Број 13. пдеса, 10. јула 1916. год. Год. i. ИЗЛАЗИ СВАКЕ НЕДЕЉЕ. НОВАЦ И ГШСМА ШАЉУ СЕ НА УПРАВУ «СЛОВЕНСКОГ ЈУГА» У ОДЕСУ, УСПЕНСКАЛ УЛИЦА 45, КВ. 22. ТЕЛЕФОН 28—65. УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ У ИСТОМ СТАНУ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРА-ЋАЈУ, НЕПЛАЋЕНА ПИСМА СЕ НЕ ПРИМАЈУ. ПРИОПЋЕЊА СЕ НЕ ПРИМАЈУ. ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ ЈЕДНОГОДИШЊЕ 6 Р., ПОЛУ-ГОДИШЊЕ 3 P , A ПОЈЕДИНИ БРОЈЕВИ 10 К. У ОЧИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПРЕПОРОДА. Њему, нашем препорођају — идемо у сусрет. Близу је дошао час — и данас сутра зарудиће зора i;o-вог живота српског, хрватског и сло-веначког. Сваки Југословен осећа ту истину, живу као живот, верује у близину и неминовност жуђена да!а слободе и заједнице, па му срце трепти у предосећању нечег необично свечаног и величанственог : једне исто-ријске epe за нас Југословене, која ће се датовати заједно с новом ером у светској историји. Но оно, што ће у историји света да буде преокрет у смислу порицања и уништења права песнице, порицања и онемогућења светске превласти једног варода, по-рицања приморавајуће снле, као врховног пачала човсшке културе, то ће у повесници Југословепа да буде стварање и коначна потврда једне сасвим нове чпњеиице, која је за сад још у иорођајним мукама, али која ће данас сутра задивити свет својом младошћу, свежином, лепотом и непобитном моралном силом: Срби, Хрвати и Сло1 енди као једна свесна народна , заједница. Из пеие узбуркаиог "мора изиће тај европски подмладак упрепорођеном лику Југо-славије. 'A међу иајкрупнијим теко-винама европскога рата биће оства-рење слободе ибратства Срба, Хрвата и Словенаца, уједињепих, као један народ, у једном државном телу. По-литичко и екоиомско уједињење, као последица племенске истоветпости и културнога јединства — даће Србима, Хрватима и Словевцима једшш удар-цем све оне преко иотребке основе, без којих смо досад чамшш у ропству ; a осим тога, још п све оке дивне мо-гућности, o којима су до европскога рата у дубини срдаца само сне-вали иајвећи, пајсветлији, најпаиред-нији умови нашег народа. Али, шта да се ради донде, док не пукне светли и жуђени час народ-ног препорода!? Зар да седммо скр-штепих руку и да нас време нрође v чекању, кад ће и како ће то бнти ? Зар сваки онај појединац, који у овај мах ие гине часио на бојишту славе и слободе народне за живот и срећу потомака — зар ми, који смо засад у ваветрини, да, као оглувели од рике топова, не зиамо, куд и на коју страпу да упремо поглед, куд да нам се вине слободна мисао. Зар да ие дамо срцу маха, па да иам се ouo не стеже од јада за наше рођепе, не грчи од болова заоне, који се приносе на жртву, него ипак да нам то срце, и баш сада буја као горски поток, те да се спрема забуран и величанствен ствара-лачки живот, који нас данас сутра чека. Приберимо мисли и прикупљајмо слагу! Будимо свесаи и трезвени, као никад! Треба да се спремнмо за о, ај великп час, те да нас ие стигне не-cnpeiM е и кереше. е. Сваки онај, који је у ов j мах — би.;о трајно, било TJJGi У'П,0 би.!0 СИЛОМ, 6ИЛО МИЛОМ — поштеђе,! од ратне бу{ е, кека сам себи и сиојим друговмма каже: «Шга да се радц до де, док папш гину ва бојишт.ша? Шта да се ради сад, ii гпта потом, кад пређе бура, и кад од каших мало ко оста) е у животу? Дај'е, да o томе мислнмо, како да се спасе и оно ма и кајмање, што се пос е туче и непогоде сачува; јер нема те силе, иит има тог начина, да се у ишти ii искорени све до тла.. Шта ће бити најпрече и најпотреб-није огшма, који tie живети после — у иовоме животу? Јер јасно се види, да је стари живот отишао у неповрат!» Бре свега треба, да свакиСрбин, Хрват и Словенац — буде на чисто с тнме, да Срби, Хрвати и Словенци, oo географским, политичким и еко-номским приликама — нмају један једини modus vivendi: здружени међу сс.бом, као једна сложиа и саглас. а це.,И1 а, у сазнавању опћенитости за све нас јед :их и истих у&лова за жи-вот и напредак, Није овде место, нити је могуће, да се основни постулати будућег живота нашег подробно развијају. Но главно је то, да се баш ти за-хтеви задовољити могу само једним јединим начипом, a то je oi ај, који је садржан у програму и раду J у г o с л o в е и с к o г K o м и т е т а. На-mijoi алпи идеали, као и ос; овни животни интереси, како Срба, тако и Хрвата и Словенаца, манифестовани су у захтеву уједињења свих Срба, Хрвата и Слове!1аца у једно само-стал! o државно тело. Чим стакемо иа тај пут, опет треба да свакоме од нас буде јасно да животне захтеве наше задовољити и оно, што тражимо, д<|бити можемо само тако, ако сви, као један, буде-мо осећали, мислили, гоиорили и тражили јед нo: ono, ihto је свима нама једнако потребно. . Сувише je раио, да се одмах у почетку ставе питаша, којима смо привикли у старом животу. M ога од тих питања треба да сасвим от-падну. Бов живот биће на новом ка-лупу и треба да буде. нов из темеља. Ми пемамо могућ;,ости, па ии пот-требе, да га себи још сад потпу; o преставимо. Форме тог повог живота ствараће се постепено и развијаће се природио у току времена. A ми тре- ба да будемо готови, да се латимо иосла без сваких предрасуда и са међусобним поверењем. Свако излишно питање, свака не-основана, па тим више кеоправдана акција, ометала би главпи и основни рад у народу, изазивала би болесне појаве и трзавиде, опасне за млад и кеискусан оргаиизам будуће југо-словенске дрл^авве заједнице. То би пре свега давало против нас оружје у руке нашим иепријатељнма, којих ћемо пос.ие рата имати. И могуће је, да ће први дани на-шег новог живота бити не само ра-доски и величанствени, него богме и тешки и трудни све донде, док брод вашег пародног државног живота не буде коначно дограђен и утврђен, a "убколебатл море се пе стиша после буре. Рада у нашој препорођеној Отаџ-бини биће много! Биће га тако много, да нећемо стизати. — Бас ће бити мало! . . Зато треба да будемо људи. И већ сада сваки од нас треба да смншља и да се спрема, како ће бити најкориснији и највреднији члан заједнице, кад се врати кући у зави-чај ако изнесе главу, ако не пад-не као герој у боју. Ба онда, кад сш;е сунце и буде дан, да се сваки одмах сместа лати посла, понајпречега! Не седимо дак ie скрштепих руку и будимо свесни свога позива и своје дужности према Бароду и Отаџблни: и cai, ако устреба гинути; и после, кад устреба радити! Част и слава витезима, који, ако затреба, живот даду за Народ, који ју1.ачком смрћу увековече својаимена! Омладинац. ZAR SE NISI ODLUCIO? Ti vidio si stradanje Tvoje, i narod u patnji, Ti slušao si njegov vapaj bespomoćni Ti gledao si bar u duhu kraj nedohvatni. Potlačen i rastrgan medj više dušmana Slušao si za Kosovo što treba osvetit; I mučenike Zrinjskog, Frankopana što umriješe časno. Ushićen si, znam, pratio osvetu Srbinovu za Kosovo; No to je bio dio od svega, Ti želio si ovo, Da svane <1an osvete nove dušma- nima svim I da djelo našeg sjedinjenja ispuni se tim. АГ sad ti se čudim, brate, zašto si klono ? 1Г Ti jošte spoznao nisi da dodje dan osvete, II' možda pritisak dušmana tako uplaši Tebe, 1Г njegov vremeniti uspjeh uništi vjeru Tvoju? АГ znaj, brate, da sloboda nikom ne dodje sama. Za nju umrijeti treba mirno, s ose- ćajem sreče, Sto tako slavnu smrt sudbina dodijeli Tebi, Smrt koja če donijeti život drugim' i slobodu. Ne boj se brate! Na muci se po-znaju junaci! Jer junak nisi ako samo jadikovat' znadeš. Gle! Več idu brača na polje osvete pravedne, Ustani! Zar češ moči ostati skršte- nih ruku I gledat' napore brače da stvore ono, Za što im možda nedostaje sile, jer tvoja Desnica oklijeva da se gane u pravo vrijeme. Padne li teret, Tebe možda radi, kakom savješču Da izidješ pred pokoljenje mladje? koje oslobodjeno, Može biti samo sada ili nikada! TRUMBIĆ. Teška vremena i veliki dogadjaji stvaraju i velike ljude, koji su kadri da se u tim časovima snadju i da ih izrabe na korist onih ciljeva, koji su im pred očima. Za naš maleni narod, koji je imao i imade velikih poteškoča do oživotvo-renja i ispunjenja svojih snova, nužni su i veliki pojedinci, koji če svojim umom i sposobnostima dati jednako jaki biljeg i boju svojim zahtjevima, kao da potječu od sinova velikih i ja-kih naroda. Kad mi ne bi imali u ovim časovima jednoga Trumbiča, trebalo bi ga stvo-riti, jer je on kadar da svojim aukto-ritetom i znanjem zamjeni ono, što bi u velikim narodima mnogi drugi pojedinci mogli uočiti, blagodareči snazi i broju svoga roda. Usud nam ga je sačuvao, otevši ga iz ruku krvničke Austrije, koja bi ga sigurno bez mnogo ceremonija poslala na drugi svijet, kao što je učinila sa mnogim našim velikim patriotima. Dr. Ante Trumbič bio je od po-četka svog političkog rada uvijek do-sljedan, liberalan, demokratičan i anti-austrijanac, te nije nikada, zaoštrile se partijske prilike kako mu drago, htio 2 СЛОВЕНСКИ ЈУГ Бр. 13. Paktirati sa bečkim gromovnicima, i ako mu se mnogo puta pružala zgoda da sjedne na visoka i tirne u savezu unosna mjesta. Trumbić je tipičan prestavnik mlade generacije, koja je prva navijestila rat oportunističkoj austrijanštini uvedenoj od stare Narodne Stranke u Dalmaciji, koja je u to vrijeme imala većinu, dok ju nije grupa Trumbiča i drugova sru-šila i preuzela vodstvo javnog života Dalmacije. Njegov politički rad nije ostajao u skromnim provincijalnim gra-nicama Dalmacije, nego je uvjek težio za većim državničkim djelovanjem, što se rijedko pruža političaru malenog naroda, jer nema prilike ni mogućnosti da ga izvede. Cutio je u sebi snagu i sposobnost, da bude na čelu jedne jake stranke, koja bi kadra bila igrati jaču ulogu u sudbini našega naroda. Došla je 1903. godina. koja je u naš narodni život donijela pravi pre-okret, jer su realizam i širokogrudnije shvatanje osobito u pitanju srpsko-hr-vatskog jedinstva, osjećali i konsoli-dirali unutrašnje prilike u našim kra-jevima, te su dalekovidniji političari našega naroda uvidjeli zgodnost momenta, da započnu nekakovu akciju većeg stila, koja bi kadra bila donijeti našem narodu velike koristi. Trumbić. Milić i dr. zajedno sa banovivskim političkim drugovima, upotrebivši ojačanje i konsolidiranje naših političkih prilika, stupiše zajedno sa madjarskom koalicijom u oštru bor-bu protiv Beča, našeg vjekovnog ne-prijatelja. Politički čin pod imenom «Riječke Rezolucije», čije su posljedice nama svima dobro poznate, nije donio onoliko ploda, koliko smo se na-dali, ali je sa svim tim bio velikim činom naše političk? zrelosti i korakom na-pred u našem, do tada strančarski rastrojenom, političkom životu. Dalmacija je uvijek slobodoumno i požrtvovno progovarala silnicima u Beču i Pešti i djelovala takodjer na ostale naše pokrajine u tom radikalnijem držanju. Zasluga za to držanje Dalmacije ide Dr. A. Trumbića i drugove, vrle sinove iste, koji su znali 1912— 1913. godine za balkanskog rata onako muževno i neustrašivo stajati dušom i čuvstvima sa srpskim sokolovima, koji su započeli bili veliko djelo oslobodjenja svoje brade od turskog jarma, dajući znati Austriji, da je to prvi čin našeg Pijemonta, koji će to djelo da nastavi do potpune pobjede onih svijetlih i velikih naših nacijonalnih ideala. Svjetski je rat zatekao Dr. Trum-bića izvan granica Austrije, tako da je na taj način izbjegao sigurnoj smrti, koja ga je tamo čekala. Oćutivši se u tudjini, nije mario za progone svojih rodnih, niti za svoj imetak u Austriji, nego je neustrašivo preuzeo sebi za zadaću, da od emigranata iz raznih naših krajeva formira odbor zakonitih predstavnika, koji če Europi otvoreno i iskreno progovoriti o željama i težnjama našega naroda u Austriji, koji uslijed ratnih prilika nije u mogućnosti da to načini. Več u početku rata osnovao se je u Rimu Jugoslovenski Odbor iz političkih ličnosti iz neoslobodjenih krajeva, kojemu je stao na čelo Dr. Ante Trum-bič. Isti je Odbor uzeo sebi za cilj, da informira neobaviještenu, ili bolje reči, krivo obaviještenu Europu o našim težnjama i zahtjevima. Težak po-sao preuzeše sebi ti patrioti, koji su znali kako ve zapreke i neshvatanja imadu na putu do postignuča žudjenog im cilja. Dr. Ante Trumbić u svojstvu pred-sjednika «Jugoslovenskog Odbora» uspio je svojim znanjem, auktoritetom i pojavom, da stupi u vezu sa najvišim političarima savezničkih nam naroda, koje je'znao predobiti za našu pravednu stvar, informirajuči ih o našim težnjama i potrebama, uslijed čega smo dobili u istinu jake zagovaratelje naše stvari, na budućoj europskoj konferenciji, koja imade da riješi našu sudbinu. Dr. Ante Trumbič, neumoran, ne poznavajući poteškoća, vrši posao na-mijenjen mu od naroda, koji če mu se dostojno odužiti kada sunce Slobode i Ujedinjenja sine nad našom muko-trpnom i neprijateljem pogaženom do-movinom. Podlistek. GABRIJELA. (Posvečeno sestram-usmiljenkam ruskega rude-čega križa). Pozdravljena Gabrijela .... Nad menoj se je sklanjal Tvoj obraz v tistih dneh, ko je stala smrt na pragu sobe in me gledala z otlimi očmi, vabeča me s seboj. Tvoja bela, drobna roka ji je branila pristop do postelje. Bežala je smrt in blodne sanje so bežale z njo. Zarja Tvojih lic jih je pregnala in Tvoja roka ie ustvarjala pomlad moji duši. Včeraj so me naložili na voz, težak in okoren. Slama je bila na njem, seno za vzglavje. Spredaj je sedel človek, majhen, otroški, klobuk globoko na čelu. „Tihonko" je požvižgaval neko melodijo ruske pesmi, a na obrazu se je videlo, da so misli daleč od te pesmi. Sveži jutarnji zrak je objel moje čelo in prsi so zadihale z globokim dihom. Rana v prsih je skelela' in kri je zalivala ranjena pljuča. .Ali se bodemo dolgo vozili?" Voznik je zamahnil z bičem. Zdelo se mi je, da je s tem mahljanjem hotel pokazati daljavo. Nato je rekel s pevajočim glasom: „Ne". „Do poldne", sem vprašal in strah je bil v tem vprašanju. „Do večera". Njegov glas je bil zamolkel, pridržan, kakor, da se je srdil, da je povedal resnico. Legel sem vznak, z resignacijo v duši. Nad menoj se je vzpenjalo obširno, neizmerno nebo, ki se mi ni še nikoli zdelo tako veličastno in veliko, kakor v tem trenutku Nemško nasilje. Nemci so pričeli sedanjo veliko in strašno vojno z glavnim namenom, podjarmiti svojemu ošabnemu pospcd-stvu vse narode. Treba je bilo dolge in skrbne priprave. Sami so bili pre-maloštevilni, da bi začeli borbo z vsem svetom, zato so raznarodovali desetletja in desetletja zlasti slovanske narode. Njih število so znatno pomnožili slovanski janičarji. Neštete so krivice, ki so jih naduti Nemci prizadejali mirnim Slovanom. Omenjam Slovence, ki jih prisegolomna avstrijska vlada izkazuje poldrugi milijon, bilo bi nas pa gotovo že tri milijone, ako bi peklenska roka prokletega nemškega sistema z vsemi nedopustnimi sredstvi ne uničevala lepega slovenskega jezika in njegovih pravic. Celo sedaj, ko pre-zvesti slovenski narod razmerno najbolj izkrvaveva, ko se naši ljudje bojujejo na najvažnejših točkah vojnih front, še danes, v teh resnih dneh nemška avstrijska vlada uničuje z vso strastjo, kar je slovenskega. Zaplenila je, dr. Krekovo, v nemškem (!) jeziku spisano knjigo «Kroaten und Slovenen», in vendar je Krek pristaš Slovenske Ljudske Stranke, ki je ena onih redkih strank v Avstriji, ki so gojile habsburški patriotizem; prepovedala je izhajati «Gorenjcu», klerikalnemu tedniku, torej gotovo patriotičnemu listu. Avstrijska pravica je vrgla v ječo poslanca Grafenauerja, samo zato, ker se je drznil tudi v vojnem času potegovati se za pravice koroških Slovencev., in s tem seveda motil javni mir» Nemštvo si samo koplje grob s svojim nasiljem. Preroško je govoril svojčas pisatelj Cankar v Mestnem domu ljubljanskem : «Avstriji ni pomoči, pustimo jo, da se pogrezne v lastnem blatu*, (dobesedno «d .. .») O nemškem nasilju v Rusiji smo večinoma malo slišali do vojne. Ujetništvo pa nas je prepričalo, da je bila slovanska Rusija razmeroma še bolj v nemških krempljih, kot mi. Nemški baroni in grofje so uživali v Rusiji posebne predpravice, Nemci so imeli do zadnjega časa glavno besedo pri vseh važnejših uradih. Ovirali so napredek ruske omike, hoteli so,, da ostane mužik neizobražen, da bi tujec lažje izžemal ruskega domačina. Tudi vojni vjetniki Slovani se imamo v prvi vrsti zahvaliti raznim germanofilom, ki so nam s pretiranimi poročili na višje oblasti omejili in deloma vzeli začetkom dano svobodo in dobro oskrbo. Široko je bila odprta pot v Rusijo nemškemu kapitalu in industriji; od vseh strani sveta prišedši Nemci so dobivali dobre službe in mnogo najlepše zemlje na tej in oni strani Urala. Mehki ruski narod je bil na lastni zemlji suženj privandranega Nemca, ki je pošiljal s žuljavimi rokami ruskih «rabotnikov» pridobljene tisočake v razne banke «Vaterlanda», torej imperatorju Vilhelmu za bodočo vojno z Rusijo. Ruski narod je šele mnogo mesecev po vojni spoznal potrebo boja z nemškim nasiljem. Potrjeni so zakoni o likvidaciji, pa vsa stvar gre precej počasi od rok. Lahko rečemo: nikomur se še danes tako izvrstno ne godi kot Nemcem podanikom Rusije. Na vojno mnogim ni treba, pomagajo n. pr. le v bolnicah. Nemški jezik je sicer prepovedan, vendar pa je izjema v cerkvi: i nemškim katolikom i protestantom je dovoljen nemški jezik pri bogoslužbi. Nemcem ne manjka ne mesa, ne belega kruha, svoje produkte : živino, vozove drago prodajajo vojni upravi; od vojne imajo le dobiček. Da bi lažje zvršili poljska dela so jim zemske uprave dale na pomoč ujetnike Slovane. Človek bi mislil: Nemci bodo zato hvaležni državi in nam. Pa prvo in ne drugo se ne uresničuje. V svojih izražanjih Nemci ne poznajo prijazne besede o ruski upravi in ruskem ljudstvu. Mužik je Nemcem neumnež, ki ne zasluži drugega, kot dosedanjega izsesavanja. Žalostni so Viljemovi agentje kadar časopisi poročajo o ruskih zmagah, in še vedno upajo, da pride lepega dne «krvavi cesar» ter reši rtjih posestva likvidacije. Celo o najvišjih osebah se mojega obupa. V tem neizmernem prostoru sem se videl tako neznatnega, kakor se ne začuti niti črv pod stopinjo človeka. Že včeraj so me vozili ves dan in voz je skakal in me potresal z vso srditostjo, kakor da ve, da vozi neprijatelja. Vsak njegov tresljaj je bila žgoča bolečina krvavečih, ranjenih prsi. A sedaj zopet, zopet do večera . . . Voznik je nategnil vajeti in spustil bič. Konja sta potegnila. Voz je zaškripal, zastokal, kakor, da ga boli rana kje v ogrodju in hitel nevzdržno naprej po široki, peščeni cesti ruskih step. Voznik je molčal. Njegov klobuk se je pomaknil na zatilnik in čelo je obsevalo solnce. Prenehal je požvižgavati melodijo ruske pesni in tu pa tam s tenornim glasom vzpodbujal konje s kratkimi vzkliki. Nenadoma se obrne k meni. „Si lačen?" V njegovem pojočem glasu je bila meh- kost. Trudno sem se nasmehnil. „Že od včeraj nisem jedel ničesar". Voznik je zmajal z glavo, nato pokimal, kakor v odgovor svojim mislim. „Potrpi. Mleka dobiš !" Za pol ure se ustavi voz. Čutil sem v onemoglem polusnu ranjenega človeka, kako je objel voznikov pogled moj bezkrvni obraz. „Ali piješ mleko ?" „Pijem", sem odgovoril in odprl oči. Na desno kakih dvesto korakov je stala hiša, nizka, s deskami krita. Voznik je vstal, položil roke k ustam in zaklical: „Hei ! . . . . Maruška 1" Glas je planil po stepi. Nikdo se ni odzval. Zaklical je vnovič, močneje in zateglo: „He-ej ! . . . Maru-uškaaa .... Za trenutek je priletel do voza sopranov glas mlade ženske: „Kaj si Ti, Vasilij Petrovič ?" „Jaz, Marija Ivanovna.... Mleka pri-nesi, hej. . . Ranjenca vozim !" „Takoj, takoj 1" Čutil sem v tem „takoj" sočutje, pomešano z radovednostjo. Voznik pa se je obrnil k meni in mi namignil z očmi. „Napiješ se mleka in ozdraviš !" Maruška je prinesla mleka, poln lonec, dobrega in še gorkega. Z veseljem je gledala mlada ženska samaritanka, temnih oči, rude-čih, zdravih lic in črnih las, kako sem pil oddihovaje z naglim, trudnim dihanjem s krvjo napojenih pljuč. „Ali je naš", je vprašala in njene temne, žareče oči so se uprle v me: „Avstrijec je", je odvrnil voznik. Temne oči so se odprle širje. V njenem glasu je zvenelo sočutje in radovednost. „Avstrijec ? ! . . . Ranjen ?" „Ranjen", sem odvrnil „v prsa, z bajonetom, tu na levi strani in v noge, v desno stegno". Maruška je stopila bliže. „On govori po naše?!" Začudenje je bilo v njenem glasu, da govorijo Avstrijci tudi ruski. Voznik je odvrnil: „Saj je Slovan I" »Ali boli rana", je vprašala Maruška z glasom prikrite radovednosti videti rano z boja. „Boli", sem odgovoril in pokazal na obvezo krog prsi, belo, s krvavo še mokro pego na mestu, kjer je bila rana. Drobna roka Marije Ivanovne se je dotaknila obveze in njene temne oči so postale vlažne. Rosa v njenih očeh je blestela kot diamant. „Bedni, bedni človek", je rekla tiho. „Vojna", je zmajal s plečami voznik in nategnil vajeti. Voz je vnovič zaškripal in se ganil. „Iskrena hvala ti, rusko dekle", sem rekel v slovenskem jeziku. Razumela me je. Njena roka mi je pomignila v slovo. Gledal sem za njo, ko je odhajala nazaj proti hiši in klical v duši: „Iskrena hvala ti, rusko dekle, za solze v tvojih temnih očih. Videl sem jih in pojile so mi srce in dušo. Nebo se je prevleklo z oblaki. Črno so gledali in preteče, od časa do časa silnejši in silnejši. „Odeni se" je rekel voznik in pokazal na plahto, ležečo poleg mene. „Dež bo vsak hip !" Nisem ga poslušal. Zakaj bi se odeval, ko je tako gorko in soparno. Voz je dirjal naprej in škripal. Onemogel sem ležal in bolečine so prenehale, kakor da so se preselile v voz, okoren in stokajoč, ter ga mučile mesto mene. Gledal sem v nebo in v oblake. Veter se je pripodil od zapada, zaplesal krog moje glave in me božal prijetno po razgretem čelu in licih. Odeni se" je opomnil vnovič voznik. A jaz sem gledal oblake, kako so se valili drzno in ošabno k ognjenemu solncu in ga zakrili popolnoma. Padle so posamezne kaplje dežja. „Odeni se", je zakričal voznik in me odel. V njegovem glasu je bila jeza. „Ves se premočiš, in umreš". (Nadaljevanje). Бр. 13. СЛОВЕНСКИ ЈУГ з izražajo tako, da bi v Avstriji za svoje veleizdajniško počenjanje že davno dobili vrv okolu vratu. In kako ravnajo z Vojnimi ujetniki. Od 2. ure zjutraj do 10. ure zvečer mora ujetnik opravljati razna težka dela, mnogokrat brez oppoldanskega oddiha. Gospodar mu ne preskrbi poštene obleke in obuvala, in neredno mu izplačuje za tako naporno delo nepojmljivo nizki mesečni zaslužek 6 rub-ljev. Hrana slaba, neredko več dni po-grevana. Nemški delavec in delavka uživata izvrstno hrano pri gospodarjevi mizi, vojni ujetnik in ruski rabotnik ali rabotnica pa uživata često neužitne ostanke v kotu. Borbo z nemškim nasiljem smo imeli doma, borbo imamo tu. — Sv. Jurij, kdaj zadaš s svojo sulico smrtni sunek tej zmiji germanski! ? Осуда у баЕ^алучком процесу. (Свршетак.) Ha 10 година : 56. Јово Бавђур, неож., трговац. — 57. Стеван Николић, неож., учнтељ. — 58. Јован Н. Поповић, неож., директор економскога одјелења земаљске владе. — 59. Љубомир Мијатовић, веож., свршени правник. — 60. Драгутин Дакпћ, неож., сељак. — 61. Петар Божић, неож., пекар. — 62. Сиио Мирковић, ееож., нн-жинир. — 63. Вукашин Бабуновић, шту-дент медицине. — 64. Атанасаје Крстић, ож., двоје дјеце, пристав код владе. — 65. Ђоко Биколић, ож., сељак. — 66. Мн. лан Мајсторовић, ож., четверо дјеце, трго-вац. — 67. Ђорђе Михајловић, ож., че-тверо дјеце, златар. — 68. Милош Ђуран, ож., једно дијете, чиновнпк Просвјете. На 8 година: 69. Душап Лукић, ож., двоје дјеце, колар. — 70. Стево Томковић, неож., учитељ. — 71. Рајко Милановић, ож., бравар. — 72. Милан Кљанћ, неож., штудевт теологије. — 73. Ђокан Ђорчић, ож., четверо дјеце, посједник. — 74. Ду-шан Богуновић, ож., једно дијете, учитељ. — 76. Јован Калдесић, ож.. петеро дјеце, посједник. На 7 година: 76. Вићентија Савић, неож., трговац. На 6 година: 77. Јован Лукић, удо-вац, четверо дјеце, слуга. — 78. Стеван Жакула, ож., двоје дједе, директор трго-вачке школе. — 79. Чедомир Јелић, ож., троје дјеце, трговац. — 80. Васо Медан, ож., свештевик. — 81. Ђорђе Обрадовић, неож., банковни чиновник. На 5 година: 82. Др. Јово Симић, ож., једно дијете, народни посланик, ин-жинир. — 83. Јаков Младеновић Милој-квћ, ож., осмеро дјеце, посједник. — •84. Гајо Давидовиђ, ож., четверс дјеце, подузетвик. — 86. .Милан Обрадовић, удовац, четверо дјеце, учитељ. — 86. Ко-•ста Вукадин, ож., сељак. — 87. Др. Вла-димир TiopoBiiti, ож., једно дијете, тајник земаљског музеја. — 88. Др. Војислав Кецмановнћ, ож., двоје дјоце, лијвчник. — S9. Илпја Сакота, олс., трговац. — 90. Вељко Вујашиповић, ож., једно дијете, гимназијски професор. — 91. Самујило Давнђ, неож., сел>ак. — 92. Спиро Солдо, леолс., свршени филозоф. — 93. Цвијетив Бобар, ож., петеро дједе, сељак. На 4 године: 94. Даринка Малић, дјевојка. На 3 године : Др. Ристо Јеремлћ, ож., двоје дјеце, лијечник. — 96. Др. Васиљ Рундо, ож., адвокат. На 2 Године: 97. Лазар Ваврлица, удовац, четверо дјеце, сељак. 98. Пстар Јојиновић, ож., троје дјеце. Већи дио осуда пзречен је због веле-издаје или због судјеловања код веле-издаје; казпе рслативно блаже изречене су због шиионаже и увреде величанства. Сви осуђени због велеиздаје м због судјсловања код тога злочииа, проглашени су кривима, да су у цамјери, да силом расшшу везе Босне и Херцеговине са Аустро-Угарском, ступили у току 1911. до 1914. годпне у револуционарно друштво Бародпа Одбрана у Београду, као извр-шујући члаиови за Босну и Херцоговиву, хочпо знајући цил. друттва, које је имало у виду припојрње силом Босне и Херце-говине краљевини Србији, дизање устаика у овнм провЕНдијама у згодну часу, ва-рочито за вријеме рата и да су сарађи-вали на овоме потхвату велеиздаје. Васиљ Грђић је оснм тога крив да је имао удјела у организацијл револуци-опарног друштва Народна Одбрана у Бео-граду, да се је бавио шпионажом, да је као тајник друштва Просвјете радио у споменутом правцу велеиздаје, нарочито пропагандом ширеном у органу друпггва, књигама, брошурама и предавањима, ра-здражујући српски православнп народ на устаиак, пропагирајући полнтичко уједи-њсње свега српскога народа, истичући жељу, да се уједињење макар и силом реализпра. Недељко Зарић и 8 другнх особа, кривп су, да су у споразуму и по дого-вору са српским официром (Коста Тодо-ровић) служнли посредцидима за вијестн писаие и усмепе између чланова Народне Обране. Бранко Чубриловић је крив, да је осннвао друштва Српски Соко, знајући њихов велеиздајнпчки цпљ, o којему је већ говорено, такођер, да је у истим дру-штвима систематскл револуционарно дје-ловао. Стеван Нпколвћ је крнв, да је сту-пио као члан у Српски Соко, да је радио као његов предсј(-дник, звајућп добро његов велеиздајпички циљ и његову везу са Народном Обраном. Симо Мирковић и Др. Владимир Tio-ровић, крнви су : да су првн као пред-сједнпк Просвете, a други као његов тај-ник, управљали дјеловањем овога друштва, са циљом да раздраже народ на револу-цију писањем л пропагандом друштвеног органа, алманаха, књпгама, брошурама и предавањима, приказујући савршену сло-боду и узорне политичке, социјалне и економске институцнје краљеввне Србије, успоређујући весавременост :аостале др-жаве, помањкање слободе и угњетавање српскога варода у аустро-угарској монар-хпји, са диљем, данробудиу њемулрезир, мржњу и одвратност за све оно што је аустро-угарско, a наиротив фанатичву љу-бав за све оно, што је српско; надаље у циљу, да се помогне српска организа-ција у земљи, као Соко и Иобратимство, знајући добро за везе овнх организација, као " посредница сличних институдија у краљевинн Србији са Народном Одбраном, да су за ту акцију довели у везу Ilpo-свету са Народном Одбраном, пропаги-рали идеју уједињења свега српског на-рода и будили у њему жељу, да се ује-дињење реализира силом. Милутин Јовановић крив је, да је са осталим члановима читаонице у Жепчу, у годиди 1914. јавно на концерту ва-мјерно увриједио поштовање његовом цар-ско-краљевском величанству, јер је снимио његову слику, која је висила у читао-ничкој сали и премјестио је у стару ку-хкн.у, сада просторију за остављање ста-рих предмета. Потар Јајиниђ је крив, jep je пробао писмевим путсм дражити на мржњу и непоштивање његовог царско-краљевског апостолског величанства. У његовој би-л»ежници били су његовом сопственом руком напнсани говори, које је неђељами у селима држао, a завршавају се овако: «И не уведи вас у искушење, по избави нас од лукавога Фрање Јосипа. БОРБА ЈУГОСЛОВЕпА ЗА УЈЕ-ДИЊЕЊЕ. Кратак историјски преглед. (Наставак.) У 1Х-ом веку поникоше две друге словепске државе: Србија и Хрватска. И ако суседве и у непосредпом додиру, ове су државе, због оштре границе, која одваја утицај Истока од Запада и цивилизацију два света, остале подвојене, али ццсу биле у непријатељству. Под дииастијом Креши-мировнћа Хрватска победи Млечиће и постаје апсолутпи господар обале, алп иије могла иротивстати Мађарима и 1102. год. образује са Мађарском персоналву уипју. После турске ипвазије, Хрватска и Мађарска улазе 1526. г. у царство Хабс-бурга, у коме се стан.у налазв и данас. Cpncica држава, и ако је победила Грке и Вугаре, ннје могла цротивстати Турцнма и косле битака на Марнцн 1371. и на Ко-сову ] 389. подлсже. После пропасти српске државо, . великн дсо иарода напусти pot)ouo огњвште и настапи се у Мађарској и Хрватској, где продужава борбу. У почетку XVIII-or века, Црногорци после сече Турака васпоставшпе слободну српску државу. У 1804. г. под Карађорђем Срби по-дигоше устанак и после дугих и огорче-вих борби извојеваше под Кнезом Милошем Обреновићем извесну самосталност и ау-тономију. Додннјим ратовима Срби про-ширише земљу, прогласише незавнсност и обнсвише краљевиву. 1912 год. Срби поведоше опет рат ради ослобођења браће, која се налазише под турском управом; рат се заврши победоносно, али то изазва крвавији српско-бугарски, који се заврши потпуно српском победом. Срби нису могли уживати плодове победа, јер аустро-угар-ска монархија није могла дозволити оно, чему се увек противнла, стварање једне велике словенске држчве, која ће joj за-пречавати пут на исток, те зато изазва и у историји света везапамћен рат. Идеја оснивања самосталне југосло-венске државе вије викад престајала да живи. У почетку 1Х-ог века за време владе Љутовида Посавског сва три трибуса, као један човек, поведоше борбу против Франака. Хрватски краљ Томпслав и српски Михаило Вишевић заједнички од-бијају почетком Х-ог века напад Бугара. Стара српска царевина одржавала је увек добре односе са Дубровчанима, a српски цар Душан, после пропасти хрватске не-зависноети, наставио је политику краља Томислава трудећи се да ослободи дал-матинску обалу. На крају XIV-or века, босански краљ Твртко старао се, да у вајкритичнијем добу по Југословене, из-врши уједвњење српско-хрватсклх земаља. Треба потсетити, да су Мађари, по наго-вору папивом, водили у овом добу крс-ташку војну против Богумила у Босни, и да су приликом једног похода. којих је било шест, удавили младог босанског краља, снна Твртковог, и 70 босанских племића. Словеначки грофови Цељски спремају у том времену програм ослобођења и уједињења. У XVI-om веку сељаци словевачки и хр-ватски под водством краља Матије Гупца покушавају, после учестаних побуна, да оснују вационалну државу. Словенци и Хрвати лосле вековних борби нису ипак успели да оснују самосталну државу. Пре-посећи борбу на поље парламевтизма, они теже да остваре своју аутономију. У XIY-om веку јавља се још један елеменат, који је главни фактор дубоког етничког једивства. Услед навале Турака Срби напуштају своју земљу и повлаче се на север. Та сеоба Срба и укрштање са Хрватима и Словенцима траје од XIV. до XVIII. века и уншптила је сваку пре-граду народносној или политичкој бари-јери нзмеђу Срба, Хрвата и Словенаца. Трагови овог мешања виде се у дијалек-тима, који се укрштају и спајају. Хрвати су се вомерили ка Белокрајини, a затнм, нзмешани са Словенцима кренули су у доњу Аустрију и Моравнју где се и данас налазе. Највећи су покрети код Срба, који од ХШ-ог век?, под навалом Ту-рака, померају центар државни ка северу, и васељавају на западу оне земље, које су напустили Хрвати, као н југо-источву Маџарску, где су одавно живела мања југо-словенска насеља. После пропасти само-сталности српске државе, идеја o незавнс-ности прелази у Угарску, где се задржала до ресторације народае. Као вазал угар-ског краља и господар крајева око Вила-гоша, помиње се у том добу Димитрије, син краља Вукашина, a брат Краљевића Марка. На крају XV-or века, Срби се населише у тако велнком броју, да њихов вођа Змај Вук Брапковић прими титулу српског деспота и постаде моћап као сам краљ. У 1526. год., после пропасти неза-виспости Мађарске, Срби су покушали да под царем Јованом образују самосталву државу, али пису успели. То су покушали под деспотом Ђурђем Вранковић, али су проп !ли, a деспот Бравковић, који је ве-ровао бечким обећањима, беше отрован после двадесет две године проведене у тамчнци. После ЈЈропасти самосталности држав-не, Југословени, заведени ласкавим обе-ћањима бечких ћесара, кад је Аустрија имала да издржи навалу Турака, стадоше на страну Аустрнје, сматрајући бечке им-иераторе као савезнпке и ослободиоце. Таквим схватањем, Хрвати без ичијег притиска изабраше 1527 г. па своме са-бору Фердппанда Хапсбурга за свог краља. Срби, Хрвати и Словевци, сматрајући бечка обећања као истшшта, поставише од својих груди лсив зид вротив навале Турака. У том циљу била је образована сВојпичка граница» са засебном органи- зацијом, која је трајала до друге половине XIX. века. Али поред свег пожртвовања и искрене оданости Југословена, Аустрија је сматрала и Србе и Хрвате и Словенце р.ао ратно средство, и старала се увек да их раздели и угуши сваки покрет за сло-боду. Већ после четири месеца по избору Фердинанда за свог краља, Хрвати пишу са свог сабора истом краљу, да откада њега изабраше, да су их оставили сви пријатељи, и да се осећају подјармљени. Племићи хрватски разочарани покушаше да се одвоје од Аустрије, али Беч победи и 1671. падоше племените главе хрватских бораца и иученика Зрјљског и Франко-пана. Осамнаест година доцније, Аустрија отрова последњег српског деспота Ђурђа Бранковића. Треба вапоменути да су се Срби насе-љавалн на западу до Истре. На крају ХУН-ог века највећи део Босне, Далма-ције и Хрватске био је насељен Србима. У овим крајевима, нарочито у Далмацији, Срби и Хрвати поведоше узајамну борбу против Турака, борбу «ускока». Пре пего што пређемо на догађаје Х1Х-ог века, вотребно је да кратким излагањем преставимо рад на књижевном пољу, где се још више манифестује једин-ство идеје заједнице Хрвата, Словенаца и Срба. У ХУ1-ом веку идеја o заједници јавља се у далматинској књижевноети. И ако католик, песник Лучић слави у својим песмама српске свеце н јунаке. Други књижевпици штампају своја дјела у Љуб-љани. У ХУИ-ом веку песници, као Ба-рановић, служе се народннм изразом ссло-вепски* за изражај патриотских осећаја. Историци Орбини, Витезовић и Валвазар (Словевац) пвшу «југословенску историју». Калић предлаже употребу заједничког литерарвог језика. Гундулић сдави српску државу. Крижавић, еајистакнутији Хрват, ради на културном зближењу и отворено тражи уједињење свију Југословена. Србин Доситеј Обрадовић крајем XVIII-or века, попгго је пропутовао и испитао југосло-вевске земље, енергично тражи њихово уједнњење. Словеначки свепггеник Варник растура међу својим земљацима дела срп-ског калуђера Рајића. (Наставиће се.) м- —ć— НедеЈвни преглед. R a t i š t e. Zajednička akcija saveznika dala je več u ovo 15 dana vidljive plodove. Nijemci na svim frontama prisiljeni su na obranu, te iz-gubiše inicijativu iz svojih ruku. Jedino još pod Verdenom kušaju, da uz cijenu ogromnih žrtava zadrže inicijativu, koju im Francuzi od vremena do vremena protunapadajima odu-zimlju. Nijemci potiskivani na svim frontama mo-raju da uvidt jednom, da su izgubili igru, koju su oni, ne računajuči na sebi škodne posljedice, započeli. Krvavi i teški okršaji na samom jednom bojištu, skopčani sa silnim gubic.ima, moraju biti ozbiljnom opomenom za Nijemce. koji sada imadu tri fronta, te moraju biti na čistu, da im nije dosta po-bjedjivati na jednom frontu, nego na tri, ako misle da održe svoje dosadašnje plodove. Na zapadnom frontu poduzeto nastupanje Francuza i Engleza razvija se u potpunom redu, te se Francuzi več približiše važnoj nje-mačkoj tvrdji Perronu, koja imade veliku voj-ničku važnost jer bi u slučaju pada iste od-sjekla Nijemce, operirajuče u Belgiji. Englezi, valjano spremni, idu Iagano ali sigurno na-prijed tako, da su na duljini od 8 milja uzeli sve tri obranbene njemačke linije. Mase nje-mačkih zarobljenika, koje kroz ovo 15 po-slijednih dana previsuju u samih Engleza 189 oficira i više 10.779 redova uz 18 teških topova, 30 haubica i 66 nrtraljeza i mnogo drugog ratnog materijala. Francuzi u svom brzom i uspješnom nastupanju baciše Nijemce na mnogo kilometara na istok zarobivši okolo 200 oficira, 17.000 redova, 82 topa, 90 mi-traljeza. Ove brojke najbolje govore o teškim porazima nanešenim Nijemcima na zapadnom bojištu. koje je po mnijenju njemačkih voj-ničkih auktorikteta bilo neosvojivo jer je utvr-djenje po svim najmodernijim načelima vojne tehnike. Snaga teške francuske i engleske artilje-rije i sva sila izbačene municije ne poznaje zapreka, te ruši i obara sve pred sobom, spre-majuči i čisteči put hrabroj pješadiji do tzvr-šenja udara na nož. Nijemci svim sredstvima kušaju, da zadrže nastupanje saveznika na 4 СЛОВЕНСКИ ЈУГ Бр. 13. zapadu i bacaju vojsku sa ruskog fronta, i to najviše sa sjevemog dvinskog-riŠKog dijela. Ovakovo bacanje i oslabljivanje jednog fronta na korist drugoga može biti sudbonosno za Nijemce, koji će na taj način leteči s jedne strane na drugu kao muha bez glave na koncu konca morati podleči. U ovoj poslijednjoj nedjelji opažamo na drinskom dijelu uspješni krači pokušaj nastu-panja ruskih vojska generala Kuro-atkina, koji se je ovjenčao uspjehom, zadobivši prostora na zapadu. Vojske generala Brusilova ne miruju nego od vremena do vremena čine kratke ali odriješite udarce, koji su baš doprinijeli u velike ojačanju desnog ruskog krila operira-jučeg na obim obalama Stohoda. RijeVa Sto-hod je posljedna prirodna jača obranbena linija do Kovelja, kojega Austro-Nijemci pošto poto hoče da održe te se radi toga uporno drže. Munjevitim udarcem generala Lješa na-stupajučeg od Čartorijska i Rafailovke — pro-bijena je njemačka linija kod selišta Manje-viči Guljeviči na način, da suNijemci izgubili na samim zarobljenicima okolo 350 oficira i 12.500 redova i svu silu mitraljeza i 40 topova, od kojih je 18 teških. Га kretnja ruske vojske doprinijela je promaknuče bojne linije za 40 ki. na zapad i došla je za ledja Austro-Nijemcima stoječim iza Stohoda. Drugi znameniti proriv načinjen je vojskama generala Saharova na jugo-istoku Svi-njuhi u pravcu Vladimir-Volinjskoga tako, da Kovelj biva sve više ugrožen sa juga, gdje je zemljište mnogo pristupačnije i zgodnije za operacije, nego li sjevernije od istoga pred samim Koveljem, gdje je zemljište močvarno i puno blata, te prema tome nezgodno za operacije večega stila. Za sami jedan dan zarobljeno je izmedju Kovelja i Vladimir-Vo-linjskoga preko 13.000 vojnika, 30 topova od kojih je 17 teškoga kalibra. Austro-Germanci u brzom tempu uzmiču na zapad tako, da čemo kroz kratko vrijeme imati važnijih uspjeha, koji če dati novi, jači pravac na ratištu. U poslijednje doba preu?eta je jaka ofenziva i na Kavkazu, gdje je uspjelo hrabrim ruskim vojskama Nikolaja Nikolajeviča preu-zeti opet inicijativu u svoje ruke te baciti da-leko na zapad tursku vojsku. Zauzečem Mama-hatuma i Bajburta ispravljena je linija ruskih armija, te ozbiljno prijeti zauzečem Medžid-Daga, važnog strateškog punkta. Вијести из домовине. Парница проти проф. Васи Стајићу. Новосадскн «Ujvideki Hirlap» од 26. V. Д0-носи чланак под васловом «Дејство рада Народне Одбраве* и овако нвшо: — «У августу прошле године пре-тресао је сегедински првостепени суд веле-нздајничку монстр-парницу јужноуг&рскнх професора и ђака, због њихових веза с Народном Одбраном. У средиппу парннце стајао је Васа Стајић, професор српске учитељске школе у Сомбору, који је осуђен био ца 22 ме-сеца затвора и на 1000 круна глобе. То није била прва казна Васе Стајића. Јед-нои је због драже&а на мржњу вротив народности осуђен на 6 месеца, други пут на 1 годину државног затвора сегединским судом, a ускоро затим осуђен је на 18 месеца исто тако због дражења ночињевог у својој ревији «Вови Србин». Нојединости тога чудовипшог претреса су по8нате. За време претреса се обело-данило, да је Васа Стајић развио сомбор-ску препарандију у право агитацноно гнездо, које је одржавало тесне везе с Београдом. После његове шестогодишн>е профе-сорске службе дисциплинарним путем из-бачен је из Сомбора, јер се утврдило, да су његови Ј)аци у својим висмевим аада-taua a ua н.егов потицај, расправљали противдржавне теме, но сем тога и зато, што је Стајић злоупотребио доцуштење управитељево, место излета по јужној Угарској, одвео је ђаке у Београд, где их је дао да се уиншу у чланове Народне Одбране. Васа Стајић је у интересу велико-српске агитације покренуо часопис под насловом «Нови Србин». Тај Јмесечник за време свога једногодишаег излажења ствкао му је свега осамнаест месеци др-жавног затвора. Када је уиравитељ препарапдије за-бранно ученицима читање тога часописа, добнјао је писма с мртвачким главама, у којима су га позивали да повуче своју варедбу. Два броја тога листа доспела су у руке новосадском државном тужиоду, који је одмах тражио ковфискацију, по којој ствари је на основу предлога данас прво-степени краљ. суд донео пресуду. — Суд је наредио да се бројеви 3. и 4. добав-љеног часописа, штампаног ћнрилским сло-вима, конфискују и пониште. Пресуда је саовштена свпма угарским судовима и мпнис ру унутрашн.нх дела ради изве-штавања адмивистратввннх судова, a оба броја ревије предата су тужиоцу ради уништења. Јасну светлост бацају та два броја конфисковапог листа на средства српске агитације, на српски подземни рад, којим су потпиривали ватру рата још 1912. год. Пада у очи, што се лист појавио у Сом-бору, штампан у штампарији Владимира Бајића, те не можемо да разумемо, како се могло догодити то, да је у Сомбору ма да онда још није било цензуре — тај лист могао да излази и како су га могли ши-рити, откуд.1 се могло догодити, да тај лист није сместа конфискован по изласку, већ су судови приморави тек сада после 4 годиве да поништавају један по један цронађени број. Пресуда, која ваређује конфискацију 2 примерка, излаже у свом образложењу, да повиштеви спис уздиже СрбИју и њене војнике и то као такве, који су у балкан-ским ратовнма једвим делом већ остварили свове и наде српскога варода, наиме, да уједине цсло Срвство. Штампани свис вазива Угарску ти-равском државом, која своје грађане срп-ске вародвости искоришћава товарећи их сваковрсним теретима, a зато им не даје ви једве једите школе, и ваиослетку опла-кује срвску војводвну, коју већ црни гроб вокрива. И такав је тон тога часовиса до краја. Мађарски државни воданик, који o нашем хлебу живн, тако пише o нама! Један таков човек, коме је поверено обра-зовање оних, којн ће једном имати за дужност да нам уче н васпитавају деду. Васа Стајић сада издржава своју казву a мн мислимо да te овај рат онемогућити да се слични случајеви повове, јер овог гњезда пожара, одакле је потпиривано свако дражење, Србије државе давас внше вема.» — Овако се Јадају падувенп Мађари због српске вровагавде, a тј< ше се, да сад више СрОије вема. Причекајте мало, при-јатељи и једнокрвна браћо Бугара. Опа-шће вам бахатост иод козачким конитима. која већ тазе земљу Св. Стевава. Врло агилии и симпатичви професор Васа Стајиђ, који је за кратко вријеме учинио цијели цреокрет мв!)у омладвном у Угарској, лежи вевреставо у тамвиди од маја 1913., иошто је већ и 1912. г. ве-колико месепи издржавао казну у Сеге-диву због свога јединетвено уређипавог лгста. Ове године марта месеца јавио сс једвом свом пријатељу из затвора у Сом-батхељу. Извештава га, да ће кроз који дан, непознато куда, на робију од t! и по година, ва што је сада опет осуђен. «Не брнпи за меве, осећам се јак и духом и телом> вели, ма да је он већ годииама туберкулозан. Овом великом казном мора да су га судилв због његовог апостолског рада у вароду. У иоследн>е време ставо-вао је у Павчеву, бавио се продавањем српских књига, које je сам растурао од села до села, купећи варод око себе и говорећи му o српској историји, o људ-ским и вародвим вравима. Žetev v Avstriji pod kontrolo nad zornikov. Uradni dunajski list od dne 15. junija prinaša cesarsko naredbo, katera zabranjuje letošnjo žetev, dokler ne imenuje vlada svojih nadzornikov. Ti občinski žitni nadzorniki bodo kontrolirali vso žetev v Avstriji Imeli bodo čin javnih uradnikov. Pojedinim občinam in večjim posestnikom določijo žitni nadzorniki mesečni kontingent žita, ki ga morajo oddati vojnemu zavodu za žitni promet. Narod tretjega razreda. 4Edinki* 9./VI. piše: «Armeeblatt» 27/V. pravi, da je na Tirolskem vlada zamenjala vsa italijanska krajevna imena z nemškimi. Isto je učinila vlada v Albaniji, nadomestila je italijanska imena z albanskimi. Tudi v Dalmacijo je prišel vladin odlok naj se italijanska imena zamenjajo s srbsko-hrvaškimi. In pri nas? «Armeeblatt> pravi, da je pravilnost samo jedna Tudi v našem Primorju je isto. Ni-li Sv. Lucija, Opatje selo, Sv. Mihael i. t. d. na slovenski zemlji na njej stanuje slovenski narod. Naj začeto delo pravilnosti na Tirolskem, v Dalmaciji in v Albaniji zavlada tudi v slovenskem Primorju. — «S1. Narod > 27./V.: Pred veliko kasarno v Trstu se objavljajo vesti z bojišča samo v nemškem in italijanskem jeziku «Edinost> od 30. IV. se pritožuje, ker se objavljajo samo nemške in italijanske zbirke za ranjence na Soči. Na konci poživlja slovensko prebivalstvo, naj v znak protesta še vnaprej darujejo, če se tudi ne bo vedelo, da so to slovenski novci. Slovenska gimnazija v Kromerižu («Edinost» 7. V.) Pred nekaj dnevi smo čitali v «Slovencu» vest, da je že vse urejeno, da se zopet otvori goriška slovenska gimnazija in sicer v — Kromerižu. . . . Ze večkrat smo naglašali v našem listu, da se vprašanje goriške gimnazije da rešiti na jako prost način, moramo se čuditi zakaj iščejo mesto zanjo po vsej Avstriji, ko je mesto, ki je najbolj pripravno za goriško gimnazijo, tako blizu. Zakaj ne premesti vlada slovenske goriške gimnazije v Trst? Slikarska razstava v Ljubljani- V paviljonu akademičnega slikarja g. Ri-harda Jakopiča v Ljubljani so otvorili 10. junija umetniško razstavo. Sodelujejo : Jakopič. Magdič, Strnen, Vavpotič, Hinko Smrekar, Šantelj, Gaspari, Tratnik, Dolinar («Slovenec» 13 VI.) Združene slovenske stranke.