. Турцима смена стиже. Србима нека мора са болних груди спаде,
А вера и мртве борие из локви крви диже И сваком у мишице хиљаду снага даде!
Грунуше сви ко усов, када плаиином руши, Узверених очију, из којих пламен веје,
ГТоследњпм дахом што се из шупљих груди пуши, Грљени крилом смрти, што се Косовом смеје.
Ал челик крзан о кости отказа послугу даљу. Јунаци, ко авети рукама ране стежу,
Небу и тамном сунду задњи пол>убац шаљу И исколачених очију у вечну постељу лежу!...
И све се стиша... Мир на Косову влада.
Маглица од врућс крви брда лешева скрива.
Сунце уморко каже да после заходног пада У рујној постељи својој даиашњи призор снива.
Искидан свилен крсташ, без крста и златне ките У руии Бошко држи. Ни мртав није ra дао!
А одмах покрај mera, у друштву верне свите,
И мртве армаде своје, Лазар ничице пао!
Искренув мало главу пурпуром обливену, Раскопчан, разбарушеи, срдито крај себе гледа Сломљени штит Србије и мртву наду њену, Очима укоченим, ко два парчета леда...
Ои крстат држак мача уснама модрнм тиче И слуша звуке борије, што некде свира...
Сутон се спушта. Ваздухом гавраи криче... Ситница тече мирно и крв с обала спнра...
ДРАГУТИН М. СИМИЋ, учитељ
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Načelnik
U nedelju, 16 juna održalo je Sokolsko društvo Rajič, župa Zagreb, javnu vježbu, uz prisustvo-vanje sokolskih društava Okučani i Nova Gradiška te četa Paklenica, Medari-Trnava, Mašič, Bogičevac, Ladevac, te više odjelenja naraš-taja Sokolskog društva Zagreb 2. Prije vježbe priredena je povorka kroz selo, koju je predvodila glazba Sokolskog društva Nova Gradiška. Povorka je bila u selu pozdravljena od Stanovnika uz poklike Kralju, Jugoslaviji i ju-goslavenskom sokolstvu. Nakon povorke održana je javna vježba, koju je otvorio brat Martinovič Milivoj, prosvjetar društva, pozdravnim govorom u kojem je prikazao današnji položaj našega naroda te pozvao svu prisutnu braču i sestre, na što požrtvovni-ji rad. Govor brata Martinoviča bio je burno pozdravljen od vrlo velikog broja posjetilaca. Iza toga sljedio je tjelovježbeni program, u kojem su se istakli nara-štajci Sokolskog društva Zagreb 2, svojim teškim slobodnim sastavima, koji nisu bili novost za javne vježbe sokolskih ''društava u pokrajini. Isto tako su vrlo dobro odvježbali teški gimna-stički sastav od brata Dr. Tončiča, a na razboju su pokazali da su več danas vježbači višega raz-djela. Naraštajci iz Zagreba biti su burno pozdravljeni, te se još jednom dokazalo od kolike je važnosti posjet vježbača iz Zagreba na priredbama društava i četa u pokrajini. Poslije javne vježbe održano je narodno veselje, uz svrku muzike Sokolskog društva Nova Gradiška.
*
1 Inicijativom Vajagič M. Rajka, novog naseljenika, kao sokolskog radnika, osnovana je dana 9 juna Sokolska četa u naseljeničkom mjestu Pepelištu, srez Negotin (Vardar).
Pošto je ovo prva nacionalno-kulturna ustanova na levoj obali Vardara, koju su sa razumevanjem primili, kako naseljenici tako i meštani ovog zanemarenog kraja, to ova inicijativa zaslužuje svaku pomoč i pohvalu.
: *
1 Na prvi dan Duhova prireden 'je u Hanrijevu vrlo uspeo javan čas sokolskog društva Skoplje H. Priredbi su prisustvovali g.g. Ban Vardarske banovine, koji je so-kolima odžao govor, Komandant armije, Komandant divizije, pret-sednik Gradskog poglavarstva, izaslanik Mitropolita Skopskog i delegat sokolske župe Skoplje. Program je raznovrstan i solidno spremljen.
*
Sokolsko društvo Ravna Reka,
vrlo lepo radi, jer su njegovi članovi hrabri, poletni, sa puno volje i nade u bol ji život i sigu-ran uspeh, delujuči neumorno na dobro i sreču Kralja i otadž-bine. Pored mnogih, prosvetnih, tehničkih i humanih radova, funkcioneri sokolskog društva priredili su dvomesečni društveni prednjački tečaj, koga je poha-dalo 23 tečajaca i tečajki. Pratili su ga sa velikim interesovanjem i voljom, pa su pokazali dobar u-speli i odličnu disciplinu. Tečaj je završen sa lepim oproštajnim govorima i savetima predavača. Posle toga je otvoren narodno-odbrambeni tečaj sa 37 učesnika i učesnica koji još traje.
*
Sokolska četa u Sokolcu, srez kulski, održala je prošlih dana vrlo uspelu zabavu, koja je ujed-no bila i druga sokolska smotra, a na kojoj su zapaženi i sokolski gosti iz Njegoševa i Nove Cr-venke. Zabava je ovtvorena pozdravnim govorom starešine, An-clrije Velimiroviča, učitelja, koji je zgodnim rečima podvukao važnost sokolstva na našem seve-
ru, u današnjim vremenima. Izveden je zatim vrlo uspeli program, u kome se naročito isti-cala pozorišna tragedija „Pod krstom", koju su izveli članovi, Ružiča Čovič, Melanija Svirac, Jovan Opačič, Ilija Gostovič i Milovan Durdevič, koji je ujedno bio i reditelj. Igrana je i dečija šala, koju je spremila učiteljica Marija Velimirovič, a u programu su se naročito istakli Sokoli učenici i šestogodišnji Miodrag Durdevič, sa jednom recitacijom. *
Sokolsko društvo Preševo uspelo je da iz svojih sopstvenih sredstava podigne vrlo lep i u-doban'sokolski dom, u vrednosti od 236.000 dinara. Društvo ne du-guje za ovaj zamašan, poduhvat nikome ni dinara. Zasluga za o-vaj redak poduhvat sokolskog društva Preševo pada na vrednu braču funkcionere, koji nisu žalili truda ni sredstava. Ta brada su: Bonefačič Boža, sreski načelnik, Trifunovič Stanimir, činov-nik sreskog načelstva, Trajkovič Aleksandar, pretsednik opštine, Pešič Denko, član opštinske u-prave, Stankovič Dimitrije, kovač i Tasič Stojadin, trgovac. Ovaj redak primer sokolskog požrtvo-vanja, treba da posluži za ugled ostalim bratskim jedinicama, koje podižu svoje domove.
Ovogodišnja proslava Vidovdana
Savez Sokola K. J. uputio je svima sokolskim lupama, dru-itvima i četama, okružnicu u kojoj kaže:
Ovogodišnji Vidovdan doiazi u znaku velikih i sudbonosnih do-gadaja oko nas i u jeku sokolske odbranbene pripravnosti. Sto-ga je potrebno da NJEGOVA PROSLAVA U TOM ZNAKU I PROTEČE. S obzirom na izuzetne okolnosti, Savez ostavlja svojim jedinicama da proslavu Vidovdana izvrše kako njbolje znaju. Je-dino što Savez traži, to je, da ta PROSLAVA BUDE U DUHU SOKOLSKE ODBRANBENE PRIPRAVNOSTI. Naročito treba u svim govorima i predavanjima podvuči veliku vidovdansku mi-sao o opredeljenju našeg naroda za carstvo ideala pravde i slobo-de. Tu misao, da jedan narod TREBA DA SE BORI, MA ŠTA SE DESILO, jer borbom spasava dušu za svoju bolju i veču bu-dučnost, treba naročito podvuči u govorima. Treba isticati primer ličnog junaštva i neustrašivosti, koji danas treba da svetli pred svima nama. Neka se toga dana sete svih junaka koji padoše za slobodu i vetičinu Jugoslavije. Neka se ova prilika iskoristi, da se članstvo još jednom upozori na dužnostl u sokolskoj odbran-benoj pripravnosti.
RAD SOKOLSKOG DRUŠTVA KARLOVAC
Sokolsko društvo Karlovac prenaša svoj rad na teren i odgaja tako svoje članstvo i naraštaj u duhu odbranbenosti. Prednjački
zbor priredio je 9 juna izlet u cilju da svoje članstvo i naraš-' taj navikne na podnašanje napora, na orijentaciju u prirodi, na savladivanje prirodnih zapreka itd. Pravac bio je Karlovac—Vuk-manič. Izletnici bili su podijeljeni u 2 grupe, pješaka i biciklista. Pješaci su pošli dosta brzim korakom, 6 km. na sat, savladujuči razne zapreke, po terenskoj karti, i sretno stigli na cilj gdje su ih več čekali biciklisti. Zatim su pošli zajedno u šumu, gdje su načinih logor, i posle ručka kre-
Dok vuk gladni osmatra iz luga I crn pauk krv žrtvama siše,
Na vidiku kobna sudba piše:
„Slabi narod nije veka duga."
Neprestano, da bi snažni bili 1 pauke u more odvukli,
Da bi vraga na bojištu tukli,
Sve se moči posvečuju sili.
Snaga nam je i otac i mati. Snaga sv emu i oblike daje. Barikade snaga ne poznaje.
Ispred snage ne sme krvnik stati. Snaga napred u pobedu vodi. Snaga jamči život u slobod’!
Stanko O. Stankovič
Javna vežba Sokolskog društva Zagreti III
Javna vežba Sokolskog društva
Zagreb 3, koja je održana u ne-stupile su sve kategorije vežbača, gimnazije, uspela je iznad oče-kivanja u svakom pogledu. Na-stupile su sve kategorije vežbača, preko 130 njih, pod vočstvom načelnika, brata Potočnjaka, i načelnice sestre Delič, te zajedno sa gledaocima, koji su ispunili sva mesta, odali počast drž. zastavi.
Muška deca su glatko odvež-bala svoje tačke, a iza njih nara-štajke, svoje slikovite igre, po motivima narodnih pesama. Vež-be na spravama pokazale su do-bru spremu vežbača ovog društva. Naraštajci izveli su svoje te-ške i lepe tačke skladno a članovi i članice pokazali su dobro svoje komplicirane vežbe, koje če se do godine izvesti na sletu u Beogradu.
Ovom javnom vežbom završilo je društvo jedan dio proslave de-setgodišnjice svoga opstanka I rada. U svom govoru starešina društva, brat Rišlavi naglasio je, da je za ovaj kratak' period vremena društvo stalno napredovalo i svake godine priredilo javnu vežbu, bez obzira na prilike i te-škoče. Čitav rad društva bio je upravljen na dobro otadžbine, a držeči se principa narodnog i državnog jedinstva, širilo je ono uvek ljubav prema čitavom narodu i svakom delu Jugoslavije. Uprkos progona koji su usledili u poslednje vreme društvo je u-dvostručilo rad i upravilo ga na to, da svoje članstvo spremi za odbranu slobode i nezavisnosti domovine.
Vežbi su prisustvovali pretstav-nik vojske, major g. Markovič, od štaba divizije, pretstavnik sokolske župe, brat dr. Gavrančič, te pretstavnici ostalih zagrebačkih sokolskih društava. Toga dana je prvi put nastupila fanfara društva koju je, usprkos težkih prilika, ušpjelo osnovati. Mnoštvo svijeta pratilo je javnu vježbu sa interesom, od početka do kraja.
nuli natrag preko Cerovca i Tušilovič i onda se tek vračali u Karlovac. Izlet je ostavio najlep-še utiske.
вИНИВИИИИНИИИИИИНИВ!
Sokolsko društvo Karlovac je
u mjesecu maju održalo slijede-če priredbe: 12-V smotru naraš-tajaca i članstva, istoga dana izlet u okolicu Karlovca, 18-V izlet u Dugu Resu i utakmice u od-bojci. 27-V počeo je tečaj za bolničarke. Govora pred vrstom bila su 3 i prosečno na satu vež-balo je 221 pripadnika.
Sav rad u maju bio je skon-centrisan na pripreme za smotru i javnu vežbu dece i naraštaja, koja je održana 2-VI. Utakmice u odbojci svršile su se pobjedom Karlovčana. Bolničarski tečaj po-hada 55 članica i nečlanica.
Osamdesetgodišnjlca
U sredu, 3 jula, navršiče 80 go-dina plodnog nacionalnog rada, prof. Dr. Lazar Car, jedan od najuglednijih i najneumornijih pi-onira sokolstva u našoj zemlji.
Dr. Lazar Car se rodio u Svetom Ivanu Zeiini, u Hrvatskoj, od oca koji je bio poznati ilirski rodoljub. Još od mladih dana pri-vukle su ga prirodne nauke, tako da je več u 21 godini, .sa odličnim uspehom, položio doktorat filozofije. G. 1888 došao je na za-grebački univerzitet kao docent za zoologiju, ali je bio od bana Kuena progonjen, zato što je glasao za opoziciju. Medutim je g. 1906 postao ipak vanredni, a docnije i redovni profesor, ste-kavši ogromnih zasluga za prirodne nauke. Početkom rata bio je zatvoren zbog svojih simpatija za Srbiju, te zbog svog jugo-slovenskog i slovenskog osečanja. Pošto je kod njega nadena slika Kralja Petra, trebao je da bude teško osuden, ali ga prijatelji, proglasivši ga ludim, spasoše od teške kazne. Posle oslobodenja je ponovo reaktiviran i g. 1927 je penzionisan, kao redovan profesor i vrlo ugledan naučnik.
Kao sin stare rodotjubive poro-dice, Dr. Lazar Car se več u mladosti zagrejao slobodarskim, nacionalnim pokretom i postao naj-oduševljeniji zagovornik jedinstva Južnih Slovena. Još kao študent podržavao je najživlje veze sa kolegama Srbima, Bugarima, Če-sima, Rusima, Poljacima itd. I možda nema čoveka kod nas, koji ima tako raširenih ličnih veza po čitavom slovenstvu, kao što ih ima Dr. Car. Vrativši se sa študija, upisao se odmah u za-grebački „Hrvatski Soko“, pa je od tada čitav njegov život ne-razdruživo vezan za sokolstvo. G. 1892 izabran je za tajnika zagre-bačkog Sokola, gde je uložio sve sile, da dode do osnivanja Hr-vatskog sokolskog saveza, g. 1904 što je u glavnom bilo Carevo delo. — G. 1907 je Dr. Lazar Car izabran i za starešinu Hrvatskog sokolskog saveza, te za podstare-širiu Sveslovenskog sokolskog saveza. Kada su, god. 1910, hrvatski Sokoli polazili na slet u Sofi-
„Sokolska volja", koja izlazi u Ljubljani, piše u broju od 14 juna na uvodnom mestu, da sokolstvo, u današnjem trenutku, u svoje redove poziva sve državljane Jugoslavije, koji istinski narodno osečaju, pa takode i one, koji do sada nisu bili prijatelji sokolstva. List kaže:
„Neka ih to nista ne smeta, jer danas nije vreme da debatiramo o kulturnim gledištima ili politiikim uverenjima; več da svi kao jedan čovek i kao neprebojna celina ostanemo na branffct. domovine I narodne slobode, koja treba da nam bude najvišl ideal. Svatko ko nam dode, dobro je došao, i biče, kao brat medu bračom, iskreno primljen!"
*
„Jugoslovenski glas", koji izlazi u Beogradu, objavljuje Članak, „Sokolstvo u odbrani otadžbine", u kome kaže, izmedu osta-log:
„Ova sokolska tpremnost i volja za požrtvovanjem za dobro celine, znak je, da nije prekinut kontinuitet izmedu predratnog i sadašnjeg sokolstva. Ovc manifestacije su najbolja potvrda, da jc duh ostao Isti, da je sadanje sokolstvo nasledilo duh predratnog sokolstva, da je ostalo verno tradiciji njegovoj.
Veličina i zamašaj ove sokolske akcije još jače odskače u ovom haotičnom, bezidejnom vremenu, kada se ima u vidu, da se u sokolskim redovima nalaze sve mla-
Dr. Lazara Gara
ju, vlasti su tražile od Cara, da se ne zaustave, u Beogradu, ali se Dr. Car nije tome pokorio, več je u Beogradu uzeo najživljeg u-češča u srdačnim manifestacijama srpsko - hrvatskog bratstva. Dr. Lazar Car, koji se več g-1906 i 1908, dva puta kandidirao kod izbora u Slunju, kao prista-lica Hrvatsko - srpske koalicije, je živo radio na tome, da dode do osnivanja Jugoslovenskog sokolskog saveza, pa je u tom cilju, još g. 1914, sazvao pretstav-nike srpskog, hrvatskog i slove-načkog sokolstva. Do zajedničkih manifestacija trebalo je da dode u Ljubljani, ali je slet bio za-branjen.
Posle rata se Dr. Car posvetio i dalje svom snagom sokolskom radu. Na njegov predlog su se, 16 januara 1919, ujedinila sva do-tadašnja srpska, hrvatska i slove-načka sokolska društva u Jugoslaviji, u jedan jedinstveni Jugoslovenski sokolski savez. Medutim se, prilikom osnivanja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, g. 1929, nije složio sa načinom, kojim je zakon o Sokolu preveden, pa se povukao, ostaju-či i nadalje Soko u duši i srcu, veran jugoslovenskim i slovenskim ideaiima, te ideji slobodar* stva, napretka i čovečnosti, koju je, kao dobar Soko, čitavog života gajio.
Sokolstvo u Jugoslaviji duguje mnogo Dr. Lazaru Caru. U hrvat-skom sokolstvu, pre rata, on Је bio najaktivniji činilac i najživlje radio na tome, da hrvatsko sokolstvo povede slobodarskim * naprednim putevima, u jugoslo-venskom duhu i u bratskoj sara-dnji sa srpskim i slovenačkim so-kolima. Velik i oduševljeni Slo-ven, Dr. Lazar Car je bio i ostao dobar Hrvat i dobar Jugoslo-ven, kao što su to Sokoli uvek bili, pa je jednakom ljubavlju o* buhvatao svu svoju sokolsku, srpsku i slovenačku brada. Zato jugoslovensko sokolstvo, prilikom njegovog jubileja, odaje najdub-lju poštu jednom od najuglednijih svojih pionira, Dr. Lazaru Čaru, želeči mu dug život i sretne stare dane!
di ljudi, omladina rodena, vaspi' tana odrasla u slobodnoj i ne-zavisnoj Jugoslaviji, predvoden* starijom bračom, živim primerima herojstva, nesebičnosti i samopo* žrtvovanja za dobro Kralja i O' tadžbine.
Sokolstvo je još jednom doka" zalo, da je i svojim radom i svo-jim ideologijom, jedino u stanja da oko sebe okupi sve zdrave n3' rodne snage, da ih svrsta u bojr>e falange i da ih predvodi u radu i borbama za bolju i srečniju bu-dučnost našega naroda. Za to Јг dužnost svakog rodoljuba, svih nas bez razlike vere i plemena> da se svrstamo u sokolske redove, gde nas čekaju velike dužnosti'
*
„Jugostoven", koji izlazi u Ve-likoj Kikindi, piše o akciji sokolstva na selu, pa kaže:
„Interesovanje sokola za na& selo je vrlo vredno i pohvalno. T° interesovanje je rezultat zdravoč i objekt Iv nog posmatranja. Ovako lepo započeti korlsnl rad na selV' trebalo bi što više bodriti I po1' sticati. Sokoli hi trebali u svojin1 četama osnivati čitaonice, češćs držati tečajeve prosvetne, naciO’ nalne i praktičnih poljoprivrednih radova. Sokoli iz grada vredel0 bi da češče, naročito u letnji’11 mesečima, otidu na selo, da se upoznaju sa njima i da i oni sv°' jim doprinosom, sve jedno kakav on bio, urade, nešto za opšte P°' dizanje naroda."
ŠTAMPA O SOKOLSTVU
Go'đ. ХТ — Bro'j 26
SOKOLSKI GLASNIK
Strana 5
ПОСЛЕ ПРОЦЕСА У ЗАГРЕБУ
H. Шуфлај као „идеолог" и као
„каоактер"
Uspostava diplomatskih odnosa iz-među Jugoslavije i Sovjetske Rusije
Без обзира ko je убијени, уби-па треба да с-носи казну, пого-тово aiio je убиство изведено заплотњачки. Зато је неопрости-во што се већ раније није освет-лила афера са смру проф. Ми-лана Шуфлаја; једиако као што је неопростиво, — и то ће се несумњиво такођер једном осве-тити, — што нису до краја о-светљена, исто тако заплотњач-ка убиства Др. Ленца, Ивана Радића, И. Бркића и толиких Других, без обзира ко су и какви су (не мислећи тиме да кажемо, да на другој страни Huje било и других жртава сем Шуфлаја). Шуфлајево уморство је било фатално и из наццонал-них разлога, јер је мало што, као смрт тог човека, послужило разорним елементнма, да напа-Дају Србију и југословенсто, и Да од човека, чији рад није био стекао ни стотањак. симпатизе-ра код Хрвата, наједно.м напра-ви мученика, чије су разорре мисли добиле тако заразну при-влачност.
Ма да се о Шуфлају зна и го-вори много тога, ми ћемо се за-довољити са оним што смо на-шли у загребачкој „Новој рије-чи”, дакле у листу, који засту-па данашњи курс у Бановинн Хрватској, а из пера г. В. Вил-Дера, који не крије да је био лични пријатељ поч. Шуфлаја и Друг из гимназије. Па ипак се и из тог написа види, да је поч. Шуфлај своју политичку кари-јеру почео вао Маџарон; да је У маџарским листовима докази-вао, да су неке листине Краља Звонимира, којим су се Хрвати толико поносили, фалсификати; да је због тога од маџарске вла-де био наметнут као професор на загребачко.м универзитету, против вол>е хрватске јавности и хрватских професора; да је то изазвало читав револт у Хр-ватској, тако да је читава омла-Дина загребачког универз.итета провела бојкот проти Шуфлаја нтд. Шуфлаја је, према писању самог Будаковог „Хрв. народа\ иелокупна тадашња омладина хрватског свеучилишта називала ».издајицом, туђнном н маџаро-ном”; а г. Внлдер, у поменутом напису каже: „Ако би се Шуф-лај мерио мјерилом обичног странчареша, онда би од н>ега изишао и Рауховац и Пашиће-вац и франковац; а између ових гдавних станнца, било је и ви-ше ситних”. Да и не говоримо о томе да по самој „Новој рије-чи” „Шуфлај у почетку није ве-ровао у југословенску државну заједницу”, док се доцније вр-ло прнближио Пашићу итд. А. зна се и то, да је Шуфлај био тај, који је у Београду приба-вио средства, да Павелић и Перчец почну издавати „Хрв. Нраво”, против Радића.
И сама истрага је изнела у том погледу занимљиве детаље, — а да нам се не прпговори не-објективност, — наводимо нх према извештају „Хрв. страже", која је највише склона поч. Шуфлају.
Нарочито је занимљив исказ Др. Манка Гаљарди, човека чи-ја је прошлост и сувише позна-та, да би бнло потребно дуго се задржавати на њој; утолико мањо што ни он сам не покуша-ва да је порекне. Франковац и Аустријанаи од рођења, он признаје сам, да je био шпијун војних и цивилних власти, једна од наомрзнутијих личности на-Иноналног Загреба, пре рата и за време рата; за кога се на процесу рекло, да је, заједно са Ј&нком Бедековићем, копао очн на сликама Франиа Јозефа, да због тога оптужитн на-
ционалне Србе и Хрвате. Га-љарди се после слома Аустри-је није усудио ни да дође у За-греб, већ је и даље роварио у Бечу, да се онда наједном по-јави у Београду, као сарадник ондашњег „Балкана’,, заговара-јући сарадњу са франковцима, а против Радића итд. Тај, и та-кав Гаљарди, који не пориче да је био конфидент Бедековића, вели, да је са Шуфлајем био пријатељ из младих дана; а и из осталих исказа се види, да су се стално састајали у хафа-ни, у најразноликијем друштву франковаца, великосрба, полн-цијских доушника итд. Јасно је, дакле, да се Шуфлај није осе-ћао лоше у том друшту, ма да је ГаљарДи тврдио о њему, да је „циник и шуфт, зато што је изразио жаљеље за смрт поч. Шлегла”, ма да су то убиство, као што каже Гаљарди, органи-зовала хрватска националистич-ка удружења, у којима је Шуф-лај водио главну реч. А Гаљар-ди је испричао и то, да је Анте Павелић пребегао у иноземство, према договору са њиме и са Шуфлајем.
Док је н.пр. „Хрв. стража”, и за време трајања процеса, во-дила кампању, да утиче на са-вест судија (што је и по закону недозвољено!), ми смо се устру-чавали да, пре ос-уде, пишемо о свему томе, хтејући да одво-јимо потпуно ствар оптужених, од ствари Милана Шуфлаја. То утолико пре, што је процес био рекламиран више као политич-ки, него ли rno криминалан, па се наговештало, да ће се отври-ти и крупнији кривци; али више од свега хтепо ое изву^и капи-тал за идеологију Милана Шу-флаја и за убацивање њеног отровног духа у хрватсну о-млгдину!
По признаљу саме „Хрватске страже”, процес у оном првом „није открио никакве сензаци-је”, што је прилнчно чудновато, када се знаде, да су у Банови-ни Хрватској моћни кругови, који су годинама окривљивали све у сва, због Шуфлајевог у-морства; na je наједном завр-шетак процеса протекао мукло, и без открића и без коментара! Да се није каначно ипак уви> дело, да је, против „моралних” квалитета као niTo су Цвергер, Бедекоић и слични, и сувише смионо подвлачитн „моралне” квалитете крунског сведока, Ви-томира Масла, који је толико пута мењао исказе и убеђења; па затим Гаљарда, Pmfaja итд.
Међутим је, за онај други цил>, „Хрватска стража”, у нај-већем јеку процеса. објавила на уводном месту и масним слови-ма, неколико осковних мисли Милана Шуфлаја. као „идеолога хрватског народног отпора"; а у којима се иалази и ово:
„На рубу Балкана, на гра-ници Запада и Истока, като-личанства и православља, еу-ропске културе и барбарства, име хрватско, крв хрватска не значс ca.vо нацију! Хрват-ска крв ту значи цпвилизаци-
југ
„У Душановом царству, у којем се данас налази, Хрват-ска странка права внди ие-што, што je горе и од саце с.цртн, види балканизацију хрватског народа."
„Западњачки, католички Хр-вати нсмају што да траже иа православном Балкану. То је дапас доцсна Срба, кАји су зато, кроз дуги низ нарашта-ја, потпуцо адаптиранн. Па да се и поломи Душаново цар-ство и створе федерације, то
би била чисто балканска кре-ација. У њој Хрвати изгубили би оно, што је у њима најбо~ ље, по мнијењу Странке Пpasa и оно, што је у њима нај-боље по мнијењу Ранићеву. Изгубили би смисао за западну цивилизацију и за — човјеч-ност."
Говорити јасније од овога, не може се! Несамо што „Дутано-во царство”, под кфјим Шуфлај подразумева. централистичку Ју-гославију, треба да значи „горе од смрти” за Хрвате, већ то вреди н за оно што имамо да-нас, за Бановину Хрватску, па чак и за федеративну заједни-цу Јужних Словена! Све то за Шуфлаја значи „губитак чов.јеч-ности” и смрт; што нам каже, да се његова идеологија (а са тиме се прећутно слаже и „Хр-ватска стража”; и тај протудр-жавни цитат цензура је пу-стила!) одлучно противи би-ло каквој југословенској држав-ној заједници, па да je читав процес због његовог убиства, са стране извесних крутова, био схваћен, не као казна за крив-це, већ као апологија и агита-ција за политичке идејв Милана Шуфлаја.
Расправљати о било чијем мо-ралу и човечности, с-а човеком, који је био и маџарон, и раухо-вац и пашићевац и франковал; који је најинтимније пријатеље-вао са Манком Гаљарди, и који се, наметнут од противника свог народа, није устручавао да пре-узме катедру, због које га је читава хрватека омладина оп-туживала, да је издајник, — ни-је потребно. Једнако као што није потребно одбијати узурпа-цију Радићевог имена, када се зна, колнко је човјечнасти Ра-дић налазио баш у нашем, бал-канском словенству, у традиии-јама Косова итд. Али једно је ипек потрвбно, а то је, да ce бар сада, након пресудв, расчисти однос хрватснв јавности и н»в-них претставника, првма идво-псгији и према моралном лину Милана Шуфпаја! Јер процес су водили хрватски судови, без ичијег утицаја (сем утицаја штампе противне оптуженима!), а суд још увек има могућност да тражи и остале кривце. За уморсто је, дакле, добијена за-довољштина, — па зашто да пргвда нв буде задовол>ена и на другој страни, заједно са објективном истином и нацио-налним моралом?... А та објек-тивна иетина тражи, да ce Ми-лан Шуфлај престанв aeh јед-ном приказивати оним што нијв био, у циљу да св тимв дадв подршка једној крајњв двструн-тивној, протухрватској и проту. држазној мисли, и једном крај-њв циничком мвнталитвту! Јер, зар има што страшније за хр-ватску омладину, него да јој се, као узор, поставља човвк, У komo су њени некадашњн друго-ви видели туђинског агента, и који се цинички кретао у дру-штву плаћених шпијуна?... И зар ино у Бановини Хрватсно , ноји иСкрвно жвли да oe спора-зум продуби, можв било у чвму да истиче човвна, који југосло* венску држгвну заједницу не прихвата ни у каквој форми, па ни у фпдеративној, — до« je на против читаву своју младост провео заговарајући подлож-ност Хрватске првма Пвшти?
Процес Цвергера је дакле за-вртен, па морал тражи да ее сада проведе и процвс Милана Шуфлаја. И да се утврди — да, и поред његових научних од-лнка, on ни као карактер, ни као идеолог не може да буде учк-тељ хрватске омладинв!
Nakon trgova£kog sporazuma, sklopljenog izroeđu Jugoslavije i Sovjetske Rusije, o čemu je „Sokolski glasnik" več pisao, moglo se očekivati, da če biti uredeni i normalni diplomatski odnosi iz-medu dveju zemalja, pa je do toga konačno i došlo. Zvanično se javlja, sa jugoslovenske i sa sovjetske Strane, da je jugoslo-venska vlada dala pristanak za imenovanje g. Viktora A. Plotni-kova za sovje.tskog poslanika u Beogradu, te da je sovjetska vlada isto tako dala pristanak za imenovanje g. Dr. Milana Ga-vriloviča za jugoslovenskog poslanika u Moskvi.
G. Dr. Milan Gavrilovič je več ranije bio zaposlen u diplomat-skoj službi, kao sekretar poslanstva u Londonu, otpravnik po-slova u Atini, sekretar g. Nikole Pašiča, šef političkog odelje-nja u Ministarstvu spoljnih po-slova, te savetnik poslanstva u Berlinu i Rimu. G. 1924 napustio je diplomatsku službu i posvetio se novinarstvu i politici, kao redaktor „Politike" i kao jedan od osnivača Zemljoradničke stranke, čiji pretsednik je postao, posle smrti Jovana M. Jovanoviča.
Novi sovjetski poslanik u Beogradu, g. V. Plotnikov, bio je na službi u Ministarstvu spoljnih poslova u Moskvi; zatim savetnik poslanstva u Budimpešti i poslanik u Norveškoj.
Prema nekim vestima, trebalo bi g. Gavrilovič da otputuje u
Takmičenja sokolske župe Varaždin
Održana su 16 juna, na ljetnom vježbalištu Sokolskog društva Čakovec takmičenja, koja su se ove godine izvršila u duhu od-branbenosti:	gadanje	sa i bez
Medu-vrstama muškog naraštaja, kao prva se plasirala vrsta Čakovec, a druga Varaždin. Kao pojedinac prvi je Ištvanović Ferdo, a drugi Novak Viktor (oba iz Čakovca), čakovečke naraštaj-ke su takoder prve, a varaždinske druge. Kao pojedinke su: Rajačič Nedeljka prva (Varaždin), a Majhen Štefica druga (Čakovec).
Od članova četa, prva je vrsta iz Nedelišča, a druga iz Šenkov-ca. Pojedinačno prvi je Fabeta
IZ SOKOLSKE ZUPE OSIJEK
Na sednici od 22 juna izvršilo je načelstvo župe Osijek novu podelu sokolskih okružja, i to:
Okružje Beli Manastir:	dru-
štva: Beli Manastir, Br. Vrh-Še-čerana, Kneževo, Darda, Kneževi Vinogradi, čete: Batina, Jagod-njak i Branjina.
Okružje Osijek — gornji grad: društva:	Osijek-Matica, Podrav-
ska Slatina, Đurdenovac, čete: Čepin, Vočin, Čeralije i Gornji Miholjac.
Okružje Osijek — donji grad: društva: Osijek donji grad, Val-povo i Belišče, čete: Belo Brdo, Tenje, Semeljci.
Okružje Borovo: društva: Borovo, Vukovar, Dalj, čete: Opa-
Moskvu več 3 jula, a otprilike istih dana očekuje se i dolazak g. Plotnikova u Beograd. Govori se, da če več pre toga stiči šef trgovačke delegacije Sovjetske Rusije i neki drugi činovnici poslanstva.
Čitava svetska štampa poklanja naročitu pažnju uspostavlja-nju diplomatskih odnosa izmedu Beograda i Moskve i pridaje tom dogadaju naročitu važnost, za konsolidaciju prilika na jugo-istoku Evrope i za mir na Balkanu. Bugarska štampa veli, da če taj dogadaj dovesti do toga, da se spoljno politički položaj Jugoslavije još više učvrstiti. Pošto nema elemenata za razmimo-ilaženje izmedu Rusije i Jugoslavije, bugarska štampa je uvere* na, da če odnosi izmedu dve zemlje biti vrlo prijateljski. Turska štampa podvlači, da je ovim do-gadajem odstranjena i poslednja prepreka za organizovanje mira na Balkanu, a slična mišljenja mogu se nači i u komentarima nemačke štampe, jednako kao i u onima engleskih listova. Naša štampa pozdravlja takoder us-postavljanje diplomatskih odnosa izmedu Jugoslavije i Rusije, i veruje, da če to dovesti do prijateljske saradnje izmedu obe zemlje, na održanju mira i na uzajamnosti privrednih interesa, ističuči pri tom i staru krvnu vezu izmedu velikog slovenskog naroda na severu, i Jugoslovena.
maske, trčanje u bojnoj opremi, bacanje granate i dr.
Od društva prvo mjesto je o-svojila vrsta članova sokolskog društva Čakovec, i druga vrsta društva Varaždin. Prvak župe je brat Krnoul Emil, a drugi Anto-novič Franjo (oba iz Čakovca).
Josip, a drugi Medlobi Stjepan
(oba iz Šenkovca). Četni nara-štaj se takoder takmičio. Kao vrlo dobri su se pokazali nara-štajci iz Šenkovca, koji su odni-jeli prvenstvo, a drugi su iz čete Vratišinec. Prvi pojedinac je Horvat Josip (Nedelišče), a drugi Vurušič Josip (šenkovec).
Zapaženo je da je s velikim interesom pračeno takmičenje sokolskih četa.
tovac, Lovas, Petrovci i Borovo selo.
Okružje Vinkovd-Brod:	društva:	Vinkovci, Slav. Brod, Bos.
Brod, Slav. Požega, Županja, čete: Liješče, Markušica, Gaboš.
Okružna načelstva sestavljena
su ovako:
Beli Manastir:	br.	Slijepčevič
Branimir, Kovačevič Vaško i s. Savadinovič Kovinka. — Borovo: br. Hodovski Vlado i s. Hodovski Liza. — Osijek gornji grad: br. Petelin Albin, Kosanovič Ivan i s. Šeper Katica. — Osijek donji grad: br. Šafar Jardo, Ilakovac Ante i s. Bačuvčik Anda. — Vin-kovci-Brod:	br.	Stražnicki	Mla-
den, Bučkalovič Marin i s. Kike* rec Ivka.
■
Sfrana 6	  .	...	   jOKOLSKI	GLASNIK	God.	XI	—	Broj	26
СЕЛ9 И НДР0ДНО ВДСПИТДЊЕ
Grdne izmišljotine protiv sokolstva
IZ SLOVENSKOG SVETA
Сви они који живе на селу бнају врло добро, како село ми-слн и како оно гледа на при-лике које данас владају. Чита-јући новине наш сеоски жнваљ сазнаје за рат који бесни у ве-ћем делу Европе. Исто тако са-знаје о препирци и полемицн која со водн око поделе зајед-ничке имовине. Грлати корте-ши и политичка одојчад још и више драже и изазивају. „Не-дајмо наше”; „то јо наша гру-да, хоће да нас отуђе, да нам бришу наше име.Ј”. То су гла-сови који оваквнм радом руше оно, '•што је тешком муком сте-чено. Колико су они допринели sa ово што имамо? Мало, или ни мало! Они којн су дали све од себе, гледају другачије на ртвари.
Ми Соколн не можемо бити индиферентни према свему то-ме. Сваки Соко мора да зна, н то са дубокнм убеђењем, да је то зло. које нам се свети, д&нас ПЛП еутра. . 'оже се данас правнтн питаље, ко смо ми, што је чије. То је једном за свагда скинуто са дневног реда. Наш је народ победом правдо сте-као своју заједничку државу, у којој свако има иста права и исте дужности. Кроз душе свих нас мора да провејава једна је-дина мисао, заједничке државе и одбране. Ко тако не мисли, штеточина је према својој ро-ђеној земљи, јер сваки други пут, којим се жели поћи, води
Da Vam pričam, braćo i sestre! Bilo je to u svetskom ratu. Poha-dao sam školu u jcdnom prkošlji-vom gradiču na bregu, sa kogit se vidi div na panorama biser k rajev a naših. Interesiralo me kao seljačkog sina šta ima u dvema ormanima velikim u jednom razredu, i zašto pečat na njima, sa C. Kr. Jedan mi drug to razjasni i reče da su u tim ormanima knjige pisane čiriiicom, da ih mi daci ne smemo čitati, da moraju biti pqd pečatom (carsko kraljevskim).
Kad je posle nekog vremena došao u zavod nov .profesor, seo je za katedru i ispod kaputa iz-vadio knjigu. Bile su to pesme Zmaj Jove. Čitao je, a ja sam gu-tao svaki stih, samo sam vidio da je pisano čiriiicom! Zamolio sam da mi tu knjigu otstupi, i ja sam u praznicima kraj vinograda, pod jednim brestom, čitao te pesme, gutao ih, učio napamet i proživ-Ijavao duboke jugoslovanske ose-čaje! Proživeo ih u srcu, 11 duši! Tako, dakle, nama se kri ju te
knjige, pisane čiriiicom! A za?'o. kad se u njima tako lepo govori slatkim našim malerinjim jezikom ?...
Prolazile godine. Bio je Prvi де-cembar. Posle akademije vračam se kuči i neko mi zapreti da če mi skinuti odoru sokolsku šilom. „Dodi, skidaj — zalutali brate, pokušaj je skidati!" Osetio sam lavlju ljubav prema ervenoj ko-šulji!
Šta da mislim o zalutalom bratu? Zar da ga mrzim? Zar da ga prezirem? Zar nije lepše reči: „Oprosti im, Bože, ne znaju šta rade?"... Zar ču sc i za čas poko-lcbati u proživljenotn, osječajnom fugoslovenstvu, koje naša Organizacija tako divno ispoveda? Zar se to može dekretima, premešta-njima, otpuštanjima ugušiti? O, ne! To je stvar srca! To je žar-
у бездан, провалију, из које се тешко може изаћи.
Наш рад на селу мора бити народно-одбрамбени рад. Ми Морамо међу своје припаднике ширити, и у њихове душе уса-ђивати, мисао да смо ми један народ, исто онако као што су гБорђе и Никола деца једних родитеља, само са два имена. Свако има право на живот у сваком месту, јер је ово земља Југословена. Ми смо увек про-поведали слогу и јединство, и данас морамо то још и више чинити, како би очували душу нашег сељака, да се у њу не увуче ништа што није наше за-једничко. Кад будемо тако чи-нили, онда he наш народ битк одбрањен од свих насртаја, ма од куда они долазили. Нацио-нално свесно село, васпитавано у соколском духу, моћи he гор-до да гледа у будућност.
Посао није лак, а нарочито не данас. Али то нас не сме да колеба. Кад год чујемо да је. ма од кога дирнуто у заједничке светиње, морамо бити ту да их одбранимо. Не сме бити оних око нас, који he говорити да смо ми народ без ичег зајед-ничког. Требаће нам много вре-мена, много труда, јер је вели-ко дело које смо узели себи у задатак. Али онда ћемо бити јаки, силни и моћни! Онда, — „наше племе изгинути неће.”
ki plamen ljubavi, која ne gas-ne. Ljubavi, za koje su sv; dekreti i premeštaji, upereni protiv tog osečanji, krpa papira! Bože, zar mislite da hoču sebe time is-tači? O, ne! Soko sam. Ponosan sam time, jer samo sokolstvo gaji čistu, iskrenu jugoslovensku ljubav. Dode brat: „Povuci se za neko vreme!" — O, ne, ne mogu, Soko sam! Jugoslovenstvo je u-vreženo duboko u srcu i ono se iščupati neda ničim, ali najmanje šilom i pretnjama!
M.
РЕЗОЛУЦИЈА СОКОЛСКЕ ЖУ-ПЕ СКОПЉЕ У ВЕЗИ CA ОД-БРАМБЕНИМ РАДОМ
Ha својој седници од 19 јуна, пленум Управе соколске жупе Скопље у присуству свих старе-шина друштава, расмотрио је стање соколства на Југу наше земље и донео потребне закључ-ке, у вези са претстојећим зада-цима на одбрамбеној приправно-сти. Том приликом је пленум, по положеној заклетви функцио-нера и старешина друштва о извршивању постављеннх зада-така, донео следећу резолуцију:
„На ванредном састанку Упра-ве жупе и старешина соколских друштва Соколске жупс Скопље, одржаном у Скопљу, 19 јуна, r/ретресен је досадашњи рад со-колства на Југу, na пошто је једногласно утврђено, да је це-локупно соколство ове жупе, као и у целој Југославији, у о-сим веома зпачајним трснуцима спремно на све напоре и жртвс за добро и слободу народа и о-таџбине, одређене су смернице за даљи рад, а нарочито с об-зиром на садање задатке и по-требе државне одбраие.
На овом састанку се посебно расправљало питање да се со-колска мисао и организација ра-шире и оснаже у свим деловнма нашега родољубивог Југа, а на понос Његовог Величанства Кра-ља Петра II и cpehy отаџбине."
Iz poznate frankofurtimaške kuhinje, koja je stari neprijatelj sokolstva i jugoslovenstva, bače-ne su bile prošlih dana u našu javnost glasine, o nekom tobož-njem krvavom incidentu u Šibeniku, koga da je skrivilo i provociralo tamošnje sokolstvo. Što je najgore, tim lažnim glasinama su se poslužili i izvesni po-litički pretstavnici, da kod me-rodavnih faktora u Beogradu ocrne sokolstvo, kušajući da time postignu svoje ciljeve, koji idu za ometanjem sokolskog rada.
Utvrdilo se, medutim, kao i do sada, da su sve te glasine bile IZ OSNOVA IZMIŠLJENE, te da ni u Šibeniku, ni igde u Banovini Hrvatskoj, ni najmanjeg incidenta nije bilo, koji bi bio u vezi sa sokolstvom. Kada smo se, telefonskim i pismenim putem o-bratili u Šibenik, da doznamo šta se to desilo, ljudi su se snebivali od čuda, jer niko živ u Šibeniku ne zna, ni o čem drugom što je u vezi sa sokolstvom, sem za njegov rodoljubivi, narodno - od-brambeni rad, koji nailazi na simpatije sve trezvene javnosti, bez obzira na političku pripadnost.
Žalosno je zaista, da u današnjim vremenima, kada bi odgovorni političari trebail da dadu primer sloge i trpeljivosti, izme-du svili udruženja i svih gradana u našoj zemlji, mogu da se šire ovakve neukusne izmišljotine i da se njima kuša operisati čak i na zvaničnim mestima.
Značajna vežba sokola u Virovitici
Sokolsko društvo Virovitica priredilo je 22 juna nočnu javnu vježbu. Zahvaljujuči savjesnom i požrtvovanom radu društvenih funkcionera, uspjeh je bio iznad svakog očekivanja.
U programu su sudjelovale sve kategorije, koje su izvele sve tačke bez i jedne pogreške. Osim tehničke strane, bilo je izvedeno nekoliko deklamacija i jedan govor, tako da su prosvetna i teh-nička strana bile skladno povezane.
Posebno želimo istaknuti da je bilo prisutno i nekoliko članova „Hrvatskoga Junaka", kako za vreme programa tako i za vreme zabave, koji su se zajedno s nama veselili i njihovo prisustvo svakako nas je radovalo, a nada-mo se da če i oni biti zadovoljni sa našim gostoprimstvom. Od strane vlasti naročito je zapažena pri-sutnost g. sreskoga načelnika i komandanta mjesta.
Ako se uzme u obzir da radimo u čisto hrvatskoj sredini, ovaj uspeh ima se pripisati našoj u-pravi i našem članstvu, koje nije propustilo ni jedan niome-nat, da sokolstvo održi na punoj višini.
Naročito treba istaknuti u govoru br. starešine apel, koji je uputio svim članovima i svem gradanstvu, da svim snagama složno i zajednički izgradujemo i branimo Banovinu Hrvatsku, jer samo tako možemo da sačuvamo močnu i slobodnu Jugoslaviju.
Ovome usjpehu treba nadodati još i veliku akciju koju je podu-zelo ovo društvo na polju na-rodno-odbranbenoga rada, o čijem čemo djelovanju posebno izvje-stiti.
Od ostalih društava nastupilo je društvo Pakrac, sa 6 naraštaj-ki, i društvo Miokovičevo, sa 5 naraštajaca.
K.
JUGOSLOVENSKO-BUGARSKO
BRATSTVO
U Novom Sadu je prošle nedelje svečano otvorena izložba bugarske knjige, kojom prilikom je došlo do srdačnih manifestacija jugoslovensko - bugarskog bratstva. Za ovu svečanost došla je naročita delegacija Jugoslo-vensko-bugarskog društva iz Sofije, sestavljena od nekoliko u-glednih kulturnih radnika; a pri-sustvovali su i pretstavnici bugarskog poslanstva, jedna grupa bugarskih studenata iz Beograda, te pretstavnici Saveza jugoslo-vensko-bugarskih liga u Jugoslaviji, koji su tom prilikom odr-žali i glavnu godišnju skupštinu Saveza. Goste su dočekali naj-ugledniji pretstavnici kulturnog života u Novom Sadu, a na otvo-renju je uzeo učešča veliki broj publike. Održani su srdačni govori o jugoslovensko-bugarskom prijateljstvu, i o zajednici interesa dvaju bratskih naroda na Balkanu.
IZ ČEŠKO - MORAVSKOG PBOTEKTORATA
DNB javlja, da je vlada Češko-moravskog protektorata raspusti-la sva zemaljska pretstavništva Češke i Moravske, te ukinula sve zemaljske odbore i komisije. Na-kon tog sužavanja autonomije u Češko - moravskom protektoratu, funkcije raspuštenih pretstavni-štava vršiče zemaljski pretsednici. *
Zagrebačke „Novosti" primaju iz Praga, da su 25 juna osvanule sve praške ulice ispisane sa dvo-strukim natpisima, na nemačkom i češkom jeziku. Ujedno su mnoge ulice dobile nova imena, pa je n. pr. Pariška ulica prozvana Nurnberger Strasse, Ulica Maršala Focha prekrštena je u Svhwe-
Београдска „Народна Одбра-
на“ објављује у прошлом бро-ју чланак о Видовдану, у коме каже:
„Данашњн Видовдан сав је у знаку големих и трагичних трза-ја цивилизованог човечанства и пустоши у којој царује смрт. У знаку ове опште пометености, он данас долази да нас опомене на себе, на своје основне принципе, на једно наше време и наше љу-де, који су преживљавали исте такве страхоте и пред њима су знали да се понесу као људх Ца и да нам каже да данас, као tt пре пет векова, важе исти o/in високи принцнпи, који су важч-ли за наш први Видовдан. Да не клонемо духом и не замакиемо у таму, из које се не излази на светлост. Да будемо људи, као што су билн наши пређи, и да чистим срцем и високом свешћу г/риступимо решавању свих пи-тања која нам намеће данашњи-ца".
*
Загребачки „Обзор" пише о потреби да се у данашњим тренутцима све снаге сложе за одбрану и чување земље, па
каже:
„Све оно што данас није ве-зано са народшш опстанком, све је то од релативне важносги. Зато се потреби иародног on-сганка мора данас жртвоватн све оно, што није с тиме скоп-чано, na макар то у другим врс-менима можда и претставл,ало вриједност, за коју би било ври-једшх борнти се и трошити na-родну снагу. Данас је нужда чародног опстанка врховни за-кон, а на то се мора гледати кроз круту збиљу садашњице и
riner Strasse, Francuska se ulica sada zove Bismarck Strasse, Londonska ulica naziva se Munche-ner Strasse, bivša Verdunska ulica sada je prozvana Strasse der Ostmark. Predvida se preinači-vanje uličnih imena i u ostalim gradovima Češke i Moravske.
f
POLJACI U FRANOJSKOJ I ENGLESKOJ
Pretsednik poljske republike, g. Ratkijevič, prešao je, nakon kapitulacije Francuske, u Engle-sku, i u Londonu je bio dočekan lično od Kralja Đorđa. U London je prešao i general Sikorski, pretsednik poljske vlade, sa ostalim članovima, pa je dao preko radija izjavu, da Poljska nastavlja i dalje borbu na strani En-gleske, verujuči u svoju slobodu. General Sikorski je izjavio, da su se poljske čete u Francuskoj odlično borile, te da je jedan deo njih prešao u Švajcarsku, a drugi deo u Englesku, gde če nastaviti borbu.
ČEHOSLOVACI NA ZAPADU
Posle odluke francuske vlade, da zatraži mir, održao je pretsednik čehoslovačkog narodnog odbora u inozemstvu, i bivši prezident republike, Dr. Beneš, na londonskom radiu govor, u -kome je kazao, da se mirom u Francuskoj „završava samo prva etapa rata i da to znači početak dugog niza dogadaja, koji če doneti velikih teškoča za protiv-nika“. Dr. Beneš je kazao,- da „neče nikada ispustiti iz ruke zastavil čehoslovačke slobode, koju je primio iz ruku Masaryka“. .Još uvek, medutim nema vesti o čehoslovačkim trupama, koje su se nalazile u Francuskoj; ali se zna da je deo njih prešao u Švajcarsku, dok je jedan deo prešao i u Englesku.
према њој одредити своје држа-н,е и свој рад.
„Никаква жртва, никакав Hanoр не he бити превелнк, да се сачувамо, да на окупу дочекамо конац рата и да у ново доба Ев-ропе и свијета уђемо окупљени у једној државној јединици. Најтрагичнији удес, којп би мо-rao задесити хрватски народ, био би, да наше зенље буду ра-стргане, да у ново добл Европе ue уђемо окупљени у једној др-жавној организацији. Зато данас нема eehe нужности за било ко~ jer хрватског политичара као и за цно наш народ, нсго да сачу-вамо цјеловитост хрватских зе-маља и да раме уз рамс cd Ср-бима н Словенцима чувамо Ју~ гославију, која свнма трима н>е-
ним државо-правно-политичким
компонентима осшурава народни опстанак."
ЦЈ—ШН1 iirumi n—innu- -w .
PREDNJAK TRA2I NAMEš-TENJE
PREDNJAK, dugogodišnji načelnik i tajnik društva, ostao je bez nameštenja posle deset go-dina, a bio je namešten kod Po-reske uprave u Banovini Hrvatskoj. U kancelarijski posao je verziran i dobar daktilograf. Po-znaje sav društveni rad. Dobar muzičar sposoban da vodi sokolsku muziku.
Rado bi saradivao u društvu, koje bi mu moglo da nade mesto privatnog čiftovnika u nekom po-duzeču, u opštini, ili bilo gde. Obratiti se glavnom sekretaru Saveza Sokola K. J.
Праедољуб Петровачки
SOKOLSKI OSEĆAJ...
Гласовн шшже
CITAJUCI NO VINE...
Pošto je teorija o gotskom poreklu Hrvata postala več i suviše otrcana, izvesni krugovi traže sad makar kakvo poreklo za Hrvate, samo da ih odvoje od slovenstva. Tako na pr. čitamo u „Zagrebač-kom listu", da je Isusovac (Jezuita), S. K. Sakač, u reviji „Život", objavio raspravu o tome, da je najbliža krvna veza Hrvata ona, koja ih spaja sa Perzijancima, Hi Irancima; da s u hrvatska Krapina i biblijski Ararat u najbližem srodstvu; te da i naziv „Tuškanac" i naziv „Zagreb“ nemaju nikakve veze sa dosadašnjim slovenskim tumačenjem „Vas za grabom", več da potiču od perzijske reči „tuškan" (zec) i iranske reči ,,za-grab", koja znači slavulj. „Pošto je pak u Tuškancu, sve do pre sto godina, bilo mnogo zečeva, a na Kaptolu su, u sv/m lirskim pe-smama „biljisali slavuji", to... itd.
Pio je tako neki „filozof iz Brača", koji je objašnjavao, da reč „postol" dolazi od toga, što cipela dolazi pod stol, kada se sedi; a reč „podne“ od toga, što ie nebo okruglo kao dno od bačve, a sunce u podne dode baš „u po dna". A narod dodaje k tome, da dokon pop i jariče krsti...
*
Da se ne ponose, medutim, samo Hrvati takvim „dokonim popovima", vinkovačka „Slavonija" Preko čitave prve strane objavlju-je napis, sa ogromnim naslovom, da su „Srbi naselili Slavoniju i Vojvodinu devetnaest godina pre rođenja Bogorodice!" I kao argu-menat za tu tvrdnju, navodi pisanje poznaiog preteče hrvatskog Preporoda, Pavla Ritera Vitezovima, koji je svoju „istoriju" sa-stavljao u vreme, kad istoriogra-fija, ni kod Hrvata ni kod Srba, nije još bila ni u povojima; i Prema kome, — ne sa mo što su Srbi' naselili Slavoniju devetnaest godina (tačno, ni dan više ili ma-nje!) pre rodenja Bogorodice, — nego su i Srbi i Hrvati zajedno (a sa njima i ostali Sloveni!) bili gospodari više od polovine ze-maljske kugle. Pa, dok su danas takve istorije, na srpskoj i hrvat-skoj strani, več davno likvidirane, Slavonija“ hoče još uvek da ih istakne kao „jevandelje", —■ samo zafo da dokaže, da su se Hrvati n današnje svoje krajeve doselili čitavih 650 godina posle Srba! Pri tom i ne pomišlja, naravno, da time izlazi u susret frankovač-kim teorijama, jer bi u tom slu-čaju Srbi i Hrvati mogli zaista teško da budu jedan narod...
*
Još jedan iurtimaški korak su napravili današnji gospodari Štro-smajerove „Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti“ u Zagrebu, na svome putu, da potpu-no izigraju misao i volju svoga osnivača. Pošto im nije uspelo da u nazivu akademije brišu jugoslo-vensko ime, to su na furtimaški način počeli da menjaju nazive tradicionalnih akademijinih izda-nja, pa su poznali „Zbornik za narodni život i običaje Južnih Sla-vena", od koga su več izišle 32 knjige, pod tim naslovom, pretvorili u „Zbornik za život i običaje hrvatskog naroda".
Time se Akademija odriče vodeče uloge u istraživanju života Južnih Slovcna, ulazcči sve više u shtžbu redakcije „Hrvatskc straže", koja je sva sretna zhog te Promene. Upravijačima Akademije ostajc još samo to, da postanu
ministranti Dr. Šimraka; a mož-da čak i zvonari...
*
Zagrebačka, klerikalna „HRVATSKA STRAŽA", objavljuje u-vodni članak o uspostavljanju diplomatskih veza izmedu Jugoslavije i Sovjetske Rusije, pa u tom članku kaže, izmedu ostalog:
„Mi Hrvati ni od boljševika ni od Rusije bez obzira na njezin režim — ne čekamo ni-šta. Nikada nas Hrvate nije o-grijalo rusko sunce, iako do-zvoljavamo, da Srbe i Bugare možda jest. Ali mi nismo ni Srbi ni Bugari, nego smo mi Hrvati s različitim položajem, s različitim susjedima, s razli-čitom kulturom, s različitom vjerom.' Mi smo narod mediteransko - podunavske geopoli-tičke orijentacije. Naši interesi, vjera i kultura su povezani uz Srednju i Zapadnu Evropu. Naši susjedi su velevlasti, kao što su Italija i Njemačka, a ni-su Rusija i Turska kao — pri-mjerice — u slučaju Bugarske. Naša kultura je zapadnjačka i vjera katolička. Naš položaj i svijesna odluka naših preda pokazali su nam puteve budučno-sti i mi im moramo ostati vjer-ni, ako se želimo održati“.
*
„Slovenski delavec" objavljuje zvanični izveštaj ljubljanskog bis-kupa, Dr. Rožmana, o zaključcima s večenstva ljubljanske biskupije. U tom izveštaju, biskup Dr. Rožman osuduje rad „Jugosloven-skog krščansko - socijalistlčkog stručnog saveza", koji je bio osnovan od poč. Dr. Janeza Kreka, na čisto krščanskem gledištu. Izveštaj tvrdi, da je ta organizacija, „došla pod uticaj marksistič-kih ideja", pa se zbog toga isklju-čuje iz katoličke zajednice.
Na to odgovara univerzitetski profesor, Dr. Andrej Gosar, poznati ideolog krščanskog socijaliz-ma, i protivnik komunizma, pa kaže da taj prigovor postavlja isti-nu naglavce i falsifikuje istorijske činjenice.
Zammljivosti iz doma ž sveta
Nakon zasebnih pregovora izmedu Nemačke i Francuske s jedne Strane, te Italije i Francuske s druge strane, sklopljeno je primirje izmedu ratujučih strana na zapadu i obustavljena su neprijateljstva, pa su objavljeni i uslovi primirja. U uslovima se ne nalazi ništa o teritorijalnim promenama, iz čega se vidi, da če se o tome raspravljati tek prilikom konačnog sklapanja mira, po svoj prilici tek onda, kad rat bude završen izmedu svih sila, koje učestvuju u njemu. Međutim, prema uslovima primirja Nemačka privremeno okupira velik deo francuske teritorije, a naročito sve luke na A-tlantskoj obali, u cilju što uspeš-nijeg vodenja rata protiv Engle-ske. U neokupiranom delu Francuske vršiče vlast francuska vlada, ali se ne zna još iz koje va-roši. Prema uslovima, treba Francuska da preda Nemačkoj svu oružanu spremu, da razoru-ža i internira svu svoju ratnu flotu, koja če ostati pod nemač-kom i italijanskom kontrolom; ali nemačka vlada izjavljuje svečano, da tu flotu neče upotrebiti za dalje vodenje rata, sem jedi-nica potrebnih za čiščenje mina i za vršenje stražarske službe. Francuska se vlada obvezuje da če u čitavom svom carstvu obu-staviti vodenje rata protiv Nemačke i Italije, a sve one Fran-cuze, koji se tome ne budu pokorili, da če smatrati odmetnici-ma. Nemački zarobljenici se pu-štaju, a francuski ostaju u rop-stvu do konca rata. Troškove o-kupacije snosiče Francuska. Slični uslovi su prihvačeni i u odno-
su na Italiju, pa prema njima I-talija ima pravo, da iskoristi lu-ku Džibuti; a pomorske baze u Tulonu, Bizerti i Ajačiju biče de-militarizovane. Sem toga, ne sme da radi niti jedna francuska radio stanica, sem onih koje su u oku-piranoj zoni, i koje su u vlasti Nemačke.
Nakom sklopljenog primirja na zapadu, pažnja čitavog sveta je upučena na pripreme što ih vrše Nemačka i Italija u cilju da na-padnu Englesku; kao i na držanje Engleske, koja preko svojih zvaničnih faktora i čitave svoje štampe izjavljuje, da če voditi rat do kraja i da preduzima naj-energičnije mere za svoju od-branu. Sa nemačke i italijanske strane se govori o munjevitoj akciji protiv Engleske, koja bi trebala da se izvede več u naj-skorije vreme, sa ogromnim vaz-dušnim, pomorskim i kopnenim snagama, koje bi imala za cilj da se iskrcaju na britanskim ostr-vima i da ih okupiraju; dok bi italijanske snage u Sredozemnom moru vršile napadaj na Gibraltar, Maltu i Suez. Ma koliko da su i operacije u Sredozemnom moru od velike važnosti, glavna je pažnja posvečena ipak akciji protiv Engleske, i opšte je uverenje, da če tom prilikom doči do go-lemih operacija, koje če tražiti velike napore, te da od ishoda tih operacija u ogromnoj meri zavisi daljnji otpor Velike Britanije. U Londonu se doduše izjavljuje, da je engleska vlada pripravna da prede i u Kanadu, ili gde bilo, pa da nastavi rat;
zato što raspolaže ogromnom i nepobedenom flotom i što če i-mati neprestano jače rezerve u avijaciji; ali je nesumnjivo da bi jedan odlučni nemački uspeh protiv britanskih ostrva, bio od golemog značenja za daljnje vodenje rata .
*
♦
Za Englesku i za njenu daljnu akciju od velike je važnosti pitanje, da li če uspeti do kraja akcija francuskih emigranata, sa generalom De Golom na čelu, da francuske kolonije, zajedno sa ratnom flotom, nastave i dalje borbu na strani Engleske. Vesti koje stižu iz Sirije, Maroka i drugih francuskih kolonija, jav-ljaju da su se tamošnji francuski komandanti izjavili za daljnju borbu, ali sve se to dogadalo pre definitivnog zaključenja primirja. Mnoge su vesti govorile i o tome, da je francuska ratna flota več prešla u britanske ratne luke, ali ni to nije još potvrđeno. U Londonu se organizovao, doduše, Francuski nacionalni odbor, ati još uvek se ne zna, ko mu stoji na čelu i kakve su njegove definitivne namere, ma da se javlja da je velik broj srancuskih državnika stigao u London. O sve-mu tome treba da se odluči sko-rih dana, utoliko pre što je francuska vlada obvezana, da odmah pozove svoje kolonije i svoju ratnu flotu, da postupe prema u-slovima primirja. Dogodi li se tako, kako kažu uslovi primirja, ravnoteža na Sredozemnom moru bi bila uveliko poremečena, na korist Italije, jednako kao i u nekim kolonijama. Inače če se
Sokolske dopisne karte
Savez Sokola K. J. je izdao dve vrlo ukusne i upečatljive dopisne karte, od kojih jedna pretstavlja Sokola sa za-stavom u ruci i sa pozivom „Budi Soko“-k a druga Sokola sa mačem, sa belim orlom
Nemačke škole u Jugoslaviji
Ministarstvo prosvete odobrilo je osnivanje potpune nemačke privatne gimnazije, sa pravom javnosti, u Novom Vrbasu, u Vojvodini. Nastavni jezik je nemački za sve predmete, osim za državni jezik, te za istoriju i ge-ografiju Jugoslavije. Profesori moraju biti jugoslovenski državljani, nemačke ili jugoslovenske narodnosti. Gimnaziju če moči pohadati samo sinovi Nemaca, koji su državljani Jugoslavije, i onih Nemaca koji su stalno nastanjeni u Jugoslaviji. Upotreb-ljavače se samo one knjige, koje odobri Ministarstvo prosvete u Beogradu.
-
P
ifjjjjjfjp
. :r
ti
.. i",
duha u današnjim sudbonos-nim vremenima. Izradio ih je brat Sava Rajkovič, akademski slikar, a poručuju se kod Saveza Sokola K. J. Beograd. Cena pojedine karte je jedan dinar, a jedinice koje poru-če karte kod Saveza, dobija-ju ih po 50 para komad. Čist prihod od prodaje ovih karata pojedincima, ide u Na-rodno-odbrambeni fond. O ovome su več obaveštene sve jedinice okružnicom. — Karte su štampane latinicom, či-rilicom i slovenački.
Sokoli, — upotrebljavajte od sada samo svoje sokolske dopisne karte, za sve pozdrave, sva čestitanja i svu kraču korespodenciju! Time čete podupreti sokolski narodno-odbrambeni rad i širiti so-kolsku misao kod vaših po-znanika i prijatelja.
Brači
sokolima - ptelarima
Za izradu veštačkog sača ili kupovinu istog, obratiti se sokol-skoj župi Mostar.
U Savezu ima još kompleta „Prve Jugoslovenske pčelarske dopisne 5kole“, koji se mogu dobiti po ceni koštanja 50.— din komplet (svih 10 svezaka). Isto tako ima i šablona sa upustvlma za izradu modernih košnica (Dadon-Blat) koji staju 16.— din.
i sa zastavom, a sa strane su ispisane reči Blaženopočiv-šeg Viteškog Kralja Aleksandra: „Sokoli, od kolevke do groba dužni ste služiti samo Jugoslaviji i jugoslovenskoj ideji. Njene su vaše mišice i vaša srca, i njene imaju da su sve radosti i ideali, vaše težnje i sva vaša pregnuča“
Dopisne karte izradene su u bojama, a treba da poslužc sokolskoj propagandi, i šire-nju narodno - odbrambenog
,...< шјјј&јјШјЈф
'! % ‘Uh ‘i ‘ЦЏ
UiriilUJtiiia'NNIiiL1-:
Najpotrebnija i -najzanimljivija knjiga
Izišla je iz štampe odlična i za današnja vremena najpotrebnija knjiga, za svakog Sokola i Jugo-slovena, koja se zove ;,BORBENA OBUKA U SOKOLSTVU1*.
Knjigu je izdao Savez Sokola K. J., i ma da obuhvata 290 strana, cena joj je samih 5 dinara, što znači da pretstavlja nesumnjivo najjeftiniju knjigu, koja se danas nalazi na tržištu u Jugoslaviji. A ujedno najzanimljiviju i najpotrebniju!
Glavni saradnici ove knjige su artilerijski pukovnik, Dimitrije S. Pavlovič, referent za predvojni-čku obuku; i artiljerijski poruč-nik, Dragutin D. Valter.
Da se vidi, koliko je ta knjiga zanimljiva za svakoga ko se inte-resuje za odbranu zemlje, za današnji način vodenja rata, za odbranu od napada iz vazduha i od padobranaca, — dosta je navesti samo naslove njenih glavnih ode-ljaka, koji glase: Uputstva za iz-vodenje borbene obuke 'u sokolstvu;- — Borba nožem; — Opis i upotreba ručnih bombi; — Pravila službe veze, telefonske službe i signalizacije; — Pravila u-tvrdivanja; — Pravila rušenja; — Pravila orijentacije sa čitanjem karata; — Borbena pojedinačna obuka i desetična obuka; — U-putstva za sestavljanje i reševanje zadataka iz borbene obuke; — Odbrana od padobranaca i vazdušne pešadije; — Četmtko ratovanje; — Prepreke protiv bornih kola i oklopnih automo-bila.
Knjiga se poručuje kod Saveza Sokola K. J., Beograd, Prestolonaslednikov trg, 34.
borba u kolonijama i u Sredo-zemnom rnoru razviti sa naroči-tom intenzivnošču.
Povodom nove medunarodne situacije, koja je nastala separatnim mirom izmedu Francuske i sila osovine, naročita se pažnja posvečuje držanju Severoamerič-ke Unije i njenom stavu prema ratu u Evropi, lspituje se ratna snaga velike američke države, a naročito njene mornarice, koja je, posle mornarice Velike Britanije, največa na svetu. Prema poslednjim vestima, prezident Ruzvelt je izdejstvovao ogroman kredit za gradnju čitave nove flote, od preko stotinu lada, či-me bi američka flota postala jača i od engleske. Cilj američkih upravljača je, da njihova flota postane toliko jaka, da i na Tihom i na Atlanskom okeanu bude kompletna, i da ne zavise jedna od druge. Medutim se u Severo-američkoj Uniji velika pažnja posvečuje i avijaciji, pošto su moderni bombarderi prilično o-pasni za mornaricu. Danas A-merika ima oko 3.000 aviona prve linije, ali proizvodnja u poslednje vreme toliko raste, da se več govori o izgradnji 50.000 aviona godišnje. Poznati tvorničar auto-mobila, Ford je izjavio, da bi svoje fabrike mogao preudesiti tako, da izbacuju 1.000 aviona dnevno. Politika severne Amerike ide danas zatim, da ujedini u je-dan blok sve države američkog kontinenta, pa da sa njima sku-pa vodi zajedničku politiku prema Evropi i prema Aziji, bilo u miru, bilo da ude u rat. Pošto sve ta zahteva vremena, i pošto se ove jeseni vrše pretsednički izbori u severnoj Americi, izgleda da če se za sada Amerika ogra-ničiti na to, da pruža što jaču potporu Engleskoj, u avionima i ratnom materijalu uopšte, a da konačna odluka o njenom držanju može da padne tek početkom iduče zime. To utoliko.v pre, što ima američkih listova, koji tvrde, da Amerika još nije potpuno spremna za rat i da treba da pri-stupi intenzivnom radu, za usa-vršenje svoje narodne odbrane.
Izvesni ugledni američki listo-vi započeli su u poslednje vreme kampanju, u cilju da se Severo-američka Unija što više približi Sovjetsko] Rusiji, te da sklopi odbranbeni savez sa Sovjetima. Naročito se zalažu za taj savez novinari Pearson, u „New York Timesu" i Allen, u „New York Heraldu"; a poslednjih dana se pridružio toj kampanji i list „Washington Post". Svi ti listovi ističu, da se interesi Amerike i Rusije nigde ne križa iu. te da bi obe države mogle uspešno istu-pati zajedno.
Norveški ministar spoljnih po-slova, Koht, je održao na london-skom radiu govor, u kome je ka-zao, da se u Norveškoj sada pro-vodi akcija, poduprta od nemač-kih okupacionih vlasti, da se svrgne sa prestola kralj Haakoti i da se uvede nacional - socljali-Rtički režim, ali da norveški narod ne deli to mišljenje. „Neue Ziiricher Zeitung" javlja takode iz Stokholma, da je major Kvis-linjf započeo akciju za svrgnuče norveškog kralja i za uvodenje nacional - socijalističkog režima. Švajcarski list tvrdi, da su oku-pacione vlasti stavile do znanja, ako se to ne dogodi, da če norveška samostalnost biti potpuno ukinuta.
Spomenica Sokolskog društva Velika Kikinda
S proleča 191 god. sazvao je u Vel. Kikindi Slavko Lakovič, učitelj oko trideset mladih ljudi s namerom da osnuje u mestu Sokolsko društvo. Trideset je godi-na od tada prošlo pa je razumljivo da se hteo proslaviti taj važni nacionalni jubilej koji nije važan samo za Vel. Kikindu, nego i za sav Banat, jer Kikinda je bila ona sokolska Matica koja je pomogla graditi sokolska gnezda i u mnogim drugim banatskim mestima, pa čak i u sarnoj Budimpešti bila je njezina filijala. Župski slet koji se trebao održati ove godine na Duhove u Kikindi u znaku tog jubileja, morao je biti odgoden ali je zato dalo društvo drugog vidnog izraza, da se ne zaboravi borba, da se ne zaboravi svetli sokolski rad pojedinaca kao i je-dne cele generacije koja se dala predano u službu sokolske ideje.
Ovih je dana izišla iz štampe „Spomenica Sokolskog društva Vel. Kikinda", koju je sastavio s puno ljubavi br. Stojan Jakšič, koji dobro poznaje rad Sokolskog društva Vel. Kikinda, jer su-deluje u njemu otkad društvo postoji, a bio mu je starešina či-tavih dvanaest godina.
U Spomenici, koja sadrži 160 strana, sa 70 slika, piše br. Stojan Jakšič najpre o novom zamahu Vojvodine i pokretu Vase Staji-ča. Prvi deo posvečen je predrat-nome Sokolstvu, a drugi stradanju Sokolstva. Ova su dva dela najopširnija, „jer je to starije vreme, pa mogu izvesni podaci da se izgube11. Treči deo iznosi rad posle rata, zidanje sokolskog doma i dosadašnji rezultat Petrove Petoljetke. U spomenicima naila-zimo i na zanimljiv podatak, da je več godinu dana pre osnivanja Sokolskog društva u Kikindi, po-Vela akciju za osnivanje ženskog gimnastičkog društva, kao neku vrstu Sokola, g-da Danica Ban-dič, učiteljica.
Pravi rad društva Kikinda ot-počeo je tek septembra 1912 god. sa velikim oduševljenjem, a i odziv gradanstva bio je srdačan. Prva javna vežba bila je o Duhovima 1913 god., a druga na Vidov dan 1914 god. „Ova (druga) bi se s pravom mogla smatrati kao prvi župski slet u Banatu, jer su osim kikindskog društva bile i fi-lijale iz Velikog Bečkereka (Pe-trovgrada), Turskog Bečeja, Vra-njeva, Karlova i Melenaca. Rad je bio prekinut ratom, a istovreme-no počelo je i stradanje Sokola: tiižbe, progoni, zatvori, internacije, upučivanja na front i sika-
НШШЈИШМПЛШШШНПННШШ
niranje. Prvi starešina kikindskog sokolskog društva, br. Slavko Lakovič, i zamenik starešipe br. Kosta Ševič, bili su osudeni svaki na dve godine i šest meseci robije; a prvi načelnik društva, br. Branko Roler, na tri godine robije.
„Ni pola godine nije proteklo od završteka svetskoga rata, a gotovo isti oni ljudi, koji su o-snovali predratno društvo oživ-ljavaju novo. Tu je i Slavko Lakovič, Svetozar Udicki, Mita Nikolič, Kamenko Brančič i nekoli-cina drugih predratnih funkcione-ra i radnika sokolskih. Prva skupština održana je 21 aprila 1919. Medutim su prve tri godine posle rata bile slabe u radu, a tek četvrte godine, a naročito u toku 1923, razvilo je društvo veču sna-gu; i od toga vremena može biti sa izvesnim kolebanjima, odr-žalo je i razvijalo do danas“.
G. 1924 došlo je do prvoga župskoga sleta u Velikoj Kikindi, koji je u punoj meri uspeo. Priredena su još dva sleta, i to 1929 i 1933 god., a ovogodišnji jubilejni, morao se odgoditi. „Ne možemo medutim da, osim rada redovnih sokolskih radnika, ne istaknemo rad ljudi koji su na svima tima sletovima, a i inače pri javnim vežbama, primali na sebe veliki deo poslova gradevin-skog odbora, a to su bili brača Mita Nikolajevič, Dura Lakovič i Mita Trifunac. Brat Stojan Jakšič iznosi u Spomenici takode i-mena druge brače koja su sve-srdno pregla na posao i potpo-mogla njega u radu, a to su brača Mita Nikolič, Milivoj Ćirikov, Steva Bogosavljev, Milan Popovič, dr. Petar Bojanič i drugi. Društvo je došlo do svog lepog i prostranog doma, koji je osve-čen 1 decembra 1931 god. „Bio je to nesumnjiv uspeh i Sokoli su ga u dušama svojima i javno proslavili".
Kad se rešavalo šta če društvo da uradi za Petrovu Petoljetku, došlo je do plemenite odluke da se tako zvana Stevančeva Bara isuši, pošumi i načini na isušenom zemljištu vrt pristupačan celo-kupnom gradanstvu. Ako se uz-me u obzir da je društvo preu-zelo na sebe zadaču da pretvori u vrt osamnaest i po katastarskih
jutara L...c, onda se tek može shvatiti zamašnost pothvata. Na čelu tehničkog odbora stoji inži-njer br. Mita Nikolajevič, direktor vodne zadruge u mestu, a pretsednik finansiskog odbora jeste br. dr. Petar Bojanič, advokat. Do sada je utrošeno za isu-šivanje bare več oko 300.000 din. ali je zato uspeh požrtvovnog rada več uočljiv.
Danas stoji na	čelu društva
vredni i ambiciozni	starešina br.
dr. Petar Bojanič,	koga potpo-
mažu u radu marljivi pročelnici raznih sekcija, osobito pozorišne. Tehnički rad pak vodi br. Blagoje Strajnič sa s. Savič-Brašovan Bi-serkom, kojima pomaže veči broj dobro izvežbanih	prednjaka i
prednjačica.
Ne možemo se upuštati u de-taljniji prikaz rada, jer postoji več štampana Spomenica, a ko se interesira za uspeh društva, neka je čita, jer to nije obična kronika, gde se samo redaju suvopar-ni dogadaji, nego je to prava sokolska knjiga, prožeta ljubavlju prema sokolstvu. Ova knjiga je udžbenik i uputa za sve sokolske radnike, pa je i zbog toga naj-toplije preporučujemo.
Bratu Stojanu Jakšiču čestitamo na njegovom iserpnom radu i od srca mu se zahvaljujemo.
Ferdo Vigele.
Sadržina sokolskih listova
„SOKOLSKA VOLJA"
Glasilo sokolstva u Ljubljani. Dobili smo broj 176, sa vrlo za-nimljivim sadržajem: Budimo pripravljeni. — Tedenski pregled; — Iz dravskega sokolskega zbora; — Zlati jubilej Sokola Zagorje ob Savi; — 2ena in sokolstvo; — Tratarjev Mirko, (M. K—t.); — Pismo iz Prage.
Na prodaju !
Kompletna glazba sa 26 in-strumenata, sve u potpuno novom stanju. Može se dobiti uz jeftinu cenu.
Obratiti se na:
(Šifra: MUZIKA)
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, Beograd
Poštanski fah 342
„ПУТНИК“ планинарско-тури-стичка ревнја, бр. 1, јуни 1940. Издање Друштва Фрушка Гора у Новом Саду.
Овај часопис је поновна обно-ва часописа „Путник“, који је излазио у Новом Саду још 1862 године! Сада се он појављује у новој значајној мисији, пошто свестраном пропагандом нашег унутрашњег планинарства и ту-ризма и.ма да допринесе парали-сању тешких 'последица по на-шу привреду, услед изостанка страних туриста. Поред прика-за лепота Југославије часопис третира и најразноврсније тури-стичке проблеме. Тако после у-водне речи Др. Владимира Белај-чића налазимо чланке „Сећање на Дурмитор" Васе Стајића; „Дри-на и Подриње" од Проф. Д. Ј. Дерока и „Доле на мору, на на-шем Југу!“ од X. Бјелавца. Ди* ректно питањима нашег туриз-ма посвећени су чланци: „Зна-чај унутрашњег туризма“ од Станислава Бајића, „Средњо-школци и туризам“ итд. Сем тога часопис доноси веома бо-гати преглед домаће и стране туристичке литературе и низ разних вести из планинарско-туристичког живота. Као дода-так у листу се налазе Весник Друштва Фрушка Гора и Вес-ник Југословенског туринг клу-6а. Часопис пружа и информа-ције о актуелним путовањима и излетима. Годишња претплата 50 динара, поједини бројеви 5 динара.
ЧДС0ВНИЧДР И ЈУВЕЛИР
М. МИТРОВИЋ
Теразије 22 (до Москве)
нма швајцарских часовника ва руку и џеп, златног на-кита, кристала, сре-бра, пехара иплакета
BpafcH и сестрама попуст Цене врло солидне. Стручан рад Тражите цене за израду клинаца и значака
Ч1|1Ш111Ш1Ш11Ш11111111Ш1111Ш1111111111ШШ1ШММ111111111111(Ш1!111!!Ш11Ш11111ШШ1!ШШ11!11111111111111111!*
НЛ ИШЕА
за једну и вишебојну шШомиу и з p а ђ у / е цинкографија
АВАЛА'
БЕ0ГРАД, ЈакшиЂева 10
Телефон 30 - 24о
OftVAtf1* j';
Набабите благовремено
Купни трезор за узнђнвање
сигурну
панцер-касу
МЕЛДМЕД
БЕОГРАД ВУИА ИАРАЏИТНА 10
тклеа«ом rp». 20-673
 шншнш
Izdaje Save/ Sokola Kr Jugoslavije (arh M Smiljanič, Alekse Ne nadoviča 6) - Ureduje rcdakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčič) - Odgovorni Dr. Tihomir Protič, Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija „Luč“, Mitrovič i Lazarevič — Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel.
urednik
21-772.