Poštarina plaćena u gotovo:?.. Ljubljana, 20. marta 1932. .........3. Godina .V. Izlazi mjesečno. Uredništvo i oprava p. Št. Vid nad Ljubljano. Telefon št. 22 89. Oglasi po cjeniku. Pretplata za čitavu 1932. godinu 30 Dinara. Nekoliko praktičnih savjeti u pogledu zakona o suzbijanju skupoće Pošto dolaze naši mesari, kao i ostali obrtnici i trgovci kod izvršivanja svog zanata ponovo u sukob sa odredbama zakona o suzbijanju skupoće životnih namirnica i nesavjesne špekulacije, to smatramo za potrebno, ovom prilikom skrenuti pažnju na odredbe toga zakona, kako bi naše čitaoce ušćuvali od neprilika, koje se često dešavaju baš zbog nepoznavanja samog zakona. Zakon bio je objavljen u »Službenim Novinama« 6. januarja 1922 god., te je tako u našoj državi već 10 godina na snagi. Bez sumnje, zakon o suzbijanju skupoće bio je potreba posleratnih prilika, da se suzbiju zloupotrebe nestašice životnih namirnica, te je imao onda po sadržim i svrbi karakter privremenog zakona, dok se ne srede privredne prilike. Ali, danas prilike su sasvim drugačije, i o nestašici i pomanjkanju životnih namirnica ne može biti više ni govora, naprotiv pojavila se velika konkurencija medju trgovcima baš zbog obilnosti namirnica svake vrsti, zbog čega su i izgubile odredbe zakon o suzbijanju skupoće svoje pravo značenje. Ali, kako' je zakon još uvjek na snagi, to imaju naši sudovi zbog prekršaja odredaba tog zakona još dosta posla, pa hoćemo žato naše čitaoce upoznati sa njegovim bistvenim odredbama. Za životne potrebe smatraju se po ovom zakonu: ljudska hrana, hrana za stoku, odelo, obuća, ogrev, osvetlenje, lekovi, kao i drugi predmeti, koji su od Dreke potrebe. Prema 51. 5 zakona, osnovan je naročiti »fond za ishranu sirotinje«, u kojeg se ulažu sve novčane kazne po1 presudama toga zakona, kao i novac, dobl- jen od prodane robe, zaplenjene zbog I prekršaja, koji se kazne po ovom zakonu. i Najviše dolaze u obzir čl. 6 i 8, jer j baš sa ovima se najviše sukobe naši me-I sari i trgovci. Ove odredbe predvidjaju, da mora svako ono lice, koje trguje sa životnim namirnicama, na vidnom mestu označiti cene bilo sumarno, bilo pojedinačno, tako, da može kupac iste jasno videti. Od ove obaveze oslobodjeni su samo seljaci, koji donose svoje proizvode na tržnice. Svako lice, koje trguje sa životnim namirnicama, a koje se ne pridržava propisa tog zakona u pogledu označivanja cena, kazniće se sudskim putem zatvorom do 3 meseca, a novčano do 10.000 Din. Zabranjeno je svima onima, koji trguju životnim namirnicama, tražiti veće cene za namirnice, no što su one, koje garantuju običnu i dozvoljenu trgovačku dobit od 25%. Ni u kom slučaju dobit nesme biti veći od 25%. Prekršaji ove odredbe kazne se zatvorom do 3 meseca, i novčano do 10 hiljada dinara. Važno je i to, što je vlasnik radnje po ovom zakonu odgovoran za sva kaž-niva dela svoga zastupnika ili namešte-nika, koja bi se prkosila sa ovim zakonom i solidarno jamči za kazne; na koje bi se njegov zastupnik ili nameštenik osudio. Glavno je daklem to, da naši mesari i kobasičari istaknu na vidnom mestu cene svojim proizvodima, koje nesme da budu veće od one, sa maksimalnom zaradom od 25%, pa smo uvereni, d’a se u buduće neće više dešavati, da bude ko po ovom zakonu odgovarao1. Pravilna kalkulacija Bez tačne kalkulacije napredak nije ^oguć. Velike tvornice, poslovne kuće, radnje itd. imaju svoja posebna odele-za kalkulaciju, koja vode kalkulatori 'd računovodje, pošto su sva ona predu-Zeća već odavno došla do uverenja, da ie opstanak firme bez taćnog kalkuli-rania nemoguć! sara rVa dakle.dužnost svakog me (Knr> tačno kalkulira i tek da n; ni k! U kalkulacije pristupi kupova 11 ulaga i prodaji robe. Kalkulacija mo ra da je duša poslovnog života svaki [fduie i to hi klaonici, mesariji, kuhinji ii adiomci. Svaka pojedina vrst koba--’ca ili druge suhomesnate robe morć katu8? pro'^v°di na osnovu najtačnij« kalkulacije. Rezultat kalkulacije u tolike svaki puta biti različan, u koliko si rs[> Pasmina, starost i način hranenj; zaklane stoke bili različni. Na koji se način zapravo kalkulira: Kratki odgovor na ovo važno pitanje glasi: Na taj način, što se prvo nad je osnovna cena, a onda na osnovu raznih odgovarajućih umnoženja prodajna cena. Nikako ne srne se uzimati pri kalkulaciji kao osnovna cena ona, koju smo platili za kg mrtve težine, jer bi na taj način došli do nepravilnih zaključaka. Ako n. pr. platimo jedno tele 9 Din po kilogramu mrtve težine, to naravno ne pretstavlja svaki komad na ovom teletu vrednost od 9 dinara po kilogramu, nego će, što je razumljivo, jedna butina bez kosti imati drukčiju vrednost, nego recimo vrat; odgovarajući tomu treba odrediti i osnovnu cenu. Da bude našim čitaocima jasno, kako treba kalkulaciju sastaviti, to donosimo kalkulaciju za tele, koje je bilo kupljeno po Din 9 za kilogram zaklane težine. * Ue, sveže zaklano (toplo) vagaio je 56 kg X 9.................Din 504.____ Za namet dobije se: ^°ža...............7.— kg po Din 10.—................Din 70.— Ulava..............3.50 kg prodana cela za Din 10.— . Din 10. Srce...............0.45 kg po Din 10.—...............Din 4.50 ključa sa grkljanom 1.45 kg po Din 10.—................Din 14.50 ^žigerica . . . . 1.— kg po Din 20.—...............Din 20.— Slezena............0.20 kg po Din 10,—...............Din 2.— Nogice.............2.30 kg po Din 1,—za komad . . Din 4,— Din 125.— Skupno namet . 15.90 kg Din 379.— Samo mesa bilo je daklem: Toplo vagano tele imalo je...........................56.— kg 2% gubitak na težini zbog ohladjenja . . . 1.10 kg obrezine i zavaganje................• 2.!— kg namet, prema gornjoj tabeli................15.90 kg 19.— kg ostaje za prodhju......................................37.___kg Od ovog mesa 17 kg (cca 46%) je stražnjeg dela po Din 14.— . . Din 238. 20 kg (cca 54%) je prednjeg deia po Din 10,— . . Din 200,— utržak za meso.............Din 438.— utržak za namet .... Din 125.— utržak za ćelo tele . . . Din 563.— nabavna cena............Din 504. Zarada: Brutto..........Din 59.— Brutto zarada iznosi 11.70%. Pošto iznose režijski troškovi u mesarskoj radnji više od 22%, to bi se moralo dobiti za tele: Nabavna cena..................Din 504. 22% režije....................Din 110.88 Ukupno........................Din 614.88 Utržak za tele morao bi da bude Din 614.88, jer ovoliko je i koštalo. Ali, poštom mora radnja, koja od vlasnika traži prosečno po 15 sati dnevnog, napornog rada, doneti barem 3% čiste zarade (od koje treba plaćati čak još i po- rez na prihod), onda bi bio pravi utržak sledeči: Nabavna cena...............Din 504.— 22% režijski troškovi . . Din 110.88 3% čiste zarade .... Din 15.12 Ukupno....................Din 630.— pošto iznosi utržak svega . Din 563.— nastaje razlika od ... . Din 67,— ako se odbije »čista zarada« Din 15.12 ostaje stvarni gubitak od . Din 51.88 Kalkulacija za I kg telećeg mesa za izreske (šnicle) bez privage (na osnovu kalkulacije za ćelo tele). Tele imalo je mesa za prodaju 37. kg uz nabavnu cemi .... Din 379.— 1 kg mesa daklem stoji.................................1 ... . Din 10.25 Pošto je vagao but 6 kg, onda stoji on na osnovu gornje cene . . Din 61.50 25% režije i zarada (brutto zarada).................................Din 15.37 Din 76.87 40% poviška za relativnu vrednost buta...............................Din 30.75 Prodajna cena za ceh but................................. ... . Din 107.62 1 kg za izrezak (šniclu) stoji: Nabavna cena za 1 kg buta . . . . ,..................................Din 1025 25% brutto zarada (22% režije in 3% čistog)..........................Din 2.55 Din 12.80 40% poviška zbog relativne vrednosti bfcia . .................Din 5.15 Din 17.95 Zbog 42% kosti vrednost čistog mesa povisi se za.....................Din 7.55 Din 25.50 25% od mesa dolazi za faširano, koje se prodaje po Din 10.—. Raz- lika medju vređnošću buta i faSiranip:: Din 7.95X0.87=6.91 Din, što daje razdeljeno na ostalo čisto meso (2.60 kg) za 1 kg . . Din 2.65 Din 28.15 Obreznine in zavaganje 5% od 6 kg = 0.30 kg a 10.25, što iznosi skupa Din 3.08: na kg čistog mesa dolazi......................Din 1.15 Din 29.30 1 kg telećeg buta za izreske bez privage stoji Din 29.30. Pošto se ovo meso prodaje po Din 28.— dobije se za but: 2.60 kg mesa po Din 28.—.............................................Djn 72.80 0.87 kg za faširano po Din 10.—......................................Din 8.70 2.53 kg kosti po nabavnoj ceni Din 25.60 Din 107.10 5% gubitak za obrezine in zavaganje.................................Din 3.10 Utržak...............Din 104.— Razlika medju prodajom celog buta (Din 107.60) i buta za izreske bez privage (Din 104.—) iznosi Din 3.60, da-klem od prilike Din 1.30 za kg čistog mesa za izreske. Za onoliko bilo je meso suviše jeftino prodano. Gornja- kalkulacija poslužila je jednome od naših čitalaca pred sudom, pošto je bio prijavljen i stavljen pod optužbu, da je meso suviše skupo prodavao. Na osnovu ove kalkulacije, koju je tačno sastavio, dokazao je, da meso, ne samo što nije skuplje prodavao, već je imao čak i gubitak od Din 51.88. Naravno, sud je optuženog oslobodio, jer je došao do uverenja, da je tužba bez svakog osnova. # Zato ponovo preporučamo svima našima čitaocima, neka svakako uvjek prave taćnu kalkulaciju, kako bi izbegli svima event. gubitcima. Stanje na saimovima stoke Prema izvještajima iz različitih krajeva naše države vidi se, da je na sajmovima kupnja sve slabija, premda su cen-e davno otišle ispod najniže granice. Ne samo da nema domaćih kupaca, nego ne dolaze ni strani. Naročito se ljudi pitaju, zašto ne dolaze sada Italijani? Na to pitanje nije teško odigovoriti. Ita- lijanski trgovci blagom ne dolaze više na naše sajmove radi naredaba italijanske vlade, kojima je svrha, da podignu konzum domaćeg mesa i da se više troši jeftino prekomorsko uledjeno meso. Naredba ital. vlade nalaže mesarima, da smiju zaklati samo 15 posto goveda strane proveniencije, to jest onaj mesar. Mesarske vesti koji zakolje šest goveda, odraslih u Italiji, može da dobije dozvolu, da zakolje sedimo govedo, kojega je kupio kod nas, u Madjarskoj ili Rumunjskoj. Inače ne postoje druge kakove zapreke carinske ili trgovačko političke prirode, koje bi branile uvoz našega blaga u Italiju. Medjutim samim time, praktično je onemogućeno talijanskim mesarima i trgovcima blagom, da namiruju svoje potrebe kod nas. Radi li se o zaklanim govedima, na pograničnoj stanici ta goveda bivaju žigosana žigom, da su strane pro-veniencije, pa onda mesari stoje pod jednakim zaprekama. Za sada Talijani uvoze mnogo prekomorskog uledjenog mesa i dosta zaklanih goveda iz Rumunjske. Medjutim publika nerado konzumira ulcdjeno meso. a osim toga transport je moguć samb kod ovakvog vremena, 6 do 8 stupnjeva ispod nule. Čim vreme otopli, manipulacija sa otpremom uledjenog i zaklanog mesa mnogo je teža i skuplja, pa se ne isplati. Onda će se morati opet u Italiju uvoziti živa goveda, pa tamo klati. Takovo zaklano meso najviše ceni tamošnja publika i najbolje ga plaća. Tako eto možemo Naš list slali smo prošle i početkom ove godine svima mesarima i kobasiča-rima, od kojih su nama bile adrese poznate. Cilj naš bio je, da naš list što više širimo, pa da na taj način pridobijemo što više pretplatnika, jer smo bili uvjereni, da će svaki onaj, koji bude list primio, istog za sebe i naručiti. Druga svrha šiljanja lista i onima, koji nisu naši pretplatnici, bila je ta, da upoznamo sve naše mesare i kobasieare u državi sa našim namerama, da vide, da stojimo uvjek na braniku vitalnih interesa našeg mesarsko-kobasičarskog staleža, nadajući se, da će nas naši mesari i koba-sičari u našem nastojivanju za poboljšanje prilika, u kojima se danas nalaze, potpomoći. Uprava našeg lista smatra, da je sa svoje strane dovoljno učinila i nalazi, da je nadaljne besplatno slanje lista suvišno. Zbog toga isveštavamo: sve naše gg. Čitaoce, da današnji broj, kako i sve buduće šaljemo samo još našim Pretplatnicima, koji su nama bili doznačili Din 30 za pretplatu za tekuću godinu. Svi ostali neće list primati sve dotle, dok se nama ne pošalje pretplata. Sve naše pretplatnike pak molimo, da nama izvole javiti, ako slučajno lista ne bi dobili redovno svakog meseca, jer su se dešavali slučajevi, da se list, kojeg smo bili poslali, vratio sa napomenom: »otputovao«, »odselio se« ili čak »umro«, a mi smo docnije dobili upit od strane pretplatnika, zašto list ne šaljemo. Molimo zbog toga svakog, da nama izvoli svaku promenu adrese javiti, kako bi mogli list slati na novu adresu. U prošlom broju našeg lista javili smo našim gg. čitaocima, da je stručna knjiga, avizirana još pre nekoliko godina, štampana i bila poslata svima onima, koji su se bili na istu pretplatili. Pošto je naša stručna knjiga potrebna u svakoj mesarskoj kući i to podjednako majstoru, poslovodji, svakome pomočniku i šegrtu, koji želi napredak i uspeh u svome zanatu, to smo bili izdali još i cirkular u vidu književnog oglasa, u kome pozivamo sve one, koji knjigu’još nisu bili poručili, da to odmah učine. Sa zadovoljstvom' konstatu-jemo, da se veliki broj naših mesara i kobasičara bio našem pozivu odazvao, pa smo knjigu svima poručiocima već otpremili. Danas slobodni smo zamoliti sve gg. majstore mesare i kobasičare, da obavijeste svoje pomočnike i šegrte, da je stručna knjiga štampana i da mogu istu naručiti kod naše uprave. Za pomočnike i šegrte izdali smo knjigu bro-širanu, pa je cena iste svega Din 120, dok je ona u platnenom povezu Din 160. Uvjereni smo, da neće biti ni jednog našeg čitaoca, koji ne bi svojim namještenicima našu knjigu preporučio, jer je to pre svega u njegovom interesu, pošto će znanje, koje će črpati iz naše knjige upotrebiti u njegovoj radnji i u svome poslu kod svog majstora, pa će tako biti dobitak dvojaki. Današnjem broju našeg lista prilažemo naš književni oglas za knjigu, pa molimo naše čitaoce, da izvole isti pre- očekivati nastupom toplijih dana, da će k nama dolaziti opet u većem broju talijanski trgovci. S druge strane možemo se nadati, da će biti ukinuta ili ublažena naredba talijanske vlade o obligatnom klanju 85 posto domaćeg blaga za potrebe konzuma. Pokazalo se je, da su se krda goveda jako umanjila u zemlji, pa već mesari, a i drugi krugovi upozoravaju vladu kako Italija može brzo da ostane bez blaga, bude li se i dalje haračilo po domaćim grlim'a. Zato se može očekivati, da će se Italija doskoro povratiti kupovanju blaga za svoje potrebe kod nas, kao prije, pogotovo, kada su se talijanski trgovci tako odlično snašli na našem tržištu i kada ga tako dobro poznaju. Da nadoknade manjak uvoza na govedima, Talijani više uvoze naše peradi, za koju ne postoji ograničenje uvoza. 1 goveda i perad ne proiz-vadja Italija niti izdaleka onoliko, koliko je potrebno da prehrani svoje stanovništvo, pa kako smo joj mi najbolje i najbliže tržište, zacijelo će se opet da unapredi medjusobne trgovačke odnose. Pošto se naši Čitaoci stalno obraćaju na našu upravu sa raznim pitanjima, molbama za obaveštenja itd., to molimo sve one, koji nama ma šta pišu, da prilože i marke za odgovor, ako istog žele, jer inače imademo suviše troškova oko poštarine. Nagradno vučenje. Izveštamo sve naše čitaoce, da su nagrade bile svima poslale, bilo da ie nagrade poslala naša uprava, bilo da su nagrade bile poslale izravna od dari-vaoca. Primili smo sledeči dopis iz Zagreba: Slavno uredništvo »Mesarskog lista« Št. Vid nad Ljubljano. Na 10. februara izvučena je bila moja brojka, gde sam dobio kao nagradu gnje-čilicu, koju je darivala Kranjska tvornica željezne robe »Titan« u Kamniku. Dužnost mi nalaže, da se slavnom uredništvu Vašeg uglednog lista na pri-poslanom daru srdačno zahvaljujem, šta ću isto i tvornici »Titan« učiniti. Bilježim sa osobitim veleŠtovanjem Juraj Veselič, mesar, Vlaška ul. 108, Zagreb. Uredništvo našeg lista primilo je i od drugih naših čitaoca, kojima su nagrade bile poslale zahvalna pisma. Već sada možemo sve naše čitaoce izvestiti, da će iduće godine nagradno vučenje biti još bogatije, tako da budu svi naši čitaoci imali prilike učestvovati. dati svojim pomoćnicima i šegrtima, kako bi mogli i oni knjigu poručiti. Ko bude poručio na jednoj poručbe-nici 2 komada, dobije 5 % popusta, a kod naručbe 3 komada 10%, kod 6 komada 20%, a onima, koji bi poručili 12 ili više komada, dozvoljavamo 30% popusta. Ovlastili smo nekoliko zastupnika, da-mogu primati naručbe za knjigu, pa može svaki dati Din 40 u ime kapare, ali nikako više i to samo onima, koji se budu legitimisali sa punomoćijem naše uprave, snabdevenim sa našim pečatom 1 potpisom. RECEPTI. Originalna užička kobasica. Na 20 kg šarenog, masnog govedjeg mesa doda se 15 kg dobrog, masnog, kozijeg mesa. Meso govedje kao i ko-zije, treba da proleži posle klanja bar 2 dana. Sve ukupno iseče se nožem i baci se preko njega 1100 gr soli, 120 gr sitnog, crnog bibera, 40 gr salitre, bar 50 komada male, mehune ljute paprike, koja je prethodno umočena u vreloj vodi, zatim 3 glavice tucanog belog luka. Sve se to promeša sa mesom i samelje na Wolf kroz rešetku 3—4 mm. Dobro se nabije u čist sud i ostavi 2 dana, onda se puni u govedja tanka creva, veže u koture, povesi na vazduh 24 sati, onda u pušnicu prvo na slabu vatru i onda postepeno sve jaču. Tako se pola ispale i onda povese na vazduh, dok budu ža jelo. OKONČAN PROCES PROTIV NOVOSADSKIH MESARA. Još meseca decembra prošle godine pokrenuta je bila protiv 56 novosadskih mesara tužba zbog nabijanja cena, pa je tek 29. p. m. pala presuda. Sudio je sudija pojedinac g. Gavra Višnjevski, tužbu zastupao je drž. tužioc dr. Dušan Antonijević, a-optužene branili su advokati dr. Vasilije Stankovič i dr. Jovan Lemajić. Sud je oslobodio 33 mesara, 13 osu-djeno je na po 10 dana zatvora i po 3000 dinara novčane kazne, ostala desetorica su ošudjena na po 7 dana zatvora i po 200 Din novčane kazne. Od potonjih, dvojici je kazna suspendirana s obrazloženjem', da cene nisu znatno nabijali. Značajno je obrazloženje presude. Stručnjaci izjavili su, da je za mesare dovoljno i dopušteno, kad zarade 20%. Kod istrage, da li se u pojedinim slučajevima radi o nabijanju cena, sud nije uzeo kao osnovu prodajne cene robe, već obim radnje t. i. koliki je promet radnje. Sud se naime postavio na stanovište, da se mora mesar, koji ima veći promet, zadovoljiti sa manjom zaradom no oni mesari, kod kojih je promet procentualno manji. Zbog toga je sud mesare osudio različito obzirom na gornje obrazloženje, ma da su prodajne cene bile iste kod svih koji su bili osu-djeni. OSNIVANJE VELIKE TVORNICE J. KOR-HECA U NOVOM SADU. Subotička tvornica kobasica i suhomesnate robe Julius Korhec preseliće se iz Subotice u Novi Sad. Vlasnik tvornice bio je pre kratkog vremena u Novom Sadu i pregovarao je sa gradskom općinom, koja će njemu prepustiti gradilište za tvornicu uz veoma povoljne ustave. Uzrok preselenja tvornice u Novi Sad leži u veoma visokim gradskim trošarinskim teretima u Subotici. Gradnja tvornice u Novom Sadu započeće odmah, čim to budu dozvoljavale vremenske prilike. Tvornica će zaposlivati 100 stručnih radnika i 100 pomoćnih sila. Ona treba dnevno nekoliko vagona žive stoke, pa će stoga njezin odlazak iz Subotice značiti veliku štetu za privredu Subotice i okolice. IZGRADNJA NOVE KLAONICE U DUBROVNIKU. Posle vrlo mnogo interpelacija i raznih inicijativa, dubrovačka je općina predvidjela iz svote velikog investicionog zajma potrebne sume za izgradnju nove klaonice. Prema licitacijama raspisanim od općine za gradjevni mašinski odio nove klaonice, troškovi bi iznosili oko 4 milijuna i 400 hn ljada dinara. Općinski je odbor na svojoj po-slednoj sednici raspravljao o toj stvari, pa je donesen zaključak, da se odmah počne sa izgradnjom. Sva raspoloživa sredstva za ovu gradnju iznose 3,100.000 dinara iz inve-sticijonog zajma i 100.000 dinara iz ovogodišnjeg proračuna. Medjutim, kako se iznos od 747.000 dinara već utrošio na predradnje (kupnja zemljišta, zgradnja puta, vodovod), to raspoloživa sredstva sada stvarno izno.se samo 2,453.000 dinara. Prema zaključku općinskog odbora, ostali deo nepokretnih troškova ima se pokriti delomično predvidjenom sumom za gradnju nove tržnice, to će 800.000 dinara, predvidjenih u tu svrhu biti utrošeno na novu klaonicu, a ostali deo od* 1 400.000 dinara treba da odpadne na teret proračuna za god. 1933 i 1934 godinu. RAD BEOGRAD. NOVE KLAONICE. Iz izvještaja, kojeg je uprava nove klaonice u Beogradu sastavila o svome radu u prošloj godini od mjeseca aprila, kada je bila otvorena, vidi se, da je bilo zaklano za potrošnju u Beogradu i to: goveda 22.075 kom., svinja 53.296 kom., teladi 26.807 kom., ovaca 11.321 komada, jagnjadi 43.613 kom., ovnova 1226 kom., prasadi 6551 kom. Zaklana stoka u kilogramima iznosi za januar, februar, mart, dok je radjeno u staroj klaonici i beleženo samo u komadima, proračun u kilogramima izvršen je na osnovi prosječne težine stoke u narednim mesečima: goveda kg 4,488.600, svinja 4,780.535 kg, telad 1,307.899 kg; sitna stoka 680.977 kg. Ukupna težina zaklane stoke na beogradskoj klaonici u prošloj godini iznosi prema tome 11,258.011 kilograma. Ako ovu cifru podelimo sa brojem beogradskog stanovništva, onda izlazi, da je potrošnja mesa u Beogradu u prošloj godini bila oko 45 kg na jednog stanovnika. GRADNJA MODERNE KLAONICE U LJUBLJANI. Gradska klaonica u Ljubljani postala je pretesna usled toga, što se sada mnogoi više kolje, i za povećani kon-zum i za eksport. Zato je gradska op- ćina još 1925 godine bila odlučila, da izgradi modernu klaonicu, ali zbog fi-nansijskih teškoća taj se program u celoti nije mogao izvršiti, pa je izvo-djenje toga programa produženo za 10 godina, tako, da će se svake godine izvršiti jedan deo. U ovoj je godini pro-jektovana izgradnja upravne zgrade kontumacne klaonice (gde će se klati nezdrava stoka) i desinfekcijonog ođe-lenja. Ukupni troškovi su predvidjeni sa 60 milijuna dinara, a na djelomične investicije otpada godišnje 5—6 milijuna dinara. Prošle je godine zaklano u ljubljanskoj gradskoj klaonici 7739 goveda, 11.880 teladi i samo 395 konja. U Ljubljani se veoma malo troše odojci. Zaklano jih je svega 2351, dok je svinja zaklano 28.622. IZVOZ STOKE IZ OSJEČKOGA SREZA. Prema statističkim podacima sreskog ve-.. terinarskog odseka u Osijeku, bilo je u prošloj godini u inozemstvo i u krajeve izvan ■ osječkog sreza izvezeno: svinja 5847 komada u inozemstvo i 2853 komada u tuzemstvo. Vrednost svinja, izvezenih u inozemstvo Din 8,299.000. Goveda 344 u tuzemstvo i 450 komada u inozemstvo. Vrednost otpremljenih goveda je Din 2,103.000. Konja je izvezeno 14 komada u tuzemstvo i 118 komada u inozemstvo; škopaca 220 u inozemstvo. Teladi 30 komada u tuzemstvo. Ukupna vrednost otpremljenog blaga u inozemstvo čmi Din 10,454.800. IZVOZ STOKE IZ KRIŽEVACKOG SREZA. Na području križevačkoga sreza prodano je u godini 1931. 7506 govega, 2615 teladi, 25.892 svinja, ukupno 36.015, tako da je prodano za 5610 komada više od god. 1930. U tuzemstvo je sa željezničke stanice Gradec otpremljeno 737 goveda, 32 teleta, sa stanice Vrbovec 1803 goveda, 485 teladi, 2510 svinja. Sa stanice Sv. Ivan Žabno 2533 goveda, 680 teleta i 151 svinja, sa stanice grad Križevci 2433 goveda, 1418 teladi i 23.134 svinja. U inozemstvo otpremljeno je sa stanice Gradec stoke u vrijednosti od 18 milijuna 250.000 dinara, sa stanice Vrbovec 4,507.000, sa stanice sv. Ivan Žabno 6 milijuna 940.000, a sa stanice grad Križevci za 9,734.000 dinara. Ukupno je u godini 1931 otpremljeno stoke u vrijednosti od 23 milijuna 600.000 dinara. PRODAJA STOKE U BANJOJ LUCI. Prema podacima gradske uprave prošle .godine je u Banja Luku dotjerano (odnoSJUO prodano) konja 2828 (prodano 713), volova 4165 (1994), krava 4003 (2171), teladi 1118 (746), ovaca 10.106 (5003), jagnjadi 13.102 (8750), koza 616 (309), jaradi 1805 (1060)t svinja 24.838 (16.041). U gradskoj klaonici zaklano je prošle godine bikova 60, volova 1407, krava 1032, junica 324, junaca 118, teladi 1129, bivola 1, bivolica 2, ovaca 5827, jagnjadi 7991:, koza 452, jaradi 1405, svinja debelih 213, običnih 3157, knnadi 855 i prasadi 1113. Toliko je zaklano na gradskoj klaonici za banjalučke mesare ali su i privatnici mnogo klali. Osim toga je na klao-nici zaklano za potrebe vojske 912 goveda, 245 svinja, 174 ovce i 602 jagnjadi. PROMETNI POREZ NA STOKU. Nastalo je pitanje, koji i koliko poreza na poslovni promet plaća trgovac marvom, da li opći ili skupni. Da ovoj neizvjesnosti i krivom tumačenju kona i propisa po nižim vlastima učini kraj, izdalo je Ministarstvo financija \ pođ br. 40.725/III. 1931. sleđeĆU uputu: ' Za stoku, koja se kolje po mesarima i drugima u svrhu prodaje mesa za hra: nu, plaća se skupni porez na poslov^' promet, prama odredbama čl. Uredbe o ovoj vrsti poreza t. j. sa 1-5 posto od tržne cene žive stoke. Dočim trgovci stokom, koji takovu kupuju za bilo kakvu prodaju, koji se dakle obr-timice bave trgovinom stoke, dužni su plaćati opći prometni porez po zakonu iz god. 1922 t. j. sa 1 % od polučene cene. Kontrola našeg uvoza svinja u Francusku. Službeni list francuske vlade donosi obavest, kojom se francuski uvoznici oba-veštavaju, da će se uvoz svinja, poreklom iž Jugoslavije moći vršiti jedino podnošenjem uverenja o kontingentiranju izdatog od jugoslavenskih vlasti. Razmer cena blaga na zagrebačkom tržištu. Da se približno uzmogne prikazati razmer cena blaga meseca februara prošle Sjedine i ove, neka služi niže prikazana tabela, iz koje se razabire, da pad cene stoke i svinja iznaša od 28 pa sve do 60%. -T Da je ovaj znatni pad cena na stoci uplivi-sao i na pad cena mesu, to je posve razumljivo. Bikovi 28. II. 1931. Din 7.25—8, 24. U-1932. Din 3.50—4 kg. Pad u % 50.78. „ Krave 28. II. 1931. Din 3.75—6.25, 24. U-1932. Din 1.50—2.25 kg. Pad u % 62.60. ff Junice 28. II. 1931. Din 8—8.50, 24. u-1932. Din 3.50-4.50 kg. Pad u % 51.51. Volovi I-a 24. II. 1932. Din 5.50—6.25 kg- Volovi II-a 28. II. 1931. Din 7.50—8.^’ 24. II. 1932. Din 4—4.25 kg. Pad u % 48.59- Jund 28. II. 1931. Din 7.50—8.50. ,n Svinje tovljene 28. Ii. 1931. Din 10.50 d Iz naše uprave Uprava »Mesarskog lista«. Naša stručna kniiga 24. II. 1932. Din 6.75—7 kg. Pad u % 36.7. Svinje netovljene 28. II. 1931. Din 8.50 i0 9, 24. II. 1932. Din 6—6.50 kg. Pad u % 28.59, Svinje zaklane 28. II. 1931. Din 11.50 do 'j, 24. II. 1932. Din 7.50—8.50 kg. Pad u % 31.91. Telad živa 28. II. 1931. Din 11—11.50, 24- II. 1932. Din 4.50—5 kg. Pad u % 57.87. , Telad zaklana 28. II. 1931. Din 13—14, II. 1932. Din 6.50—8 kg. Pad u % 46.29. Konji za klanje 28. II. 1931. Din 1.50 do -> 24. U. 1932. 1.50—2. , Odojčad 28. II. 1931. Din 90—180, 24. II. '932. Din 70—1000 kom. Pad u % 37.04. ^ ✓ ___________________________________' Tržište stoke ZAGREB. Dogon stoke: bikova 34 komada, krava 397, junica 37, volova 119, junaca 31, teladi :3l, konja i ždrebadi 345, svinja 543, odoj-^di 78. Cene: bikovi kg žive vage 3.50 do ^ Din; krave u mesarske svrhe kg žive J'age Din 1.50; junice u mesarske svrhe kg j-ive vage Din 3.75—4.25; volovi II. vrsti žive vage Din 4.25—4.50; telad živa kg lJin 4.50—6.50; telad zaklana kg Din 6—8. Svinje tovljene kg žive vage Din 6.25 6.75; svinje netovljene kg žive vage Din 3-25—6.25; svinje sremske zaklane kg 8.50 ^ 9.50 Din; odojčad komad 65—100; odojci zaJdani kg Din 8—10. Konji za klanje kg '•25—2 Din. Bjelovar. Svinjski sajam održan 3. o. m. “io je vrlo dobar i po prodaji i po cenama, 'fir je više od 2/s doteranih svinja prodano, il cene su od prošlog sajma porasle za poprečno za 1 Din po kg. Doterano je bilo 202 pomada svinja, a prodano 128. Cene su se Metale izmedju 5—7 dinara. Karlovac. Sajam 4. o. m. bio je nešto ?'abiji i to radi ružnog vremena. Dognano le bilo 360 teladi, prodano 182; po 80 do 550, junadi dognano 46, prodano 40 po 3—6, "»lica dognano 21, prodano 6 po 2—5, volo-pa dognano 282, prodano 148 po 3—6, krava pognano 209, prodano 56 po 2 do 4.50, konja dognano 362, prodano 41 od 500—4000 dinara, svinja dognano 377, prodano 146 po " do' 10, odojaka dognano 88, prodano 23 Po 50 do 150, janjadi dognano 52, prodano 25 po 70—200 dinara, janjadi je dognano 'Palo, a bila je skupa radi toga; što seljaci Cekaju sajaim pred Uskrs, kad će jim cena Poskočiti. Kostajnica. Na sajmu bile su sledeče ce-Jjc; volovi u mesarske svrhe po 2.50 do 4.50 Pinara, volovi za teglenje po 5 do 6.50, junci P° 3.50 do 4, telad po 5—6. krave po 3 do TSO kg žive vage. Ovce su prodavane po / do 90 dinara komad. Svinje mršave 3 do dinara, debele 5 do 6.25 dinara. Sarajevo. Dogon na marvenom sajmištu pPbar Goveda I. vrste 3.50—5, II. vrste 2 i* 3.50, telad U'vrste-5—8, II. vrste 3—5. 1.50—2, bravi 200—300, prasad 70 do svinje mršave 5, debele 6—6.50 Din. „ Nova Gradiška. Na tjedni sajam 6. o. m. JPrkos loših puteva dotjerano je mnogo v'Pke, osobito utovljenih volova. Gene su i 'p niske. .lunice i volovi plačan! su 3 do j.p'ltiara po kilogramu, dok krave 1.50 do „ P'nara. Dva vagona volova otpremljeno je s,,Mostar. Debelih svinja sve je manje na ^Piu, pa je Gavrilovićeva tvornica mogla /.kupi samo jedan vagon i plaćala je po P|f> 4.20 dinara po kilogramu. Vfi^ubotica. Tjedni sajam 6. o. m. bio je J0 obilan u pogledu debelih svinja za kla-Ch deset sati pre P°dne bile su i Pple svinje gotovo sve prodane po 4.50 dinara po kilogramu. Goveda je bilo Na sajam se dotera kojih desetak komada svinja, jer ih naprosto nema. Svinjska1 kuga u ovom je kraju smanjila broj svinja za tri četvrtine. To je pretežak udarac za ovaj kraj,, gde je svinogojstvo bilo na glasu, a poznato je, da je ovaj kraj gojid svinje za mesne svrbe posebne pasmine, koja se tražila posebice na bečkom tržištu, gde su bile uvjek plačane za nekoliko poena više svinje, tovarene na želj. stanici Zlatar-Bistrica. Zato treba ovom kraju hitne pomoći od strane nadležnih. Stočni sajmovi u Karlovcu. Karlovac je po svojim velikim sajmovima stokom poznat po celoj domovini. U prošloj godini 1931 bio je dogon stoke ovaj; volova 26.590 komada, od toga prodano 10.492; kraiva 11.225 komada, od toga prodano 8400, bikova 813 kom., od toga prodano 411; junadi 4052 komada. od toga prodano 2531, teladi 13.110 kom., od toga prodano 9118, jaganjci 15.782 kom., od toga prodano 4904, svinje 55.771 komada, od toga prodano 29.268, konja 17.083 kom., od toga prodano 3690. Novih putnica izdano je na temelju svedožbe o porijeklu na goveda 2174 kom., teladi i ždre-badi 1350 kom., sitne stoke 7742 kom. Tržište kože Sirova koža. Naš novi obrtni zakon j(, 0djer dosta, a osobito se opazilo, da ih ^'»nogo dotjerano sa sajma u Bajmoku, kupljena uz vrlo nisku cenu, a u Su-Prodavana po 2 do 3.50 dinara. Me-P1 za 3.40 dinara moralo je biti prvo- ii« k ^9no goveče. Stranih trgovaca uopće ni-fetayih 25 posto niže nego u Za-Paca ?s,alim hrvatskim krajevima. Ali ku-sta,0, lpak malo, jer novaca je na selu ne-Prodaip krme ie premalo i skupa je, jer se "ešto'v«?0 do 180 dinara 1 mtc, a za Va- Svwu, ?votu može se kupiti čitava kra-uiski sajmovi izgledajii još očajnije. Govetlje kože. Raspoloženje na tržištu je i kod nas slabo, a cene nazaduju. Kože sviju težina, bez soli, notiraju Din 6—7, srpske i bosanske kože su jeftinije, kako je to razgovetno iz naših ranijih izveštaja. Teleće kože. Cene isto opadaju. Teleće kože s glavom, dugih nogu. stoje Din 8—9, bez glave, kratkih nogu 10 do 11 dinara. Konjske kože, dulje, od 220 cm notiraju Din 70—80 po komadu. Svinjske kože slovenačke provenience stoje 4 do 5 dinara, ostale Din 2. Čehoslovačka. Nazadovanje cena na inostranim tržištima sirovih koža utječe i na domače dražbe i to tako, da za robu nema kupaca, pa se zato mora vandražbenim putem plasirati uz snižene cene. Interesenti su vrlo oprezni kod kupnje te izgleda da čekaju dok se situacija ne razbistri. Madjarska. Na madjarskom tržištu sirovim kožama opaža se prilično učvršćenje cena, što sigurno dolazi otuda, što ima malih i neznatnih zaliha robe. Notiraju u Pengo: transdanubijske kože 1.40—1.45, Dunav-Tlsa roba 1.35—1.38, Tisa kože 1.25 do 1.28 po kg, mereno bez sob, s rogom sa prov. stanice. Cene telećih koža isto su čvrste. U klaonicama prodaju teleće kože kratkih nogu sviju težina po Pengo 1.40 Konjske kože nalaze mnogo interesenata, a notiraju: kože dulje od 220 cm P. 12—13. Rumunjska. Klanja postaju dnevno manja, te ne dolazi do većih zaliha. Naravno da su usled toga cene čvrste. Notacije su u lejima: govedje kože 22, teleće kože 26, pitlinzi 23 po kg. Bukarešt: govedje kože 23—25, teleće 26—28, bivolske kože 16—18 po kg. Njemačka. Na tržištu sirovom kožom nar stalo je sada znatno oslabljenje. Notacije su u veleprometu na ovoj bazi: u pfeniigama po funti težine: lake kože od čokladi, volovske kože, te bilkovi do 49 funti do 31, kravje kože sviju težina do 26, čoklad iznad 50 funti do 27, volovske kože od 50—59 funti do 27, volovske kože teže od 60 funti do 23, bikovi od 60—79 funti do 20, bikovi od 80—400 funti do 18, bikovi teži od 100 funti do 17. Teleće kože: Tržište ie slabo. Ia soljene mesarske teleće kože prodajo po 33 pf.. a suhe kože po 60—65 pf. Austrija. Cene su snižene i to govedje kože su prosečno pojeftinile za 5 groša, a teleće za 10 po kg. Notiranja su u šilingama za dobro sortiranu robu kod kupnje isključivo manipulacionih troškova i trg. dobiti: Govedje kože: Ia bečka zadružna roba db 3954 kg 1.15—1.20, od 40—4934 kg 1.25—1.30, teža od 50 kg 1.15—1.20; bikovi od 30 do 4934 kg 0.95—1.00; od 50 kg do 5954 kg 0.80-0.85; teži od 60 kg 0.70—0.75; madjiarske volovske kože do 4934 kg 0.90— 0.95, teže ođ 50 kg 0.85; Teleće kože: Trgovačke cene kod kupnje su za I-a teleće kože bez glave rldje 1.80—1.90, crne 1.30—1.40; sa glavom 1.30— 1.40; Ha vrste su jeftinije. Konjske kože dulje od 2.20 m provincijska roba 13.00—44.00, kože bečkog klanja 14.00—15.00. Poljska: Industrija je suzdržljiva kod kupnje na tržištu te na čitavoj liniji prime-ćujemo rezerviranost. Cene opadaju. Notiranja su u zlotima: teške govedje kože teže od 28 kg 1.20—1.25 po kg sveže težine, srednje I lake kože 1.45—1.50 po kg bez soli I rogova. Ia gradske teleće kože 20—21 dolarskih centi po kg; bez soli. Provinc, roba stoji cca. 17 dol. centi; konjske kože od 300 do 220 cm 1.70 dolara. V nizu vseh naših člankov in razprav bi gotovo občutili globoko vrzel, če bi ne posvetili nekaj misli tudi našemu novemu zakonu o obrtih, ki ga je Nj. Vel. kralj na predlog trgovinskega ministra podpisal in proglasil dne 5. novembra 1931. Je to gotovo važen zakon, ki zadobi že dne 9. marca 1932 svojo veljavo za ves teritorij Kraljevine Jugoslavije, kajti z njim se likvidira dosedanja separatistična obrtna zakonodaja, ki je znatno ovirala pravilni razvoj vsega našega državnega gospodarstva. Smatramo za potrebno, da seznanimo naše čitatelje z glavnimi določbami tega našega novega zakona, ki sloni na najmodernejših principih in s katerim je končno rešeno vprašanje reforme bodočega razvoja našega domačega gospodarstva. Novi obrtni zakon, ki je bil že objavljen v »Službenih Novinah« z dne 9. XI. 1931 št. 262, se naslanja v glavnem na obrtno zakonodajo, ki je veljala doslej v Sloveniji in Dalmaciji, vsled česar bodo od njega imele velike koristi zlasti ostale pokrajine naše države, kjer obrtništvo še ni imelo enotnega tira za svoj pravilen in smotren razvoj. Obrtne pravice. Pod odredbe zakona o obrtih spada vsako redno in samostojno pridobitno delo, ki ni prepovedano. Nekatere panoge gospodarskega udejstvovanja pa so izvzete od določb zakona, čeprav imajo izrazit obrtni značaj. To so predvsem vse panoge kmetijske proizvodnje, rudarstvo in rudniške naprave, državni monopol, podjetja za plovitbo po morju in promet po zraku, železniška podjetja, brodarstvo, privatni pouk, delo književnikov in umetnikov, advokatov, notarjev, zdravnikov in lekarnarjev, izdajanje časopisov, obrat planinskih koč in z gotovimi omejitvami tudi domača obrt. Za naše obrtnike je zlasti važno, da. je od določb obrtnega zakona sicer izvzeto gospodarsko delovanje v javnih dobrodelnih in vzgojnih zavodih, ter po-boljševalnicah in v kazenskih 'zavodih, toda le, če ne delajo po naročilu in za javno prodajo. Zakon pozna obrti, ki se izvršujejo na osnovi pooblastil občega upravnega oblastva in obrti, ki se izvršujejo na osnovi posebnega dovoljenja upravne oblasti (koncesijonirane obrti). Nadalje razlikuje zakon obrti, ki so glede na posebna svojstva poslovanja ali glede na posebno spretnost za ročno delo vezane na usposobljenost in take, ki niso vezane na usposobljenost. Na področju kraljevine Jugoslavije je dovoljeno izvrševati obrte vsakomur, ki izpolnjuje pogoje, predpisane z zakonom. Vsakdo, brez razlike spola, mora biti, da sme samostojno izvrševati obrt, polnoleten ali za polnoletnega proglašen in sposoben prosto razpolagati s svojo imovino'. Za osebe, ki ne morejo prosto razpolagati s svojo imovino, se sme izvrševati obrt samo po odobritvi njih zakonitih zastopnikov in pristojnega varuškega oblastva ter opravljati samo s pomočjo posebnega poslovodje. Z ozirom na izvajanje obrtniških pravic in na način, kako se te pravice izvajajo, je v zakonu postavljeno glavno in osnovno načelo, da so pravice o izvrševanju obrti čisto osebnega značaja. S pridobitvijo obrtnih pravic pa se smejo izvrševati le oni posli, ki spadajo v delokrog pridobljene obrti. Izvrševanje obrtov. Obrti se izvršujejo redoma v stalnem poslpvališču. Noben obrt pa se ne sme voditi v lokalu ali na kraju, kjer ni potrebnih higienskih pogojev in ki ne ustrezajo veljavnim gradbenim predpisom. Lokal, v katerem se izvršuje obrt, mora biti vidno in razločno označen z napisom na vnanji strani glavnega vhoda. Ta napis mora biti sestavljen v državnem jeziku in mora navajati popolno rodbinsko in rojstno ime imetnika obrta. Imetnik obrta ne sme izvrševati svojega obrta po zakupniku ali podza-kupniku. Ta prepoved pa se ne nanaša na pravico, dajati poslovne prostore in poslovno opravo v zakup. Imetnik obrta sme po celi državi neovirano kupovati in nabavljati blago, ki mu je potrebno za izvrševanje njegovega obrta, kakor tudi z obiski zunaj kraja stalnega poslovnega sedeža sam ali po osebah, ki so pri njem v službi, iskati naročil. Za to delo morajo obrtniki imeti uradno izkaznico in smejo pri opravljanju tega posla imeti s seboj samo vzorec, nikakor pa ne blaga za prodajo. V času od 20. ure do 5. ure morajo biti ob delavnikih načeloma zaprti vsi lokali, prodajalnice, poslovalnice, pisarne, delavnice in skladišča vsakega obrta. Ban pa ima pravico po krajevnih razmerah odrediti, da smejo biti poedine vrste rokodelskih obratov po vaseh in drugih krajih kmečkega značaja ob delavnikih dalje čase, pa tudi neomejeno odprte. Minister za trgovino pa bo z odredbo še predpisal podrobnejše odredbe o času odpiranja in zapiranja za poedine vrste obrtov. Ob nedeljah morajo biti zaprti vsi lokali in se mora v njih ustaviti vsako delo. Ta utesnitev pa ne velja za podjetja, v katerih je delo po značaju samega njih posla neprekinjeno ali katerih delovne razmere ne dopuščajo prekinitve dela. Taka podjetja bodo označena z uredbo. Z uredbo bo tudi predpisano, kateri obrti smejo imeti ob nedeljah svoje lokale odprte dopoldne, ves delovni čas ali neomejeno. Imetniku obrta kakor tudi članom njegove rodbine pa je dovoljeno bivati in delati v lokalu tudi ob času, ko je ta za promet z občinstvom zaprt. Prestanek obrtov. Pravica izvrševati obrt prestane: 1. s smrtjo imetnike obrta, v kolikor ne preide na njegove pravne naslednike; 2. s prijavo imetnika obrta pristojnemu oblastvu, da preneha izvrševati obrt; 3. če se odvzame pravica izvrševati obrt s pravomočno sodbo sodišča ali občega upravnega oblastva; 4. če se obrt ne prične v enem letu od dneva izdane pooblastitve ali dovolitve in 5. Se obrtnik ustavi delo za leto dni. Kruharji, peki, mesar j i in prevozna podjetja so dolžna prijaviti mesec dni prej pristojnemu občemu upravnemu oblastvu, da nameravajo delo ustaviti. Pravica, izvrševati obrt, se sme odvzeti samo v primerih, ki so izrecno določeni v raznih zakonih, če se pa ugotovi, da je dobil imetnik obrta pooblastitev ali dovolitev na osnovi nepravilnih listin, razveljavi pristojno višje obče upravno oblastvo izdano pooblastitev ali dovolitev in prepove nadaljne obratovanje. Ugodnosti za povzdigo delavnosti v državi. Kot najvažnejša novost v našem gospodarskem življenju je v tem zakonu uvedena zaščita domače obrti in industrije, kajti zakon strogo določa, da morajo vse državne in samoupravne oblasti ter njih zavodi in ustanove izvršiti vse nabave pri domačih obrtniških in industrijskih podjetjih. Vsa dela se morajo oddajati domačim obrtnikom. Razen tega odreja zakon, da se mora uporabljati izključno blago domačega izvora in da se smejo v inozemstvu nabavljati samo oni proizvodi, ki se ne morejo nabaviti v državi, inozemska podjetja pa smejo opravljati samo ona dela, ki jih v državi ne morejo izvršiti domača podjetja. S temi striktnimi odredbami zakona je vsekakor močno zaščitena domača obrt in industrija pred vsako inozemsko konkurenco, v primerih pa, kjer bi bila ta konkurenca neizogibna, imajo domača podjetja vselej prednost, tudi če bi bile njihove ponudbe za 15% višje od ponudb inozemskih podjetnikov. (Dalje prihodnjič.) Smeh. Majstor svome pomočniku: »Sad, na ovoj novčanoj kri2i tražite povišicu plate. Smatrate H me vi za glupaka?« »To ne, ali mislim, da čete vi mene smatrati za glupaka, ako ne tražim povišicu. »Ja sam svoju ženu još odmah iz početka naučio na red i tačnost.« »Zbilja? to je vrlo dobrol« »Tačno u 12 sati mora da bude ručak gotov već na stolu.« »Pa ako slučajno dodjete kasnije, šta onda?« »E, onda ne dobijem više ništa.« /fi ki' PLUTOVO IZOLACIJO j ) Plutovu izolaciju, potrebnu za oblogu stijena kod hladiona, ledena, kućeraka i ormara zajela, dobavlja u prvovrsnoj kvaliteti JELAČINA KO L vJUBL. JAN A Platno ___________ za mesarske kecelje (pripasnike) kao i gotove kecelje sa mono-gramom po zadanoj mjeri kupuje se najbolje i najjeftinije kod samo-proizvadjaća u Alfred kuhn, OSIJEK - NOVIGRAD DIVALTOVA ULICA 150 - TELEFON 3-95 BRZOJAV!: KUHN OSIJEK NOVIGRAD lijepo izradjena kecelja sa monogramom je najbolji pokion za svaku priliku. iiHitiiimiiiiinimii TiillllIlIlIllIlliriHlillllllflll iiiniimiiiiiiiiiiiiiui iiiiiiiiiiiiiiiiniiililiill iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimimiimmiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHi fliljflUl UumimiiiiiiiiiiiiiiiiuiHiuiiiUiiHiiiiiiiiiiii Strojeve za preradu mesa, mesarskj alat, sve vrste mirodija, uredjaj za klaonice itd. nabavite najjeftinije kod firme GRUDNIK, D. Z O. Z. Telef. 22 89. LJUBLJANA - DRAVLJE Tratite ponudu, ili posetu stručnjaka ! Telef. 22-89 Neophodno potreban za svaku mesarsko-kobasičarsku radnju je „Eisluftkompressor", novi ventilator, koji u kratko vreme bez leda ohladi vazduh, te osuši meso. Struja se troši na sat samo za 2—3 Din. cena je Din 2400-—. Poručiti se može izravna od tvornice Alfred Wunderlich, Deutsche Elektro-Maschinen und Apparate - Bau, BERLIN, S. 42, Hloritzstras se 14-15., ili kod njenog zastupstva: Rudolf Grudnik, Ljubljana-Dravlje. Šalje se isključivo samo pouzećem. Kod narudžbe treba navesti, da li se treba za Gleich-, Wechsel- ili Drehstrom te kolika je voltaža i kolika perijoda. Jeftino na prodaju! k več sa gvozdenim stalkom, motorski pogon, sa 11 noževa, potpuno nov, Din 4000-—; mali stolni kveč, na ručni pogon, potpuno nov. Din 1200'—; VVolf, skoro nov, sa željeznom stalkom, promer ploče 90 mm. Din 120O—; Wolf, upotrebi jen, promer ploče 110 mm. Din 1800-—; Wo!f, upotrebljen, 150 mm promer ploče, Din 4000-—; 1 kanonšprica od 30 lit. sadržaja, Din 1200-—; mlin za mirodije na motorski pogon, Din 1200’—t stroj za rezanje šunke, potpuno nov, veliki, Din 1600-—; Blitz (Kutter) cca 25 lit. sadržaja, Din 4000-—. Oni gg. čitaoci, koji se za gornje predmete interesuju, neka se obrate pismeno na našu upravu, pa ee dobiti TRAŽIM MESTO! Vredan sam i dobar radnik, sa odličnim svedodžbama. Radio sam u većim tvornicama suhomesnate robe i kobasica, pa mogu kroz 2 meseca, a po potrebi i ranije nastupiti posao, jer sejoš nalazim u službi, gde se izradjuje zimska roba. Preporuke imadem odlične! Molim, da se ponude šalju na upravu »Mesarskog lista«. 1—324 taćne informacije. Svi su predmeti 11 vrlo dobrom stanju, pa se dobiju P° vanredno niskim cenama. Nemojte propustiti ovu zgodnu Pri' liku, pa pišite još danas na upravu M«' sarskog lista, Dravlje p. Šent Vid ua« Ljubljano. POZOR! Mesari i kobasičari! Papir za zavijanje mesa i mesnih proizvoda Vam nudi najjeftinije tvrdka 0. KOVAČ, Ljubljana, Gajeva ul. št. 2. Zahtevajte uzorke i rjene! Na prodaju: Jednu kompletnu hladionu; u pogonu za mesara jeftino prodaje K0L0MAN BLAŽEK Crikvenica Frankopanska ulica broj 49- llMlMWllllil!lill!HlllflllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllliW Jugoslovanska specijalna radiona za popravak MESARSKIH I KOBASIČARSKIH STROJEVA I MOVI STROJEVI U RAZNIM DIMENZIJAMA Stalno skladište svih strojeva. - Transmisije - Svakovrsne reme za vješanje mesa i kobasica. - Kuke za sušenje mesa od svake veličine. - Brušenje svakovrsnih noževa i ploča. - Montaže. FRANJO TRBUHA ZAGREB, MAKSIM1RSKA C. BROJ lt 35 god praksa kod specijalne tvornice FRIEDRICH 1 HflflGfl, Wien. — Narudžbe i popravci izvan Zagreba bit će brzo otpremljeni. SOLIDNA RADNJA! UMJERENE CIJENE! lllllllllljlllllmi Der Name „DICK-STAHL" ist ein dualitatsbegriff die Marke --------------► F.l eine Vertrauensmarke! Sie allein verbiirgt den echten „P1CK** - Stahl. |;PAtIL F. DICK - Esslingen A. -N. - Obeiall eililtlicll! Najčuveniji masati i noževi su samo oni, sa poznatom svetskom markom ^ —> F.DICK f Zato tražite svuda samo Dickove masate i noževe, jer su najbolji samo oni, sa markom strelice Dick! Ovdje odreži! Poručbenica Upravi „Mesarskog lista“, Št. Vid nad Ljubljano Izvolite mi poslati I. jugoslovensku mesarsko-kobasičarsku strućn^ knjigu, poštanskim pouzećem uz cijenu Din 160’—,* broširano Din 120'"' Ime i prezime: ... Mjesto: .......... Ulica i broj kuće: Banovina:......... * Neželjeno precrtati! Izdaja: Konzorcij Mesarskega Lista, ot. Vid nad Ljubljano — Stanko Zorko, Dravlje, št. 103. — Odgovorni urednik Rudolf Grudnik, Dravlje, it. Tiskarna „Slovenija** v Ljubljani. (Predstavnik: A. Kolman, Ljubljana.)