Požlarina plaćena u golovn
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA. KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
m	Ljubljana, 26. novembra 1031.	Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2312, oprava n Narodnom domu, telefon broj 2543 - Ljubljana « Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vra&tjn
		
Na slet u Prag!
češkoslovačko Sokolstvo priredu-je iduće godine svoj IX. svesokolski slet. Na ovome sletu učestvuje cela naša velika sokolska porodica ujedi-njena u Savezu Slovenskog Sokolstva.
Slovensko Sokolstvo, sakupljeno na ovome sletu u zlatnom Pragu, po-kloniče se sa puno zahvalnosti uspo-meni stogodišnjice dana rodenja osni-vača Sokolstva — dr. Miroslava Tyrša.
Bračo i sestre!
Od I. svesokolskog sleta održanog u Pragu 1882. godine, pa kroz sve doc-nije sletove, na sokolskome sletištu zlatnoga Praga izlagane su — kao na kakav oltar — fizičke i moralne vrednosti Sokolstva kao i nacijonalne težnje slovenskih naroda. Na tim sletovi-ma iznošene su do svetskoga rata i sve sokolske i nacijonalne težnje ras-komadanog Slovenskog Juga.
Sokolstvo kraljevine Jugoslavije odlučilo je da aktivno učestvuje na IX. svesokolskom sletu u Pragu. Na sveto zemljište sokolskih sletova istu-pačemo ponovo kao što smo to i rani-je činili. Ovoga puta istupaćemo prvi put kao članovi Sokolstva kraljevine Jugoslavije.
Zadojeni ljubavlju prema brat-skom narodu odlazimo u Prag da pokažemo, da Sokolstvo kraljevine Jugoslavije gaji uvek iskrenu i duboku
ljubav prema bratskom češkoslovač-kom Sokolstvu kao i prema celome če-škoslovačkom narodu.
Želimo da pokažemo, da Sokolstvo kraljevine Jugoslavije ide čistim, prekaljenim putevima sokolskih vrlina i da vas, braćo i sestre, naše Sokolstvo napaja duhom najčiščeg sokol-skog učenja.
Ujedno odlazimo u Prag sa misijoni: da pred celim slovenskim i sokolskim svetom kao i pred svima mnogo-brojnim prisutnim gostima drugih naroda dokumentujemo naš duboki ju-goslovenski nacijonalni osečaj. Želimo da pokažemo svima, da pored vere u našu nacijonalnu jugoslovensku etičku celinu, nosimo u srcu ljubav prema svojoj naciji i domovini i da ujedno gajimo uverenje, da se naciji i domovini najbolje služi sokolskim učenjem
o	moralnom i fizičkom usavršavanju ličnosti.
Sestre i bračo!
Pozivamo vas na slet kao na časnu sokolsku dužnost. Pozivamo vas, da na sletu u Pragu pokažete dušu i srce ispunjeno ljubavlju prema svemu le-pome, čemu vas uči sokolska nauka.
Pozivamo vas, da svojom pripre-mom, radom, istupanjem i ponašanjem poslužite visokim ciljevima svoje otadžbine kao i etičkim ciljevima Sokolstva.
Đura Paunkovič, pretsednik.
Zdravo!
Beograd, 20. novembra 1931.
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Odbor za IX. svesokolski sle! u Pragu 1932.
Ante Brozovič, tajnik.
Članovi: Branko Z i v k o v i c, Vojislav T o d o r o v i ć, Dr. Milorad D r ag i ć, Miroslav Vojinović, Fran Gregorič.
DIMITRIJE I. MOMČILOVIĆ (Daruv. Brestovac):
Sokolstvo i jugoslovenska
nacija
Nijedan narod na svetu nema tako snažne i močne organizacije, koja ima cilj i zadatak podizanje i čuvanje narodnog zdravlja, kao što je Sokolstvo medu Slovenima. Sokolstvo je da* nas socijalni pokret, kojim Slovenstvo korača napred k ostvarenju najviše'! ideala u uzgoju čoveka.
Sokolska ideju, kojoj je otae ne* umrli dr. M. Tyrš, podiže Slovenstvo na kult Mesije u čovečanstvu. Sokol* stvo shvačeno u pravom smislu, nije mogao da d čovečanstvu niko več Slo* veni, jer je to specifična pojava slovenske duše. Sokolska ideja pravilno shvačena i tumaeena doneče Slovon* stvu i čovečanstvu velike koristi. Kroz sokolski uzgoj stvoriče se generacije, koje če biti sposobne da se grupišu za ostvarcnje slovenske zajednice. U Sokolstvu utapaju se svi plemenski, nacionalni i socijalni interesi. Vrši se opšta nivelacija i afirmacija slovenske duše. Naše jugoslovensko Sokolstvo nije na onoj višini svoje organizacije kao češko Sokolstvo. Česima je uspelo Sokolstvo bolje organizovati, jer su kulturno jači, a politički i nacionalno tre-zveniji. Naše istoriske i političke prilike krive su mnogo, da su Česi u So* kolstvu pred nama. No mi se danas sokolski razvijamo i jačamo, te mo-žemo ireči da se s njima, tehnički i idejno, takmičimo. Treba da radimo, jer se radom dolazi do eilja i uspeha. Sokolstvo se smatra kolektivnom društvenem organizacijom najširih raz« mera. Njen vaspitni sistem i rad obu= hvata oba spola, decu, omladinu, zre* log čoveka, sve društvene slojeve, jednom r-ečju cco narod, a preko naroda sve Slovenstvo. Putevi po kojima korača današnje Sokolstvo daleki su ! vrletni. Treba mnogo uložiti truda i energije it radu. koji nam današnji ži* vot nameče. Svaka nacija u istoriji svoga opstanka dala je čovečanstvu nešto, što je ističe nad ostalim. Mi Sloveni bili smo kroz istoriju potla* Ceni ; služili smo drugima a nikada potpuno sebi.
Nama se nije do sada pružila prilika da izrazimo kvalitete srca i duše. Došlo je doba, da smo ropske lance prelomili i na naše obzorje sinulo je sunce slobode. Nema ni dva decenija kako smo mi .lugosloveni služili Evropi kao obrambeni zid pred navalom Turaka. Naša zemlja bila je kroz isto* riju stalno poprište ratova i zemlja, na koju su germanske i romanske sile stalno kidisale. Svega je danas nestalo. Mi smo slobodni. Političku i nacionalni! slobodu izvojevali smo pod cenu velikog broja ljudskih žrtava Silne generacije očekujučih današnju slobodu platile su krvlju svojih najboljih otaca i sinova. Kulc kostiju, reke krvi jaki i živi su argumenti našoj mladoj generaciji, a Evropi živi primer herojstva. Misija našega naroda prema sebi i čovečanstvu nije dovršena. Mi smo ipak ostala zdrava nacija kroz te silne borbe i peripetije. Ona je puna poleta, željna rada i naprotka. Nama treba mira, smišljenog i konstruktivnog ra* da, treba dobre i poštene inteligencije, treba škole i prosvete jer samo tako ispunieemo zadaču, koja nam se živo* tom i ulogom u čovečanstvu nameče.
Nema čovečanstva bez Slovena, a ni Slovena bez Sokola, čovečanstvu je Slovenstvo duhovna, moralna i telesna renesansa. Čovečanstvo se ne postiže tehnikom, več etikom i moralom. Moral je temeljna pokretna sila koja po* kreče narode na velika dela. Jedan narod neče spasiti višina u stratosferi, koju pojedinci postižu, več narod spa* šava vera i ljubav za dobrotu, praved-nost i poštenje. Naša jugoslovenska nacija odlikuje se lepotom duše i tela. Podimo diljem naše otadžbine i zapa-zičemo rasne odlike koje daju garan* cije, da se ovaj narod moralno, telesno i duševno ne degeneriše. Zar to nisu pojave koje iskrenoga patriotu i na-cionalnog radenika ne postiču na rad za dobro i napredak jugoslovensko nacije. Sve to može propasti, ako smo pasivni članovi ovc jugoslovensko za* jednice. Naši radcnici imadu hiliadu
primera, gde se jugoslovenska nacija izrazila kao viteška i herojska, a naši pojedinci u stvaranju dela na polju nauke i umetnosti dosegli največe do* mete ljudskog duha i talenta. Našu omladinu imademo s čim oduševiti i vaspitati. Bogatstvo nacionalne istori* je, lepota otadžbine, proizvodi duše sve su to vaspitni elementi za mladu generaciju. Naš narod stvorio je re-mek dela o kojima pišu svetski istori* čari i socijolozi, diveči se snazi i sve* sti s kojom naš narod raspolaže. Sve su to nepresušni izvori, koji današnju omladinu i buduče generacije napa-jaju.
Našu jugoslovensku naciju čine tri plemena, koja su bila kroz istoriju razdvojena. Ali ta plemena imala su od davnine u svom političkom i kul* turnom životu živih pokreta, koji su težili za potpunom slobodom i jedin-stvom celokupnog našeg naroda. Duh ovih pokreta oličavao je prirodeno je-dinstvo našega naroda — naroda jedne krvi i jednog jezika. Naš narod u vre* me ropstva duševno je životario, ali ipak je ostao konsekventan ideji, da smo mi jedno i da trebamo jednu dr* žavu, koja nam po pravu i pripada. Narod se u borbi sa tudincem prekalio i osnažio za daljnju borbu i opstanak. Uvek se našlo ljudi nacionalno sves* nih, koji su se pobrinuli za sudbinu svoganaroda. Stvarani su pokre^i i organizacije, koje su u svoj program unele osposobiti naciju za slobodu i ujedinjenje. U doba, Jcada je val fran-cuske revolucije stigao u ostale delove Evrope, i kada su ideje jednakosti, bratstva i slobode u Evropi triumfo-vale, tada se u Slovenstvu javio pokret i to najpre kod severnih Slovena — Sokolstvo. Sokolstvo je u Češkoj imalo zadaću telesno, moralno i kulturno ojačati naciju, osposobiti je da se odu* pre valu germanizacije, a šta više, zba-citi jaram tudinštine. Na barjaku so-kolskom ispisane su bile reči: »U misli otadžbina, u srcu odvažnost, u desnici snaga!« Težak je bio rad prvih pret* stavnika sokolskih u atmosferi gde je duh narodni več klonuo, a tudinac se dobro organizovao. Zasluga je velika prvih pionira Sokolstva za oslobodenje i ujedinjenje, te stvaranje češkoslova-čke i jugoslovenske države. Dok je god slovenskog imena, neče se Miroslav Tyrš, kao i ostali slovenski pre* poroditelji zaboraviti. Sokolstvo ne ostaje samo u Češkoj, ono se pojav* ljuje medu južnim Slovenima sa istim ciljem i zadatkom. Prilike su kod nas bile teže za razvitak Sokolstva, ali za* hvaljujuči borbenosti i požrtvovnosti naših prvih sokolskih veterana, Sokolstvo hvata korena najpre po grado* vima. a zatim po selima. Od emlvija sokolskog kroz nekoliko decenija raz* vija se Sokolstvo do jednog snažnog pokreta u svim slovenskim narodima i do organizacije, koja danas zauzimlje jedno od najodličnijih mesta u medu-narodnom kulturno-vaspitnom delova* nju. Sokolstvo preuzima ulogu bude-nja nacionalne svesti i potstiče narod, c!m se zajedničkim silama odupre tu-dinštini. Legije sokolskih boraca stva* raju se naglo i dobrovoljno polažu ži* vote za sudbinu jugoslovensko nacije. Bilo je to doba opšteg idealizma i jake ljubavi za sve ono što nosi karakter narodni. Narodna inteligencija oštro je zapazila, da narodu treba organiza* cija, koja če vaspitati dušu i telo narodno. U to doba bio je jugoslovenski narod fizički na višini, ali kulturno i nacionalno u nižini Sokolstvo je sebi preduzelo, da se sve mane i zla u na* rodu iskoreni. Sada se jasno videlo za čim ide Sokolstvo.
Postankom nedeljive kraljevine Jugoslavije Sokolstvu ne prestaje »raison d’etre«. Nacionalna sloboda i ujedinjenje postiglo se, ali treba ra* diti i na učvrščavanju i jačanju duhov-nog jedinstva i pravog Jugoslovenstva u našem narodu, kao i na njegovom kulturnom. socijalnom i ckonomskom podizanju i napretku. J opet se nameče zadatak, da Sokolstvo započne rad kod najširih slojeva narodnih, osobito dakle na selu.
U Sokolstvu nastupila je nova era rada. Svi mi bez razlike vero i plemenskih osečaja i staleža dužni smo so* kolski raditi i delovati. Sokolstvo je kruh i lek narodni Sva zla, koja se nalaze u našem narodnom organizmu, može jedino Sokolstvo da izleei. Ono prima u svoje redove siromaha, boga*' taša, radnika, seljaka, intelektualca i obrtnika. Dakle, svi Sokoli na okup! Ali ne lažni Sokoli, koji Sokolstvom misle da trguju, jer je Sokolstvo uzvi* šena ideja, a ne trgovački artikl
ANTE TADIČ (Smederovo):
Popularizovanje sokolske
štampe
Štampa je isto što i živa reč. De-vedeset procenata čitalaca slepo veruje u štampano slovo. Čitaoce mož>»io podeliti u tri kategorije: prva trečina ne zna kritički da čita, druga nema vremena usled zaposlenosti da prove-rava pročitane podatke, a treea je ne-dovoljno prosvečena. Iz tih razloga, što večina ljudi veruje onome što je štampano, dnevna štampa morala bi biti na jednoj jačoj moralnoj višini, morala' bi biti zadojena jačom savešču, isti-nom i etikom, što je, ponajviše i težnja dobre dnevne štampe. Na žalost, to se ne dogada uvek i dnevna štampa mnogo puta greši, svakako nenamerno, ali pak često iz nepoznavanja stvari o kojoj piše.
Kao što dnevna štampa više puta donosi krive, netačne i na brzu ruku pisano informacije, iz nedovoljno pro-verenih izvora, o dogadajima svaki-dašnjeg života, isto se dogada mnogo puta i sa donošenjem vesti iz sokolskog života. To sc dogada uvek onda, kada nestručnjaci pišu o sokolskim dogadajima. Tih je grešaka bilo u svim našim novinama, u vestima primljenim od provincijskih dopisnika. Kada stručnjak čita takove vesti, krivo mu je, što se jedna takova netačnost može širiti putem listova, koji sc štampa-ju u više desetina hiljada primeraka. Take vesti škode Sokolstvu i prikazu-ju ga u jednoj netačnoj slici. Laici pri-maju takove vesti za gotovo, jer ono pto je štampano za njih je istina. A te vesti niko ne demantuje. Naš sokolski Savez nije ni imao takovo lice, kome bi bila dužnost pratiti to pisanje i o njemu slati ispravke. Ako bi to i hteo da radi putem svog zvaničnog lista, tada bi skoro u svakom broju morali da izlazc demanti tih vesti. Odgovornost za sve netačne informacije ne snosc ni provincijski dopisnici, a još manje urednici listova i novinari uop-šte, glavna je krivica tu do sokolskih funkcionera u pojedinim mestima, iz ko j ih su te vesti slane. Po pravilima svako društvo treba da ima svoga no-vinara i izvestioca za sokolsku štam-pu. Pošto te titule obično nose brača iz dužnosti, i u svakom društvu nije
moguče nači dovoljno požrtvovne bra-če za taj posao, to bi bila dužnost sa-mog prosvetara da kontroliše pisanje štampe o dogadajima u njegovom društvu. Dakle, dužnost je prosvetnog odbora društva u svakom mestu da se stavi u zajedničku saradnju sa dopisni-cima listova i mesnim novinarima, pa da ih tačno informiše o svim važnim sokolskim dogodajima u svom mestu,
o	kojima treba da se piše.
Nije mi namera da iznosim op-širne kritike o netačnom pisanju o Sokolstvu i sokolskim dogadajima, več želim da skrenem pažnju .društvenim prosvetnim odborima, da budnim okom paze, što se u štampi iznosi o njihovom društvu i sokolskim dogadajima u njihovom mestu. Dnevna Stam-pa u današnje je doba najbolje propa-gandističko sretstvo, ali se zbog brzog tempa života nema dovoljno vremena za kritičko prosudivanje onoga, što se preko nje objavljuje. Največi broj pismenih ljudi imaju danas jedino dnev-nu štampu kao domaču lektiru i prema tome ona bi morala biti što tačnija u svojim izveštajima.
Osnivanjem otseka za štampu u so-kolskom savezu morače se stati na put ovom netačnom informisanju o dogadajima u Sokolstvu putem dnevne štampe. Bude li savezni otsek za štampu davao dnevnim listOvima samo informacije o dogadajima u samome Sadežu, njegovom izvršnom odboru i dogadajima sveslovenskog Sokolstva, neče postiči potpun uspeh u propagand-noin smislu. Ovaj otsek trebače & na-de načina, da podvrgne svojoj kontroli sve one vesti, koje iz provincije do-laze o Sokolstvu za dnevne novine. Isto če trebati putem rada župskih sokolskih novinara da sc te vesti kontro-lišu u novinama svih večih mesta u državi. U redakcijama svih važnijih novina po našim večim mestima mogli bi biti zaposleni sokolski radnici, koji dobro poznaju sokolsku organi-zaciju i ideologiju i uredivati sokolsku rubriku. Dnevna štampa je jedan od najjačih propagatora sokolske ideje i zato joj trebamo posvetiti največu pažnju.
VLADIMIR JANKOVIČ (Zagreb): j
Jedan glas o „športu u Sokolstvu"
Čini mi se u poslednje vreme, da su počeli upravo nicati univerzalni stručnjaei, koji se ne žacaju iznašati svoja mišljenja u javnost putem štampe, ne vodeči računa o vrednosti njihovih redaka. Svakako bi bilo uputno, da svaki pisac naših sokolskih članaka malo i promisli, a ne da gleda uspeh članka u svojem otiskanom imenu i množini redaka. Takovih bi nas bilo i više!
Povod ovoj konstataciji dao mi je članak našeg »Glasnika« od 4. o. m. pod naslovom »Šport u Sokolstvu«. U prvom redu nije uputno, da autor toga članka donosi opravdanje i odgovor povodom vlastitog člančiča, pu-blikovanog u »Jutru«. Ne mogu i neču, da kritikujem mišljenje i nazore brata autora o športu, jer su iz temelja krivi, ali moram na ovom mestu spome-nuti, ako več želi biti i ovde stručnjak, neka barem prati pojedine pokrete i njihove ciljevc. Njegovo mišljenje o cilju i svrsi športa jo posvc »domače« i plod promatranja jednog malog no-gometnog kluba. Nezgodno je, da se naši stručnjaei ovako javno zaletava-ju. Vrednost jake organizacije i pokreta ne sudi se po najlošijoj jedinici i naj slabi joj strani. Je li i naš rad u svim jedinicama baš uvek ispravan i koristan? Da barem doneklc objasnimo pojmove sportskog pokreta, navadam rczoluciju našeg najvišeg sportskog foruma Saveza sportskih saveza sa kongresa 1930. g.:
»Jugoslovenski šport organizovan u sportskim savezima hoče da doprinose svoj udeo u izgradivanju ujedi-
njeno domovine, da posluži narodnom napretku, da koristi narodu i državi.
Jugoslovenski šport postizava svoj cilj, izvršava svoje zadače sustavnim radom. Odgaja zdravu i snažnu omladinu junačkim igrama, viteškim utak-micama i vežbams. Stvara korisne gra-danc čestite i požrtvovne sinove otadžbine.
Karakteristika sportsko telovežbe je borba, utakmica i želja za postignu-čem nekog najboljeg rezultata.
Bitno je u sportskom pokretu, da sva sretstva služe u glavnom cilju: od-goju zdravih, trezvenih, snažnih i česti-tih gradana. Svako neka vežba svojo telo radi zdravlja«.
Jasnijo nije moguče deklarirati program sportskog pokreta, a u večini slučajeva se taj i provada.
Nadalje pisac kaže: »Ako nije i ne smo da medu nama i športom bude razlike, zašto smo onda na svetu?« ili pozivajuči se na Tyrša i njegova dela odakle je crpeo i našao pobudu za svojo razloge. Malo promisliti, a onda napisati, da barem bude nekog smisla i veze.
Kao največu zabunu pisca ovog članka nalazim na svršetku, gde brat kaže: »Jasno je, da se Sokolstvo neče braniti samo pred slabim športom, več takoder i pred čistim, ako bi počeo, da nam mrši naše puteve k telesnom uzgoju«.
Za preporučiti je bratu, da kao sokolski stručnjak no daje ovakove javne izjave u ime Sokolstva, jer on nije zato zvan i njegova tručna spre-
m« to ne dozvoliava. Svako neka služi
ROSI JA - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
/LoVSM/Ko
/oKoL/TKO
Sediilca zbora župsklh načelnica ČOS
Dne 14. i 15. o. m. održana je u Pragu sednica ženskog prednjačkog zbora ČOS i to po prvi put pod pret-sedanjem nove načelnice ČOS s. Marije Provaznikove.
Ova sednica nije održana po uobi-čajenom programu, več je imala svoj specijalni karakter, jer su se sestre odlučno prihvatile svoje velike zadače, kojom je učinjen prvi značajni korak na putu njenog oetvarenja nakon Ianj-skih zaključaka i ovogodišnjih steče-nih iskustava. Ovo se osobito pokazuje u organizovanju sletskih takmičenja, koja su time postavljena na posve no-vu osnovu.
koji je izradila zajednička komisija ženskog i muškog načelništva ČOS. U pogledu učestvovanja dece na sle-tu u Pragu zaključeno je, da če uče-stvovati samo ona deca, kojoj do Praga ne treba na putu prenočiti, dakle ona iz bližnjih krajeva.
Nadalje se je na sednici rasprav-ljalo o predlogu telovežbenog rada ženskih odelenja za godinu 1932., o iz-veštaju rada u ovoj godini, a osobito o takmičenjima, igrama, trčanju, o iz-letima u Pariz i Split, te o prednjač-kim ^kolama ČOS. Donešeni su i važni zaključci u pogledu izdavanja struč-nih knjiga, o prednjačkim školama, o organizaciji prednjaštva i vodenju tač-nog katastra (župskog i saveznog) i o prednjačicama sa ispitima. Naročita
Učesnlce zbora župskih načelnica ČOS, održanog 14. i IS. o. m. u Pragu
Nakon odužeg večanja, načclni-štvo žena ČOS na predlog s. načelnice predložilo je zboru župskog prednjaštva novi način takmieenja, kojim bi se počelo več na IX. svesokolskom sle-tu. Savezna takmičenja naime neče više obuhvatati več uvežbane sastave, več če ovi biti takmičarkaina nepo-znati, ali če se izdati pregled prvina, iz kojih če se sastavi sastojati, i ove treba da se uvežbaju. Oviin načinom omogučuje se spremanje na takmičenja svim članicama, koje najpre takmi-če u svojim društvima, zatim pobed-nice na ovim u župama, a onda pobed-niee na župskim takmičenjima takmi-čiče se u Pragu. Na sličan način izvr-šiče se i takmičenja ženskog naraštaja i dakinja. Ovo je toliko važan novitet, koji če bez sumnje doneti lepih rezultata i povečati broj takmičarka.
Pored ovog novog načina takmičenja, predložen je na raspravljanje i odobrenje zbgru ženskog prednjaštva i novi »opseg sokolskih takmieenja«,
pažnja posvetiče se raznim granama zimskog športa, te če se prirediti dva tečaja za prednjakinje u smučanju, je-dan u klizanju na ledu i jedan o ta-borenju. Donešeni su i zaključci o programu rada nakon sleta za ženski na-raštaj i žensku dccu. U načelništvo ČOS izabranc su još i s. R. Vitkoviče-va, župska načelnica iz Brna i s. V. Klusačkova iz Sokolskog društva Prag IV.
U komisiju sudkjnja izabranc su ss.: načelnica Provaznikova, Milada Mala, M. Vachtova, O. Taborska, Ž. Gurtlerova, J. Stetkova, BI. Križeva i Ruž. Machalova.
Na koncu sednice raspravljalo se i o manjim promenama na odori.
Ovom zboru učestvovali su naiz-mcncc i sva tri zamenika starešine ČOS brača: dr. St. Bukovsky, dr. VI. Fleischmann i Jos. Truhlar, zatim načelnik ČOS br, A. Hcller, prosvetar ČOS br. Ant. Krejči i br. dr. Aug. Pechlat.
Program IX. svesokolskog sleta 1932.
Dne 21. o. m. održana je u Tyr-ševom domu u Pragu sednica načelništva ČOS, koja je izradila program sleta. Prema ovome, slet če se deliti u dva velika dela i to u predsletske i glavne sletske dane. ■
Predsletski dani obuhvataju slet sokolske dece, koji če se održati dne U. juna. Toga dana pre podne izvešče se pokusi, a posle podne zajedničke vežbe, igre i dečja takmičenja;
od 16. do 20. juna dani su srednjo školske omladinc;
dani 26., 27., 28. i 29. odredeni su za slet sokolskog naraštaja. Poslednjeg dana naraštajskog sleta, i to pre podne, proči če kroz Prag velika povorka naraštaja, koja če defilovati pred pret-sednikom republike. Naraštajski dani završiče sc tada nastupom svih odelenja naraštaja. Time če sc zaključiti naraštajske svečanosti.
Glavni slctski dani odredeni su za
2., 3., 4., 5. i 6. jula, dok če se dne i. jula u glavnome održati takmičenja, a toga dana ujedno stizače u Prag i Sokoli iz inostranstva i udaljcnijih če-hoslovačkih /upa.
Detaljniji program pojedinih sletskih dana donečemo u narednim bro-jevima našega lista.
Plakati za IX. svesokolski slet u Pragu
Vodstvo ČOS zaključilo je da za pretstoječi svesokolski slet u Pragu otštampa 300.000 sletskih plakata na stranim jczieima, od kojih če biti štampano na francuskom 100.000, na engleskom isto toliko, na nemačkom
45.000, na našem 40.000, na poljskom 15.000 i u esperantu 10.000.
Čehosfovačko Sokolstvo u Južnoj Americl
Čchoslovačko Sokolstvo u Južnoj Americi organizovano je u Zagranič-noj župi ČOS, koja ukupno broji 6 društva sa 340 članova. Najstarije je društvo u Buenos 'Airesu, koje je usta* novljeno več god. 1908. Sva ostala društva osnovana su posle rata i to 1924. društvo Sao Paolo, 1927. društva Rosario de Santa Fe i Pte te u okolici Buenos Airesa društva Vila Dominico i Villa Dcvoto. Tamošnje Sokolstvo živo učestvujc takoder i u javnosti sa raznim tamošnjim klubovima i telo-vežbačkim društvima. Čehoslovački Soko u Buenos Airesu uopče je matica svega tamošnjeg sokolskog pok reta, koji je gostoljubivo pružio svoj dom takoder i tamošnjem jugoslovenskom i ruskom sokolskom društvu.
Lužičko - srpski študenti i Sokolstvo
U Porišieama, u Srpskoj Lužici, imali su nedavno lužičko srpski študenti svoju skupštinu. Pored njih, ovoj je prisustvovalo i mnogo drugih intclektu-alaca. Na skupštini bili su takoder i starešina lužičko-srpskog Sokolstva br. Šajba i savezni načelnik br. Mjcškank. Na dnevnom redu bilo je takoder i pitanje odnosa studentstva i Sokolstva. Tom prigodom savezni načelnik br. Mješkan održao je studentima odu-ži govor, u kojem je lepo izneo bit sokolske misli i svrhu sokolskog rada. Debata, koja se zatim razvila, bila je veoma živa pa je na koncu donešen zaključak, da lužičko-srpsko student-stvo mora najtesnije sudelovati u radu sa svojim nacijonalnim Sokolstvom, da bi se na taj način stvorila što jača brana protiv ponemčivanja tog preostanka nckada velikog lužičkog Slovenstva.
(Nastavak na str. 2.)
našoj organizaciji tamo, gde može da bude od koristi. Zar se time želi za-početi neka borba? — Na istom kongresu S. S. S.-a odreden je stav Sokolstva i športa u rezoluciji br. Macano-viča otprilike ovako:
1. »Šport i Sokolstvo su dva po-kreta, koja raznim putevima idu istom cilju, upotpunjavaju se, a služe skoro istim sretstvima.
2. Radi uspeha i radi uzvišenog ko-načnog cilja: napretka jugoslovenskog naroda, nije samo korist, več i nužda, da se Šport i Sokolstvo približe i bolje upoznaju. Potrebna je saradnja u korist obiju pokreta.
3. Interesi Sokolstva i športa usko su povezani i u njihovoj saradnji je i njihova korist. Sportski savezi ne vi-de ni traga pogibelji, smetanja, kon-kurencije ili sličnog razmimoilaženja. Samo korist i napredak za zdravlje omladinc i jakost Jugoslavije«.
Prctstavnik tchničkog vodstva na-šeg Saveza br. Bajželj, sav. načelnik, lepim je rečima odobrio tu saradnju, te izjavio, da samo u zajedničkom radu obiju organizacija vidi pravi napredak telesnog uzgoja našeg naroda.
Završavam preporukom, da se iskreno držimo one narodne: Tude po-štuj, a svojim se diči!
Sokolska radio« predavanja.
Sledeča sokolska radio-predava-nja drže se (radio-stanica Beograd): dne 27. o. m., predaje brat Dušan Bogunovič, o temi: »Fizičko vežbanje dece sa elementima sokolskog vaspi-tanja«;
dne 4. decembra, predaje brat Lu-jo Lovrič, o temi: »Sokolstvo kao ideja vaspitava karakter čoveka«
Predavanja održaju se redovito svakog petka od 20 do 20'30 sati .
Javna zahvala
Svim pretstavnicima Sokolstva, Savezu S K J, župama i sokolskim jedinicama na izrazimo saučešća povodom smrti moga neprežaljenog supruga Dra Pavla Mergenthalera najtoplija hvala.
Mira
udov a Mergenihaler
Rad jugoslovenskog Sokola
u Buenos Airesu
»Slovenski Sokol«, list slovaekog Sokolstva u Americi, donosi da je ju-goslovenski Soko u Buenos Airesu pri-redio ove godine dva Velika javna na-stupa i javnu vežbu uz Sudelova-nje ostalih slovenskih sokolskih dru-štava Buenos Airesa, a takoder i svečanu akademiju na Vidovdan. Na jav-noj vežbi nastiipilo je 40 članova Ju-goslovcna i 15 članica. Uspeh je bio veoma lep.
Konkurs
Sokolskoj župi Veliki Bečkerek, potreban je jedan stalni župski pred-njak, kao pomočni organ načelništvu župc.
Ovaj bi župski prednjak prema uputstvima načelništva župe obilazio sva društva u župi i davao im potrebna tehnička uputstva u sokolskom radu.
Brača prednjači, koji se osečaju sposobni za ovo mesto, neka podnesu svoje molbe sa dokumentima o sokolskom radu najdalje do 15. decembra o. g. upravi sokolske župe Vel. Beč-kerek.
Prema rešenju uprave župe plata župskom prednjaku odredena je na 2000 dinara mesečno.
Sokolska župa Vel. Bečkerek.
IZ UPRAVE LISTA
Svaki pretplutnik, koji prome-ni adresu, neka nam to odmah javi, da mu se list može uredno dostavljati. Pokraj nove adrese neka uvek pošalje i svoju s t a r u adresu.
zvpa i m
Župa Beograd
OPROŠTAJNO VEČE BRATU NIKOLI DRONJKU.
Sokoli i prijatelji ispratili su juče brata Nikolu Dronjka. Na priredenom banketu bili su članovi starešinstva župe, mnogih beogradskih društava kao i mnogi suradnici brata Dronjka na sta-zama Sokolstva.
Brat Dronjak oduševljen Soko, pun ideala, trudio se da stekne potrebno sokolsko stručno znanje, kako bi ga rnogao u potrobiti na korist mladih generacija.
Miran, razborit i kompromisan u korist Sokolstva, savestan do pedantnosti, i primeran Soko bio je brat Dronjak, zbog čega je stekao veliko poverenje kod članova Sokola, koji su ga bivali za načelnika društva u Zemunu kao i u beogradskoj »Matici«.
Sem toga radio je u tehničkom odboru župc kao i u prednjačkim zbo-rovima društava.
Predavao je u raznim tečajevima i kursevima kao i na poslednjem na-čelničkom tečaju.
Primeran Soko, tih i miran, stari član najstarijeg gnezda Sokola odleče na jug, gdc če sakupiti oko sebe Sokole te če sjedinjenim silama raditi na širen j u sokolske ideje.
Mi Sokoli ne žalimo za bratom Dronjkom, jer znademo da se Soko ne može izgubiti, mi čemo u duhu zajed-nički raditi i težiti ka istom cilju i se-čačemo se starih zidova, koji su ostali i posle borr.bardovanja stenje napojene idejam Sokolstva, krila sta-rog Sokola od kojih sc odbija svako olovo i gvožde.
Na kraju želimo bratu Dronjku Sreču i sve ono što si on želi pa neka fsc skoro javi u staro gnezdo »Maticu« kako je jedan brat završio svoju zdravici!. — P. Z.
Župa Celje:
SOKOLSKO DRUŠTVO SV. PETER POD SV. GORAMI
Po uspelem letnem nastopu se na-', daljujc sokolsko delo v starem prav-’ ču. število članstva sc je povečalo. Prav posebno je naraslo število članic, ki vadijo sedaj v dveh oddelkih. Neumorna sokolska delavka s. Mira Sevni-kova pridno vadi, pili ter pripravlja za akademijo. Dramatični Odsek pri pravlja igro »Maks v škripcih«, ki se vrši dne 29. novembra. V prednjačkem tečaju je bila s. Ana Čepinova, ki je dosegla prav dobro oceno. Koncem novembra bo leto dni našega obstoja. Sokolsko društvo je trdno, močno in je rodilo plemenit sad. Brat Ivan Planinc st., jc bil imenovan za župana naše občine.
Župa Cetinje
SOKOLSKO’DRUŠTVO KOTOR.
Odlazak br. prof. J. Zgorelca.
U več im mestima i društvima kad 'se preseli jedan vredni i agilni elan, lipak Jte oseti, a pogotovo se to bolno oseti u manjim mestima i društvima, gde nam svaki sokolski radnik znači veliki gubitak.
1 mi smo se ovih dana tastali sa jednim agilnim elanom našega društva: bratom profesorom Jurjom Zgo-rclcom, koji je po svojoj molbi premc-šten u Varaždin. Vršio jc u Sokolu razne funkcije. Bio jc tajnik, prosvetar, starešina, kako je kad trebalo. Sve funkcije vršio je uvek savesno, sokolskom ustrajnošču i ljubavlju. Odličnih sposobnosti kao nastavnik i pedagog. S njim kotorska gimnazija mnogo gubi. Pa ne samo u Sokolu, on je svoj mnogostruki rad razvijao i u svim nacionalnim i kulturnim društvima. Ret-ti su takovi radnici, koji uz to ne hle-pe ni za eašeu, ni za slavom. Ni ovi reci ne ec biti bratu Juri po volji, jer je on tako skroman, ali dužnost je iz-ncti ovakav rad, da se i drugi ugle-daju. Prosvetni radnici ne smeju se zakopati izmedu četiri zida. Njihov rad mora da se oseti u narodu.
Brat Zgorelcc bio je prinuden da dodc na oproštajnu večer, koju su mu priredili osim Sokola i ostala kulturna društva u Kotom. Tu smo se s njim i s njegovom čestitom gospodom oprostili toplo i srdačno. Pa kao on, tako i njegova gospoda Olga bila je revna saradnica u mesnim društvima. Neka ih oboje prati svaka sreča!
Župa Kranj
SOKOLSKO DRUŠTVO TRŽIČ.
Tudi na dan volitev ni počivalo prosvetno delo v našem društvu. Po poldne ob 15. uri sc jc kar natrlo mal čkov v prostorno telovadnico Meščan
ske šole. Zanimivejše kot volitve so bile zanje pravljice, katere jim je pripovedovala s. Jožica Prešernova. Tako velik poset in uspeh te pripovedne umetnosti dokazuje, da je dosedaj manjkala važna hrana otroški duši. Obetamo si od nadaljnih takih prireditev velikega uspeha in hvaležnosti otročičev, katerim želimo mnogo haska. Te prireditve so vedno brez vsake vstopnine, na kar posebej opozarjamo manjpremožne roditelje
Zvečer ob 20. uri je bila dvorana v drugič popolnoma zasedena. Vršil se je II. glasbeni večer, katerega je vodil strokovni učitelj br. Polde Kerne. Že samo njegovo ime je privlačnost za ljubitelje resne glasbe, Ta večer pa nam je prinesel več kot smo pričakovali. Že uvod z Parmovim Intermcz-zom iz Ksenije, ki ga je odigral salonski kvartet Kerne, Paternost in Kavčič z neumorno sestro Olgo Kalingerjevo pri klavirju, je pričal o veliki vigra-nosti sokolskega orkestra. V drugi točki C. Cui: Cantabile nas jc prijetno presenetil z cello-solotn nadarjeni g. Kavčič, ugajala je tudi J. Schebkova: Pesem gosli. — j. S. Bachov: Air, Da-wesovo melodijo in Brahmsov valček je odigral brat Kerne na gosli solo z njemu lastno bravurnostjo, spremljala pa ga je z glasovirjem naši publiki že iz prejšnjih večkratnih nastopih znana in priznana gdč. Erika Jagodičeva prav dovršeno.
Izvrstna interpreta Dvorakove legende I. in Slovanskega plesa št. 8. sta se pokazala br. Lajovc Albin in njegova soproga s. Jirka & štiriročnim igranjem na klavirju. Dvorak zahteva globoko pojmovanje in ritmično predna šanje, za kar je res potreben prirojen češki temperament in nadarjenost.
Pavza. — Na oder stopi sodni predstojnik br. Mijo Černoš, ki z navdušenimi besedami razglasi rezultat volitev. Vsi se odzovejo njegovemu vzkliku na kralja in domovino.
Sledi zopet Beethoven. Achron in Dvofak. Gosli-solo Kerne, pri klavirju gtlčna. Evelina Glanzmann, hčerka tukajšnjega veleindustrijalca. Že sam 114 stop odlično šolane spremljevalke, katero čuti smo imeli prvič priliko, je bil tako prikupen, da jc pozdravni aplavz trajal dalje kot običajno. iN}'--na sijajna tehnika, lahkotno in precizno obvladanje sprcmljevanja, kultivirana igra, dokazujoča mnogo samo-lastnega, je izzvala vihar priznanja, ki ga je delila z solistom. Prav na srcu nam je želja, da jo kaj kmalu moremo siišati kot solo-pianistko. Pri br. Kerncu pa smo občudovali zopet velik napredek v lahki tehniki loka. Njegova železna vztrajnost — igni dnevno najmanj po dve uri že desetletje — in šola profesorja konservatorija g. Slajša delata čudeže. Tržičani, osobito Sokoli smo po pravici ponosni, da imamo v svoji sredi takega umetnika.
In zopet presenečenje! Društveni salonski orkester odigra Čajkovski-Urbachovo Fantazijo, A. Dvorakov Berceuse in Slovanski ples st. - Kcio
bi naštel vse prednosti, katere si je orkester prisvojil od svojega zadnjega nastopa? Eksaktnost, ritem m nijanee, vse poživljeno, osvajajoče. Mnogo zadoščenja naj imajo sodelujoči s tem nastopom, ki je pokazal njihovo pr%o vrstno kvaliteto. Občinstvo je bilo
hvaležno.	. ,	1
Nemogoča pa bi bila izvedba tako
bogatega sporeda z samimi domačimi močmi, da niste priskočili na pomoe gospodični Glanzmannova in Jagodi čeva. Tako pa smo imeli globok občutek in ponosno zavest, da ni treba rož in tujih vrtov, ker jih imamo doma. In šopki, ki so jih prejele pianistke. naj bodo poleg vse zahvale tuui v tem simbol. Zdravo!
*
Drugo predavanje Sokolskega društva se je vršilo v petek, dne 13. t. m. v dvorani Meščanske šole in sicer o občinah in njihovem gospodarstvu. Ker jc bi! župan brat Lončar radi prezaposlenosti oviran, je predaval o lej temi mestni tajnik brat Japelj \ anko.
Uvodoma se je spomnil prosvetar br. Lajovic žalostne obletnice rapall ske pogodbe, razložil je londonski, krf-ski pakt in osvetlil okolnosti, radi katerih smo izgubili našo sončno Gori ško, Kvas, Primorje in tužno Istro. Га nagovor in spomin jc napravil zlasti na prisotno mladino globok utis.
Nato je povzel besedo brat Japelj, ki nam je nazorno pojasnil funkcijska podtočja občin, njih dolžnosti, dohodke, izdatke itd. Na podlagi proračuna je s konkretnimi postavkami dokazal vso skrb naše mestne občine osobito za šolstvo in socialno skrbstvo, na drugi strani pa predočil težave, katere ima vsako leto finančni odsek, tla si oskrbi potrebna sredstva za ravnovesje proračuna.
Predavanje je bilo v vsej svoji celoti poljudno, lahko razumljivo in je zaslužilo večjega zanimanja, odnosno obiska-. Vsa predavanja so vprav izbrana, tako da ima občinstvo od vsakega nekaj koristi. Čim več obiskovalcev in čim širše je obdelano polje, teni hitreje bo pronikla kultura, s katero naj stopimo v vrste prvih narodov. Z omalovaževanjem in neudeležbo pa tega ne bomo kmalu dosegli.
J. K.
Xupa CfuMjaua
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBLANA I-TABOR.
f Marijana Dady-Debe\čeva.
Pred Sokolskim domom na Taboru je v četrtek dne 12. novembra t. 1. zaplapolala črna zastava, oznanjajoč vsej taborski družini, da je usahnilo življenje mladi, komaj 19 letni vzorni sestri Dady Debevčevi.
f Sestra Marijana Dady - Debevčeva
Mraz je pretresel naš, ki smo jo poznali in nemogoče se nam je zdelo, da nas je tako zdravo, močno in veselja polno dekle za vedno zapustilo.
In vendar, v par dneh je bila radi infekcije i na nogi zdrava in mrtva.
Sokol I. jo je kljub skrajno slabemu jesenskemu vremenu spremil z društvenim praporom in častnim številom članic m članov k zadnjemu počitku. Na pokopališču se je v imenu vseh članic poslovila od pokojne društvena načelnica Jugova s sledečimi besedami:
»Marjana-Dadv!
Težko nalogo imam ta trenutek, ko se moram v imenu vseh sester — telovadk Sokola I. od Tebe, draga — posloviti. Nerazumljivo nam je kako si nas mogla tako naglo zapustiti. Ali res ni našla usoda druge žrtve, kakor ravno Tebe mlada cvetljica? Pred dobrim tednom si bila med nami še polna veselja in življenja, a danes počivaš v tej ozki krsti bleda, mrzla, negibna — mrtva.
Komaj si začela živeti, komaj smo Te dobro spoznale, komaj si se nam predstavila kot dobra, iskrena in značajna dekle, že si morala dati življenju slovo. Srce se nam trga, v trenutku ko smo Te vzljubile in Te hotele pritegniti v ožji krog prednjačkega zbora, da nam boš s svojim iskrenim značajem, s svojo vzgledno disciplino pomagala duševno in telesno vzgajati mladino. Vse te velike nad« — vse te lepe načrte, je z enim samim „zamahom uničila bela žena — in me ne bodemo več deležne Tvojega pogleda, Tvoje besede, Tvojega smehljaja.
Kruta je usoda.
Odšla si, draga Marjana, v večnost od koder ni več vrnitve, vendar Tvoj
duh ostane med nami. Naša srca Te bodo ohranila za vedno v lepem spominu.
Vse telovadke sočustvujemo s Tvojimi dragimi in objokujemo Tvojo prerano smrt.
Ker si bila naša, dovoli, da Ti pošlje društveni prapor zadnji poljub.
Spavaj mirno, draga Dady, in sprejmi še zadnji sokolski pozdrav.
.Od groba smo se vračali s tugo v srcu in razmišljevali kako najdemo nadomestilo za one vzorne, ki nas tako hitro zapuščajo.	A	a.
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBLJA-NA-ŠIŠKA
Sokolska društvo Ljubljana-Šiška v letošnji zimski sezoni ne bo prirejalo prireditev zabavnega značaja. Letos odpade običajni Martinov večer in pa vse predpustne zabave in maške-radc, čeravno so bile te veselice dober finančni vir, ki je nesel društvu lepe denarce. Spričo težke gospodarske in finančne krize, ki vlada vsepovsod, se je misel na take prireditve opustila, ker v takih težkih časih bi bilo greh napadati in naskakovati na denarnice naših elanov, ki so povečini manj premožni.
Ker pa je naše društvo navezano le na svojo članarino, drugih dohodkov sedaj ni, zato je upravni odbor sklenil, da gre z okrožnico okrog svojih elanov in jih poprosi za prostovoljne prispevke. Ta malenkosten izdatek bo vsekakor manjši od onega, ki bi ga vsak izdal na veselici, če bi jo priredili. Upamo, da se bo članstvo zavedalo tegt: in radevolje pomagalo dru-' ' 41. ki ima ravno sedaj ogromne iz-'I 'tke. V ^iški zidamo Sokolski dom,
ki bo v najkrajšem času pod streho. Dela pri zgradbi hitro napredujejo v pravo veselje Šiškarjev.
Proslava 1. decembra se bo vršila z akademijo in zaobljubo novovstopiv-šega članstva. Na to proslavo opozarjamo že danes naše članstvo in pa vse prijatelje Sokolstva.
Telovadba vseh oddelkov se vrši redno in brezhibno. Vrste telovadcev so se pomnožile, ravnotako je pri članicah. Prav dobro funkcijonira pred-njački zbor naraščaja, ki ga je društveno načelstvo sedaj odobrilo in potrdilo. Naraščajniki imajo tudi trez-veni odsek in pridno kot mravlje zbirajo za zletni fond. Vseh telovadečih pa je toliko, da je šolska telovadnica v kateri se sedaj telovadi pretesna. Upamo, da število telovadcev ne bo padlo, ampak še naraščalo. Mladina, napolni telovadnice, kjer se krepi telo in duh.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO MARIBOR I
Te dni poteka drugo leto obstoja društva, ki je bilo ustanovljeno v jeseni 1929. leta. Dveletni uspehi društva svedočijo, da je utrta pot med prebivalstvo V. okraja.
Prva naloga društva ob ustanovitvi je bila, da pritegne v sokolske vrste pretežno delavsko ljudstvo tega industrijskega okraja. Društvo je vodila pri delu sokolska ideja in dolžnost, pa tudi naša narodna dolžnost je bila, da smo društvu pritegnili ljudi, ki so v zaslepljenosti nemškutarili in so bili brez vsakega narodnega ponosa.
Smelo lahko trdimo, da ie to delo uspelo. Danes šteje društvo krog 400 članstva, 100 naraščaja in nad 300 de-ce. Med drugimi obiskuje stalno telovadnico 50 do 60 članov pod vodstvom načelnika br. Cilenška. Moške dece pri-haja v zadnjem času nad 100 samo nižjega oddelka.
Od svojega obstoja je društvo priredilo dve akademiji in dva društvena nastopa. Vse prireditve so uspele tako v gmotnem kot v moralnem pogledu. Razentega se je v častnem številu udeležilo zleta v Beogradu in večine nastopov v župi.
Za prosveto v društvu skrbita dramski odsek in lutkovno gledališče. Dramski odsek je priredil 6 gledaliških predstav, dalje večje število enodejank za družabne večere, ki so zelo pogosti, združeni s predavanji br. pro-svetarja prof. Kende. Lutkovni oder je začel delovati začetkom novembra in je prvi društveni lutkovni oder v župi. Da je. bil oder v treh tednik zgo-, tovljen, gre zahvala članstvu, ki je po cele popoldneve in večere delalo pod vodstvom br. Cilenška in br. Žeja, ki je gost društva. O zanimanju za Ga-šperčka povedo številke prvih treh predstav. Predstavi Fausta in Snegul-čico je obiskalo preko 900 sokolske dece. Predstavo Fausta je obiskalo 560 odraslih.
Društvo vodi br. starosta dr. Pivko, prosvetar je br. prof. Kenda, na-čeljujeta s. Kosova in br. Cilenšek. Za svoj razvoj se ima društvo v veliki meri zahvaliti požrtvovalnemu komandantu inž. podč. šole br. pukovniku Putnikovieu, ki da društvu na razpolago prostore v vojašnici. V teku so priprave za ureditev letnega telovadišča. ki bo po velikosti največje v župi in bo otvorjeno spomladi.
SOKOLSKO DRUŠTVO TEZNO.
Doba enoletnega delovanja mladega društva sc bliža h koncu. V tej kratki dobi §o se postavili temelji za uspešno nadaljno delo.
Društvo je oskrbljeno z letnim telovadiščem (3600 m'-'), ki ima vodovod in električno razsvetljavo, kakor tudi z najnujnejšim orodjem; nima pa žal primernega prostora za zimsko dobo, da se morajo oddelki stiskati v šolsko sobo, v kateri je montirano nekaj orodja. Manjka pa društvu vaditeljev in sta primorana načelnik in načelnica vaditi vse oddelke sama, a deca se je morala čez zimo ukiniti. Vendar se bo tudi temu odpomoglo, ko bo domače članstvo uvedeno in usposobljeno za vodstvo oddelkov, na kar se je že od početka obračalo posebno pažnjo in sc je poslalo 6 elanov-ic v vaditeljski tečaj, ki ga je priredila bratsko društvo Studenci za društva Studenci, Maribor 1, Maribor II in Tezno pod vodstvom župnega podnačelnika br. Hočevarja.
V teku leta je društvo priredilo mladinski propagandni telovadni dan, katerega so posetili starši in znanci dece in naraščaja. Mladinski oddelki so predvajali okrnjeno telovadno uro, a br. načelnik je tolmačil namen in pomen Sokolskega društva in mladinske telovadbe posebej. Društvo se je udeležilo okrožnega zleta s 46, a župnega s 26 telovadci, dalje je tekmovalo v odbojki s člani in moškim naraščajem. Priredilo je več pešizletov, enega od teh v Reko pri Hočah z godbo in 150 udeleženci. Dne 6. septembra pa je s prvim javnim nastopom otvorilo svoje letno »Tyrševo telovadišče« in tako dostojno stopilo v Tyrševo leto. V januarju se bo pa vršila akademija; zim sk i doba pa se bo uporabila za gojenje
zimskega športa, ko bo telovadišče na ledu ponovno oživelo. — Število telo-vadečih je zadnja meseca nekoliko padlo in znaša 148.
Sporedno z delom v telovadnici gre tudi prosvetno delo, ki je v polnem razmahu, za kar skrbi z vso vnemo s. prosvetarka Permetova. Društvo je jmelo doslej 6 predavanj, 82 govorov pred vrsto in je priredilo »Materinski dan«, proslavilo 10 letnico vladanja Nj. Vel. kralja Aleksandra. Sokolu je priključena javna knjižnica, ki jo oskrbuje brat Tušak, ki je kot šolski upravitelj priskrbel društvu marsikatero »malenkost«.
Ogromno delo pa sta izvršila upravni odbor s starostom br. Tomažičem in stavbeni odbor, ki sta ogradila in izvršila vse druge naprave na telovadišču, ki so ga pa splanirali telovadci sami. Koliko je bilo administrativnega posla v tem letu ve dobro brat Šteher, a blagajnik br. Luknar toži o prazni blagajni. V društvu delujeta tudi še godbeni in dramatični odsek.
Lepo delo ima mlado društvo za seboj, a najhuje ga čaka prihodnja leta: kako urediti društveno gospodarstvo v času obče krize, ki je v predmestnem industrijskem kraju, kakor je Tezno neznosno. V očigled krize je bil upravni odbor vkljub prazni blagajni prisiljen skleniti, da ne bo v tem letu priredil nikake veselice.
SOKOLSKO DRUŠTVO BELTINCI.
Naše sokolsko društvo je priredilo dne 15. novembra akademijo, ki je nad vse dobro uspela.
Br. starosta je otvoril akademijo, nakar je mešani zbor zapel venček narodnih pesmi. Prizoru »Izdajalec«, ki ga je igrala deca* so sledile vaje z obroči in zastavicami in proste vaje s petjem, ki jih je izvajala ženska dcca. Številna publika je pozdravila naše malčke z velikim aplavzom ter jih tako vzpodbudila in jim olila še več ljubezni do Sokolstva. Ženski zbor je zapel H. Sattnerjevo »Kapelico« in »Tiho je legel mrak«, ki sta občinstvo presenetili, nakar je izvajal ženski naraščaj vaje s šerpami. Za tem so nastopile članice in v ljubkih kostumih izvajale brezhibno polkin ples v dvoje. Tudi to točko je publika pozdravila z navdušenjem. Ugajala pa je zlasti zaključna točka naših članov, ki so nastopili s skupinskimi vajami. Ves program so poživele deklamacije naših Sokoličev.
Omembe vredno je, da se je akademije udeležilo predvsem domače občinstvo ter nam tako pomoglo poleg doseženega moralnega uspeha tudi v gmotnem oziru tako, da naš Sokol lahko gleda smelo in ponosno v bodočnost.
Zadovoljni smo, vendar zavedamo se, da se bo treba še v marsičem izpopolniti in to tudi hočemo! Naše geslo bodi: naprej — vedno naprej!<
Vsem številnim udeležencem pa, ki so prihiteli in s svojim obiskom navdušili naše člane in članice k na-daljnemu delu, iskrena hvala!
SOKOLSKO DRUŠTVO SLOVENJ-GRADEC.
Dne 12. novembra je tudi naše društvo priredilo v spomin 11. obletnice rapallske pogodbe, ki nam je odtrgala najboljši in najzavednejši del našega naroda — spominsko predavanje. S potrtostjo je sledilo članstvo čitanju spomenice, ki jo je poslal »klub jugoslov.^ primorskih akademikov«. Spomenica je osvetlila britko usodo našega podjarmljenega naroda v Italiji. Prečitani spomenici je sledil pol minutni molk, ki ga je zbrano članstvo posvetilo spominu zatiranih bratov. Nato pa je predaval brat Sovre prav zanimivo in z veliko temeljitostjo o »Sokolski organizaciji«. Obisk je bil dober. Želeti je le, da bi predavanja, pa tudi druge prireditve P. O. posečali predvsem oni, ki so na poizkusni dobi, ker redno posečanjc teh predavanj tvori pogoj za definitivni sprejem v društvo. — Zdravo!
Ž.upa Niš
SOKOLSKO DRUŠTVO NEGOTIN.
I ove godine, kao i prošle ušlo je Sokolsko društvo Negotin pu-nom snagom u rad na šircnju Sokolstva u, Hajduk Veljko voj Krajini. Sokolstvo je več toliko uzelo maha, da je ono sada, s pravom, prvi faktor u kul-turnom prosperitetu sela i seljaka u Krajini. Osnivanjem sokolskih četa, predavanjem iz svih grana dru-štvenog napretka Sokolstvo krči sigurne puteve ka što jačem napretku društva i države.
Društvo Negotin, broji preko 400 članova vežbajučih svih kategorija, a ima i dosta veliki broj pomažučeg članstva iz svih redova gradanstva.
Raspolažc s vrlo lepo uredenom sokolanom, koja se nalazi u gimnaziji. Poseduje sprave, sve u glavnom, koje stoje oko 40.000 Din. Isto tako ustrojen je sokolski orkestar, koji broji 22 člana, dobro uvežbanih muzičara. Ovi instrumenti stoje oko 15.000 Din.
Sokolsko društvo Negotin, održa-lo je niz sokolskih časova po sclima prilikom osnivanja sokolskih četa.
Osnovano je u svemu 10 sokolskih četa, koje uspešno rade. — D. M.
OSNUTAK RUSKOG SOKOLA U ZAJECARU.
Inicijativom i radom br. Ščeglova, načelnika Sokolskog društva u Zaječa-ru, osnovan je ovde 13. septembra o. g. — Ruski Soko. Upisano je do sada 60 članova i 10 dece, od kojih 12 sesta-ra i 14 brače-vežbača, koji vežbaju ve-likom voljom i željom, te pokazuju odličan uspeh. Društvo pod vodstvom agilne uprave napreduje i sad se spre-ma da učestvuje na proslavi 1. decembra, te na svojem sokolskom praznikom Sv. Dorda, 9. decembra.
Upravni odbor ovdašnjeg Sokola u svemu ide ususret i bratski potpo-maže mlado društvo. Bratski želimo čim više uspeha i napretka brači Ru-sima. Zdravo!
Župa Sušak - Rijeka
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB.
Dvadeset godina sokolovanja br. načelnika Ante Baćića.
Prigodom največe sokolske svečanosti, koja je do sada održana na Rabu ovc godine, naime svečano otvore-njc Sokolskog doma Miroslava Tyrša i svečano razviče lepog društvenog barjaka, naglašavanc su zasluge Sokolstva na našim jadranskim otocima,
Bral Anie Bačič
naglašavanc su zasluge pojedinih Sokola i Sokolica, ali i pored svega toga iznašanja potrebno je naglasiti i posebno rad našeg mladog društvenog načelnika br. Ante Bačiča,
Počco je kao sokolsko dete 1911. godine pa da sve do danjas radi u Sokolskom društvu, uz male prekidc u prošlom ratu, kada je pod tudinom morao stati sfcrki javni sokolski rad. Mladi Sokol Bačič okuplja svoje Vr-šnjake 1 za same najstrašnije talibanske,., okupacije, okuplja ih i s njima vežba; vežba prema tadašnjim prilikama na otvorenorn proste vežbe, skakanje i t. d. sve dok nije i naš Rab oslo-boden pa da se otvoreno razvije sve-, strani sokolski rad na ovom našem lepem otoku, Br. Bačič postaje društveni načelnik odmah po eslobodenju Raba i kao takav vodi neprekidno sav teh-nički rad u našem društvu. Njegovim neumornim radom davane su uspešno brojnc akademije i javne vežbe, od kojih naj veča bijaše ovc godine prigodom otvorenja novog Sokolskog doma. Br. Bačič bez naročitih sokolskih te-čajeva složio je prema narodnim našim pesmama lepe vezbe za razne kategorije. Složio je oko dvadesetak vež-bi, od kojih nabrajamo: »Jadransko more«, »Iz bratskog zagrljaja«, »U boj!«, »Šajkaš«, »Ujedinjenje«, »Vežbe sa puškama«, Kudeljica«. Njegove su vežbe naročito na akademijama, davanim i za letnje sezone, kada je Rab pun stranih kupališnih gosti, ima-le vanrednog uspeha.
Br. Bačič sve svoje slobodno vreme boravi u sokolani i neumorno radi Br. Bačiču, ustraj neumorno sokolski dalje u sokolskom radu!
*
Rapalski dan 12. novembra.
Sokolsko društvo u Rabu nastavlja uspešno sa radom u svojem novom i lepom domu Miroslava Tyrša. I pored redovitog tehničkog rada, ne za-nemaruje ni prosvetni rad, ne zameru-jc nijedan značajniji dan iz života našega naroda, a da članstvo i gradan-stvo ne skupi u svojoj sokolani.
Tako se je članstvo i gradanstvo skupilo 12, o. m. u velikoj dvorani doma. Skupili su sc na samu godišnjicu dana, flld a je za naš narod sklopljen tužan ugovor u Rapallu izmedu naše kraljevine Jugoslavije i Italije, kojim je ugovorom do pola milijona našega naroda ostalo pod tudinom. Ovo veče »rapalski dan« otvorio je br. društveni prosvetar Žuklič sokolskim patriotskim svečanim govorom o borbama našega naroda za slobodu, o borbama i jadima našeg roda pod tudinom. Dir-ljivo je komemorirao istarskog junaka i mučenika Vladimira Gortana. Nakon toga mala Sokolica Ružiča Žuklič izrekla je umiljato, lepo a potresno »Mo-litvu male Istranke«. Iza toga br. dr, Tomašič čitao je iz svoje knjige »Kastav i Kastavština u prošlosti i sadašnjo-sti«, koja je izdana prigodom desete godišnjice oslobodenia Kastavštine u
maju o. g., kada je zahvalna Kastavština otkrila spomenik blagopokojnom Kralju Petru I. Velikom oslobodioeu u Kastvu. Pročitao je poglavljc, u koje mu se opisuje *dolazak Talijana u na še krajeve, pa poglavlje o talijanskoj okupaciji i poglavlje o rapalskom ugo voru.
Sada se sokolsko društvo Rab sve-strano sprema za proslavu velikog sokolskog praznika 1. decembra.
SOKOLSKO DRUŠTVO TRSAT.
U nedelju dne 11. o. m. održana je akademija ovog društva kao prva ove jeseni. Tehnički odbor potrudio se je, da točno i savesno izvede svoj program od 6 tačaka, napose vežbe prepisane za Svesokolski slet u Pragu za 1932. god. Izvedene su proste vežbe po naraštajcima i naraštajkama, te po članovima, a isto tako po članovima na ruči. Akademiju posetio je u ime TO župe načelnik br. Bćras, koji je izrazio svoje potpuno priznanje. Na-stupila su i deca u drugoj tačei sa »Vcžbovni čas u sokolani«, rad društvenog načelnika br. Veljačiča. Ova se tačka vrlo dopala malobrojnim po-setiocima priredbe, a koja je prikazi-vala pripremu i razonadu dece pre po-eetka rada. U samu tačku uneseno je predavanje o »Plebiscitu u Koruškoj« buduči je 10. o. m. bila godišnjica tog istorijskog dana.
Od čistog prihoda, 50% bilo je namenjeno u korist Crvenog krsta za pomoč brači iz pasivnih krajeva.
Društvo radi vrlo dobro, hvala i dobrom i obiljnom materijalu, jer osim ženskog članstva, vrlo je lepi broj ostalih kategorija. Ustrojim je po na raštajehna »Naraštajski odbor«. Njegova je svrha, da prosvetno deluje održavanjem nagovora pred vrstom, te osnivanjem naraštajske knjižnice. Odbor ima svoga prednjaka-naraštaj-ca, koji svake subote drži sat vežbe s naprednim naraštajcima. Time če sc teoretski i praktično upučivati u Tyr-šev sistem i pripravljati dobre buduče članove Sokolstva. Ovako odgojen na-raštajac biče sposoban za odgajanjc dece, buduče Sokoliče. Novo ustrojena naraštajska knjižnica broji več do sada preko 120 raznih knjiga. Na čelu ovog odbora, uz njihovog prednjaka, stoji br. Verša kao voda za tehn. stra-nu, a br. prosvetar društva Petzer. za prosvetnu stranu. Rad ovog odbora pokazao se vrlo korisnim, te je i kod II. tačke na ovoj akademiji održao predavanje naraštajac-prosvetar Pelo-7.0. vrlo uspešno. Neka bude sve u do-bar čas i korisno za sokolsku zajed niču. — P.
iupa Osijek
IZ UPRAVE ŽUPE.
Izvršni odbor &tyorio je na svojoj sednici od 16. X. o. g. sledeče važnije zaključke: Na иргахвјева mesta u
upravi Sok, društva Dalj imenuje se sledeča braea: za starešinu Pavlovič Milivoj, za zamenika starešine Popovič Teodor, za prosvetara Barakovič Dra-gutin, za načelnika Kncževič Nikola, za tajnika Orsič Dimitrije. Uzima se na znanje likvidacija Sok. čete Stra-žeman, koja je poslala svu arhivu i sav imetak. Prima se na znanje izveštaj prosvetara župe, da je .due 11. oktobra prisustvovao konferenciji izaslanika PO-a okružja našiekog. Tom je’ prilikom opširno razložio smernice o prosv. ,radu u Sokolstvu te izneo program rada za naredne mesece. Izaslanici imali su na toj konferenciji nekoliko dobrih predloga, koji če se raspraviti na sle-dedoj plenarnoj sednici PO-a župe. Od 14 jedinica bilo je zastupano 11 PO-a. Nisu bili zastupljeni: Našice, Oraho-vica i Zdenci.
Brat Babič izveštava o održanom okružnom tečaju u Belom Manastiru (5.—11. X. o. g.). Pohadanje je bilo marljivo, interes velik, a uspeh vrlo dobar. Uzima se na znanje, da če sc tečaj u Donjem Miholjcu održati od 25. do 31. oktobra o. g. Zaključuje se, da če se od sada sednice izvršnog odbora održavati svake srede u 18И sati, a sednice plenuma svake prve srede u mesecu.
Izvršni odbor stvorio je na svojoj sednici od 23. X. o. g. sledeče važnije zaključke: Na predlog i izveštaj načel
nika Sok. okr. Vukovar odobrava sc osnutak i imenuje uprava društva Šid-ski Banovci sa starešinom Neškovie Dordem, prosvetarom Sterl dr. Karlom i načelnikom Hebel Ivanom na čelu. Društvo se dodeljuje okružju Vukovar. Na predlog i izvešče istoga načel ništva odobrava se osnutak i imenuje uprava Sokolskog društva Tovarnlk sa starešinom Momirovič Trifunom, pro svetarom Štimac Josipom i načelni kom Lovrič Martinom na čelu. I ovo se društvo dodeljuje okružju Vukovar. Na predlog Sok. društva Darda razre Suje se dužnosti načelnika brat Jovič Vlajko, a na njegovo mesto se imnuje brat Šmrčak Aleksander. Na predlog i izvešče Sok. društva Trnjani razrešuje se dužnosti starešine brat Barbarič Luka a na njegovo se mesto imenuje brat Marjanovič Stjepan.
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE.
Pregled okružnih natecanja.
Prema zaključku načelništva župe, održala su sva okružja župe Osijek
Str. 4.
»SOKOLSKI G L A S N I K«
God. II. — br. 48.
svoja okružna natecanja u lakoatlet-skom četroboju kao pokus i pregled za župsko natecanje u Vukovaru.
Okružje Podravska Slatina održalo je natecanje 19. jula u P. Slatini. Natecale su se čete Gor. Miholjac i Hum. Prisustvovale su čete Sladojevci, Čera-lije i Bakič. Utakmicu u odbojci odigrale su vrste P. Slatina i Gor. Miholjac. (Natecanje okružja P. Slatina nije bilo obvezatno, jer okružje pripada našoj župi tek od 1. juna o. g.).
Okružje Donji Miholjac održalo je natecanje u D. Miholjcu 19. jula. Kao delegat načelništva župe prisu-stvovao je natecanju br. A. Šijanovič. Natecale su se 2 vrste članova i 1 vrsta naraštajki te 3 člana kao pojedinci u nižem odelenju, u 1. a. četveroboju 4 vrste i 2 pojedinca. Ukupno se tak-mičilo 40 lica. Istog dana odigrana je odbojka između vrsta Sok. društva D. Miholjac, Belišče, Ben. Magadenovac
i	Valpovo. Pobednik, vrsta Sok. društva D. Miholjac, odigrala je utakmicu ;a vrstom Sok. društva Vukovar. Po-lodne održana je i uspela javna vežba.
Okružje Vinkovci priredilo je svoje natecanje 26. jula u Vinkovcima. Kao lelegat T. O. Z. prisutan br. D. Glas-ler. Natecale su se 2 vrste članova Sokolskog društva Vinkovci (niže i više odelenje) i 24 takmičara u 1. a. četveroboju iz Sokolske čete Novi Jan-kovci, Novo Selo, Slakovci i Vrbanja. Utakmica u odbojci nije održana, jer osim u Sok. dr. Vinkovci nije nigde uvedena. Prilikom takmičenja videlo se, da su takmičari slabo spremljeni i to iz razloga, jer su bile ferije (za dake) i poljski radovi bili su u najve-•cm jeku (za seljake), što je i razlog Ja se takmičenju odazvao vrlo malen broj jedinica tog okružja.
Okružje Vukovar priredilo je svo-ie natecanje u Vukovaru dne 26. jula. \atecale su se vrste Sok. društva Bohota (6 čl. u četveroboju), Dalj (2 čl. j niž. odelenju), Erdevik (5 čl. u četveroboju), Sotin (5 čl. u četveroboju), Vukovar (4 čl. u četveroboju, 1 vrsta članova u nižem odelenju, 6 naraštaja-ca i 4 naraštajke u višem odelenju, 5 naraštajaca i 4 naraštajke u nižem odelenju). Uspeh takmičenja bio je.opče-nito dobar.
Okružje Sl. Požega održalo je natecanje u Pleternici 2. augusta. Nate-calo se je 9 vrsta članova u 1. a. četveroboju i to Pleternica, Buk, Grabarje, Jakšič, Kaptol, Kutjevo, Miha-Ijevci, Požega i Velika. Za župu pri-sustvovao je zamenik starešine br. dr.
Mergenthaler i delegat T. O. Ž. br. P. Brnjevarac. Uspeh priredbe bio je dobar. Okružje sačinjavaju večinom nove jedinice. Popodne održan je uspeli javni čas.
Okružje Našice. Natecanje održa-no 2. augusta u Orahovici. Odazvala su se društva i čete Našice, Đurđeno-vac, Feričanci i Orahovica. Bez oprav-danja izostale su jedinice Koška, Veli-mirovac, Naš. Markovac, D. Matičina, Brankovci, Zdenci, Dobci i Budimci. Rezultati natecanja nisu zadovoljavali, jer je večina natecatelja došla potpuno nepripravna. Istog dana, popodne, održan je javni čas Sokolskog društva Orahovica.
Okružje Osijek održalo je svoje natecanje 2. augusta. Odziv je bio vrlo slab. Sudelovala su samo oba osječka društva i vrsta čete Draž-Gajič u 1. a. četveroboju. Ostale jedinice su se is-pričale radi poljskih poslova (izuzev Sokolsko društvo Batina!). Sve jedini-ce ovoga okružja, a naročito one iz Baranje, moraju u buduče pokazati mnogo više interesa za okružne priredbe.
Okružje Đakovo, najmlade okružje osječke župe, priredilo je svoje prvo okružno natecanje u Đakovu dne 2. augusta. Natecanje je uspešno vodio načelnik okružja br. P. Kraljevič. Kao delegat T. O. Ž. bio je prisutan br. Vlado Srb. Natecale su se sve kategorije Sokolskog društva Đakovo (1 vrsta naraštajaca, 1 vrsta naraštajki i vrsta članova u nižem odelenju — 1 vrsta članova i 1 vrsta članica u višem odelenju) 5 vrsta u 1. a. četveroboju čete Đurđanci, Budrovci, Striživojna i Tomašanci (2). Naknadno, 9. augusta, izvela je natecanje i vrsta Sok. čete Semcljci. Uspeh natecanja bio je dobar.
Okružje Sl. Brod pridedilo je svoje okružno natecanje u Sl. Brodu dne 9. augusta. Natecanje je opseglo šeste-roboj (prepisani 4-boj plus skok u vi-sinu i troskok) te je bilo ujedno natecanje za prelaznu okružnu zastavu. Su-delovalo je Sl. Brod (2 vrste), Podvin-je (lanjski pobednik), Brod. Varoš, Gračin, Sibinj i Slobodnica. Zadnja četa sa 3 odlično spremna pojedinca. Zastavu dobila je vrsta Sok. društvo Sl. Brod. Uspeh natecanja bio je dobar.
Tehnički uspeh okružnih natecanja bio je vrlo različit. Stvaran uspeh je i u tome, što su održala natecanja sva okružja.
Ž.upa Split
IZ NAČELSTVA ŽUPE.
Ovih dana razposlalo je načelništvo župe svim svojim društvima celo vež* bovno gradivo za natecanja, koje ima svako društvo, več prema svojoj sposobnosti, da obavi unutar svoga okruž-ja.
Svi su okružni načelnici u tančine obavešteni, koje društvo ima u čemu da se nateče, pa se sada nadamo, da neče, a i ne sme biti niti jednog društva i čete, koji nebi svršili određeno gradivo za natecanja.
Sednica starešinstva župe primi* la je u celosti izveštaj načelništva do znanja, uz zaključak, da če se proti društvima i četama, koje nebi taj minimalni program svršile, postupati po našim pravilima. Naša organizacija je telovežbačka, pa nam je i telovežba jedno od najglavnijih sretstava, da postignemo cilj, kako je to objavio naš učitelj brat dr. Miroslav Tyrš u svom znamenitom spisu »Naš zadatak, smer i cilj«.
Da se u našoj mladeži pobudi smi-sao za igre, odredilo je načelništvo župe po dve igre za svaku kategoriju, koje se imadu prema poslatom opisu tač-no i pravilno uvežbati. Uz veselost i zabavu, koju nam igre pružaju, ne smemo zaboraviti na njihovu veliku odgojnu vrednost, a i na fiziološki uticaj na razviče tela.
Ovo se načelništvo nada, da če postepenim ovakovim odgojem mladeži znatno delovati na oplemenjivanje mladih im tela u smeru fizičkom, du-ševnom i duhovnom.
Prema zaključku sednice TO župe, primljene su za mušku i žensku decu od 9 do 12 godina ritmičke vež-be br. Fran Lhotskog, koje su svim društvima i poslate. Ove su vežbe tako sastavljene, da ih mogu skupa vež-bati i muška i ženska deca, ili opet svako za sebe.
U smeru moderne gimnastike, ko-ja traži što više gibanja, sastavljene su i ove vežbe, te se nadamo, da če ih naša društva sa puno ljubavi i shva-čanjem uvežbati, jer im ove vežbe pružaju mogučnost istupa na akademijama ili na javnim vežbama.
Ove godim? treba da su sva naša društva što agilnija, jer stupamo u 100-godi.šnjicu rođenja našeg neumr-log učitelja dr. Miroslava Tyrša. Veliki sveslovenski slet u Pragu biče vr-hunac te proslave. Naše jugoslovensko Sokolstvo uzeče vidnog udela u tim
proslavama, pa se sva bratska društva ponovno pozivaju, da sve odrede-ne vežbe dobro i savesno izuče, kako bi naše Sokolstvo bilo tamo dostojno reprezentirano. Župsko načelništvo.
Ž.upa Vel. BečJcerelc
SOKOLSKO DRUŠTVO ALEKSANDROVO. t Brat Ivančev Ljubomir.
Dana 20. oktobra t. g. umre je u svojoj 24. godini života br. Ljubomir Ivančev, član nadzornog odbora našeg društva.
Br. Ivančev roden je u Vranjevu 29. marta 1908. g. Osnovnu i gradan-sku školu svršio je u Novom Bečeju, 1. i 2. razred učiteljske škole svršio je u Somboru, a 3. i 4. razred učiteljske škole u Vršcu. Po svršenoj školi dobio je mesto učitelja u Pačiru, zatim u Novom Bečeju i najzad u Aleksandrovu. Dolaskom u Aleksandrovo postavljen je i za upravitelja osnovne škole, na kom je položaju bio do dana smrti.
Br. Ivančev, iako je več bolestan, nije se svojoj bolesti brzo pokorio, bo-rio se je skoro dve godine, no ipak je na kraju morao podleči.
Kolonija Aleksandrovo zna ga ne samo kao svog učitelja, več i kao dob-rog Sokola, kao dobrog i naprednog nacionalnog radnika. On je jedan od prvih osnivača Sokola u Aleksandrovu, iako sc je več u doba osnivanja Sokola osečao dosta bolestan ipak je svim silama radio na tom da Soko požnje što veči uspeh. Njegova smrt izazvala je veliku žalost, kako izmedu nas Sokola, tako i ostalih sugradana. Izgubili smo ne samo dobrog Sokola, nego i dobrog brata, koji je težio da samo pravda uvek sve pobeduje.
Brat Ivančev ostače kod nas u du-bokoj uspomeni.
Neka mu je laka crna zemlja!
Župa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAKOVEC.
Društveni prednjački tečaj našega društva započeo je 2. novembra o. g. Tečaj je otvorio starešina društva br. dr. Albin Blašič. Tečaj pohada 35 članova i 17 članica, od toga 44 iz Čakovca, 4 iz Nedelišča, 2 iz Strahoninca
i	2 iz Gor. Mihaljevca. Medu polazni-cima tečaja iz Čakovca ima veči broj učenika i učenica preparandije. Tečaj vode br. Tihomil Kučič i s. Ema Smrekar, a osim njih drže predavanja brača
Joško Zega, Miroslav iskra, Martin Ribarič, Marko Lovrenčič, Milan Žigič i dr. Blaž Purič. 11, i 12. novembra održana su predavanja za nastavnike osnovnih škola.
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDINSKE TOPLICE.
5. novembra o. g. započeo je prednjački tečaj u našem društvu. Predavanja održavaju se dnevno od 7 do 10 sati naveče. Tečaj vodi br. Julije Kovačič, a osim njega predavaju još brača Fran Halužan i dr. Franjo Ba-tušič. Tečaj polaze 10 iz Varaždinskih Toplica, 3 iz Ljubeščice i 3 iz Svi-bovca.
NOVA SOKOLSKA ČETA U MAČKOVCU.
Izaslanici Sokolskog društva Čakovec, brača Martin Ribarič i Hubert Krnoul, prisustvovali su 18. oktobra o. god. konstituirajučoj skupštini Sokolske čete Mačkovec. Nakon govora iza-slanika, pristupilo je 40 prisutnih gra-dana i seljaka u četu, te su odmah izmedu sebe izabrali ovu upravu od bra-če: starešina Franjo Barič, zam. starešine Pavao Krištofič, tajnik Franjo Hajdinjak, blagajnik Josip Puštarič, načelnik i prosvetar Mladen Deranja-te; rcvizori: Franjo Lesjak i Josip Ra-dikovič.
ŠIRITE SOK. 6LASNIK
S)emena
za polje i vrt na veliko i malo nudi
Sever & Ko
LJUBLJANA
Tražite ejenik!
mSSSSSS
Hotel - Pension
Vlastito kupallite
„JADRAN« SUŠAK potpuno renovirano
Pod aovom upravom
Preporučuju se vlasnici
M. V. KUNDIĆ
11И1ши1*|Ц|||Ш1Ш1111|||Д|11цтш1Ш1)1Н||ццм||||П1Ц|||1111и
Iv. BrunčK
pleskar in Tičar
se toplo priporoča vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne! TELEFON U. 3476
Ljubljana Kolodvorska ulica 29
Galerija naših mož
nsj krasi stanovanj«, društvene prostore in dvorane!
1. Trubar
2. Vodnik
3. Slomšek
4. Prešeren
5. Levstik
6. Stritar
7. Jurčič
8. Gregorčič
9. Aškerc 10. Tavčar U. Levec
12. Erjavec
13. Jenko
14. Cankar
15. Gangl
16. Parma
17. Župančič
18. Kersnik
19. Maister
20. Finžgar
21. Strosmayr
gm v a
Smuči
in vse potrebščine kupite strokovno najbolje
le pri tvrdki
A. Goreč !: L Uubliana
(Palača Ljubljanske kreditne banke) Zahtevajte cenik s praktičnimi navodili brezplačno 1
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЛЧИЋ ♦ ЗАГРЕБ
ИИИВВЖДМ—ВМ^———i—— Краљице Марије 6 Добављач Савеза Сокола краљевине Југославије МШПНШННВВ
Брзојавни наслов: .Трнкотажа* Загреб О Гелсфон интерурбан 26-77
Израђујем cnc врстн соколских лотрепштнна за јавнн н излетнн наступ свих категорија нашега чланства и то тачно према иропису Савеза Секола краље-вине Југославпјс. Сликс у орнгиналним бојама прописних одела налазе се у књизн „органнЈацијд Савеза СКЈ\ — Захтевајте цсннке и проспекте. —   Цене врло умерене, а за точну и солндну нзразбу јамчим. ——■■■
Velikost: 61*5 X 47*5 cm Slika a 10 Din
Naročila izvršuje založništvo:
Učiteljska knjigarna v Ljubljani*
Frančiškanska ulica 6
Творница гимнастичких и спортских справа
Ј. ОРАЖЕМ
Добављач Савеза Сокола краљевине Југославије
			
1* 1		H	
	■ ■ R		
			
РИБНИЦА (Долељско)
Израђује све соколске веж-6ahe справе, опреме читавих друштвсних и школских веж-баона, спортске потрепшгинс за лаку атлетику, справе за летна вежбалишта, к у п а-лншта и башће, љул.аикс, справе за децу итд. Израда савршена и елегантна, по-служба најсолиднија, цене најумерсније. — Илустро-вани сеник бесплатно.
OCHOBAIIA 1881. ГОДИНЕ
RUDE in KOVINE
шшшшшшшашл d. d. ввашшшшшшшт
LJUBLJANA, MASARYKOVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
En gros:
svinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina, cinkovo belico (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stare kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana
Grga Horvatek
Dobavljač Saveza Sokola kralj. Jugoslavije
FRANKOPANSKA ULICA 9
Izradjujem sve vrste prepisanih sokolskih svečanih i vježbačih odijela, za sve kategorije muiko I žensko članstvo. Prodaja svih sokolskih potrepština uz vrlo umjerene cijene. — Robu razašiljem pouzečem. Vanjskim društvima obavljam brzu otpremu.
Svako sokolsko društvo, svaki Član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
1. sveska: E. Gangl t O sokolski ideji.
II.
III.
IV.
V.
VI.
VII.
VIII. VIII. a
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst.) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin: Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 25 Din
Dr. Viktor Novak: SLESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Jugoslovenska Sokolska ^Matica
£jubljana, ^Narodni dom telefon 25-43 / Stačun postanske štedionice £jubljana 13.831
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni 1 odgovorni urednik Sijepan Čelar • tlreduje Redakcijski odsek • Za upravu I oglase odgovora Mica Koščeva
Tiska Učiteljska liskama (predstavnik Franc* Štrukelj); svi u Ljubljani