Pošfarina plaćena u gotovo
Cena Din 2Г-
SOKOLSKI
GUSIIO S AVEZA SOKOL A * H* t J E V I ME JUGOSLAVIJE
и ESEČMI PRILOG 'SOKOLSKO SELO'
.'r
^UBLJANA,
24 AVGUST 1934
Urez! svakog petka« Godišnia prelplaia 50 Din ' UrednHfv» I uprav. »Uri .j u Učiteljsko; (Iskarl, Frančiškanska ulica bro} 6, leleion broj 21	#	•
p o ilanske šledionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku » Ru«topisi 82 ne vracajJ
 m ■ m«   ti i m I—wrm ммкташтагш
GOD. V BROJ 35
Na
putu bratstva i ljubavi
Bugarski Junači med« svojom jugoslovenskom sokolskom bračom
Bugarski Junači u audljenciji kod N j. Vel. Kraljice I NJ. Vis. Prestolonaslednika Petra na Bledu
Nakon završenog jubilarnog sleta agrebu pošli su bugarski Junači na • u sa starešinom bratom D i m i t r i -J®m Lazovom dne 7 o. m. jutar-Jttn brzim vozom na Bled. Na Bledu 0 ekali su ih pretstavnici tamošnjeg olskog društva.
, U toku svog jednodnevnog borav-ча Bledu vodstvo bugarskih Junaka
na čelu sa starešinom bratom Dimitrijem Lazovom bilo je primljeno u audi-jenciju kod Nj. Vel. Kraljice Marije i Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u dvorcu Suvoboru. Nj. Vis. Prestolonaslednik Petar, starešina Saveza SKJ, bio je prilikom audijen-cije u sokolskoj odori. Audijencija
bugarskih Junaka potrajala je preko pola sata.
Vodstvo bugarskih Junaka bilo je ovom audijencijom nada sve odušev-ljeno. Bugarski Junači povratili su se istoga dana večernjim brzim vozom u Zagreb, odakle su sutradan dne 8 o. m. u 7 sati izjutra prosledili brzovlakom za Beograd.
NJ. Vel. Kralj
SoIzolsMof supi Zagreb
Srdačan doček bugarskih Junaka u Beogradu
na povratku sa zagrebačkog sleta
*Sokolslvo je najsnažnija organizacija za zbliženje slovenskih naroda« — »Mi bugarski ^eci zavetujemo se, da čemo radii! na brisanju prošlosti i na punom zMiženju ! bralstvu jugoslovensko-bugarskom« — rekao je bral lazov
„u Nakon završenog veličansitvenog 'lam	g slavlja glavnih dana jubi-
na .°8 sleta u Zagrebu, bugarski Ju-ђј:. ’ Povrativši se s Bleda, gde je
klo °,y° .Vodstvo P°®1° da se P°" Njenom Veličanstvu Kraljici sto!'1J1 1 Njegovom Visočanstvu Pre-Sok°!,asledniku Petru, starešini Saveza 'Vali Kraljevine Jugoslavije, otputo-Voz	dne ® °- m- jutarnjim brzim
dana”1 *a Be°grad, gde su stigli toga Se ? -*-20 sati posle podne. Koristeći iuP^v,lm svojim boravkom u bratskoj ciVovenskoj zemlji, bugarski Juna-8Voj e‘i su, pre nego što se povrate u ^džbinu, da Hčine zvaničnu Savezu Sokola Kraljevine Ju-SVfk VVC u Beogradu, gde su se u tu i 1 zadržali dva dana. naka v.a odluka brade bugarskih Ju-fcrest • . s.e zadrže u jugoslovenskoj Savc.0nici i da učine i zvaniean poset J>ritnl^- kola kraljevine Jugoslavije
stima bugarskoj bradi potstarešina Sokolske župe Beograd brat Milivoj Smiljanič, koji je u svom pozdravu, medu ostalim, rekao sledeče:
skO0 ЈоПа u redovima jugosloven-рГег. ^koistva, a napose u redovima Sokolstva i vodstva Sa-'fošći, ? največim simpatijama i ra-
stVo ' ^at° se je i prestoničko Sokol-tl0^ iS‘Prernal° da što srdačnije i lepše JUna,a svoju bugarsku braču i sestre, Sesf. e * Junakinje, i s njima braču i
_cr0 rnsL-л.	TJ,,
Sarsk. ГГке Sokole i Sokolice iz Bu-Hqc: e’ ^oji su takoder zajedno s Ju-a učestvovali zagrebačkom sletu.
t>0čEK NA BEOGRADSKOJ STANIČI
бко^к^ mn°g° pre dolaska zagreba-želez .vrfov'aka na peronu beogradske ni Л1 Icke Staniče nalazili su se b rojila ce?°V* izvršn«g odbora Saveza SKJ ♦orn jV Sa zamenikom starešine bra-n°vi Urom Paunkovičem, zatim čla-4otst,„p,r.avc Sokolske župe Beograd' s Sft»ilian^in0m. župo bratom Milivojem l!rads]ciiCeJn’ ^lanovi uprava svih beo-broi,,, ' ^Sokolskih društava s velikim «ki	kola	i	Sokolica	te	beograd-
eaveznim koli i Sokolice na čelu sa .starešinama bračom Draj-r °novom> kao i lep broj nalavii °S gradanstva. Na peronu , s® i vojna glazba.
5uUarimr v° 1 brzi voz s bračom ^ok i,. d usao Je u stanieu u 3.20 sati. fala iP sVi?z, ^lazio, vojna glazba svi-k°Utvo v ° .Чшарб' a sakupljtno So-^aiistv ' °, 1 brojno beogradsko gra-S^u brani -t^?0 su aklamirali bugar-^ako ц1г1 ’ koji su itakođer s voza isto Izi ~n°. otP°zdravljali.
WjcrVŠi voza, neprestano odu-Unaei p.0zdravljani, bugarski su se S. Pretsta^-0- najsrdačnije pozdravili
vitln
našega Sokolstva,
*4 lznpn. l Г	uVAUiOLva,
^11 tl a cv na*n. i upravo ^anuti ovim
dn,*,.., Vc srdafni^ * i- 1 ■
do. S‘onici
će,kom f d^čnim, toplim i bratskim ;joje sokolske brače u pre-
U
bratsko
Je z a r, P r e,s {o n ič k o g Sokolstva pr-O dobrodošli on НгжЈпп 0O-
Jugoslovenske zemlje.
rodošlieu dragim go-
Brat Dimitrije Lazov, pretsednik Saveza bugarskih Junaka
— Pozdravljam vas, brado i sestre bugarski Junači u ime Sokolske župe Beograd. Vaše današnje stupanje na tlo Beograda govori, da su svi Sloveni na okupu, da niko od nas nije više van zajednice. U ovoj zajednici vidimo za-logu srečne budučnosti. Uvereni smo, da čete se medu nama osečati kao medu bračom. Zdravo i živeli! —
Konac dobrodošlice brata Smilja-nia bio je popraden oduševljenim poklicana.
U tom času predala je supruga člana savezne uprave brata dra Milo-rada Dragiča starešini bugarskih Junak bratu Lazovu lepu kitu ervenih karanfila.
Na pozdravne reči brata Smiljaniča odgovorio je starešina Junaka brat Dimitrije Lazov sledečim govorom:
— Godine su trebale da produ s teškim iskušenjima, u kojima se lomila slovenska duša. Ali posle teške bure sinulo	nam je	sunce.	Nebo	se
razvedrilo.	Dočekali	smo čas da	se
iskreno i bratski poljubimo.
Sokolstvo je najsnažnija organizacija za zbliženje slovenskih naroda. Današnji je	momenat	velik.	Možda	če
tek istorija	moči da	oceni,	kakvu	je
veliku ulogu odigralo Sokolstvo sa svojim uzvišenim rooralom i osečajem bratstva. Živeli jugoslovenski Sokoli! Zdravo! Ura!
Govor starešine brata Lazova primljen je s najoduševljenijim odo-
bravanjem i poklicima* a vojna glazba u tom času zasvirala je »Hej Sloveni!«
Nakon pozdrava formirala se je povorka, koja je na čelu s vojnom glazbom i zastavama bugarskih Junaka krenula ulicama: Nemanjinom, Miloša Velikog, Kralj Milanovom do Prestolonaslednikovog trga, gde se u Krsmanovičevoj palati nalaze prosto-rijc Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Prolazeči svim ovim ulicama, brača bugarski Junači bili su od beo-gradskog gradanstva najtoplije pozdravljam i susretani s najživljim simpatijama.
U PROSTORIJAMA SAVEZA SKJ
Stigavši do doma Saveza SKJ, brača i sestre bugarski Junači i Junakinje bili su uvedeni u svečanu salu doma, gde ih je u ime uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije pozdravio član savezne uprave br. dr. Mihajlo Grado-jevič, prof. univerziteta.
U svome pozdravnom govoru br. dr. Gradojevič rekao je, medu ostalim sledeče:
— Ova istorijska sala našeg savez-nog doma bila je svedok velikog doga-daja, kada je naš ljubljeni Kralj — Soko u njoj proglasio ujedinjenje svi-ju Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu je-dinstvenu državu.
Ova sala je od tada ispunjena duhom jedinetva, bratske sloge i slovenske svesti. Zato neka ovaj duh sloge i uzajamnosti, koji nas okružava, ispuni i naše grudi i srca pri ovom našem ju-načkom i sokolskom susretu i neka nam dade snage da započeto delo našeg zbliženja razvijemo do največe mere, a na korist naših dvaju sused-nih i’bratskih naroda i celoga Slovenstva.
Dolazite danas po prvi put k nama u naš savezni sokolski dom, kao ravnopravni članovi velikog Saveza slovenskog Sokolstva; dolazite ne kao strani gosti, nego kao brat bratu, kao sestra sestri.
Kad god su Sloveni bili složni i udruženi, oni su uspevali i pobedivali. Vaši junački borci Levski, Karavelov i Rakovski sa svojom legijom pomagali su nas u oslobodilačkoj vojni; na Plevni i Šipki, pak brača Rusi su vam uomosll da zbacite turski jaram. Udruženi Srbi i Bugari u balkanskom ratu 1912 porazili su zajedriičkog neprija-
*e^aČeIo Slovenstvo nalazi se danas u znaku pribiranja. u znaku sinteze. Zato je dužnost sviju članova Saveza slovenskog Sokolstva i to kaJco vas bugarskih Junaka, tako i nas jugoslo-venskih češkoslovačkih, poljskih i ruskih Sokola, da kao najpozvaniji pio-niri slovenskog bratstva, sloge i jedin-stva razvijemo največu aktivnost u svim slovenskim zemljama. Zdravo! —
Nj. Vel. Kralj uputio je iz Niške Banje za vreme jubilarnog sleta u Zagrebu starešini Sokolske župe Zagreb bratu dru Otonu Gavrančiču telegram sledečeg sadržaja:
—	VAMA I SOKOLIMA ZAGRE-BACKE ŽUPE BLAGODARIM NA IZJAVAMA POVODOM VELIĆAN-
STVENOG SOKOLSKOG SLAVLJA S NAJLEPŠIM ŽELJAMA ZA DALJI NAPREDAK I RAZVITAK NAŠEG SOKOLSTVA I S POZDRAVOM SVIMA SOKOLIMA.
ZDRAVO!
ALEKSANDAR. —
Na pozdrav brata dra Gradojevi-ča odgovorio je u ime bugarskih Junaka br. Hristov, bivši potpretsednik bugarskog Sobranja. Br. Hristov je rekao sledeče:
— Mi Bugari proživljujemo ne-c sporno istorijski fakt. Naše jedin-stvo svi če posmatrati s rešpektom, kao i ovaj današnji naš sokolsko ju-nački sastanak u Beogradu. Da živi naše bratstvo i ujedinjenje! —
Posle govora salom su odjeknule oduševljene ovacij© jugoslovensko-bugarskom bratstvu.
Nakon izmenjenih pozdrava i kra-čeg zadrževanja u domu Saveza SKJ, formirana je povorka bugarskih Junaka i naših Sokola, koja je na čelu s dvema bugarskim zastavama, medu kojima jednom saveznom, i predvodena glazbom prošla Knez Mihajlovom uli-com do Kalemegdana i odatle do pri-staništa. Otuda su bugarski Junači u pratnji svojo jugoslovenske brade kre-nuli brodom u Zemun.
U Zemunu dočekali su na prista-ništu bugarske Junake članovi Sokol-skog društva Zemun i ruskog Sokola. Na pristaništu braču Bugare pozdravio jč u ime zemunskih Sokola član uprave Sokolskog društva Zemun br. Dragu-tin Igl, poželevši im dobrodošlicu. Bratu Iglu zahvalio se je u ime bugarskih Junaka br. Lazov. Nato je formirana povorka, koja je s pristaništa predvodena vojnom muzikom. krenula u grad do Sokolskog doma. Zemunsko je gra-danstvo priredilo • tom prilikom brači bugarskim Junacima srdačne ovacije, u Sokolskom domu braču bugarske Junake pozdravio je potstarešina Sokolskog društva Zemun br. inž. Bog-ner. Nakon što su gosti zatim razgledali prostorijc doma, bila im je prire-dena zakuska. Iste večeri vratili su se brača bugarski Junači u Beograd', gde im je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije priredio u restoranu »Kolarac« svečanu večeru.
Za vreme večere braču bugarske Junake prvi je pozdravio zamenjk starešine Saveza br. Dura Paunkovič jed-nim nada sve značajnim govorom, koji je ostavio najdublji utisak, a u kome je medu ostalim rekao:
— Stupanje bugarskih Junaka u Savez slovenskog Sokolstva nije samo forma, več ono nalaže svakom od članova toga Saveza izvesne dužnosti, medu kojima prvenstveno negovanje slovenskog bratstva.
Sticaj prilika hteo je da Bugarska za vreme poslednjih ratova ne bude na strani, na kojoj su bili odtali Sloveni. To je ostavilo duboke brazde, koje su tek sada, 15 godina posle ratova. počele da se utiru.
Savez bugarskih Junaka, kao eminentno narodna i slovenska organizacija, bio je jedan od prvih koji je stu-pio na ovfej put. Ali stupajuči na put Slovenstva, Savez Junaka tim samim mora da se stara da zaboravi svoje, samo prolazne, veze s neslovenskim narodima i da se otrese svih onih koji su neprijatelji Slovenstva.
Kad sam imao sreču i čast da za vreme boravka Njegovog Veličanstva Kralja Borisa budem pretstavljen i s Njim poduže govorim. Njegovo Veli čanstvo Kralj Boris rekao mi je, izme-du ostalog, da su naše dve organizacije, t. j. Savez bugarskih Junaka i Savez jugoslovenskih Sokola, najpozna-niji i najpogodniji da rade na zbliže-nju naših dvaju naroda. Kao nepoliti-čice organizacije, emSnentno nacionalne, koje nesebično rade na dobro naroda, moraju u stvari zbliženja naših dvaju naroda da imaju največeg uspeha.
Savez jugoslovenskih Sokola pri-mio je sveerdno i bratski pruženu mu ruku od strane bugarskih Junaka. Mi svi težimo, da sarađujemo na Sto tes
nijem ostvarenju i zbliženju naših organizacija, te prema tome i naših naroda. Iskrenost, otvorenost i konze-kventnost jesu uslovi za uspeh. Teže-či stalnom i trajnom upehu, mi moramo otvoreno, bratski da se gledamo oko u oko, i medu nama ne sme da bude ničeg skrivenog, polutanskog i nedogovorenog. —
Govor starešino brata Paunkoviea bio je saslušan s največom pažnjom i na koncu toplo pozdravljen.
Na govor starešine brata Paunko-vida odgovorio je starešina bugarskih Junaka br. Dimitrije Lazov, rekavši sledeče i
— Široka teza za slovensko zbli-ženje pretpostavlja zbliženje onih naj-bližih. Šesti je dan, kako smo mi u bratskoj Jugoslaviji, u krugu onih koji rade na ovoj uzvišenoj ideji.
Mi želimo i radimo na miru i lju-bavi medu bračom. Na slovensko Sokolstvo gledamo kao na proroka, koji ujedno stvara to veliko delo.
Radostan sam što sam cuo od brata Paunkoviča ono lepo mesto, kada je naš Car imao razgovor s bratom Paunkovičem.
Ideja slovenskog Sokolstva daje moralne snage bugarskim Junacima. Mi želimo da ustrajemo u radu za veliku ideju slovenskog Sokolstva.
Govor brata Lazova bio je pozdravljen oduševljenim i frenetičnim aplauzom.
Za'tim su govorili br. dr. Miodrag Stefanovič, član uprave Sokolske župe Beograd, o triumfu sokolske ideologije i o ulazu bugarskih Junaka u Savez slovenskog Sokolstva, te br. dr. Milan Arsenijevič u ime Sokolskog društva Bcograd-Matice o saradnji srpskih Sokola i bugarskih Junaka pre 25 god.
NA GROBU NEZNANOG JUNAKA
Sutradan u 11 sati pre podne pošli su brača bugarski Junači sa svojom zastavom te s pretstavnicima našega Sokolstva na Avalu da se poklone grobu jugoslovenskog Neznanog junaka.
Na grobu Neznanog junaka starešina bugarskih Junaka br. Lazov izre* kao je ovc reči:
— U čast Neznanog junaka bratske Jugoslavije začutimo dva minuta. —
U tome času svi su prisutni kle-kli. Posle dva minuta dutanja bugarski su Junači klečeči otpevali bugarsku pesmu večnoga mira, i zatim položili u ime Saveza bugarskih junaka na grob veliki sveži lovorov venac s bugarskom trobojkom i s na+pisom: »Neznanom junaku, koji je izgradio veličinu bratske Jugoslavije — Bugarski Junači«.
Poklonivši se grobu Neznanog junaka, bugarski Junači sa svojom jugo-slovenskom sokolskom Ibradom pošli su da razgledaju jradove oko podiza-nja novog pomenika Neznanom junaku, koji podiže Nj. Vel. Kralj na Avali, nedaleko od sadašnjeg spomenika, a koji se izgraduje prema naer-tima Ivana Meštrovida.
Nakon toga bio je prireden svečan ručak u dvorani hotela »Avala«. Za vreme ručka u ime Saveza SKJ na-zdravio je bradi bugarskim Junacima član savezne uprave br. dr. Milorad Dragič, koji je, iznevši istorijske reminiscence iz prošlosti i istakavši tužmi prošlost izmedu Jugoslovena i Bugara, koja je bila plod nerazumevanja, rekao na koncu i sledeče:
— Potrebno je u buduče da se ne obaziremo na tu prošlost i da od sada idemo k novej bratskoj budučnosti. Zato su u prvom redu pozvani jugoslovenski Sokoli i bugarski Junači. Hvala vam, bračo bugar&ki Junači, Sto sts posetili grob našeg Neznanog ju-
Sc ŠOLSTVO
Čestitka ceškoslovačkog Sokolstva sestri Renati Tirševi
Sestra dr. Renata Tirševa, koja je dne 31 jula o. g. navršila 80-godišnjicu svoga života, primila je u predvečerje svoga jubileja od COS lep spomen-dar.
U svojoj skromnosti s. Renata otklo-nila je svaku veću proslavu svoje 80-godišnjice, ali češkoslovačko Sokolstvo nije moglo nikako da mimoide taj značajni datum žene, koja je bila kči prvog starešine Sokola Jindržiha Fignera i supruga osnivača Sokolstva i prvog načelnika sokolskog dra Miroslava Tirša, žene, koja je tako reči videla sav dosedanji sokolski razvoj. Zato je pretsedništvo ČOS odlučilo da joj u predvečerje njene 80-godišnjice izruči jednu spomen - ploču iz češkog kristalnog stakla, na čijem je stakle-nom postamentu izraden Fignerov re-lijef i urezan prigod'ni napis. Taj dar izradio je prof. Drohonjovski, te pret-stavlja svojevrsnu vrednost. Istodobno s tim darom bilo je svečariei predano takoder i pismo ČOS sledečeg sadrža-ja: »Stotine tisuča sokolskih duša seča se danas Vas, misli o Vašem životnom radu i gaji nadu i žel ju, da bi ste ostali još dugo zdravi, na slavu naroda i na ča»t Sokolstva, kao i zato, da bi se također 1 Vi sami mogli da radujete velikim pozitivnim uspesima Vašega nastojanja u životu.« — Pismo ČOS potpisali su starosta br. dr. Bukovski i tajnik br. dr. Štole.
Ш Tirševe igre održaće se u septembru ove godine
Kada je pred dve godine sav gim-nastički svet proslavio 100 - godišnjicu Tirševog rodenja, zaključili su ČOS i češkoslovačka amaterska sportska uni-ia, da če svake godine n-a Tiršev roden-dan u čast njegovu priredivati tako-zvano Tirševe igre, u kojima če uče-stvovati i 'pripadnici Sokola i Sportske unije. Tim zaključkom htelo se je da istakne, kako je velik značaj i upliv imao osnivač Sokolstva ne samo na Sokolstvo, več i na celokupno telesno vaspitanje uopče. Do sada Tirševe igre održane su godine 1932 i 1933, a održače se također i ove godine, kao III, i to opet u Pragu, u danima 29 i 30 septembra o. g.
U Češkoslovačkoj se prireduju sada dve vrsti igara: Masarikove i Tirševe. Masarikove igre pretstavljaju za-pravo vfrliku medunarodnu priredbu, na kojoj mogu uče st vo vati pored če škoslovačkih sportista takoder i oni drugih nacija, dok Tirševe igre medu-tim imaju posve interni značaj, te ih po tome možemo smatrati izrazito nacionalnim igrama, na kojima mogu da učestvuju samo češkoslovački takmi-čari.	- r ' ''
Smrt brata Jaroslava Prokopa
Široj sokolskoj javnosti ime brata Jaroslava Prokopa, inžinira, nije tako poznato, kao u češkoslovačkim sokolskim krugovima, naročito vežbaČkim. Pokojnik je naime vodio kod ČOS za čitav niz godina njen ozledni fond i s njim spojeni članski katastar. Brat Prokop je zapravo počeo sa sistematskim uredivanjem statističkog rada u češkoslovačkom Sokolstvu, i on je ta koder uredio i poslovanje ozlednog fonda, pripomogavši na taj način, da se je kod ČOS usitanovio i članski katastar, koji je takoder on sam vodio nekoliko godina, našto jc — nakon pre-selenja ČOS u Tiršev dom, kada je bilo posvema reorganizovano celokupno kancelarijsko poslovanje — preuzeo vodstvo svega statističkog rada i ozlednog fonda. Po njegovim uputstvima iz-vežbao se je veliki bro.[ župskih i društvenih statističara u ČOS, a takoder i jugoslovenskom sokolskom statistie-kom poslovanju udario je br. Prokop indirektno temelje time, što je našem statističkom referentu, br. Švajgaru, bio učitelj i savetnik prc kao i naročito posle rata, kada se je u jugoslovenskom Sokolstvu pripremalo osniva-nje saveznog oslednog fonda.
Bratu Jaroslavu Prokopu, koji je sve svoje slobodno vreme posveti® so-cijalnoj strani sokolskog rada,, Večnaja pamjat!
Razvoj ukrajinskog Sokolstva
Ukrajinsko Sokolstvo, koje do danas nije udruženo u Savez slovenskog Sokolstva, bilo je u predratno doba rc-doviti član tadanjeg Saveza slovenskog Sokolstva. Razlozi zašito ukrajinsko Sokolstvo, koje je tako brojno, danas nije član Saveza slovenskog Sokolstva, razni su i istraživanje njihovo ne spada na ovo mesto. Ovde pak hočemo samo ukratko da prikažemo, kako- se ic sokolska misao razvijala medu Ukrajincima od ustanovljenja prvog njihovog društva u Lavovu god. 1894, pa do danas, kada je ukrajinsko So-
kolstvo proslavilo — koncem juna i početkom jula o. g. sletom _u Lavovu — svoju 40-godišnjicu, a o čemu smo ukratko izvestili i u našem listu. Čita-juči glasilo ukrajinskog Sokolstva, do-bija se utisak, kao da bi se delovanje ukrajinskog Sokolstva ponešto • razlikovalo od delovanja ostalog slovenskog Sokolstva, i to u idejnom pravcu, jer u tom listu nalazimo vrlo malo cla-naka i vesti o delovanju ostalog slovenskog Sokolstva, a š>to nedvojbeno ima svojih razloga. Iskreno želimo d-a bi sadanje vodstvo ukrajinskog Sokolstva, koje več u večoj meri traži veze s ostalim sokolskim organizacijama, nastavilo i nadalje rad u tom pravcu. da bi s vremenom takoder i ukrajinsko Sokolstvo pristupilo velikoj sloven-skoj sokolskoj porodici — Savezu slo venskog Sokolstva.
Nakon ustanovljenja prvog ukrajinskog sokolskog društva u Lavovu 1894 god. proteklo je 8 godina do ustanovljenja drugog društva, jer istom 1902 god. bilo je osnovano dalj-njih 5 jedinica, a sledeče, 1903 god., ništa manje nego njih 70! To nam dokazuje, da je sokolska misao ut'rala sebi put takoder i medu ukrajinskim narodom, i da su u početku osnv ači ukrajinskog Sokolstva mo.rali da za-oru sokolskim plugom u tvidu ledinu. Od god. 1903 broj ukrajinskih dru-štava neprestano je rastao, te je tik pred svetskim ratom isti iznosio 974 jedinicc. Ali ratni vihor zahvatio je baš i naročito ukrajinski Soko u pu-noj meri, jer je krvavo kolo trajalo u Galiciji neprestano skoro pune 4 godine. Usled toga sva su društva osim onoga u Lavovu bila prestala svojim
radom.	..
Kada je iza svetskog rata Galicija pripala največim delom Poljskoj Re-publici, počeli su se god. 1921 ukrajinski Sokoli opet kretati te su od tog doba do danas osnovali 586 jedinica. Ali mnoge medu tim jedinicama nisu imale prave životne snage i morale su stoga da ponovno prestanu radom. Ipak ukrajinsko Sokolstvo danas broji 450 jedinica, koje večinom redovi to rade, ali izgleda da njihov način organizacije nije posve čvrs>t i da po-stoje i druge zapreke koje preče njihov razvoj. Prema statističkim poda-cima, na svaku jedinicu otpada otpri-like 70 članova, što bi značilo, da sva društva zajedno imaju preko 31.000 članova. Kako vidimo iz njihovih »Sokolskih vistk, u društvenom radu učestvuju takoder i članice, dok ne možemo razabrati, tla li društva imaju i naraštaja i dece. Vidi se po svemu torne, da su veze s ukrajinskim Sokolstvom još uvek vrlo i vrlo slabe.
Vojničko vaspitanje u poljskom Sokolstvu
Poljsko'Sokolstvo je imalo več pre rata u svom unutarnjem ustroju ne-kakva vojnička odeljenja, koja su pripravljala članstvo za kasnije poljske dobrovoljačke legije, koje su bile osnovane za vreme svetskog rata.
Takoder i sada pošto j e u poljskim društvima izvesna odeljenja, kojima je poverena zadača da pripravljaju sokolske vežbače za kasniji vojni rok u kadru. Vojna uprava je vrlo naklona tome pojavu i svestrano podupirc ova nastojanja, jer predsprema za vojnu službu, razborito vodena, donosi mnoge uštede vojno j upravi.
U svakom sokolskom društvu osnovana je stalna sokolska družina od najmanje 7 a najviše 13 članova. Ako je u društvu veči broj članstva, osniva se pored prve još i druga družina, koje obe sflčinjavaju jedan vod, dva do tri voda pak četu, a 2 do 3 če-
te bataljon. Obično ima svaka župa svoj bataljon, a neke i više njih, a što je ovisno o broju članova koji dolaze u obzir za vojnu predspremu. Najvi-šeg zapovednika svih tih stalnih sokolskih družina u poljskom Sokolstvu postavlja Savez poljskog Sokolstva, a sada je ta dužnost poverena br. Aleksandru Zamojskom, sinu saveznog starešine. U svakoj župi na čelu odreda stoji od Saveza postavljeni župski inšpektor. ‘Savezni inšpektor i župski in-spektori po svome svojstvu automat-ski postaju članovi župskog tehničkog vodstva i pretsedništva, odnosno savezni inšpektor saveznog načelništva i pretsedništva. Članstvo sokolskih družina deli se na sitarije i mlade; sta-rije vrši funkcije zapovednika vodova, četa i bataljona, dok se mladi dele na obične Sokole, desetnike, vodnike družina i na nadziratelje. Organizacija u tim družinama kao i disciplina u njima potpuno je vojnička. Rad pak u tim jedinicama provodi se po jedin-stvenom vaspitnom načrtu, koji izra-duje najviše vodstvo družina. U svakom pak društvu sav rad naravno podreden je društvenom načelniku, u koliko ovaj sam nije vodnik svoje družine, odnosno voda.
Rad u družinama obuhvata sve što spada u predvojničku spremu i vaspitanje u užem smislu i što je namenjeno u prvom redu vaspitanju dobrog
pešadijca, a mogu da se formiraju takoder i jahački eskadroni pa čak i više formacije. Članovima družina daju se informacije i o avijatici, topništvu, rukovanju sa strojnom puskom i t. d. Prireduju se i mnogi marševi, bilo u društvu ili visim jedinicama pa čak i manji manevri. Članstvo nosi za vreme vojničke predspreme naročitu unifor-mu, a jedino sokolska kapa oznaka im je da su pripadnici sokolske organizacije. Vodnici družina nose posebne distirikcije.
Glavna skupština bugarskih Junaka
Savez bugarskih telovežbačkih dru-štava održače dne 28 avgusta o. g. u podunavskom mestu Hirdžali svoju glavnu skupštinu, a kojoj če po svoj prilici učestvovati takoder i pretstav-nici ostalih slovenskih sokolskih saveza, jer su bugarski Junači — kako je poznato — od ove godine članovi Sa-ve’za slovenskog Sokolstva.
Glavnu skupštinu bugarskih Junaka sačinjavaju delegati poj edinih dru-štava, kojih je sada preko 200. Гај veliki broj društava ukazao je takoder i kod Junaka na potrebu, da se orgam-zuju i župe, pa če u buduče, vero-vatno, glavnu skupštinu Saveza Junaka sačinjavati zbor župskih delegata.
(Nastavak s 1 strane)
naka i molim vas n ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, da na povratku u vašu krasnu otadžbinu Bugarsku posetite grob vašeg Neznanog junaka i da se pred njim poklonite u ime ju-goslovenskog Sokolstva.
Na reči brata dra Dragiča odgo-vorio je starešina br. Lazov, govoreči
0 veličini Neznanog junaka, sledeče:
—	Mi bugarski Junači zavetujemo se, da čemo raditi na brisanju prošlo-sti i na punom zbliženju i bratstvu ju-goslovensko-bugarskom.
Vaš Neznani junak pretstavlja nam simbol slobode i največe žrtve. U njemu želimo da vidimo i Neznanog junaka celokupno^ Slovenstva.
Nadalje je od članova uprave Saveza SKJ govorio br. Voja Todorovič, koji je istakao veličinu ideje bratstva
1 potrebu kidanja s prošlošču, kao i potrebu novog bratskog života izmedu Jugoslavije i Bugarske. Zatim je van-redno lepo govorio br. Hristov, advokat iz Plovdiva i bivši potpretsednik bugarskog Sob*anja. On je govoreči o velikoj ideji Slovenstva kons-tatovao činjenicu, da Sloveni uopče danas nc-maju slobodno otvoreno more, več da su slovenska mora u glavnom jezera. Potrebno je da se udružimo, rekao jc br. Hristov, u prvom redu m! na Balkanu, a zatim da se združe svi Sloveni zajedno te da stvorimo izlaz na naše veliko slovensko more.
U ime Sokolske župe Beograd govorio je br. Miro Stojanovič, koji je veličao ovaj dan sastanka Junaka i
Sokola, a u ime svih beogradskih društava govorio je br. Strahinja Damjanovič, koji je podvukao, da i Bugari i Jugosloveni treba da preko Sokolstva zajedno rade na uzdizanju snaga i bratstva jugoslovensko-bugarskog.
U 4 sata posle podne brača bugarski Junači sa svojom jugoslovenskom sokolskom bračom vratili se s Avale u Beograd. Do večeri oni su upotrebili to vreme da^ nastave razgle-davanjem Beograda. Navečer u 9 sati pak Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije priredio je brači bugarskim Juna-cima intimnu zakusku, iza koje su se brača bugarski Junači odvezli na Staniču, ispračeni glazbom i velikim bro-jem Sokola. U 1L40 sati brača bugarski Junači krenuli su zajedno s ruskim Sokolima iz Bugarske brzim vozom za Sofiju. Na beogradskoj stanici ■rastanak brače bugarskih Junaka sa svojom sokolskom bračom bio je na-da sve srdačan i bratski.
Napuštajuči Jugoslaviju, brača bugarski Junači opetovano su naglasili svoju veliku bratsku blagodarnost na tako oduševljenom, bratskom i srdač-nom prijem'u, koji im je posvuda bio prireden u bratskoj Jugoslaviji, od časa njihovog stupanja na jugosloven-sko tlo, pa kroz čitavo vreme, koje su proboravili u našoj zemlji za vreme slcta u Zagrebu i posebice sada u velikoj i krasnoj jugoslovenskoj presto-
li ici Beogradu. Rastajuči se s pretstav-nicima našega Sokolstva, kad je voz kremm. brača bugarski Junači pozdravljali su sa: »Do videnja u Sofiji!« »Zdravo!« »Ura!«
RENATA TIRŠEVA:
K osmem avgusta
Povodom 50-godišnjicc tragične smrti osnivača Sokolstva, dra Miroslava Tirša, a koja sc je navršila dne 8 o. m., — koga smo se datuma setili u 32 broju našega lista od 3 o. m. jednim zasebnim člankom, — napisala je 1 irševa udova, sestra Renata, u praškim »Narodnjim listima« pod gornjim naslovom, ovaj značajni članak, koji ovde u celini prenosimo, ma-kar i s malim zadocnjenjem, što uostalom nikako ne urnanjuje važnost i aktuelnost članka. — jer radi ograničenosti prostora nismo mogli da ga donesemo u pređašnjem broju.
Članak glasi:
Ovih dana seča se Sokolstvo smrti Tirševe. Dužnost mi je, da baš na ovaj dan uputim sokolskim srcima nekoliko
reči. Njihovo znaeenje postalo mi je naročito jasno, kada sam pišuči treči svezak svojih uspomena i imajuči pred sobom Tirševu korespondcnciju, po-drobnije pronikla u razne pravce Tirševog životnog nastojanja: Tirš čo-vek i Tirš voda sokolskog bratstva, Tirš mislioc i muž dela, spojili su se pred mojim očima u jednu ličnost. I ova ličnost, svestrana a ipak jedinstvena, našla je sebi najpotpunijeg izražaja u sokolskoj ideji.
Htela bi Vam, bračo i sestre, staviti na srce, da pazljivo čuvate idejnu baštinu Tirševu, koja ima, jednako danas kao pre pedeset godina, da bude prikaz vašeg rada i nastojanja, i to sva-kog od vas kao pojedinca i sokolske organizacije kao celine.
Dva gledišta, dve osnove reaHzo-vao je Tirš perom i činom: uverenje o
moči lepote koja oplemenjuje, a koje
su uverenje u njemu probudili ant№ ideali, — i misao nacionalizma u BJe" govom dubokom a ujedno i širokom pojmovanju, do kojeg je on bio dosao. Obe ove osnovne misli utelovio je J“s u Sokolstvu.	'
Znam, da nije lako očuvati Sokol' stvo od raznih uticaja, koji na nj uticu izvana, ali na vama je, bračo i sestre, da se borite protih njih. Razni privesci j športa, koji se toliko razlikuju o plemenitih sokolskih takmičenja, mogu lako da otude sokolsku omladinu o Tirševih telesnouzgojnih ideala.
Druga od ideja, koja je potpun ovladavala Miroslava Tirša, bilo jc denje o značenju nacionalnog i narodne samosvesti. Ovo ubeoeoj je bilo kod Tirša rezultat študija kultur^ ne historije sviju naroda i vekova. ovim pak ubedenjem bila su u vezl, Tirševa nastojanja za uzgojem nar° u cilju njegove obrane.
A još na nešto bi htela u danimi' kada se sečamo Tirša, naročito da upO; zorim. Tirš je hteo da budu sokols' ideali čisti i slobodni od sviju “ momentane sadašnjosti, hteo je da sokolstvo ljubomorno čuva svoju neZ* visnost i da ne bi nikada podleglo ffl mentanom raspoloženju političkm * njuktura. Tirš jc u istinu slutio S1 razmaha, utelovljenog u sokolskoj sli, i svojim radom postavio se . prve redove kulturnih radnika i cin telja našeg naroda.	,.t
Htela bi da u ovim danima, k°J se s tugom sečamo, naglasim, da Je vlastitom interesu Sokolstva, da °sW verno ovim idealima, s kojima je 11 podigao Sokolstvo do svenarodnog *** čenja, davajuči mu u svim njegovim n ' stojanjima i u svemu njegovom pečat svog duha. Tirš nije hteo da sokolsko bratstvo samo telesnouzgoj . organizacija, nego je hteo da bi Sos°
stvo bilo pretstavnik svega onog lepšeg, što narod u sebi čuva.
naj'
l/spomene
na đra Miroslava Tirša
Posela dra Tirša Ptuju
Iz uspomena savremenika o naroda0® kultumom životu u ptujskoj СИаоШ« pred 50 godina	•. 3
Sa svog letovanja u Gornjoj jerskoj došao je neke nedelje god. 1°®" posve neočekivano načelnik Češke ce sokolske, univerzitetski profe*® dr. Miroslav Tirš, da bi dao	„
ustanovljenju sokolskog društva Ptuju. Nakon oduševljenog pozdra i prijema od nazočnih brojnih člane> Čitaonice, dr. Tirš bio je uveden u ^ taonicu, gde mu je bilo ponudeno m , sito za takozvanim »prvaškim« stolom* Medu mnogim svojim dubokim rj*z j ganjima„ dr. Tirš je rekao takouer , sledeče:	#	,	,rt0
»Slovenci su opkoljeni i naciona№^ ugroženi od dvaju močnih naroda. toj se činjeuici neda ništa da jedino neumorno, radikalno nacional1^ i kulturno pretudelovanje može da 1z, jamči nacionalni opstanak. U skim idejama sadržan je program ‘a. j veg rada. Svaki Sloven, posebice sva7 Slovenac kao i svaki Čeh mora da P stane Sokol.«	.
S rečima »ustanovite sokolsko štve« oprostio se je od nas člano Čitaonice naš veliki sokolski aPt>^(.of Pred svojim odlaskom iz 'Ptuja dok Tirš jc posetio takoder i pretsedn < naše Čitaonice dra Alojzija Grego*1 ' čija je supruga bila rodena ČeškiOj Na žalost, uskoro zatim, več 8 av§ sta 1884, prestalo je da kuca plemeni srce genijalnog načelnika češkog 5 ; kolstva.	!
Pobuda dra Tirša naišla je ne lan odaziv. Mesečima se je debatira ’ i konačno je dozreo zaključak, k°J‘ se je konstatovalo, da naše naciona^^ sile još nisu dovoljne da bi se
S druge javne vežbe jubilarnog sleta Zagrebu Nastup stari je brače dne 5 o. m.
* “f 1*;
......
'"'*л
valo i očuvalo sokolsko društvo. Nada iVe. ,? osn* dogadaji iz god. 1908 po-rdili su zaključak naših prvaka.
Ipak, u jednom drugom smislu, °u	takoder	značajan.	Tirševa
Pobuda urodila je plodovima. Članovi °fse Citaonicc. i to posednik i poduzet-“ik Mihael Planinšek, te advokatski ncipijent, bivši austrijski oficir, Ale-
ksander Pinterič, ustanovili su slove-načko »Bojno društvo« kao konkuren-eu nemačkom veteranskom društvu. To izvršno vodeno društvo, unatoč svim neprilikama, uhvatilo je korena i donelo željenih rezultata.
Maribor, jula 1934.
Ivan Knop.
Neka se i ovo znade
. _ L’ nizu dosad mnogih sličnih slu-cajeva, za ilustraeiju, donosimo teksturo prepisku izmedu Sokolskog dru-S|Va u Karlovcu i nadležnih crkvenih ^asti u pogledu posvete Sokolskoga oma u Karlovcu prigodom njegovog
otvorenja.
®roj 291/34 Karlovac, 16 iuna 1934 Velečasnom gospodinu
JULIJU NEMECU,
župniku i dekanu
Kamensko.
Prošle godine prigodom postavljajta temeljnog kamena za naš novi So-°lski dom zamolili su delegati našega riištva ovdašnjeg župnika g- Mirka »esiaja za posvetu, ali im je bilo sa-°Pčeno, da je posvečivanje sokolskih Oomova i barjaka po visim crkvenim ,ftima zabranjeno. Neugodno smo iznenadeni tim odgovorom, tim vi-kad ovo društvo ni j e nikada istu-Puo protiv crkve i protiv vjere. niti je Prečilo svojim članovima da vrše svo-|e redovne krščanske dužnosti. Posveta ^nieljnog kamena nije uslijed toga wavljena, što je na naše članstvo i gra-anstvo učinilo neugodan utisak.
, Pošto je izgradnja našega doma pri r?ju j pošto kanimo dne 15 jula u Pnsustvu izaslanika Nj. Vel. Kralja i *• bana Savske Banovine, prigodom uPskog sleta, svečano otvoriti naš ,°m. to je društvena uprava na sjedni-Cl od 11 o. mj. zaključila da Vas za-m°j'._da poduzmete shodne korake da °vtla§nji župnik, odnosno njegov za-mJcnik izvrši posvetu doma.
■4.. Veoma bismo se radovali, kad bi .Vl> gospodine dekane, bilo osobno, bi-
0	uz njihovu asistenciju taj svečani čin obavili.
. Molimo da nas o torne na vrijemc 2v°l'te obavijestiti.
Zdravo!
Starešina:
Dr. Josip Variola, s. r.
Tajnik:
Dušan Bordjoški, s. r.
®r.
4219.
^clečasni gospodin
JULIJE NEMEC.
dekan i župnik
Kamensko.
hr	Pot'nesa^ °d “• Јипа *^4
•	o otpisujemo Vam slijedeče: j . Ako Sokolsko društvo u Karlovcu rcno želi blagoslov tamošnjeg do-. a sa strane katoličkog dušobrižnika, Sc dozvola podjeljuje uz uvjet:
■ . 1) da Sokolsko društvo u Karlovcu , a Pismenu izjavu, da stoji na krščan-°m uzgojnom stanovištu; ђ. -) da iza katoličkog dušobrižnika a kj Pr*ie njega nitko drugi ne obavlja **8 oslova.
re ^гЈа^а 'ma biti jasna kao što je go-ц. ®2načeno bez ikukvih fraza koje se čaj dvoličn° tumačiti. U jesnom slu-neka se obrate na župni ured u isti j kojemu če izjavu predati, a siov župni ured neka obavi i blago-' 'zjava se imade po župnom uredu h0Vnavit* ov°me nadbiskupskom du-bjfj11011} stolu. Ova je odredba to potre-VanJa- ne možemo dopustiti izigra-Ja, kakovo ste upravo Vi doživjeli.
^ Zagrebu dne 28 juna 1934 M. P.
Anton, s. r.,
nadbiskup.
r- 322/34. Karlovac, 12 jula 1934. teuzvišeni gospodine Nadbiskupe!
Ve2: Yaf odaovor od 28 juna br. 4219 u u dLh sc« Podneska od 16 juna br. 291, ^tskim.Ctu.Posv^e našega doma, auto-govor uZf.?lva °dlučni i negativni od-toliko’:	. 0^2*Г°т n* st'l ' sadržaj,
-	na njegovu tendenciju. Svako-^'In Pr°čita taj dopis, da izadetc- i	stalo	do toga da nam
Su z* ^Uliret os>m pod uvjetima. ko(i t1*3 no in	ftv.° .Heprihvatljivi. Neobi
^j^di v;Va . Ј°Ј ne treba komentara. Bo*ii*naJ,ernic,i.tra*e i žele blagoslov Us^račuje SVo^'m djelom. koji im se
£u težk;C j* k°j° nam postavljate tako Uz^ti na Qa> aPso^tno ne bi mogli prc-P^iurn eir>iC i.C odS°vornost i shvatljivi
i1	na njjL (>k.uPnog našeg članstva, kad S? se mi ^ °ni su tekve naravi, c1!11 m**iJe*a™° direktno povrijede-°^olskirr> * LOVJečjim, nacionalnim i
Kln^ cuvstvima.
Što se tiče zahtjeva tačke 1, mi smo ga očekivali i na njega smo več ctprije bili pripravni, pa ga i usvajamo. Pošto smo u svome dopisu naglasili, da nismo nikada istupili protiv vjere i protiv crkve, a još manje smo sprije-čavali naše članstvo u izvršavanju svojih redovnih krščanskih dužnosti, odgovor sc sam po sebi nadaje. ali smo nemilo bili iznenadeni i razočarani ta-čkom 2, u kojoj izričito kažete, da iza katoličkog dušobrižnika a ni prije njega nitko drugi ne obavlja blagoslova našega torna,
Pošto imade u našem društv.u i nekatolika, a osobito znatan procenat pripadnika istočno-pravoslavne vjere, jasno je, da oni žele i traže da sc naš za-jednički dom posveti i po svečeniku njihova obreda, šte je u ostalom i cpce želja ejelokupnog našeg članstva, jer smo mi svi bez razlike na pleme i vje-ru, ravnopravna sokolska brača. Kad bi mi izvršili taj zahtjev, značilo bi to. da smo pošli putem vjerske netrpeljivosti. Nikada Sokolstvo neče pristati na to, da sc odijeli brat od brata i da se vri-jeda njegovo vjersko čuvstvo i uvjere-nje. Dok mi idemo za tim da otstrani-mo pogfibnu i nebratsku mržnju medu \ ierama, plemcnirna i staležima i uspo-stavimo potrebnu harmoniju, ljubav i
mir medu svim djelovima našega naroda, da podupremo svaki pokret dobra i napretka, da naši članovi postanu ne samo tjelesno, nege i duševno lijepi i jaki, da u ovo teško doba propadanja svih duševnih i moralnih vrednota od-vratimo našu omladinu od štetnog utje-caja ulice i zla primjera, da mogu postati čestiti ljudi i ispravni gradani ovc zemlje, da podupremo svaku dostojnu i uzvišenu težnju čovjeka. dotle nam se na našu molbu za bia .oslov do na po stavljaju sa više strana uvjeti, koje smatramo supretnim tim našim težnjama i nastojanjima.
Rijcčima Kristovim:	»Ljubite	se
medu sobom«, unosi sc u život mir. bratstvo i sreča. Ljubav je največi dar božanske prirode, nebeško poslanjc. to je onaj bistri i slatki izvor, koji ujetli-njujc i spaja sve bez razlike koji iz njega piju. Držimo, da je svečenstvo prvo zvano da se povede za tim rijcčima. Smatramo, da se možemo napajati iz zdenca ljubavi i sa nekatolicima. na-vlastito sa jednokrvnom našom bračom istočnopravoslavne crkve i sigurni smo, tla nam ga oni neče pomutiti. Mi nismo ljudi fraza, radimo otvoreno i iskreno i naši sc uspjesi vide. Uvjereni smo da dobro radimo.
Mi čemo Vašom krivnjom samo svečano otvoriti naš dom — nečemo ga posvetiti. Mislimo, da če i bez posvete po svečeniku bditj nad nama i našim velebnim djelom Previdnost Božja, i Bog če biti s nama i u nama u toliko više, u koliko Ga više budemo nosili i osječali u svojoj duši i srcu.
Zdravo!	_: _
Starešina:	V
Dr. Josip Variola, s. r.
Tajnik:
Dušan Bordjoški, s. r.
Higijena vežbačkog odela
Prir.odna regulacija toplote našega tela, čiji je zadatak da održava stalnu te istu telesnu toplotu bez obzira na clkolinu u kojoj se nalazimo, nije do-voljna da nas pod raznim okolnostima zaštiti od štetnog utieaja atmosferskih prilika. Koža, pokrivač našeg tela, ko-ja održava ravnotežu izmedu telesne i spoljne temperature, civilizacijom je izgubila svoja prirodna odbranbena sredstva ovakve zaštitc. Da ljudi mogu živeti u svima predelima zemlje, kao u tropskim, tako i u polarnim, potrebna su im zato veštačka sredstva da oču-vaju svoju normalnu 'toplotu tela. Tako je odelo postalo u današnjim prilikama neophedna i životna potreba čoveka
Odelo jc pomočno sredstvo za regulaciji! telesne toplote; ono štit; telo od toplote, hladnočc i vlage, koji mogu biti od štetnog utieaja po zdravijo; pored toga ono čuva telo od nečistoče, brani ga od napada i ujeda insekata i štiti ga od lakših povreda i udara. Ovo je uglavnom higijenski značaj odela u praktičnom životu.
Mcdutim kod telesnih vežbi, športa, raznih igara, pa i svakog težeg i napornog rada, nailazimo na dru^c momente u pogledu odevanja. Poznato jc da se kod svakog mišičnog rada uvečava i produkcija toplote u telu usled komtrakcije mišica. Ovo povečanje toplote zavisi od veličine samog rada; tako se kod trkača na kračim stazama povečava telesna toplota za 3—4" C; kod hrvača jc zabeleženo u jednom slučaju povečanje temparaturc tela od 36,7° C do 38 8“ C (Lenndorf-). Usled toga došlo bi nesumnjivo do štetnog nagomilavanja suvišne toplote, da se organizam ne pomaže time, što povečava paralelno ovome i odavanjc toplote napolje širenjem kožnih krvnih sudova, znojenjem, bržim disanjem i t. d. Svaka odeča. koju vežbač ili spor-tista na sebi ima. sprečava medutim ovo pri rodno odavanje povečane telesne toplote, stvorene usled jačeg rada mišiča pri vežbi ili radu. To sprc-čavanje ide do 40% t. j. može se reči, da odelo sprečava preko jedne trečinc u telu suvišne sakupljenc toplote, koje treba da sc oslobodi. Razume se da ovako sprečena prirodna regulacija telesne toplote remeti organizam u svome normalnom radu. Pored ovih fizioloških smetnji i naj manj i deo odeče sprečava telo u njegovim mehaniČkim pokretima, te se oni ne mogu prirodno i slobodno vršiti. Zbog toga se i danas teži u športu i pri telesnoj vežbi, tla sc telo što manje pokrije, a da mu se ostavi potpuna sloboda nagoče.
Za što veču i razumnu nagoču tela u športu i gimnastici govore još i drugi razlozi. Kad imamo u vidu, da se od športa i telovežbe u prvom redu traže zdravstvene koristi, ne može se lako preči preko onih povoljnih utieaja, koje vazduh. spoljna temperatura, suncc i vetar vrše na čovečiju kožu, pa i na celo telo. Poznato je da strujanje vaz-duha i sunčani zrači ne deluju samo na poboljša nje cirkulacije krvi u koži, več da sc njihovo dejstvo u povolj-nom smislu prostire na opštu izmenu materija u telu i ceo nervni sistem. Sunčani zrači povečavaju radnu sposobnost mišiča. a ispitivanjem krvi kod treniranih vežbača utvrdeno je, da sc paralelno, s dužinom vremena izlaga-nja golog tela srničanim zracima, i
krvna slika kod ovih vežbača izmenila u povoljnom smislu (Schultz). N:mač-ki higijeničar kubner rekao je da onaj, koji se. izlažo vazdušnom strujanju, postiže da mu se koža vremenom prilagodi promenljivim vremenskim uti-cajima, i da »vazdušno kupanje« ima više korisnog efekta, a nanosi manje štete organizmu, nego kupanje u vodi.
S druge pak strane ne treba shva-titi da za gimnastiku ilr šport nije u opšte odeča potrebna. Naprotiv, organizam vežbača i sportiste naročito pri treniranju, izložen je večim napadima no obično, te je time i više podložan raznim obolenjima. Tako je 1га pr. poznato da česti nazebi nepovoljno utiču na sposobnost mišica z;’, rad i da kod prehladenih vežbača li^o dolazi do cepiTnja mišiča, koji usled hladr.oče postaja krti. Kod nekih sportova kao na pr. trčanje na dužim stazama. za vreme treninga, preporučuje se debija i teža odeča iz čisto tehničkih razloga. Kod dužih vežbi, pri jakom suncu, kao i kod nenaviknutih vežbača. potrebno je pokriti telo lakom odečom. Potrebu za sportskom odečom osečali su i stari Grči, koji su inače vežbali potpuno nagi, tc su mazali telo uljem, da bi sc time šlitili od jakih sunčanih zrakova.
Iz tih razloga mora svaki vežbač iU sportista u interesu svoga zdravlja i održavanja svoje dobre fizičke kondicije da pokloni pažnju svomo vež-bačkom odelu, s obzirom na klimatske, atmosferske kao i druge okolno-sti, pod kojima se često šport ili vežba izvodi. Ali ipak to odelo ne sme da mu ometa sposobnost za vežbu ili šport, niti da smanjuje zdravstvenu korist koju on iz vežbe ili športa treba da crpe. Pored opštih higijenskih uslo-va, koji sc traže, vežbačka odn. sport-ska odeča treba još da odgovara i sledečim zahtevima: da je rdav toplono-ša, te da štiti telo od naglih promena spoljne temperature: da je hidrosko-pična te da lako skuplja s tela vlagu (znoj) i da je lako odaje, jer vlažna odeča oduzimajuč' naglo toplotu telu izlaže ga slabljenju, opštim i lokalnim obolenjima (reumatizam, lumbago); za-tim treba da je porozna, te da je za vazduh, kao i ostale gasovc (vodenu paruv ugljenu kiselinu i t. d.) propust-ljiva; da nc otežava mehanička prirodna kretanja, kao ni slobodno disanje, pa ipak da nije suviše labava, več da se pri svakom pokretu pripije uz telo; da se lako čisti, da je lepa i da ne ruži spoljni izgled vežbača; da je po težini laka i što manjeg obima, te da se lako može sa sobom svuda nositi; da jc što prostijeg. kroja, te da se lako svlači i oblači; da na n joj nema kom-plikovanih zavezivanja ni metalnih patenta, jer ovi otežavaju oblačenje i brzo se kvare, a metalna dugmad sem toga mogu vežbaču da nanesu i po-vredu.
Materiju, koju sada upotrebljava-mo za odelo, dobijamo delom od živo tinja (vuna, svila, krzno), delom od bilja (pamuk, platno), a delom putem hemijske produkcije (veštačka svila). Prema njihovim dobrim osobinama u higijenskom i praktičnom pogledu ovi se proizvodi mogu za izradu odela me-dusobno i kombinovati.
Vuna jc rdav sprevodnik toplote; vrlo lako upija u sebe vlagu (može da upije dva puta veču količinu vlage, nego što je sama teška). Isparivanje
vlage iz vunenog tkiva je veoma sporo, te se time usporava i gubitak toplote iz tela. Vuna propušta brzo znoj, dok ga psnv.vk i lanena materija duže u sebi zadržavaju. Promenc u spoljnoj temperaturi kod vunene odeče ne pri-mečuju sc tako lako, te ne dolazi do prehlade. Vuna je veoma propustljiva za vazduh, pa ipak je topla. Odela od vunc naročito su pogodna za ona lica, koja su izložena jačim vremenskim promenama i upotrebljava se obično kao donja odeča (rublje); zbog toga se mora često prati i menjati. Kod mnogih osoba čista vuna draži kožu i iza-ziva svrab.
Laneno piatno je dobar sprovod-nik toplote, brzo upija vlagu, ali je brzo odaje. Usled zbijenog tkanja sa-drži u sebi malo vazduha, niti ovaj može tako lako kroz platno do prode.
Pamučna tkanina je nešto lošiji sprevodnik toplote od pl.atna, a balji od vane, ali je manje hidroskopična; dosta je jaka i otporna. Može dobro da zaštiti zagrejano telo od hladnočc; jevtina je, te se dosta upotrebljava. Pamučni triko-i su omiljeni kod sportista Više nego vimeni.
Svila jc veoma hidroskopična, ali teško propušta vazduh. Za naše prilike je i skupa, ali u Japanu se mnogo upotrebljava za sportska odela; pošto propušta te.ško vazduh, tc jc veoma topla.
Kod nas može doči pre u obzir veštačka svila, iako je bolji sprevodnik toplote nego vuna. Kad jc dobro preradena veštačka svila upija i isparava znoj s tela isto kao i vuna, a mešavina veštačke svile i vune odaje vlagu čak brže nego čista vuna. Vcš-fačka svila se može lako savijati (kom-piimirati) što je veoma podesna za pa-kovanje; elastična je i rastegljiva, dobro prijanja za telo, a ne smeta pokretima. Nad ostalim materijama ima i tu prednost, što propušta sunčanc ultraviolctne zrake, koji povoljno deluju na hemijske procese u telu i nerv-ni sistem. Pored toga ona je jevtina, laka, dobro sc pere i može sc izradi-vati po volji u svakoj jačini i debljini.
Zbog ovih osobina veštačka se svila, veoma mnogo preporučuje u Nc-mačkoj za sportska i vežbačka odela.
Luše ili dobre osobino ovih materija mogli se još i preradom povečati ili smanjiti.
Da se vežbač ili sportista zaštiti od spoljne vlage (kiše) može upotrc-biti impregnirano odelo; vunene tkanine mogu se impregnirati, da im se pri torne smanji malo njihova propustlji-vost za vazduh. Ipak impregnirana materija otežava odavanje telesne toplote, te se odelo od ovakve materije nc može upotrebiti pri težem i naporni-jem. radu
Od velikog jc značaja i boja vež-batkog odnosne sportskog odela. Jasne zelena, žeta i bela boja štite telo od jakih sunčanih zrakova. Crvena boja sprečava prolaz ultravioletnih zra-. kova, dok kod zatvorcno obojenih tkanina meč upijanja toplotnih zrakova je velika, cime se znatno povečava toplota tela. Zato su otvorene boje podesnijc. Ali se treba čuvati onih boja, koje sc prave od otrovnih sasto-jaka (aisenik, olovo i t. d.) jer one mogu da izazovu obolenja kože, a pri dužein nošenju da škode i celom organizmu.
Svaka vrsta športa ima svoju po-sebnu odeču, podešenu prema najobič-nijim i najčeščim pokretima i gibanji-ma, koji se pri tomo športu i vežbi izvode. Kod nas u Sokolstvu predvidena je organizacijom SKJ zvanična odeča za vežbu. Uvodenjem novih sportskih disciplina i kod nas se mora njima prilagodavati, kao na pr. za laku atletiku, odbojku i t. d. Za odmor i pauzu, naročito kod treninga, predvi-da se naročita odeča, koja treba da zagrejano telo zaštiti od hladne spoljne temperature. Važno jc ukazati na potrebu da vežbačka odeča. naročito kod dece i naraštaja bude tako pode-šena, da leda budu potpunc gola. Vodnik treba da vidi što veči deo tela svojih vežbača, kako bi mogao da prati redovno njihovo razviče i da eventualno kod nepravilnosti pojedinih dclo-va tela (naročito kičmenog stuba) bla-govremeno podesnim vežbama ovo
IZGUBLJEN SAT
Sokolska četa Crkveni Bok, župa Zagreb, moli braču i sestre koji su slučajno našli jedan ručni poniklovani sat marke »Pavel Bure«, uspomena iz svetskog rata, a koji je jedan naš član izgubio na sletu u Zagrebu u Narod-nom kazalištu 4 VIII u 21.50 sati za vreme sokolske akademije. Nagrada Din 50—.
spreči. Vežbačko odelo ne treba oblačiti isped uličnag, niti pod vežbač? irn odclom nositi donje rublje, jer se tim--smanjuje njegova higijenska vrednost.
Održavanje čistoče vežbačkog odela takoder je od velikog higijenskog značaja, s obzirom da se ono lako prija. To je i jedan od razloga šte se u športu i gimnastici više upctrcblja-vaju. otvorene beje. jer se na njima lakše otkriva prljavština. Nečistoča i prašina spolja, znoj i druga kožna luči,rja iznutra, natapaju odelo s mno-gobrojnim organskim materijama, koje se raspadaju i izazivaju zadah. Sem toga raznovrsne klice, s polja i s kože prodiru u odelo* i mogu se u njemu duge održavati. Zato je često čiščenje, pranje i peglanje (suva dezinfekcija) vežbačkog odela neophodno potrebna. Istina je, da sc čestim pranjem gube dobre osobinc materije odela, a prvenstveno njihov clastieit&t. a vlakna pranih materija se znatno skračuju.
Provetravanje vežbačkog odela t. j. da one što više bude u dodiru sa Sj oljnim vazduhom i van časova vež-banja, potrebno je zbog toga, što je ono usled znoja uvek vlažno, kad se s tela svuče. Vlaga je dobra podloga taznim klicama, koje se na odelu nakupe, za njihovo duže održavanje. Sem toga vlaga potpomaže raspadanju organskih čestica, koje se uvek u materiji odela nakupe. Provetravanjem se odelo izlaže u celoj svojoj površini strujanju vazduha, i suši sc, a svetlost i vazduh onemogučuju životnu sposobnost klica, koje sc u odelu za-drže. Vrlo su nehigijenski oni ormani, koji služe za ostavu odela van časova vežbača, i u kojima se odelo mora savijati i tako savijeno držati duže vreme. Pri ponovnom oblačenju, posle 1 do 2 dana, oseča se iz njega neprija-tan zadah od raspadanja organskih materija. Bolji su oni ormani, gde se odelo može obesiti da slobodno visi, jer dolazi više s vazduhom u dodir. Još bolje je, ako na vratima tih or-mana ima otvora, kroz koji može vazduh da dopre u unutrašnjost ormana do odela. Najbolji su za ostavu vežbačkog odela ormani, gde su mesto vrata rešetke, tako da jc odelo stalno i u celini na vazduhu. Nije takode prcDoručljivo držati vežbačko odelo u spavačoj sobi.
Za vežbače i sportiste isto je tako važna i obuča, kao i odelo. Ona im čuva noga od povreda. Razume se da obuča ne sme da steže nogu, niti pak da je suviše široka; u svakom slučaju treba da dozvoljava kretanje u svim nožnim zglobovima, treba da jc laka. da nc propušta prljavštinu i vlagu, ali da propušta vazduh. Savovi obuče ne treba da pritiskuju nerve ni krvne su-dove. več da dozvoljavaju i u ohuei pravilno strujanje krvi. Obuča treba da je laka, donovi ne smeju biti suviše tanki niti klizavi; potpetica je niška, ili jc u opšte na vežbačkoj obuči ne treba praviti. Gumene potpeticc su elastične, ali su i klizave. Obuča od kože je bolja nego od neke druge materije, lakše sc održava u čistoči, jača je i bolje štrti nogu. Za vežbačku obu-ču treba upotrebiti mekšu (teleču, kozju ili kučeču) kožu, pošto se lakše prilagodava krivinama noge.
Kao što odelo u opšte ima svoj veliki higijenski značaj za čoveka, nista manje nema vežbačko odelo svoju zdravstvenu važnost po vežbača. Kako tehnički tako i zdravstveni razlozi na-lažu da sc odeči vežbača posveti do-voljno pažnje. U tome cilju izneta su ukratko ova glavna higijenska načela, kojima vežbačka odnosno sportska odeča treba da odgovara, a s name-rom da ta načela doprinesu što boljem razumevanju ovog pitanja.
Dr. Milorad Feliks, Beograd
Preislavnlci slovenskog Sokolsiva
na jubilantom slelu u Zagrebu
Na jubilarnom sletu u Zagrebu bilo je, uz pretstavnike Saveza SKJ, i sve ostalo slovensko Sokolstvo. Uz ostale članove i članice učesnike sleta, delegacije pojedinih sokolskih saveza na sletu u Zagrebu sačinjavala su ova brača i sestre:
SAVEZ SLOVENSKOG SOKOLSTVA:
Vincenc Štjepanek, tajnik Saveza
ČEšKOSLOVAČKA OBEC SOKOLSKA:
Jožef Truhlarž, potstarosta COS sa suprugom; dr. Miroslav Klinger, načelnik SSS i ČOS; Marija Provaznikova, načelnica ČOS; Bogumil Havel elan pretsedništva COS; František Kudela, član pretsedništva COS; Ružena Maha-lova, zamenica načelnice C.OS; Vlasta
SS.
Boučkova, član pretsedništva ČOS; František Hajelc, član načelništva ČOS; František Blaha, član uprave ČOS; Evgen Kepe!, član vibora ČOS sa supru gom; Jaroslav Rendel, voda češkoslo-vačke ekspedicije; Jožef Polemek, načelnik Srednjomoravskc župe; Vaclav Bacilek, načelnik Budečskc župe; Jo-sef Heiner, starešina Budečskc župe; Eduard Brož, načelnik Husove župe; Ladislav Moulik, načelnik Jungmanove župe; Ana Dvoržakova, načclnica Mo-ravskošlcske župe; Kadlcc, prosvetar Srednjomoravške župe; Marije Trsko-va, načelnica Plzcnjske župe; Boiena Holubova. načelnica Husove župe; Jankovska iz Potkarpatske župe; Kcrasko-va, načelnica župe.
SAVEZ POLJSKOGA SOKOLSTVA:
Adam Zamojski, starešina Saveza poljskog Sokolstva.
KRC NIKA
40 godišnjica smrti Radoslava Lo-pašiča. Ovih dama navršilo sc je 40 godina od smrti pisca i historičara Radoslava Lopašiča. Veliki pokojnik bio je sin gradsikog kapetana i suca Mirka Lopašiča, poznatog prigodnog pisca iz Karlovca. Nakon svršenc gimnazije u Karlovcu upisao sc na univerzitet, gde je svršio pravne nauke, te postaje su-dac u Karlovcu. Ljubav prema rodno m mestu, a i prema svom narodu, diktirala je mladom Radoslavu, da se u svom s lob o d no m vremenu posveti pro-xičavanju istorije sveg- naroda. Kao ugledan sirdac imao je pristup u razne arhive, što mu je omogučilo študij isto-rije i važnih do'kumenata. Prvi njegovi radovi izišli su u »Glasonošu«, »Kar-iovaekom vesniku« i »Leptiru«. Napi-sao je sledeča veča dela, ko j a su izišla kao knjige: »Karlovac«, »Bihač i njegova krajina«, »Dva hrvatska junaka«, »Spomenici grčko-istočne crkvc u Hr-vatsikoj i Slavoniji«, »Zbornik«. »Hr-vaiteki urbari« i t. d. On je sabrao i dokumenta za. historiju urote Petra Zrinjskog i Frana Krste Frankopana, .skuipljao je maiterijal o hrvatskim gardama na nemačkim dvorovima i t. d. Njegova objavljena dela i neobjavljeni fragmenti još i danas ima ju trajnu vrednost i to tim više, što se je po-svetio proučavanju narodne istorije iz velike, nesebične ljubavi prema narodu iz kojeg je niknuo i jer je za taj svoj rad trošio svoje skromne činovni-ške prihode.
Posveta kosturnice u Čačku. U ne-
dclju 5 o. m. posvečena je u Cačku. na inicijativu Udruženja rezervnih ofici-ra i ratnika, 'kosturnica na čačanskom groblju, koja je primila u se posmrtne ostatke ratnika, poginulih u borbama oko Cacka. Kosturnica sa spomenikom u vidu piramide izgradena je iz granita, a visoka je preko 5 metara. Poseban cin poste pokazao je odbor prema po-gmuhm 1 time, Sto je nameni,> ovu ko-sturnicu ne samo našim palim junacj-ma, nego i borcima iz redova meprija-teljsikc vojske. Na spomeniku su zna-kovi raznih veroispovesti — pored pravoslavnih, katoliekih i protestantskih krsitova nalazi se i muslimanski polu-mcsec. Svečanosti je učcstvovalo uz prc stavmke civilnih i vojnih vlasti i pieko 4000 gradana.
Zlatne medalje za američke stu-dente. Jcdan od najugledn.ijih vašing-
Л)П! . P,ravnika advokat g. Toma lekdonald, velik prijatelj našeg naroda, ovih je dana jednirn velikim činom ponovno manifestirao svoje prijateljstvo prema našem narodu. Da bi potstrekao američku omladinu na proučevanje i upoznavanje našeg naroda, odlučio je, da skupocenim darovima i lepim zlatnini medaljama odlikuje one američke študente, koji najbolje obra-de 5 tema o Jugoslaviji, Te teme ras-pisao je sam g. Mekdonald, a za sada ograničio je takmiecnje samo na študente čuvenog Džordžtaun univerzite-ta u Vašingtonu. U želji, da bude medalja koj-u če primrti pobedniei, delo jugoslovcnskog umetnika, on se Obra-tio našem poslanstvu u Vašingtonu s molbom. da mu preporuči jednog na-.šeg umetnika. Na predlog Umetni-čkog otseka Ministarstva prosvete iza-bran je g. Vasa Pomorišae. koji jc iz
______________ »SOKOLSKI	GLASNIK«	"
"    ""  ..i ..i...  ^     n n im, , A
Jubilctrni sle/ u	u
Narodne nošnje i priszori sa szagrebačmi* ulica
RUSKO SOKOLSTVO:	!
B. Drejling, starešina Ruskog sokolsko# saveza; Viktor Artamonov,
starešina Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva; N. Kambulin. načelnik Ruskog sokolskog saveza; Nikola Rževski, tajnik Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva.
SAVEZ BUGARSKIH JUNAKA:
Dimitrije Lazov, pretsednik Saveza bugarskih Junaka; Jožef Bureš, načelnik Saveza bugarskih Junaka; Dr. Mi-hajlo Minev, univerzitetski profesor, lc-kar Saveza bug. Junaka; Kiril Georgi-jev, član uprave Saveza Junaka; Georgije Popov, član uprave Saveza Junaka; Pavel Anastasov, novinar i dopisnik sofijskih listova; Gadev, dopisnik sofijskih listova.
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ravu Saveza Sokola Kraljevine na sle tu u Zagrebu zastu-su zamenici starešine Saveza bra-E. Gangl, Dura Paunkovič i Lacko Križ, savezni načelnik brat Miroslav j Ambrožič, savezna načelnica sestra Elza Skalarjeva, zamenici saveznog načelnika brača Dragutin Šulce i Josip Jeras, savezni tajnik brat Ante Brozovič, savezni ekonom brat Branko Živ-kovič, te mnogi ostali članovi uprave Saveza, medu 'k o j ima brača: N. Živa-novič, dr. Milcrad Dragič, Momčilo Branovački, dr. Riko Fuks, dr. Hugo Verk i Ivan Kovač.
Od strane pak Sokolskih župa bili su na sletu skoro svi župski starešine, medu kojima više njih i kao članovi uprave Saveza. te župski načelnici, načelnice kao i ostali funkcioneri župa i njihovih jedinica.
God. IV — broj 35
slici
radio načrt i nadzirao izradu medalja u beogradskoj kovnici novca. Medalje, kojih je sada izradeno pet i to iz či-stog zlata, poslatc su ovih dana u Va-šington g. Mekdonaldu.
75 godišnjica Knuta Hamsuna. Dne 4 o. m. slavio jc 75 godišnjicu svoga rodenja čuveni i u čitavom kul-turnom svetu poznati norveški pisac Knut Hamsun-Peterscn. Jubilarac spada u red največih pisaca, a 1920 g. do-bio je za svoj roman »Darovi zemlje« Nobelovu nagradu za književnost. Pisati je počeo u svojoj 18 godini, kada su objavljene prve njegove pripovet-ke. Bio je nemirna duha, te je često menjao zvanja, dok se nije potpuno predao literaturi. Kao mladič otputo-vao je u Ameriku, gde je niz godina radio kao običan radnik po raznim me-stima i uz to pisao. Iz ovih godina nje-
gova života datira prvi. njegov jači ! roman »Glad«. U Kopenhagenu, kamo sc nakon svog dobrovoljnog 27 godiš-njeg izagnanstva iz Evrope svratio, a otuda u Pariz, gde je u Nemcu Lange-nu našao nakladnika za svoja dela. U tim godinama izišli su njegovi romani »Misterije«, »Redaktor Lingen« u ko-jem se obara na prilike u svojoj domovini Norveškoj, te »Nova zemlja«, u kojoj napada američke prilike. U Parizu je dovršio i svoje največe pesni-čko delo »Pan«. Tada jc započeo da piše i drame. Iz Pariza krenuo jc kas-nije u Minhen i Berlin, pa konačno se vrača rehabilitiran u domovinu. S njegovih putovanja po Rusiji i Balkanu imademo njegove odlične putopise »U zemlji priča« i »Pod polumesecom«. Od mnogih njegovih romana poznati su još »Zadnja radost« i »Viktorija«,
Razne kulturne vesti. Ovih dana odhkovao je pretsednik Oeškoslova-čke Republike dra Luju konta Vojnoviča, našeg zaslužnog javnog radnika i pisca, ordenem Belog lava II reda.
U Beogradu urnro je u Vojnoj bolnici sanitetski general dr. Mihajlo Petrovič. Spadao je u red naših najbo-1 jih kirurga - operatera, kao i u red odličnih naučnika na medicinskom polju, zbog čc^a je i postao profesor medicinsko« fakulteta u Beogradu.
Ruska pravoslavna crkva u ino-stranstvu seča se o\ og mcseca veli-kom i duhokom zahvalnošeu 50 godiš-njice zaslužnog rada mitropolita Antonija, poglavara ruske pravoslavne cr-kve u inostranstvu, koji sada živi kao gost naše pravoslavne crkvc u Sremskim Karlovcima. Jubilarac spada m1-'" au največe teologe ruske pravoslavne
s^:ve, pa je i 'bio niz godina rekto-petrogradskog semeništa, a kasnijc i rektor duhovne akademije i biskup u Žitomiru.
U Vami je proslavio krajem julft 75 godišnjicu jedan od najpoznatijih bugarskih naučenjaka prof. Karel Škor-pil, rodom Čeh. U Bugarsku je došao 1882, kao profesor, i radio je na srednjim školama u Plovdivu, Slivenu. Ruščuku, Trnovu i Varni, gde je na* pokon postao direktor. U Varni osne-vao je gradski muzej u kojem se nalazi i oružje husita, koji su se kao voj-nici poljskog kralja Vladislava boril' kod Varne protiv Turaka. jubilarac )~ osobito poznat po svojih oko 100 n3' učnih radova na polju arheologije, g’* ografije i numizmatike. Za svoj rad bio je i odlikovan članstvom lasnih inestranih akademija.
Naše sokolsko Prekmurje
Sokolski pokret v Prekmurju je še prav mlad, toda sodeč po letošnjih nastopih, bi lahko smatrali uspeh kot delo zgrajeno na tradicijah. Ne lc So-k°l, temveč vsakdo, ki ljubi svojo domovino, mora biti na to delo ponosen £ zadovoljen z uspehi, saj izvršuje jOkoI v prekmurskih ravninah eminentno nacionalno in kulturno misijo.
ozemlju zagozdenem med dvema sosednima državama je zgradil Sokol Svoje trdnjave! Šalovci, Vel. Dolenci so najsevernejši stražarji, ob njih se « *> v loku proti jugu šc drugi in ? krožajo matico Mursko Soboto, ki Jf utrip sokolskemu življenju v Prekmurju. Prejšnji starosta br. dr. Farkaš J® Prejšnji načelnik br. Hočevar Ciril . obrnila pluge navzven. Sobota je imela takrat že svoj ponosni sokolski om in kader vzgojenih delavcev. nofio truda in dela je bilo treba ob ^Početih ledinah in njihovo poslanko so prevzeli po njihovem odhodu arosta br. Pertot, četni referent br, elmar in okrožni načelnik br. Bračko. esebičnost in požrtvovalnost teh dedcev in še drugih je rodilo uspehe akOv da danes lahko govorimo o sorski misli v Prekmurju kot bitnem jef®ei?tu na§ega ljudstva. Nastopi v osnjem letu so temu največji dokaz. rvo besedo je imela:
Brat Pertot Kristijan,
starosta Sok. dr. M. Sobota
Murska Sobota, čije nastop se je rsil prvo nedeljo v juniju. Bil je to Prftvi praznik prekmurskih Sokolov, ki j® moral navdati slehernega s ponosom j-, .^vestjo, da je tudi on pristaš ve-^p1*1 Tyrševih idej, ki so našle tako °gočen in veličasten odmev po naših Pj^krnurskih vaseh. S trobojnicami mesto je sprejelo v nedeljo nJutraj številne četaše, ki so prihajali k kwra®enib vozovih, peš in s kolesi ča ? nJe in daljne okolice. Posebno ^ stno je bila zastopana sokolska mla-v Dopoldanske ure so bile določi ПС1 Pr'Pravam za nastop. V popol-satSi urah Pa s0 se začelc zbirati Kolške edinice pred Sokolskim do-oin za pohod skozi mesto. Pogled na v°rk° je bil res veličasten: Na čelu s fPor matičnega društva in prapora liuf kih čet Brezovci in Moščanci, v i;0n}erska mestna godba, četa članov Cc (20), četaši v kroju (52), člani-jl.'™), m. naraščaj v kroju (32), žen-(JvP^aščaj v kroju (40) ter m. deca Čet ч 'n ženska deca (129), vmes še Ve 3p Sodbe iz Bakovcev in Camko-tpi' 0v.°rka je krenila skozi mesto na vadišče, kjer je zbrane Sokole na-tar	^r- starosta Pertot, br. prosve-
dr.	Strmšek, v imenu župe pa jih
Pozdravil br. Velnar J.
ђа fT°^no ob napovedanem času so «je |C{ovadišče, obkroženo od več tisoč Seni	v’. Pritekli ob splošnem navdu-
kaj n.ajmlajši Sokoliči in pokazali in ^Znaj°- ^a njimi je pritekla moška SliŽif-t a deca matičnega društva in vilu	. sokolskih edinic, 170 po šte-
n0	Jc ob zvokih godbe prav strum-
tija .VaJaja težke vaje. Mnogo prizna-^astn^ i deležna četna deca, ki je vajap^~ ■ v • nas^ednji točki.. Njih iz
J?topila ________________^	...................
ИаЈ^П'|.е je bilo res le.po in vaditelji tigri ,iCetlle mladine so lahko ponosni pa ; Sneženimi uspehi. Najlepša točka (60) k- nastop moške in ženske dece Vajc’ ~l s° izvajali težke in efektne ver»ci in zastavicami. Mnogo ltl*adinf'SO\rVz^)uja^e raz,noterosti naše Pa ic *» so popolnost v telovadbi Ha kro rk Za* nast°P dveh vrst članov .'n na bradlji ter vrsta na-
“Seaia „ .	“ Uiauiji 14 vrsta na-
П\ц :	Pr^ preskokih preko mize. Tečaja	®e	efekten	nastop	nara-
vo n ./• ^a izvajanje so želi zaslu-ЈђО(10л, '/ПапЈе- Telovadbo je zaključil ki so ,i. nastoP. elanov in članic (160), !°vadbi ,.rscno izvajali svoje vaje. Te-l ®račk * J°	okrožni	načelnik
i činstv^0 so. Prisostvovali poleg mase i?st* in i- VS* Predstavniki naših ob-
•	Vennf^ri?orac‘j’ župni odposlanec razvil., 1 ^rugi. Po telovadbi se d°st<jjn ,-P0 eS telovadišča v parku azvesej;:	,аУа-	Vsa prireditev je bila
'C5a matični« ? P°z*tivnega dela na-
n Nad VJ - tVa-^op v \£па?*еЛ 'c	t,Jd> javni
likih Dolencih, ki je po-
kazal sadove vztrajnega in z ljubeznijo prežetega dela. V tem jim dvojno priznanje za delo tik ob madžarski meji. Četa še ne obstoja dolgo, a agilnost in požrtvovalnost tamošnjega šolskega upravitelja br. Vajta in njegove soproge je ustvarila skoro čudeže. A kar se mora še prav posebno poudariti je, da je Tyršev duh objel najširše mase tamošnjega prebivalstva in ni bilo delovanje sokolske čete omejeno le na telovadnico in telovadce. Vse to se je v najlepši meri pokazalo pri nastopu. Množice ljudstva so napolnile telovadni prostor, a še prej pa so hiteli naproti najavljenim bratom iz M. Sobote, ki so prispeli v nabito polnem tovornem avtomobilu, s svojim starosto br. Pertotom na čelu. Nič fraz, ne mnogo besedičenja, iskrena beseda, ki je edinstvena našemu kmetu, v katero polaga vsa svoja čuvstva in misli, takšen je bil sprejem. Zato bo ostal nepozabljen in so bili številni obiskovalci nastopa kot ena sama družina.
V	tem razpoloženju se je pričela telovadba. Deca je imela prvo besedo. Strumno in samozavestno je bilo njih izvajanje, ljubezen do dela je bil vsak gib, nikjer nobene površnosti in nehote se je porodilo vprašanje: Ali ni v tem nova smernica in živ memento za vsa ona društva s tradicijami, ki so zaverovani v svoje uspehe ter ne vidijo prave poti naprej. V tej mladini slutiš da klije novo življenje, nova moč in vse večja volja do dela. Mogoče pa le vse okolje tako vpliva na človeka, ko ve, da stojijo za bližnjimi hišami madžarski obmejni vojaki, a tu armada Sokolov prežeta z ljubeznijo do grude in do dela. Na telovadišče pa prihaja oddelek za oddelkom, ljudje strmijo in so navdušeni, odobravanje noče ponehati. H koncu prikorakajo še člani in članice. Ljudstvo je vzhičeno. 'Starosta br. Pertot še govori. Njegove besede padajo med ljudi in sejejo v srca. Ljubi domovino, ljubi kralja, bodi Sokol in branilec naše meje, ki se vleče preko tvojih njiv in gozdov, tik tvojih hiš in trat. Ko se poležejo zadnji klici kralju in domovini, ljudstvo odhaja in spremlja goste iz M. Sobote. V večernih urah se je med- pesmimi spuščal avto proti dolini Veliki Dolenci, naša najsevernejša sokolska trdnjava v državi, so utihnili, kot bi hoteli prisluhniti vsemu lepemu, kar je bilo ta dan.
Mogočna je bila sokolska beseda v Brezovcih. Mnogo smo pričakovali, saj je znano, da je tamošnja četa ena izmed najagilnejših. A tega, kar smo videli, se res nismo nadejali. Trobojnice na hišah, slavnostno okrašeno telovadišče, množica naroda, vmes kmečki fantje v četaških krojih, mladina iz bližnje in daljne okolice, to je bila slika živega vrvenja na vaški cesti. Po prihodu Sokolov iz Sobote se je skozi vas vila mogočna povorka, ki je napolnila prostrano telovadišče. Br. Velnar je govoril. Prepričevalne so bile njegove besede, v njih je bila iskrenost in ljubezen do vsega, kar nam je svetega in opomin onim, ki. stegujejo svoje roke po naših ravninah, da vidijo in poslušajo narod, armado četa-šev, ki se je strnila pod sokolskim praporom. Viharno pritrjevanje je šele ponehalo ob prvih akordih državne himne. Kmalu za tem je dal načelnik br. Turek znak za pričetek telovadbe. Okrog 50 dečkov in deklic je napolnilo telovadišče, kjer so z vso ljubkostjo izvajali proste vaje ob zvokih godbe. Za njimi je strumno prikorakalo 16 dečkov iz Strukovcev. Vaje, ki so jih izvajali pod vodstvom br. Bako, so žele občudovanje in priznanje. Prav isto velja tudi za pečarovsko deco, ki jo je vodil br. Berden. Najlepša točka pa je bil nastop domače dece, ki so izvajali telovadno skladbo »Naprej«. Poleg dovršenosti izvedbe je bilo toliko prisrčnosti v gibih, da ti je nehote postalo tesno pri srcu. Bila je točka, ki bi delala vso čast vsaki mestni akademiji. Prav dobra je bila
tudi izvedba m. in ž. naraščaja iz Sobote, pod vodstvom s. Peček ter nastop članov in članic, ki jih je vodil okrožni načelnik br. Bračko. Še eno presenečenje nas je čakalo. Mačkovska deca! Vaditeljici res h krasnemu uspehu čestitamo. Orodna telovadba in tek z zaprekami, je zaključil krasen nastop,
Brat Bračko Franjo,
okr. načelnik
Brat Nišelvicer Slavko, tajnik Sok. društva M. Sobota
plod neumornosti tamošnjega načelnika br. Tureka. Bil je časten mejnik na potu k novim zmagam in uspehom!
V	nepretrgani vrsti nastopov naših edinic v mesecu juniju zavzema svoje mesto tudi nastop sokolskega društva v Rogaševcih. Od vseh strani so prihajali Sokoli zadnjo nedeljo v juniju v Rogaševce. Zastopane so bile vse bližnje edinice in številni Sokoli in drugo občinstvo iz Sobote. Ko je v popoldanskih urah krenila povorka skozi prijazen kraj, je bil pogled na zbrano sokolsko armado res veličasten. Po prihodu na telovadišče je zbrane pozdravil v imenu župnega tehničnega odbora okrožni načelnik br. Bračko. Za njim je povzel besedo starosta br. Laznička. Njegove domoljubne besede so zapustile pri vseh najgloblji utis. Mogočni akordi naše himne so zaključile uvodni del, ki mu je sledil javni nastop vseh oddelkov. Zelo številno je bila zastopana sokolska deca, ki je nastopila s telovadnimi igrami in prostimi vajami v splošno zadovoljstvo vseh navzočih. Najlepšo točko pa nam je dala deca iz Serdice, pod vodstvom agilnega sokolskega delavca br. Tomšiča. Njih nastop s kosami in deklice z grabljami je vzbudil vihar navdušenja. Mnogo pozornosti jc bil deležen tudi nastop članov in članic, ki jih je vodil br. Bračko. Ves nastop, pri katerem je nastopilo nad 400 telovadečih, je pokazal vse uspehe smotrenega in nesebičnega sokolskega dela v naših obmejnih vaseh.
Brat Velnar Jože,
četni referent Sok. dr. M. Sobota
V	nedefjo, dne 24. junija pa je priredilo sokolsko društvo v Beltincih svoj letni nastop. Na predvečer je bil sprevod po glavni ulici vasi, ki so se ga udeležili ob zvokih godbe in navdušenem petju člani in članice in sok. deca v krojih z lampijončki. Mnogoštevilne trobojnice so dale vasi slavnostno lice. V nedeljo so se začeli zbirati gosti in domačini na telovadišču. Prisrčno sprejeti in dobrodošli so bili člani in članice, telovadci Sok. društva M. Sobota in nekatere čete prekm. okrožja. Pred začetkom sporeda je v lepem govoru pozdravil navzoče br. starosta dr. Sesardič. Spored je obsegal 12 točk in se je izvršil pod vodstvom br. načelnika Kosi-ja. Nastopile so vse kategorije telovadcev, kakor tudi m. in ž. šolska deca iz Beltincev in treh okoliških šol. Sestra načelnica Kozovič in drugi vaditelji so pripomogli do tega, da so bile vse vaje prav dobro izvedene. Prav posebno pa je navdušil nastop sok. dece iz Brezovcev, pod vodstvom br. Tureka, ki so
zelo lepo in precizno izvajali telovadno skladbo: »Naprej!« Skupno število nastopajočih je bilo 350.
Naša najmlajša sokolska edinica v Rakičanu je imela svoj prvi javni nastop v nedeljo, dne 8. junija. Sokolsko društvo M. Sobota je s svojim praporom in z vsemi svojimi oddelki odkorakalo v bližnji Rakičan, kjer so bili deležni res bratskega sprejema. Na začetku vasi so jih dočakali naši fantje in drugi vaščani, zato je tudi bila res veličastna povorka, ki se je vila skozi vas. Na telovadišču je zbrane pozdravil br. Vogrinc, za njim pa je spregovoril četni referent br. Velnar, poudarjajoč pomen sokolskega dela ter vzpodbujal vse brate in sestre k vztrajnemu delu in obenem vabil tudi ostale, ki še stoje ob strani, k delu. Spomnil se je tudi 20 letnice vladanja našega kralja. Zdravo klici so sledili njegovim krepkim besedam.
Nastop na telovadišču je bil res krasen. Vse točke so bile izvajane precizno, najlepši pa je bil nastop 9 kmečkih fantov, pod vodstvom br. načelnika Bizjaka. Vse se jc čudilo lepi izvedbi in vztrajnosti br. četašev, ki sp po svojem trdem dnevnem delu našli dovolj časa in volje za sokolsko udejstvovanje. Tudi orodna telovadba je bila prav lepa točka. Da imajo tudi naše čete lepe nastope je pokazala izvedba prostih vaj (49), ki pa bi bila mnogo boljša, če bi godba držala enakomeren tkt. Raznoterosti domače dece so nas prav primerno zabavale in se je lahko vsak nasmejal prav od srca. Sokolska četa v Rakičanu nam je po kratkem času obstoja, res nazorno pokazala, kaj zmore vztrajnost in nesebično delo pravih sok. delavccv.
Vrsti vseh letošnjih sokolskih nastopov se je častno pridružil in zaključil telovadni nastop Sokolskega društva v Šalovcih, ki se je vršil, dne 15. t. m. ob številni udeležbi domačinov in okoliškega prebivalstva. Po
pozdravnih nagovorih staroste br. M a karija in br. Nišelvicerja v imenu prekm. okrožja, ki sta užgala med zbranim vihar navdušenja, so se vrstili nastopi posameznih oddelkov, ki so nam pokazali lepe uspehe tihega sokolskega dela. Težko je reči, kateri so bili boljši, vsem se je videlo, da z ljubeznijo in z vso resnostjo sodelujejo. Ne da bi hoteli delati izjemo, omenimo šalovsko deco in naraščaj iz Salovcev in Vel. Dolencev, ki so res lepo in skladno izvajali proste vaje, ljubki nastop mačkovske dece, dovršene proste vaje devetorice iz Rakičana, proste vaje elanov in članic in kot zaključek orodno telovadbo članov z vrhunskimi vajami. Vsak oddelek je pokazal vse, kar zmore im zna. Ta nastop je zopet pokazal, da se mladina ob naši severni meji vzgaja v pravem nacionalnem duhu in da so tu zvesti čuvarji narodne in sokolske zavesti. Skratka bil je lep nacionalen in sokolski praznik ob madžarski meji, v naši sokolski trdnjavi Šalovci.
Sokolski nastopi so za nami. Vsak izmed njih je bil ponovna zmaga Tyr-ševih idej in časten mejnik na poti k novim uspehom. Toilko pozitivnega dela naših sokolskih edinic še nismo videli niti pričakovali. Pa je ljubezen do dela ustvarjala čudeže ter nas navdala s ponosom in najlepšimi upi za našo sokolsko bodočnost. Poleg ostalih ima ob doseženih uspehih svoj velik delež matično društvo v M. Soboti. Iz samega sebe je vzrastlo, v samem sebi črpa življenjsko moč in če ji ne bi bilo treba boriti se z raznimi gospodarskimi in finančnimi težavami, bi bilo delo v edinicah, ki so pod njenim okriljem še častnejše za ves naš sokolski pokret. Zato zasluži pozornost in podporo vse naše sokolske javnosti, saj izvršuje dvojno poslanstvo: sokolsko in eminentno nacionalno ob naši severni meji.
Ferjan M.
IZ MASI H 2UPA
tupa Ban/a Cuka
LIČKO PETROVO SELO. - Sokolsko društvo Ličko Petrovo Selo priredilo jc dana 15 jula 1934 godine hod-nu vežbu na Plješevicu, vrh visok 1620 metara.
lako je vreme bilo maglovito hrabri j a brača Sokoli nisu se toga plašili več su rano u jutro u 5 sati krenuli na put noseči sa sobom sokolsku zastavu. Vodič puta bio je brat Balač Stevo.
Izletnici su pošli iz Ličkog Petro-vog Sela pešice na Priboj udaljen 8 km, a od Priboja markiranim putem do na sam goli vrh Plješivice, koji je udaljen od sela Priboja 13 km, kamo su stigli oko 11 K’ sati do podne.
Nakon ručka razgledali su brača izletnici znamenitije stene na samom vrhu kao t. zv. Kamenice, Generalov Stol i t. d., a zatim se oko 3 sata po podne počeli polako spuštati niz brdo, te su najpre došli na Donju Baru, a zatim na Pastirske Kolibe, onda turi-stičku kuču, te su se nakon toga spustili u selo Željavu, a iz Željave došli cestom u Ličko Petrovo Selo gde su ih znatiželjni gradani i ostala brača Sokoli dočekali s raznim pitanjima.
Župa Cel/e
RIMSKE TOPLICE-ŠMARJETA.
—	V nedeljo 22. julija je imel tukajšnji Sokol svoj veliki dan. Ob 8. uri zjutraj so se vršile v novem modernem kopališču na prostem meddruštvene plavalne tekme, ki so se jih razen domačih udeležila še društva Celje in Trbovlje. Rezultati plavalnih tekem so nastopni:
100 m prosto, člani (8 tekmovalcev): 1. Jeršinovič 1:19; 2. Pertot 1:25;
3. Mežnarič 1:34; 4. Mejavšek; 5. Ferlež (vsi iz Celja).
66.66 m prsno, moški naraščaj (6 tekmovalcev): 1. Pavel Božič 1:14; 2. Stanko Božič 1:14 5 (oba iz Celja); 3. Stopar Stanko 1:22 (Rimske Toplice);
4. M. Marinšek.
33.33 m člani hrbtno (3 tekmovalci): 1. Jeršinovič 29; 2. Pavel Božič 32;
3. Pertot.
66.66 m prosto: moški naraščaj: 1. Ožek Polde 1:16; 2. Joško Kajtna 1:20; 3. Stopar Stanko 1:25 (vsi iz Rimskih toplic).
33.33 m prsno, članice: 1. Majda Jerinova (Celje) 38.
33.33 m prsno, ženski naraščaj: 1. Sonja Mikuletičeva (Celje) 32; 2. Milena Vedernjakova 38 2 (Rimske toplice).
Štafeta (3 krat 33.33 m) člani: 1. Celje I. 1:10 (Mežnarič, Pertot, Jer-šinovič); 2. Celje II.; 3. Rimske toplice III. Skoki v vodo: 6 tekmovalcev): 1 Kuhar (Trbovlje) 67'5 točk; 2. Stanko Božic (Celje) 50'5; 3. Belaj (Celje);
4. Fr. Žohar (Celje).
Plavalnim tekmam je prisostvovalo številno občinstvo, posebno letoviščarji.
•Popoldne ob 16. uri pa sc je vršil na vrtu hotela »Stara pošta« javni nastop vseh oddelkov. Ob sodelovanju železničarske godbe iz Zidanega mosta so posamezni oddelki v lepem tempu izvajali svoje vaje, da je tako skupno z orodno telovadho tudi naš Sokol pokazal uspehe svojega dela. Javnemu nastopu sta prisostvovala tudi brat dr, Jablanovič, ban Primorske banovine in brat dr. Riko Fux, član uprave Saveza SKJ iz Ljubljane.
Sosednjim društvom, ki so nas ta dan posetila, vsem, ki so na ta ali oni način pripomogli k dobro uspelemu nastopu, izrekamo svojo bratsko zahvalo. Prisrčno zahvalo pa smo dolžni izreči bratu Jablanoviču, banu Primorske banovine.
SEVNICA. — Tehnični odbor Sokolskega društva Sevnica je priredil v mesecih od marca do junija 1934 prednjački tečaj, ki ga je posečalo več bratov in sester. 29. julija t. 1. so sc vršili zaključni izpiti v navzočnosti župnega prednjaka br. Burje. Izpite so napravili trije bratje in ena sestra iz Sevnice ter 1 brat iz Boštanja.
Prijetna dolžnost nam je, da sc posebno zahvalimo bratu zdravniku dr. Dragu Mušiču za njegova predavanja iz anatomije, prve pomoči in higijene telovadbe.
Brat dr. Mušič nam jc bil tudi v prejšnjih letih z raznimi predavanji ter vijolinskim nastopom vedno rade volje na uslugo.
Župa Cetlnfe
DONJA LASTVA. —'U nedelju dne 15 jula Sokolsko društvo Lastva održalo je svoj javni čas u kome su učestvovala br. društva 1 ivat sa svim kategorijama, te Denovie i Zelenika s muškim i ženskim naraštajem i članovima i Bijela s članovima.
15 jula osvanuo je svečan dan. Sem lepo okičenog sletišta imala je cela Lastva svečano lice. Domovi oki-čeni državnim zastavama i sagovima. Građanstvo vedra i vesela lica, a medu članstvom užurbanost i izvesna nervoza, jer je nebo, ponešto mutno, pretilo da bi nevreme moglo spreetn priredbu. Medutim to se nije dogodilo, jer je ceo dan bio ugodan. Pirkao je ugodan vetrič, a sunce, pod zašti-tom tankih i proredenih oblaka, nije tako žarilo.
Obilati program razvijao se u pat-punom redu. Muška i ženska deca i naraštaj izvodila su sarajevske i za-grebačke vežbe, a članovi surajavske. Sve su vežbe izvedene na zadovoljstvo gledalaca, što potvrduje burni aplauz. N a roči to su aplaudirane i sa simpatijama popračene vežbe dece, te naše sokolske i narodne uzdanice.
ROSIJ/i - FONSIER • društvo xa osiguranfe i reosiguranfe m Beograd
Od sprava zastupane su karike, ruče i preča. Vežbe na spravama izvodili su članovi domačeg društva.
Svirala je muzika Kr. mornarice. Po svršenom programu koncertirala je do kasno u noč.
Naročito je zapaženo, da je u svemu vladao nravi sokolski duh, zanos i disciplina, što je osobito pohvalno za ovako mlado Sokolsko društvo.
Poseta je zadovoljila premda je istog dana Športski klub Arsenal iz Tivta, odakle se očekivala najjača poseta, priredio izlet u Budvu.
Moralni i materijalni uspeh zado-voljava. Preporučiti je priredivačima da se u buduče pobrinu za prostranije sletište.
Malom kišicom, kao blagoslovom neba, završila je ova lepa priredba.
TIVAT. — Javni čas u Krtolima.
U nedelju dana 29 jula tek. godine, Sokolsko društvo Tivat napravilo je izlet na omiljeno kupalište plažu »Prži-na«. Več dugo se pripremaio za ovaj izlet. Sokoli su se iskupljali na odre-denom zbornom mestu, da u sedam časova krenu. Taeno u sedam časova ukrcali smo se na brod »Sitnicu«, koji nas je za tili čas prevezla s onu stranu Tivta, na pristanište »Oko«. Tu su nas lepo dočekali članovi Uprave Sokolske čete, te nakon pozdrava krenuli smo dalje. Sem Sokola vežbača i nevežbača bilo ih je dosta i drugih, koji su pošli s nama na plažu. Poneli smo i dve lopte, jedna za stariju, a druga za mladu braču za vaterpolo i druge igre na vodi.
Oko 10 sati dolazi izletnički brod Zetske plovidbe »Cetinje« s izletnici-ma, koji je izlet priredio »Jadranski fj or i« iz Kotora. N«, brodu svira muzika Jadranske straže. U pesmi, igri i kupanju proveli smo do pet sati na večer, kada smo krenuli ka Krtolima, da n^stupimo na javnom času.
Na izmaku sela čekala nas je muzika Kr. mornarice, te smo skupno, na čelu s pomenutom muzikom, krenuli u povorci na uredeno vežbalište. Slavo-luk, vežbalište, sve okičeno sa zastavama i zelenjem. Tu nas lepo dočekaju članovi uprave čete i drugi. U 18 časova započeo je javni čas, koji je ot-vorio pozdravnim govorom starešina čete brat Barbič. Zatim su se redale tačke programa, kojih je bilo osam. Na programu su bile vežbe za ovogodišnje sletove u Sarajevu i Zagrebu. Sve su tačke izvedene precizno i na zadovoljstvo prisutnih. Osobito su slatko i s puno uvežbanosti izvele vežbe muška i ženska deca. Muski i ženski naraštaj i članovi su ovoga puta s puno elana i volje pokazali preciznost u vežbanju, te se vidi da su se dosta trudili. Seoska četa, njih oko 30, nastupila je u prostim vežbama, te su i oni pokazali, da se za kratko vreme može mnogo po-stici, uzevši u obzir da je četa osnovana tek pred nepunih pet meseci. Kao zadnja tačka programa bila je skupinska petica izvedena od članova i naraštaja, koju su tačku lepo izveli. Poset je bio jako velik. Celo selo se sleglo na vežbalište, a dosta jc bilo i drugih izletnika iz Titva. Posle programa, muzika Kr. mornarice otsvirala je nekoliko koncertnih komada. U 20 časova krenuli smo na pristanište »Oko«, gde nas je čekao parobrod. Krenuli smo za Tivat.
Župa Kranj
MOJSTRANA. — V nedeljo, dne
15.	julija je priredila koit uvod v proslavo dvajsetletnice ustanovitve našega društva sokolska deca na vrtu hotela »Triglav« svojo akademijo. Radi nevihte so je začetek zakasnil za poldrugo uro. Baili smo se, da bo to kvarno vplivalo in zmanjšalo število obiskovalcev, doživeli pa smo ravno nasprotno. Obisk je bil nad vse pričakovanje dober, k čemur so v veliki meri pripomogli taborniki bratskega društva Ljubljana-Šiška, ki so tudi sodelovali. Njihova izvajanja so pokazala marsikaj, kar jc bilo za nas novo in so nas navdušila za uztrajno delo v domačem društvu.
Ž.upa Cfublfana
LJUBLJANA. — Načelništvo Sokolske župe Ljubljana naznanja vsem svojim edinicam, da se vrše župne lahkoatletične tekme v nedeljo dne
16.	septembra t. 1. ob 8. uri zjutraj na letnem telovadišču Ljubljanskega Sokola. Župna lahkoatletična tekma obsega tekme vrst in posameznikov (posameznic) v vrstah ter tudi tekme posameznikov in posameznic v določenih panogah. V tekmi posameznikov ne more nihče tekmovati, če se ni udeležil tekem vrst.
V	tekmi vrst in posameznikov v vrstah tekmujejo člani v naslednjih panogah: v teku na 100 m, v teku na 1000 m, v skoku z zaletom na daljavo, v metu kopja ali diska in v izmenskem tčku 4 X 100 m. Razen obveznega peteroboja morejo tekmovati kot posamezniki tudi v sledečih panogah: v teku na 100 m, y teku na 1000 m, v sko-
ku z zaletom na daljavo, v preskoku višine z zaletom, v skoku v višino z dotikom, v skoku ob palici v višino in v metu diska.
Članice tekmujejo v tekmi vrst in posameznic v vrstah v četveroboju in sicer: v teku na 100m, v skoku z zaletom na daljavo, v metu diska ali krogle 4 kg in v izmenskem teku 4 X 60 m. Kot posameznice pa morejo tekmo-vaiti v sledečih panogah: v teku na 60 metrov, v teku na 100 m, v skoku na daljavo z zaletom, v preskoku višine z zaletom in v metu diska.
Prijave za to tekmo bo treba poslati po okrožnem načelništvu župnemu načelništvu do 10. septembra t. 1. Določnejša navodila za ‘to tekmo bo v kratkem izdalo župno načelništvo, opozarja pa že sedaj vse br. načelnike in sestre načelnice, da že danes skrbijo za čim najboljšo izvedbo prireditve v vsakem pogledu. Tekmovalci in tekmovalke naj do dobra izkoristijo razpoložljivi čas za kar najkrepkejšo vadbo. Glejte, da bo udeležba častna pa tudi izurjenost našega članstva na višini. Smoter prireditve ni, da bi postavljali kakšne rekorde, temveč glejmo, da bomo videli na tekmovališču kar največje število dobro povprečno izurjenega članstva v lahki atletiki. — Zdravo!
Župno načelništvo.
DOMŽALE. — t Egidij Setma.
Nenadoma je preminul v zdravilišču v Ljubljani. Vedeli smo, da jo bolan. Toda nihče se ni nadejal, da je bolezen tako resna.
f Brat Egidij Šetina
Br. Šetina Egidij jc bil poznan v sokolskih krogih. V rani mladosti vzgojen v strogo narodnem in sokolskem duhu po očetu, ki je bil eden najuglednejših in najsilnejših borcev za narodno, politično in gospodarsko povzdigo Bele krajine, je ostal vse dni Egidij vreden sin svojega očeta. Polnih 38 let je bil zvest član Sokola, in celih 30 let član domžalskega Sokola, v katerem je sodeloval kot odbornik, član nadzorstvenega odbora, tajnik, blagajnik, podstarosta in zadnjih 5 let prav do svoje prerane smrti pa kot starosta. Velik vpliv je imel na razvoj domžalskega Sokola. Odličen položaj, za katerega sc je vsposobil sam s svojo trgovsko nadarjenostjo in izredno pridnostjo, do ravnatelja znanih tvor-nic »Industrija platnenih izdelkov v Jaršah«, mu je omogočal, da je kot zaveden Sokol skrbel po vseh svojih močeh za čim lepši dobrobit in napredek domžalskega Sokola. Njegova zasluga je, da je domžalski Sokol takoj po vojni plačal domala ves svoj dolg, ki ga je bilo nad 45.000 kron tedanje veljave.
Poleg tega jo bil društvu eden največjih dobrotnikov. Koliko denarja je izdal ob priliki raznih društvenih prireditev. Tisočaki so šli za razne pokrajinske sokolske zlete in zlete v okrožju in, izven njega. Koliko stotakov je izdal za prehrano telovadcev, naraščaja in dece. Kamorkoli so že šli, povsod jc poskrbel, da niso bili lačni in da so zadovoljni in radostni hodili po sokolskih javnih nastopih v okrožju. Koliko vrednosti v blagu je dal zdaj za kulise na odru, zdaj za mreže; pa je bila deca brez telovadnih hlač, drugič zopet naraščaj. Oblekel jih je. Celo člane! Na tihem in na skrivaj jc pošiljal denar revnim, ko so služili pri vojakih, koliko podpor je dal brezposelnim Sokolom, kolikim članom in, članicam je preskrbel dela v svoji tvornici. Jasno: vseh ni mogel preskrbeti. Res pa je, da je oddelil delo pridnemu delavcu s sokolskih vrst vselej, če jc le mogel. Ni pa mogel pri svojem poštenju spraviti ob kruh delavca, ki je bil priden in pošten, pa naj si je bil potem tega ali onega prepričanja. Zato ni vžival spoštovanja in ugleda samo med Sokoli, temveč tudi v vrstah izven Sokolstva tako med delavstvom kot med svojim zvestim mu uradništvom.
Poleg njegovega delovanja v Sokolstvu, kateremu se je skušal vedno
gmotno oddolžiti za vse, kar bi z dejanskim delom zamudil, je bil ustanovni, častni, podporni član domala vseh organizacij v kraju. Poznan pa je bil tudi v različnih narodnih, obrambnih, kulturnih in humarnitarnih organizacijah s sedežem v Ljubljani in Beogradu, kar pričajo številna priznanja'in diplome istih. Povsod, koder je mogel, je pomagal z besedo in dejanjem in s tem pridobival krog svojih ljubiteljev.
Br. Šetina je bil rojen v Črnomlju. Neizrečeno je ljubil svoj rojstni kraj. Ob vsaki priliki je pohitel tja. Tam se je odpočil in razvedril. Tam si je positavil krasno domovanje, a vživati ga, mu ni bilo odmerjeno. Samo eno noč je počival v svojem bodočem domu — a še to noč mrtev. Kako spoštovan in cenjen je bil, je pričal narod ob njegovem pogrebu. Sokoli, gasilci, pevci, čodba, razni dostojanstveniki, zastopniki različnih društev in organizacij ter broj domačinov se je slovilo od njega in ga spremljalo k večnemu počitku ter mu izkazalo zad-njo‘ čast, ljubezen in spoštovanje.
Trden steber Sokola je padel. V složnem delu za vse dobro ga ohranimo v častnem spominu. — ec.
KAMNIK. — Pregled stanja in dela Kamniškega prosvetnega okrožja od 1. januarja do 30. junija 1934. Kamniško prosvetno okrožje šteje vsega skupaj 9 sokolskih edinic, od katerih je najstarejše Sokolsko društvo Kamnik, ustanovljeno 1. 1904., nato Domžale, ustanovljeno 1. 1905., dočim so bila vsa ostala društva ustanovljena po svetovni vojni. — Lastne domove imajo tri cdinice: Domžale, Mengeš in Radomlje. — Društvene prapore imata Sokolski društvi Kamnik in Domžale. — Okrožje šteje vsega 990 članov in članic, od katerih je v kroju 106, telovadečih 191, članic 71, naraščaja 180, dece 509, število vseh pripadnikov v okrožju pa znaša 1679. — Prosvetni odseki obstojajo v treh edi-nicah in sicer: Domžale, Kamnik in Komenda. — Naročnikov na Sokolski tisk: Sokolski glasnik 19, Sokol 18, So-količ 19, Naša radost 107, Prosveta 10, Glasnik Celjske Sokolske župe 1, skupaj prejema 8 edinic (ena pred kratkim ustanovljena šc ne prejema nobenega časopisa) 174 sokolskih in 6 drugih časopisov. — V okrožju obstojajo 4 knjižnice z 92 tehničnimi, 126 dramskimi in 1100 zabavnimi, skupaj torej 1317 knjigami z 227 čitatelji, katerim je bilo izposojenih 1144 knjig. — Odre ima 7 edinic ter so vprizorile skupaj 18 oderskih prireditev. — Pevski zbor ima Sokolsko društvo Moravče z 29 pevci, pod vodstvom brata Kotnika. — Orkester ima Sokolsko društvo Domžale z 12 godbeniki, pod vodstvom br. ing. Pipana. — Predavanj in nagovorov pred vrstami je bilo vsega skupaj 100, pred skupno 3221 poslušalci, j— Večeri: društvenih in debatnih večerov je bilo skupaj 12. — Kino: svoj lastni kino ima Sokolsko' društvo Domžale, katero jc predvajalo vsega 105 predstav. — Zabavo so se vršile v okrožju 3 (Domžalel, Radomlje 1, Mengeš 1).	— Svečanih predstav je
bilo dvoje (Radomlje, Mengeš). Akademiji sta se vršili 2 (Kamnik, Moravče). — Vseh izletov v okrožju je bilo 12. — Poročevalska služba: v sokolskih časopisih 6 člankov in 1 vest, v drugih 4 članki in 6 vesti, skupaj 10 člankov in 7 vesti. — Okrožje je imelo enodnevni šminkarski tečaj pod vodstvom opernega šef maskerja gosp. Navinška, katerega se je udeležilo 17 sester in bratov 6 društev. Okrožni prosvetni dan se je vršil v Kamniku ter je ob sodelovanju 6 edinic uspel prav dobro. •— Tajni okrožni pešizlet se je vršil s ciljem v Lukovici. Uspel je prav dobro, le udeležba je bila vsled slabega vremena bolj slaba. — Okrožje je imelo 4 prosvetne konference in 22 sestanka radi sestave sporeda za prosvetni dan. —• Revizija
o	prosvetnem delu je bila izvršena v vseh ediniicah. — Poročila so došla vsa, od nekaterih edinic s precejšno zamudo. — Okrožje je prejelo 113 dopisov, odposlalo 81 in 6 okrožnic. — Prosvetno delo sedaj počiva, ker je večina prosvetarjev odsotnih. V začetku šolskega leta se bomo pa z novimi močmi in še z večjo vnemo lotili dela. — Prosvetna konferenca se^ bo vršila 16. septembra t. 1., na kateri se pomenimo kako bomo v prihodnje čim uspešnejše delovali na prosvetnem polju.
Ž.upa Mostar
CAVTAT. — Blagoslov barjaka i javni čas. Cavtat, starodrevni Cavtat, več od više dana spremao se, da dostojno proslavi svoju zaštitnicu Cav tatsku Gospu. Toga dana je Cavtat imao neobičan izglcd, jer je ove godine proslava bila uveličana blagoslovom sokolskog barjaka i javnom vež bom cavtatskih Sokola. Raznim pre voznim sredstvima došao je narod iz Konavala i Dubrovnika. Bilo je mnogo naših i stranih, osobito čeških gostiju, koji provode svoj odmor na našem
žalu i moru. U 9 sati sokolska povorka, predvodena cavtatskom Diletantsko m muzikom, otišla je u crkvu Sv. Nikole, gde je u prisustvu pretstavni-ka svih mesnih i državnih vlasti i ustanova, te mnoštva naroda obavio blagoslov sokolskog barjaka mesni župnik gosp. Dagonig. Barjaku je kumovala gospoda Jelka Miš, osnovateljica i du-gogodišnja pretsednica »Žensko udru-ge«, u čijoj se je vezilačkoj školi bar-jak izradio u narodnom vezu. Zapre-čenu kumu pri blagoslovu je zastupala učiteljica sestra Ljubica Račič, koja je u ime kume pribila na koplje srebrenu pločicu s natpisom: »Za rod, za dom, žrtvuj Sokole život svoj«. Posle podne sve kategorije Sokola nastupile su i izvele župske i sletskc vežbe i odbojku r,a opče zadovoljstvo. Po opčem sudu, cavtatski su Sokoli i Sokolice toga dana osvetlali sebi lice svojom pripre-mom, nastupom i skladnom izvedbom vežbi te time protoudili oduševljenje prisutnog naroda. Ovom javnom vež-bom cavtatski su Sokoli polučili veliki moralni uspeh. —- A. Č.
ZAVALA. — Dno 12 jula o. g. održana je u našoj četi. jedna retko lepa i značajna sokolska i narodna svečanost. Toga dana održan je prvi javni čas naše čete te razviče četne zastave, koju je četi darovao starešina čete brat Nikola Pendo. Posle lepog pozdrava br. Pende, kojim je otvorio svečanost, osveštao je zastavu svešte-nik uz prigodan govor, a nakon toga je učitelj br. Dorde Tilimbat, 'koji je ujedno i župski saradnik, održao lep govor o značaju sokolske zastave te
o	dužnostima i ulozi sokolske čete na kulturnom i ekonomskom podizanju
Župa Novi Sađ
SUBOTICA. — Letovanje naraštaja župe Novi Sad. Svuda sveže zelenilo. Negde je u daljini zvonilo zvo-no. To je jutarnji pozdrav. Zvuci su nekako živahniji nego predveče, kada su glomaiini i teški. Ujutru se život oseča svim čulima. Materijalni život svemira nam je tako razumljiv i ose-čamo da smo samo njegov delič. Iz-jutra jo Palić ,divan. Voda je kao ogledalo, oivičeno trskom, više koje kao da jo neki slikar u akvarelu na-slikao mnogo dvoraca iz neke bajke, razbacanih po zelenilu, da bi bili predmeti divljcnja.
Jutarnju tišinu paraju zvuci Io-gorske trube. Jeka se odbija od šuma i preko vode i dolazi nam tako jasno, kao da nas neko sa druge Strane jezera budi. Ustajanje. Sunčani zrači miluju 24 rasčupane glave. To so lo-goraši bude. Mladi Sokoliei sa svih strana naše ravne Bačke i veselog Srema došli su da svojo letuje odmore provedu u radu. Spremaju se za buduče prednjake. Svi oni žele jednom da postanu vode. Zato su i došli ova-mo na Sokolovac da se upoznaju s idejama i ciljevima Sokolstva, a naro-čito s puteviina preko kojih se do njih dolazi.
Zbor! Kupanje. Trčečim korakom u vodu! Sanjive oči sc šire od prijatne jeze kada utonu u svežu vodu. Cika, smeh i prskanjc, ali se ipak nekako svi žure iz vode na jutarnje vežbe. Ne toliko radi samih vežbi, koliko radi toga što je voda ujutru prilično hladna. Jutarnje vežbe. Mlada se telesa previjaju na suncu. Crne se leda. Mišiči se napinju. Krv brže kola, pluča zadihano udišu jutarnju svežinu. Ose-čaš vrednost snago i radost života. Vežbe disanja. One su naročito ko-risne, jer svaki naraštajac posle svr-šene škole dobija najmanje po 3 do
4	cm u obiinu grudi.
Posle doručaka sledi dizanje zastave. To je ujedno i najsvečaniji čin, jer s njime dolazi i vreme ozbiljnog rada. Svi stoje nepomično, mirno, dok truba svira pozdrav. A kada dežurni naraštajac komanduje: »Zastavi triput Zdravo!«, preko vode odjeknu tri gromka sokolska pozdrava, koja su puna snage i svežine.
našeg sela. Veoma značajan i dirljiv momenait ove svečanosti 'bila je za" kletva barjaktara te članova četnog naraštaja na vernost zastavi, Kralju i Sokolstvu.
Posle razvijanja zastave održan J® s mnogo uspeha prvi put u našoj četi javni čas, na kojem su učestvovaje, pored naših članova, još i susedne čete: Sedlari, Veličani, Dračevo, Strujici i Ravno. Javnim časom rukovodili su učitelji i župski saradnici, brača Đorđe Tilimbat i Vukosav Rudič.
Iza javnog časa održana je veofflS uspela sokolska povorka, a iza povorKe održan je veliki narodni poljski ručas. na kojem su, pored članova gore navedenih sokolskih četa, učestvovali kao uzvanici svi siromasi, bogalji i prosjacl iz okolnih sela a ujedno je velika k°" ličina hrane poslata svim oskudnifl1 porodicama iz naše okolice. Svu hrana za poljski ručak i za oskudne porodice doneli su sobom seljaci-Sokoli od svojih kuea. Na ovom poljskom ručku saku,pl j c no je 845 dinara dobrovoljni11 priloga, od čega je za čitavu režiju °ve velike i uspele svečanosti potrošeno svega 36 dinara, dok jc ostatak >a čisti prihod uložen u Poštansku ste* dior.icu, u Fond za gradnju Sokolskog doma. Ovo ističemo naročito kao Prlj mer i dokaz, da se u našim selila, četama mogu prirediti značajne P11* rodbe veeeg obima is veoma malin1 novčanim izdatcima. Naravno, sa!f.? uz štednju i dobrovoljan rad sokolski pripadnika.
Ova velika i uspela sokolska sv^ čanost nov je i znatan uspeh sokolsk^ misli u krševitim hercegovačkim se" lima.
Pre i posle podne je vreme nog rada. Naraštajci se teoretski praktič no spremaju za buduče Pr<-"" njake. Pod nadzorom svoga vode br' Doke, vežbaju se u budučem vodstva-Obraduje se Tiršev sustav, metodik9, ideologija, istorija Sokolstva, veslanJe’ plivanje i laka atletika. Svaka grafl ima svog predavača. Pre večere ® održavaju predavanja, posle na zaVT' šetku dana spuštanje zastave. A ka°a se sunco sakrije iz zelenila i suinta počne da osvaja vodenu površinu, 11 raštajci zapale logorsku vatru P°re kojc se provode najlepše večeri, koj^ ostavljaju dubok trag u mladim da-šama. To su naj lepše uspomene.
Svetiljke Palica žmirkaju iz s hiljadu očiju. Vatra veselo _ i^' Oko nje posedali veseli n araštajcl: Plameni jezici se igra ju po voden?! površini, dok kroz mrak odzvanl mladenački smeh i zadirkivanje. Nik ne sme da se ljuti. Sme se sve iec^ Ali ipak svi imaju u vidu da smo brača. Razume se, i ovde najviše jzyu . oni koji su najslabiji. Tu nestašni na' raštajci vode glavnu reč. Njima nik ne sme da se zameri, a ko to pokus ^ dobije svoje. Tu su i pretstavc, vizirana bina, pozorište, monolozi i l0' gorske šale, a kada se svi siti nasm^ jemo, onda se poseda oko vatre i STJ se zapituju: »Koju čemoV« Padal predloži; koliko glava toliko žejF* Najzad se ipak slože i zapevaju: »Cu' la jesam...« To je logorska pesm8-Posle sc redaju i ostale.
Tako su naraštajci provcli vTe^ cd 8 jula do 5 avgusta o. g. na SokO' lovcu. Za to vreme im je bila posvC' cena najveea pažnja. Mnogo se dop^ nelo njihovom telesnom i duhovno1® napretku. Njihove telesne sposobnos^ su bile zapažene i upučivane na što može najviše i najbolje da P05*11 svrsi. Vršilo se odvajanje boljih <>s? bina od mana. Ta difercncijacija J korisna, jer bez nje nema napretka rcalnom svetu. Samo su ideje celine' Ta raznovrsnost u individualnim sobnostima raznih ljudi je najb°'i podloga za budučnost. U utakmici " osobina je jedini uslov napretka. .
Učili su se bratstvu, jedna,kosti ljubavi prema jugoslovenstvu, čije 1 ^ punjavanje sadržinom mora biti ** sokolski ideal. 12 naraštajaca je poK
S ovogodišnjeg letovanja naraštaja Sok. župe Novi Sad na Sokolove«
zalo velike sposobnosti i volje za bu-duci rad. Škola je našo j župi dala 12 novih prednjaka, koji če po svojim arustvirna posejati ono što su videli, osetili i culi. U mlade i plodne duše usađeni su veliki sokolski ideali, a ko dude osetio i nosio te ideale, taj če Zlveti- Zdravo! — J. M.
, SOMBOR. — Letovanje sombor-skih Sokola u Ivanjici. Posle sle ta u .rajevu, na kome je naše društvo ueestvovalo s 223 pripadnika raznih 'ategorija, jedna grupa Sokola (-ica) Pfovela je mesec dana na letovanju u 'anjici, na Javor planini, vrativši se ovih dana kuči. Društvo je prevelo ,el°vanje u Ivanjici od 29 juna do 29 Jula. Stanovalo se pod šatorima, koji su bili namešteni na vašarištu, odmah na kraju varoši pored reke Moravice, ,° da smo, što sc tiče kupanja bili 0Slgurani. Ispod šatora se nalazio iz-'?vr kisele vode. Hranili smo se zajed-nioki, a jelo su nam kuvale dve kuharice koje smo poveli sa sobom iz bombora.
Odmah prve nedelje 8 jula dali •mo jeđnu akademiju, koja je kako oralno tako i materijalno odlično '“Pela. Da bi vreme što bržc i prijat-1Je Proveli radilo se preko celoga da-a, uračunajuči tu i izlete, koje smo Po okolini činili. Ustajalo se u 6 sati i ka	'bilo kiše). Raspoloženje
'e bilo, s pojedinim izuzetcima, odlič-P°-_ tako da su s vi vrativši se svojim ucama >poneli najlepše uspomene. j Jv . anpvi (-ice) vratili su se telesno J Cl i teži, jer su im kako hrana tako 'azduh i izleti činili dobro. 12 jula
0	naPravili izlet do Hadži - Prodaje Pečine, koji se za vreme ratova-Ja sa Tureima 1814 sa svojim vojnima i ostalim porodicama po njoj
•	1° °d. Turaka. 14 jula davali smo Zv ° selo s igrankom, na koje je po-atio sve gradanstvo, a koje se našem Pozivu i odazvalo u velikom broju. — jev 3 naPravili smo izlet na brdo Gli-c> u kome se počela vaditi ruda anti-s °n- Npdaleko se nalazi i selo Gliječ “a svojom prekrasnom crkvom. 17 ju-Posle podne jedna grupa je napra-1 a izlet do rudnika Lise, gde se isto emk ant™on. 21 jula bili smo na re v U boška Jugoviča, u selu Medu-di^H *.buci. Legenda koja postoji tvr-. da je Boško Jugovič posle bitke na d°H°Vu s ostalim ranjenicima došao °tle i da je tu umro, gde mu se i da-. as nalazi grob. Tu su previjali rane danas se to mesto zove Kosovica, a (j S.Dla s koje su rane prali zove se Vi->;)fJ.eva česma. Tu se kod crkve svake dnf sabor, na koji na Vidov-^b. oolazi narod iz bližih i daljih sela. dr - tavalo je ivanjičko Sokolsko A^f.tv° javan čas uz pomoč Sokola iz Sef Požege i Sombora. Naročito su j padanstvu dopale vežbe na vratilu, Skokovi s motkom, koje do danas .u videli. Isto tako i sve ostale vež-Sn SU j’.sPe^e odlično. Uveče u hotelu л j o vicu davalo je Dačko društvo јга.У°Г<< pozorišni komad »Hajduci«, m ,Z1J,ota 1 borbi naših hajduka za vre-јц® Puraka. 24 jula smo pravili izlet e naj viši vrh Javora — Vasiljev, vrh VJ* i.e od Ivanjice udaljen 36 km, a uav , 1520 m. Zauzimanjem sreskog pr: e™ik* Save Dordeviča bili smo Sd erb u žandarmerijskoj kasarni, nam je bio spremljcn ručak. Do-
—	žandarmi bili su nam pri Vor 1 lasbumaoili sve znamenitosti Ja-r- a- .Gdmah blizu Staniče se nalaze °d ki' Raradordcvi iz 1814 godine, Jav "*e *ukao Turke po ograncima trp.0ra> Srdaca i Ravne Gore iz svojih ,nlevih topova. Tu se nalazi i grob Oen,0ra bjaa* koji je potukao Turke na ]g-,7ernlci a poginuo junačkom smrču tfe godine. Odmah ispod stanice vika-Se, °staci starih srpskih i turskih Put U Prc ra'ta 1912 godine. Na pij J Pa Javor se nalazi izvor najlad-oVo 1 najlepše vode koja postoji u me kraju, a zove se izvor na Crvc-kori. Tu su brača Gromoviči i su n o!ći bočekali 2000 Turaka, koji i i ,.^a baraju kraj oko Ivanjice Neti .? ’b. Vladika žički Janičije istofi°ViĆ ^llandže, a koji je iz roc4’ Podigao je spomenik s , nafcpisom, a koji se i nalazi na 'rvc«oj Gori:
rwVde.Gr°m° Kolašince nadbi, ji ,'.0ricom dve hiljade razbi, u J1. k maioj Moravici došli, j, >ti Srpstvo no dalje ne prošli. kv sam 1 'a tad u društvu bio,
r»-. lcevu SCSllnil плет
° Vani k : Milandi Rako sn
šefu pošte, starešini suda, učiteljima, svima trgovcima i zanatlijama, koji su ne žaleči truda ni vremena izlazili nam u svakoj prilici na susret. Lepu paž-nju nam je ukazao i brat starešina Spasovič, nar. poslanik, hotelijer Spa-sovič i svi gore pomenuti, koji su nam pri polasku servirali bogatu zakusku, oprostivši se s nama bratski.
Ostavljajuči Ivanjicu sa željom da se u nju do godine vratimo u tro-strukom broju, pozdravili smo naše dobre domačine s našim sokolskim i bratskim pozdravom Zdravo! — V. P.
-p —~£vu šešanu nosio.
am kaže Neškovič Ostoja, dandže želeči pokoja.«
1 DrelJ^0	se	nsceali	čili,	to	smo
v°lje naših dobrih domačina Poi i« ,ara brenuli kuei i došli po le-Ivanii,. lni ’ mesečini u 12 sati u kilometra ^гсvaIiv-ši za jedan dan 72
° izletima i našem
ti, i , u lvaniici
Urirn Г"" f.UJIvarnost svim našim do-^lasku mac™51a- Odmah pri našem Sradana Sn?°.bdi predusretani od svih UslUfiu 'e .i' su nam učinili svaku hlar*' Oj u smn 7o i m oii i \To n
Šu lVanJ1Gk izrazujemo ovim na brin! i	z ah val nos t
de gr;
Us
j>!a8oii'arKOJU S-mo zatražili. Naročitu , Pravi 4°iSt, ,'mamo da iskažemo: r^vičn °lsbog društva, Petru Lu-\^u> srvcL-rCtS' °Pštine, 'Savi Đorđc-.Skovir	načelniku, Benjaminu
v'Gu, m ’ brnetu, Miloradu Lazare-eru- školskom nadzorniku,
Župa Sušalc - Hijetea
CRIKVENICA. — Posveta kamena temeljca Sokolskog doma u Cri-kvenici. Pre nekoliko meseci započelo je Sokolsko društvo u Crikvenici pod starešinstvom brata dra Ante Kuta-riča, narodnog poslanika u Crikvenici s gradnjom velebnog Sokolskog doma. Projektovani Sokolski dom biče jedan od najlepših sokolskih domova u Jugoslaviji, sagrađen neposredno uz more, s velikom vežbaonicom, letnjim vežba-lištem, gai-derobama, kupaonama, či-taonieom, te sokolskim stadionom. Radovi na izgradnji ovoga doma toliko su uznapredovali, da se dom nalazi skoro pod krovom.
Dne 12 o. m. priredilo je Sokolsko društvo u Crikvenici slavu posvete kamena temeljca Sokolskog doma, a pokroviteljstvo nad ovom slavom pre-uzeo je brat ban dr. Ivo Perovič, Slava je započela s izvanrednom svečanom skupštinom Sokolskog društva u Crikvenici, koja se održala u opčin-skoj večnici. 'Skupštinu je otvorio br. dr. Ante Kuntarič, koji je pozdravio članstvo i zahvalio se na svim onim moralnim i materijalnim žrtvama, koje su doprinesli za dom. Brat Janko Jazbec prikazao je eelokupan rad i napore društva, te historijat gradnje doma. S ove izvanredne skupštine poslat je sledeči pozdravni telegram N j. Vel. Kralju Aleksandru:
»Sa svečane glavne skupštine Sokolskog društva u Crikvenici prigodom posvete kamena temeljca Sokolskog doma u Crikvenici slobodni smo izraziti Njegovom Veličanstvu našem Velikom Kralju Aleksandru izraze naše nepokolebive vernosti i odanosti sa zavetom, da čemo u tom našem ve-lebnom sokolskom hramu iskreno ga-jiti sokolski jugoslavenski duh i brat-sku solidarnost slovenskih naroda s puno vere i ideala za veliku i snažnu Jugoslaviju i svetlu budučnost jugo-slavenskog naroda sa svojim genijem i vodom i prvim Sokolom našim Kraljem. Da živi Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar!«
Njegovom Visočanstvu Prestolonasledniku Kraljeviču Petru poslan je sledeči telegram:
Sa svečane glavne skupštine Sokolskog društva u Crikvenici, prigodom posvete kamena temeljca Sokolskog doma u Crikvenici, slobodni smo ovde s Jadrana, sa zapadne granice naše Jugoslavije, da pošaljemo svom prvom starešini Njegovom Visočanstvu Kraljeviču Petru izraze naše ne-ograničene ljubavi i vernosti s iskre-nom željom, da Ga Bog poživi na ponos celokupnog našeg jugoslovenskog Sokolstva!«
Osim toga poslati su telegrami ministru za fizičko vaspitanje naroda, te Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Izvanredna skupština vrlo je svečano protekla. Posle podne u 4 sata prešlo se na posvetu kamena temeljca Sokolskog doma.
Kako senjski biskup nije dozvolio posvetu temeljnog kamena po crkve-nim obredima pre nego sto Sokolsko društvo u Crikvenici dade pismenu iz-javu, da se odriče Tirševe ideologije, da osuduje napadaje na katolički epi-skopat i da se obvezuje da če odga-jati omladinu u katoličkom duhu, to sc posveta obavila bez sudelovanja svečens'tva. Na posvetu došla su gotovo sva Sokolska društva župe Su-šak-Rijeka, koja su bila brojno zastu-pana. Od uglednih gosti prisustvovali su: admiral Kr. mornarice g. Marijan Polič, komandant obalne komande u Selcu g. Tomič, ministar Demetrovič, ministar na raspoloženju dr. Bogica Kujundžič, u ime Saveza Sokola brat Ante Brozovič, pretstavnici opština i grado-va Hrv. Primorja. Gosp. ministar dr. Gr ga Andelinovič ispričao se i za-molio, da ga zastupa na slavi brat dr. Ante Kuntarič, narodni poslanik i starešina društva.
Slava je započela s pozdravnim govorom starešine društva brata dra Ante Kuntariča, koji je rekao:
Bračo i sestre! Na ovim divnim obalama našeg Jadranskog Mora po-dižemo ovaj naš Sokolski dom, velebni hram sokolskog bratstva i slovenske solidarnosti. Mnogo godina nosili smo u svojim srcima stalnu žel ju da ga po-dignemo baš ovde u Crikvenici, biseru našeg Hrvatskog Primorja, da bude ognjište naših zajedničkih ideala, i da u njemu palimo vatru ncograničene ljubavi prema našem velikom Vladaru Nj. Vel. Kralju Aleksandru i našoj otadžbini Jugoslaviji. Da se u tom domu nademo pod istim krovom s našim gostima slovenske narodnosti, naročito s bračom Čehoslovacima, s ko-jima nas usko povezuje historija i koji
su baš ovde u Crikvenici iskreno stu-pali s nama u zajedničkim redovima i otvorili nam svoja srca, kao što smo i mi njima.
Ti svi naši napori nisu mogli doči do punog izražaj a, jer se i u naše sokolske redove uvukla besplodna plemenska borba, koja nas je za čas raz-jedinila. Ali veliki neimar našeg jugo; slovenskog naroda i države, stvarajuči zakon o Sokolu Kraljevine Jugoslavije, opet je ujedinio pocepkane sokolske snage, koje tek sada dolaze do punog izražaja da grade jugoslovenskog čo-veka, da unose sokolski duh u naše selo, našem Seljaku, koji je glavni no-sioc svih vrlina naše jugoslovenske rase.
Tako i mi ovde na Jadranu, na za-padnim granicama naše zemlje, osetili smo upravo svu snagu i lepotu naše slobode u spoznaji, da samo u velikoj. Jugoslaviji, i da samo složnim radom svih konstruktivnih elemenata može-mo da tu slobodu sačuvamo, da samo u Jugoslaviji snažnoj i slobodnoj mo-žemo da sačuvamo svoj jezik i svoju kulturu, te slavne hrvatske tradicije, uzidujuči u temelje grandiozne zgrade našeg jugoslovenskog državnog i narodnog jedinstva. I zato ne mogu, a da ne spomenem pozdravne reči So-kolima našeg velikog Kralja Aleksandra I: »I nikada ne zaboravite, da vaš sjajni polet i sve vaše odlike uvek du-gujete velikoj i ujedinjenoj Jugoslaviji, da njoj pripadate svojim mislima i svojim delima. Od kolevke do groba dužni ste služiti samo Jugoslaviji, ju-goslavenskoj ideji; njene su vaše mišice i vaša srca, njene imaju da su sve vaše radosti i ideali, vaše težnje i sva vaša pregnuća.«
I mi ovde u Crikvenici stisnuli smo naše redove, uložili sve naše napore, da podignemo ovaj dom. S puno vere da če služiti velikoj sokolskoj misiji na polju nacionalnom i kulturnom, gledamo vedro u našu budučnost, veru-juči, da širimo našu najvišu nacionalnu misao, naša najsvetija nacionalna stremljenja.
U toj veri slobodan sam da otvo-rim ovu današnju slavu posvete kamena temeljca našeg sokolskog doma kli-čuči:
Da živi Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar I!
Da živi naš starešina Nj. Vis. Prestolonaslednik Kraljevič Petar!
Da živi velika i snažna Jugoslavija!
Nakon toga pozdravio je brat starešina sve prisutne goste i prešao k posveti temelja Sokolskog doma sa sledečom molitvom:
—	Kada naš ribar izlazi ranom zorom na ovo naše plavo Jadransko More, kada naš čovek ratar polazi na svoju' njivu da zaore prvu brazdu, naj-pre uzdiže svoje oči k nebu i moli Božji blagoslov, da njegov težak i mu-čan rad urodi plodom. I mi čemo u ovom svetom času, kao orači velike narodne njive zaorati prvu brazdu, po-lažuči kamen temeljac Sokolskog doma s krvi ju natopljenih obala našeg Jadranskog Mora. U želji, da taj dom bude hram naj plemeniti jih naših nacionalnih osečaja i ideala, sokolskega bratstva i slovenske solidarnosti, na-stojačemo, da u njem okupljamo najbolje sinove i kčeri naših slavnih pre-daka, da bude na korist pokolenjima, koja dolaze iza nas, a na slavu prvom i največem Sokolu našem junačkom Kralju Aleksandru i velikoj otadžbini Jugoslaviji. Pomolimo se našom sokolskem molitvom iz dubine naših duša Svemogučcm Bogu, kralju kraljeva i gospodaru sveta, što nam je dao naše plavo Jadransko More, plodna polja i zelene gore. Zahvalimo mu se, što je vekovima čuvao naše domove i krepio snagom junake u boju i orače u znoju, što je našem jugoslovenskom narodu u srce usadio ljubav za slobodom i dao nam snage, da tu slobodu kroz stoleča čuvamo i da dočekamo ovu veliku i ujedinjenu našu otadžbinu Jugoslaviju. Blagoslovi, Bože, ovo naše za-početo delo, da se na njem podigne toplo i snažno gnezdo jugoslovenskih Sokolova i Sokoliča, koji če iz tog gnezda poletiti smelo nebu pod oblake, da bistrim okom bdiju nad sudbi-nom svoje otadžbine! Daj da taj Sokolski dom bude ne samo trajan spomenik naših pregnuča i našega rada, nego i baština novim pokolenjima, mladim Sokoličima, koji če čuvati večnu stražu na zapadu naše otadžbine i dati snage i onoj našoj brači, koja pokrivena črnim velom tuge čekaju dane zlatne slobode! Blagoslovi ovaj kamen našeg Sokolskog doma i usliši našu molitvu, da u tom domu erpimo večitu snagu za veličinu i slavu našeg slovenskog doma i naše otadžbine Kraljevine Jugoslavije! Amen! — Nakon 'toga položio je brat stare šina u temeljni kamen sledeču pove lju: »Za vreme vladanja Njcgovog Ve ličanstva Kralja Aleksandra 1, a pod starešinstvom Njegovog Visočanstva Prestolonaslednika Kraljeviča Petra, za banovanja dra Ive Peroviča, te pret-sednikovanja opčine Martina Čara, Sokolsko društvo u Crikvenici stvorilo je odluku da se gradi ovaj Sokolski dom, koji če nositi ime »Kralja Aleksandra I«. C njemu če se gaj iti sokolski duh slovenske solidarnosti i bratstva i plamsati vatra nepomučene vere u veličinu i snagu naše otadžbine
Jugoslavije i svetlu budučnost jugoslovenskog naroda.
Sredstva za gradnju ovog Sokolskog doma doprineslo je delomierio samo Sokolsko društvo, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, Kr. mornarica, Ministarstvo saobračaja, Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda, Kr. banska uprava Savske banovine, 'te upravna opčina Crikvenica pod pretseda-njem brata Martina Cara.
Pokroviteljstvo posvete kamena temeljca preuzeo je ban Savske banovine brat dr, Ivo Perovič.
Dom je projektovao ing. arh. brat Franjo Lušičič, a nadzor nad gradnjom vodi ing. brat Viktor Zelinski.
S puno vere, da če ovaj Sokolski dom biti ovde na Jadranu velebni hram naše sokolske i jugoslovenske misli i naša kula svetilja na zapadnoj granici Jugoslavije, >te vršiti našu zavetnu mi-siju, stavio je ovu povelju u temeljni kamen ovog Sokolskog doma dana
12	avgusta 1934 starešina društva brat dr. Ante Kuntarič. —- Blagosivljajmo temelje našeg Sokolskog doma svetom vodom, koju nam poslaše naša brača ispod Kajmakčalana, jer je natopljena krvlju naših ratnika, koji poginuše za oslobodenje i ujcdinjenjc našeg jugoslovenskog naroda. Ova sveta voda neka utvrdi granitne temelje našeg državnog i narodnog jedinstva, kao što su junači i ratnici položili svoje kosti na Kajmakčalanu za slobodu i veličinu naše otadžbine.
Blagosivljajmo temelje ovog doma svetom vodom iz reke Raše sa zavetom, da čemo u tom domu odgajati naše Sokolove i Sokolioe, da rade i da se bore za svu našu neoslobodenu bra-ču, da bi nas ovo naše Jadransko More povezalo jednim vencem, a pod svetlom zvezdom Karađorđevića.
Blagoslovljen, da si Sokolski dome !
Nakon govora starešine brata dra Ante Kuntariča, izredali su se govornici: pretsednik Opčine Crikvenica br. Martin Car, izaslanik župe Sušak - Ri-jeka brat Šepič, delegat Saveza brat Ante Brozovič i mnogi drugi.
Ministra dra Grgu Andelinoviča i pokrovitelja slave bana dr. Ivu Peroviča ispričao je starešina brat dr. Ante Kuntarič i zahvalio se na velikim moralnim i materijalnim pomočima što su dana Sokolskom društvu za gradnju doma, a naročito od bana br. dra Peroviča Iva, koji usled nenadane bolesti nije mogao pristupiti slavi.
Posle posvete kamena temeljca održana je svečana akademija, vrlo uspela, u parku Lečilišnoj* poveren-stva, a navečer svečana pučka zabava. Time je ovo slavlje bilo dovršeno.
SUŠAK. — Godišnje natecanje u plivanju i veslanju Sokolske župe Su-šak-Rijeka. Prvaci u plivanju Sokoli Sušaka, a u veslanju Sokoli Raba. —
Sokolska župa Sušak-Rijeka počela je sistematskim gajenjem plivanja i veslanja unutar svojih sokolskih društajva na moru. Lanjske godine, 1933, održa-no je prvo natecanje u plivanju i veslanju za prvenstvo unutar župe u Rabu. U plivanju ostali su prvaci Sokoli društva Sušak, a u veslanju pobedili su Sokoli društva Rab. Ove godine odr-žano je natecanje u Novom dne 29 jula. Sokolsko društvo Novi uredilo je prugu natecanja u plivanju i isto tako prugu ža veslanje. Ponosni sokolski čamci »Jadran« i »Istra« Sokolskog društva Rab dopremljeni su u Novi dan pred natecanja. Ujutro čim su stigli parobrodi iz Raba i iz Sušaka, kojima su stigli natecatelji i ostalo članstvo oživeo je okoliš kupališta u Novom, natecatelji i ostalo članstvo spremali se na borbu za prvenstvo u plivanju i veslanju Sokolske župe Sušak - Rijeka za 1934.
Najpre je provedeno natecanje u plivanju. Natecanjima ravnao je žup-ski načelnik br. Marijan Boras. Rezultati plivanja: 50 m slobodni stil muški naraštaj: Bezjak Vjekoslav, Sušak, za 29 sek.; Dcfilipis Zmaj, Rab, 29х/5 sek.; Mikulič Tihomil, Sušak, 29.8 sek. — Zenski naraštaj 50 m slobodni stil: Du-nič Nada, Sušak, 40.2 sek.; Bukvič Ru-ža, Sušak, 44.8; Malvič Mara, Novi 55.
—	Muški naraštaj 50 m prsno: Štrcaj Uco, Sušak, 44 sek.; Lovrič Josip, Sušak, 47 sek.; Grubišič Mladen, Senj, 47.1 sek. — Zenski naraštaj 50 m prsno- Bačič Hinka, Sušak, 49 sek.; Bion-dič Jela, Sušak, 49.1 sek.; Antak Palma, Novi, 53.4 sek. — Muški naraštaj 50m ledno: Polak Dimitrij, Novi, 49 sek.; Mikuličič Tihomil, Sušak, 50 sek.; Jurkovič Zdravko, Trsat, 54.2 sek. — Članice 100 m slobodni stil: Kurtini Zlata, Sušak, 1.32 sek. — Članovi 100 m slobodni stil: Dcfilipis Zmaj, Rab, 9s/io sek.; Paškvan Rudolf, Kostrena, 1,14; Šuštar Tone, Sušak, 1.15_/r, sek. — članovi 100 m prsno: Heiselmajer Bruno, Sušak, ТЗР/и.; Pajkurič Marijan, Ko-strcna, 1.363/io; Matovinovič Izidor, Trsat, 1.38*/» sek. — Članovi: štafeta
5	X 50m: Trsat 3.22>/.« sek. — Naraštaj muški: štafeta 5X50m: Sušak 2.58 sek. — Vater-polo: Sušak-Novi: 4:0. — Na natecanje u veslanju pri-stupiše članovi ovih društava: Sušak, Kraljeviča, Kostrena, Novi, Rab i Senj. Veslalo se je u sokolskim eamcima Sokola Rab, i to na jednu morsku mi-lju (1852 m). Pobedili su veslači Sokola Rab. koii su i lanjske godine ostali pr-
vaci Sokolske župe Sušak-Rijeka, pri-mivši prelazni dar medenu statuu veslača. Postignuto vreme na 1852 m u svakom čamcu po 6 veslača i kormi-lar: Rab: 6,59, Kraljeviča 7,5s/s, Kostrena 7,162/s, Sušak 7,25, Novi 7,28, Senj 7.48. — Tako je i ove godine osvojilo Sokolsko društvo Rab prelazni dar župe. — Osim članstva veslali su nara-štajci Sokola Rab, i to u čamcu 12 veslača i kormilar. Na žalost osim nara-štajaca Sokola Rab ostala društva nisu dala natecatclje naraštajce u veslanju. Rapski naraštajci prevalili su prugu od jedne morske milje za 6,59. — Po bo-dovima u plivanju je sledeči red: Sušak 97, Trsat, 25, Novi 23, Rab 14, Kostrena 10, Senj 9 bodova.
Ova su natecanja bila druga po redu u Sokolskoj župi Sušak-Rijeka, ali i kao druga nisu pokazala jačeg sudelovanja sokolskih društava, čija su sedišta na moru. Lanjske godine za-počet sistematski rad u plivanju i veslanju naših primorskih društava treba i nadalje jake propagande. Gajimo sve grane telovežbe, a prvenstveno one za koje pojedina društva imadu sve uvetc, a to je bez surnnje na našem Jadranu plivanje i veslanje. Ovaj korak sistematskog gajenja plivanja i veslanja unutar naše Sokolske župe Sušak-Rijeka i ovo nastojanje treba i nadležni da podupru, naročitim obzirom na nabavku sokolskih čamaca, za koje su tip sokolski čamci Sokola Rab, koji potpuno odgovaraju potrebama i svrsi sistematskog gajenja veslanja u našim sokolskim društvima. — Početak je dobar i sokolskom ustrajnošču raz-viče se plivanje i veslanje u našim sokolskim društvima kako i spada, a naročito je to važno baš na našem Jadranu.	,	  -
RAB. — Dne 8 o. m. u 13 sati do-putovala je u Rab sa sokolskog sleta u Zagrebu grupa od 150 češkoslovačke sokolske 'brade pod vodstvom brata Františka Kudelc, člana pretsedmštva ČOS u posete rapskom Sokolskom društvu.
Buduči u Rabu nije niko bio pra-vovremeno obavešten o danu i satu do-laska a Sokoli rapski se nisu još bili povratili iz Zagreba, nije mogao biti doček onakav, kakav smo zamišljali 1 želeli da bude. Starešina Sokolskog društva, čim mu je javljeno da brača dolaze, pohitao je da ih dočeka, da ih obavesti o našim sokolskim prilikama i da im učini boravak u Rabu što ugodnijim. Naročito sc je zanimao za naše sokolske prilike brat František Kudela, koji je i ranije dolazio na Rab. Vrlo ga je obradovalo kad je doznao, kako sokolska misao krči sebi put i kako prodire u naša sela, o čemu je selo Barbat na Rabu pružilo lepi primer, postigavši u kratko vreme odlične uspehe. U večer u 22 sata is-pratio je brat starešina s bračom, koja su se upravo povratila sa sokolskog sleta u Zagrebu, braču Čehoslovake do parobroda, zahvalio im se r.a po-setu, zaželevši im sretno i ugodno pu-tovanje po plavom Jadranu.
t.upa ŠiJbeniU- Zadar
MANDALINA. — Sokolsko društvo Mandalina učestvovalo je sletu u Zagrebu, pod vodstvom svog starešine br. A. Vlahoviča, s 42 člana, 27 članica, 2 naraštajca i 5 decc. U sokolskoj je odori bilo 40 članova, a u vez-bačkom 3 članice. Svi su ovi nastopili u svečanoj povorci. Na javnoj vežbi 4 i 5 kolovoza nastupilo je i vež balo: 16 starije 'braee, 17 mlade i 4 članice.
Da bi ovo vredno društvo moglo da još uspešnije razvije svoj rad od-1 učilo je da podigne i svoj dom. U tu svrhu uputilo je molbu Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda i posebno g. Ministru dru Andelinoviču za pri-pomoč i gradevni drveni materijal, a br. Savezu za beskamatni zajam. Mol-ba je upravljena i banu Primorske banovine g dru Jablanoviču. Nadamo se, da če molbe ovog zaslužnog, urednog i radišnog društva biti uslišane i tako doprineto da mandalinski Soko što pre dode do vlastitog doma, eda uzmogne brže i uspešnije da provada plemenitu sokolsku svrhu.
Ž.upa Tuxla
KREKA. — Razvijanje zastave br. Sokolske čete Ljubače. Bratsko Sokolsko društvo Kreka je odmah u prvim počecima pravilno shvatilo važnost sokolskog delovanja _ na selu. Posle četirigodišnjeg pregalačkog rada pokazali su se stvarni rezultati, koje treba tim više ceniti, jer je teren na kojem deluje br. Sokolsko društvo Kreka trebalo pedalj po pedal j osvajati Trcbalo je nepokvarcnc seoske duše, o koje su se besomučno otimale razne varoške intereščije, iščupati iz kandža, jer je pretila opasnost, da iz tih duša ne izčezne ona svetla iskra nepokvarenosti, koja uzdiže seljaka nad raspojasanošču povremenih njegovih »dobrožclitclja i patriota«.
Ima veliki broj uspeha koje Sokolstvo treba da postigne na selu, pa ih je u srazmerno kratkom vremenu teško i osetiti, a kamo li nabrajati, ali onaj veliki i največi uspeh, koji se oseča u radu ovih četa jeste: iskrena
3ir. 8
God. IV — broj 35
i nepatvorena Ijubav prema Sokolstvu. Zar tu Ijubav ne karakteriše slučaj, gđe seljafc prodaje parče zemlje da .nože otiči na slet u Zagreb ili onaj 'epi primer kojega sam video na sletu i Zagrebu, gde u jednoj skupini sede nekoliko seljaka muslimana, katolika i pravoslavnih i -posle za njih onako napornog nastopa »prismaču« hleba, luka i soli, .ni ne pomišljajuči na zavedni miriš koji je dopirao iz kuhinje gde su se gotovila razna varoška jes-tiva.
Ljubav prema Sokolstvu, to je taj veliki rezultat koji se može zabeležiti u radu naših sokolskih četa, a na njemu se zasniva sav onaj sitni i krupni rad, kojega treba istinski najpre Seljak da oseti, a onda da o njemu pišu no-vine i časotvisi.
Iza toga svečanog čina odjeknula je šumica hrastik od zanosnih reči župnika g. Dujmušiča, a sav brojni narod netremice je te iz srca reči ure-zivao u svoje duše. Evo toga lepog govora:
—	Ja sokolski barjak blagoslovih evo ovde pokraj vode, pokraj Ljuba-če male. Na pamet mi pada pesma Davida kralja: »Nad vodama Babilona sedismo i plakasmo. Obesili cimbale i svirale sinovi i kčeri naroda iza-branoga o grane tužnih vrba. I pitali Babilonci, oni koji ih porobiše — za-što ne pevaju pesme o lepotama svo-ga Siona, Kako čemo pevati pesmu svoju u zemlji tudoj?! Ako zabora-vim Tebe Jeruzaleme, neka u zaborav ode desnica moja i neka se jezik moj piiiepi. uz nenee mole?«
V
тжшшвт
1ШШМ1
m
Preč. brat župnik Anto Dujmušič blagosivlje zastavu Sok. čete Ljubače
Ta iskrena Ijubav prema Sokolstvu osetila se vidno i prilikom razvijanja zastave naj mlade čete br. Sokolskog društva Kreka u Ljubačama.
Zastavu je poklonio četi i kumo-vao joj tuzlanski sreski poglavar brat Bora Aleksič, koji je, kako se tom prilikom videlo, iskreno voljen od naroda, a koji je uspešno radio i u srezu bijeljinskom na seoskom Sokolstvu.
Suvišno je nabrajati detalje svečanosti, jer su oni svuda isti. Posle svečanog dočeka pretstavnika župc, društava Tuzla i Kreka, pred koje je izjahala kita ponosnih konjanika seo-skih Sokola i posle lepog pozdrava hrata Marka Kovačeviča, starešine čete u Ljubačama, svi su gosti sa pobožnim narodom otišli u crkvu na bo-gosluženje, pri kojem je činodejstvo-vao prečasni sokolski brat župnik Anto Dujmušič.
Velika povorka seoskog naroda i Sokola u odorama krcnula jc iz crkve u šumicu hrastik, gde je na rctko svečan način izvršeno najpre osvečenjo zastave, a posle toga je kum privezao u znak kumstva traku na lepu sokol-skii zastavu, koju je razvio i predao barjaktaru.
I mi čemo posedati ovde na obali naše Ljubačice. Posedati, al’ ne za-plakati; posedati, onda zapevati. Cimbale naše, harfe, frule, gusle i šargije skinula je zlatna sloboda sa grana tužne vrbe robovanja da zapevamo u zemlji svojoj svoju pesmu slobodarku
0 lepotama naše domovine.
Danas se kod nas domovina, otadžbina i država slile u jedan po-jam, poklapajuči se s jezikom i gra-nicama. Sve jednako milo i drago, sve jednako srcima blizu! Sve jednako k’o
1 jedan Kralj, da ga dobri Bog poživi!
I	mi smo sinovi i kčeri novoga naroda izabranoga, jer nas Providnost Božja provodi kroz vekovne klance jadikovce: bijene al’ ne ubijene, lomljene al’ ne slomljene, vezane ali ne svezane, morene al’ ne umorene. U krvi i kosturnlci Kosovskog Polja na-staviše naši stari bojak biti, lijuči reke krvi, da natopi zemlju crnu, sejuči kosti i lubanje, da s toga groblja sloboda procvate.
Za novi narod odabrani pozajmiču u današnjem slavlju konac pesme sta-roga naroda izabranog zbog slobode i veselja: »Ako zaboravim Tebe domovino draga, u zaborav neka ode des-
nice} moja — neka se osuši i neka se prilepi za nepce jezik moj — neka za-nemi!«
Svoje reči zborim tu u hrastiku. Hrastik — šuma, i ja šumu volim. Kanc glazba u srce me dira, divna glazba naše davne i bliske prošlosti. U šumi su stvarali plan brača Horvati, vranjski prior Paližna, kako bi ujedi-nili hrvatske krajeve s kraljevstvom Tvrtka Ponosnoga. Šumadija kano mati šume, dala krila divskom Kara-dordu, da poleti kao soko sivi za ob-novu Dušanova carstva. U Krajini, krvavoj haljini, za slobodu raje boj počeo, da oslobodi Kralj Oslobodioc, Junak, Otac našega Kralja junačkoga. Šuma mu bila krilo i okrilje. Šuma kuča branioca potlačenih:	Hajduk
Veljka, Tomič Mihovila, Luke Vuka-loviča, Komljen Tunje i njegova po-bre Karanca Ibre. Šuma draga kano grob neznana junaka, Samo joj slavu peva šuštanje lišča starih debala, kad ih vetar krene. Krenula i mene misao da govorim viteškoj organizaciji u ovoj šumici hrastiku. Stari vitezovi branili i borili se za ove tri kreposti: Vernost Kralju, ljubav izabranoj go-spoji i spremnost svakog časa na obira,-nu svetinja, na zaštitu sirotinje.
Naši novi vitezovi, Sokoli, iroaju isto da se bore, brane i nose: vernost Njegovem Veličanstvu Kralju, ljubav prema izabranoj gospo ji — domovini
—	i spremnost biti pripravan na svim granicama kad Voda zovne, jer je to viteštvo!
Blagoslovih naš barjak u šumici več razvijenih barjaka pod vedrim nebom s pesmom na usnama:
»Crkva mi je divno podnebesje,
Oltar časni: brda i doline.«
U to ime moji Sokoli, neka dragi Bog vas voli, nek vas svuda sreča prati, sunce slobode život zlati.«
Ovaj divni govor popračen je oduševljenim pljeskom i klicanjem svih prisutnih, a onda su govorili brača Bora Aleksič, Jovan Petrovič, starešina župe, Marko Kovačevič, starešina čete Ljubače i Vojislav Vukano-vič, starešina Sok. društva Kreka. Na-ročito su bila pozdravljena sokolska dečica, koja su u počast kuma zastave dcklamovala lepo sročene pesme, a zatim je -održana javna vežba, gde su pod vodstvom brata Dcme Arnauto-viča nastupile kategorije br. društava Kreka i Tuzla i četa Husine i Ljubače.
Ova lepa svečanost završena je narodnim kolom i ručkom, kojega su članovi čete Ljubače priredili u počast gosti ju.
LUKAVAC. — Obično svake druge godine priređuje društvo letovanje za svoje pripadnike, i to prvenstveno za decu i naraštaj. Svrha ovih letovanja nije isključivo oporavak i odmor, nego, upoznavanje raznih kra-jeva i njihovih prirodnih lepota, kao
i	upoznavanje narodnih običaja i života brače razasute po svim delovima naše drage i divne otadžbine. Iz ovih razloga društvo i održaje svako letovanje u drugom mestu i u drugom,
svojim pripadnicima dotle nepozna-tom kraju.
Ove godine održano je letovanje s 40 pripadnika na plavom Jadranu, i to u Trogiru — u tom prekrasnem i najstarijem mestu naše lepe Dalmacije. Trogir nam je bio poznat radi njegovih drevnih spomenika i historiskih zgrada, ali nas je privukao najviše svojom ljubavlju za rodnom grudom, svojim skorašnjim nacionalnim podvigom^ svojom sokolskom svešču.
I	u svojim očekivanjima nismo se prevarili. Naša trogirska brača i sestre od prvog pa do zadnjeg dana na-šeg boravka u njihovoj sredini nisu nas nikada napuštali, žrtvujuči sve svoje slobodno vreme u jedinoj želji, da što više ugodnih uspomena odnesemo iz njihova kraja. Zaista je to bio divan primer sokolskog bratstva.
Ali mi smo imali i svojih, dužno-sti. Naš program letovanja morali smo izvršiti, a taj je zahtevao mnogo rada. Sada posle završenog letovanja moramo priznati, da je telovežba kao i prosvetni rad bio zadovoljavajuči. Disciplina pripadhika, koja je u ovim okolnostima najvažnija, bila je odlična, oporavak dece vrlo dobar te se prema tome letovanje mora smatrati kao veoma uspelo. Šetnji i izleta, manj ih i večih, bilo je mnogo. Svaka šet-nja kao i izlet bili su dopunjeni malim predavanjima i tumačenjima sve-ga onoga, što se odnosilo na rad, bor-bu i život našeg naroda i njegovih velikana u prošlosti i sadašnjosti. U tome nam je mnogo pomogao starešina bratskog Sokolskog društva u Trogiru. Od drugih mesta u Dalmaciji posetili smo i razgledali Split, sva Ka-štela, Hvar, Vis, Šibenik, Skradin i vodopad Krke.
Na kraju ovog kratkog izveštaja moramo naglasiti, da nam je boravak u Trogiru bio u svakom pogledu odli-čan, zahvaljujuči tamošnjem bratskom društvu i opštini samog grada, koji nisu znali za zapreke, ako je bila u pitanju i najmanja naša potreba, radi čega od srca preporučujemo i drugim bratskim društvima ovo mesto puno bratske ljubavi.
Oproštaj je bio pun suza, uza-jamne tuge i žalosti radi našeg odias-ka, te smatramo za dužnost da i ovim putem izjavimo svoj tamošnjoj brači našu iskrenu zahvalnost. Ovo letovanje ostače nam duboko urezano u na-šoj sokolskoj duši. — Ing. B. Jankovič.
BEGOVHAN. — Sokolsko društvo Begovhan održalo je 8 jula o. g. javni čas, uz sudelovanje bratskih društava Žepče i Zavidoviči. Ovaj javni čas je vrlo dobro uspeo kako moralno tako i materijalno, i bila je to prava manifestacija Sokolstva u našem malom mestu. Brat starešina održao jo pred svrstanim članstvom vrlo lep govor, pri čemu je spomenuo uspeh sarajevskog sleta kao i njegov značaj i značaj Vidovdana. Pri kraju pozdravlja Nj. Vel. Kralja i starešinu Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra uz urnebesno klicanje svih prisutnih. Iza
toga nastupale su kategorije vežbača. Sve su svoje vež'be odvežbale skladno
i	naišle na burni aplauz; a naročito su pri nastupu pozdravljene članice bratskog društva Zavidoviči, koje su svoje vežbe, može se reči, precizno izvele.
Na javnom času svirala je Prvl puta naša vlastita limena glazba i P°-kazala jako dobar uspeh, s obzirom na to da postoji tek kratko vreme Ova glazba za naše mesto znači jako velik napredak.
Bratskim društvima Žepču i Za-vidoviču imamo- da zahvalimo jedan deo našega uspeha, a osobito Zavido; viču, čiji su članovi i članice kao i naraštaj prisustvovali u lepom broju.
Župa Varaždin
LUDBREG. — Javna vežba Sokolskog društva. Dne 22 jula o. g-održana je u Ludbregu javna vežba, na kojoj su učestvovala i društva D°' nja Dubrava, Prelog, Mali Bukovec 1 Rasinja te čete Veliki Bukovec, K®-njak, Martijanci i Kuzminec. Pre s®' me vežbe, prošla je Ludbregom velika sokolska povorka, a zatim je starešina društva, brat dr. Milan. Perič, odiišev-ljcnim govorom pozdravio braću 1 goste. Raspored nastupa bio je: 1)
i	ž. deca, slcfske vežbe (56); 2) m-deca proste vežbe (36); 3) m. deca, vežbe sa štapovima (14); 4) ž. naraštaj, sletske vežbe (31), u narodnim nošnjama; 5) m. deca, proste vežbe (21)* 6) m. deca (16); 7) starija brača, vez-be sa štapovima (15); 8) članovi, sletske vežbe (65); 9) članice, sletske vez-, be (10);	10)	nastup pevačkog zbora
čete Kuzminec sa pesmama »Zdravo da si« i »Eno djevo le bom ljubih, 11) sprave i igre; 12) odbojka.
Brojni igledaoci oduševljeno sU pozidravljali lepu izvedbu svih kategorija. Župu je zastupao pretsednjf prosvetnog odbora župe brat Vladi mir Deduš.
KAMENICA. — 'Sokolska četa Kamenica održala je dne 8 jula o. %■ svoju javnu vežbu. Na vežbi uzeli s)1 učešča društvo Lepogiava i četa Be“" nja. Veliki poset seljaštva dao je ka-meničkoj četi moralnog potstreka i za daljnji rad.
KUZMINEC. — Na dan 12 avgusta o. g. posetio je Sokolsku četa Kuzminec pretsednik 2. P. O. iz Varaždina brat prof. V. Deduš s nače*-nikom matičnog drušfva iz Rasinje bratom M. Volfom. Tom priliko® održao je brat prof. Deduš vrlo uspelo predavanje pred sveukupnim čla® stvom »O Sokolstvu uopče«. Predavac nam je vrlo lepo izneo i ocrtao ciljeve Sokolstva i njegove ideje. Interes zS predavanje bio je vrlo velik i ono Je saslušano s velikom pažnjom, pa 3e isto ostavilo dubok dojam na prisutne-Na kraju se zahvalio -predavaču bra M. Volf, načelnik matičnog društva-Posle podne obavio je brat prof. P*V gled rada čete i dao naputak za daljnji rad. — A. V.
'i
V CRIKVENICI nabavite razglednice, papir, uspomene, sav kane. pribor u knjižari i papirnici
»LIBVRNIA«
VINKO ŠKARICA
233—5
KIRIII
tfieJi vsltrjio
23ti—34
So kolski
glasnik"
Soko"
„Sokolič i
d ost"
Sokoli	iSokoUce!
Nabavljajte svečane i vježbače potrepštine za sletove, uz najjevtinije dnevne cijene kod brata G. HORVATEK, dobavljača Saveza S. K. J.
Zagreb, Frankopanska ulica 9
238-17
234-33
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. glasniku!
JADRANSKA PLOVIDBA D. D.
SUŠAK
Redovita parobrodska služba u svim pravcima jugoslavenskog primorja i Jadranskog Mora, za Dalmaciju, Albaniju i Grčku
3EVT8NA TURISTIČKA PUTOVAH3A 10-11 dana za Dalmaciju i Grčku 6 dana za Dalmaciju
Uključiv hranu i krevet na brodu udobni putnički parobrodi — dobra kuhinja — prvoklasna podvorba
Tražite prospekte!
12 Upute daje Jadranska plovidba u Sušaku, sve njezine i agencije i svi veči putnički uredi u tu- i inozemstvu
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA TISKARNA
i	V	LJUBLJANI,	FRANČIŠKANSKA	6
I
1
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATIC
u Ljubljani
registrovana zadruga e ograničenim Jamstvom
235-34
opskrbljuje u smislu čl. 2 svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našega Sokolstva. Izdaje i raspa-čava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimaci-cije i muzikalije
Prodaja odora sviju kategorija
Naslov: Jugoslovenska sokolska matica, Ljubljana, Narodni dom Poštansko čekovni račun Ljubljana: 13.831 Telefon broj 25-43
Zahtevajte cenik!
ladale Save* Sokola Krallevine Jugoslavije (E-Gangl) • Glavni I odgovorni urednik SIJepan Celar • Ureduje Redakci|skl oisek • Tiska Učiteljska tiskarna (prelsiavnik Franc« Štrukelj); svi u LJublH