od prihoda do			1.000 dinara		4%
«	preko	1.000 do	3.000	«	5%
«	«	3.000 «	5.000	«	6%
«	«	5.000 «	8.000	«	7%
«	«	8.000 «	12.000	«	8%
«	«	12.000 «	15.000	«	9%
«	«	15.000 «	25.000	«	10%
«	«	25.000 «	50.000	«	12%
«	«	50.000 «	75.000	«	14%
«	«	75.000 «	100.000	«	16%
«	«	100.000			18%
Porez po višoj stopi ne može biti veći od poreza po najbližoj nižoj stopi, uvećanog razlikom zbog koje se primenjuje viša stopa.
Oporezovanju po ovom članu podleže i potkazivačke nagrade (čl. 142. Zakona) lica kojima otkrivanje preskih krivica pada u njihovu službenu dužnost.
K članu 96.
Vidi skalu u čl. 96. zakona.
Skala po članu 96. primjenjuje se ina prihode i koristi, koji se javljaju od slučaja do slučaja (vidi k članu 91. tač. 2.) i to na svaki prihod odnosno primanje i koristi sa novčanom vrednosti napose, bez ikakvog odbitka. Na pr.: na punu novčanu nagradu 2000.— din. iznosi porez po ovoj skali (5%) 100 dinara. Ovde se ne priznaje odbitak (poreski popust) kao u čl. 95. I ovde važi pravilo za svaki ovakav prihod, da porez po višoj stopi ne može biti veći od poreza po najbližoj nižoj stopi, uvećanog razlikom, zbog koje se primenjuje viša stopa (vidi tumačenja u tački 3. k članu 95.).
član 99.
Svi poslodavci, sem u slučaju narednog člana kao i državne i samoupravne blagajne i blagajne drugih javnih ustanova, koje vrše isplate po odnosu službe (čL 89.), dužni su, prilikom svake isplate po odnosu službe (čl. 89.), dužni su, prilikom svake isplate odbiti porez prema skali čl. 95., odnosno člana 96.
Odbijeni i zaduženi porez u toku svakog meseca dužan je svaki poslodavac uplatiti nadležnoj državnoj blagajni po spisku svih na-meštenih i uposlenih službenika i radnika, najkasnije petnaesti dan po izmaku svakog meseca. Odeljenje Poreza Ministarstva Finansija može, za pojedine kategorije poslodavaca, dozvoliti da se odbijeni porez polaže i tromesečno, u kom slučaju mora biti plaćen najkasnije za petnaest dana po izmaku svakog tromesečja. Spisak se ima sa-, stavljati po jednoobraznom zvaničnom formularu.
Ako poslodavac stalno stanuje u inostranstvu porez je dužan platiti sam primalac neposredno.
146
Ako se utvrdi neispravnost u radu lica obaveznih da odbiju porez, a na štetu Države, šteta će se naknaditi sa 8% interesa za sve odnosno vreme, a pored toga primeniće se odredbe stava drugog člana 139 Zakona.
K članu 99.
1.	Sva lica privatna i pravna, kao i državne, samoupravne i blagajne drugih javnih ustanova (središni i okružni uredi za osiguranje radnika, blagajne za osiguranje radnika saobraćajnih preduzeća, bra-timske kase pri rudnicima, trgovačke, industrijske, obrtničke, zanatske komore i dr.), koje vrše isplate po odnosu službe, dužne su, prilikom svake isplate, odbiti porez prema skalama čl, 95. za primanja novčana i naturalna i koristi povratnog karaktera, odnosno prema skali čl. 96. za primanja i koristi, koji se javljaju od slučaja do slučaja.
Pod isplatom ne podrazumeva se samo plaćanje u gotovom ili u naturi, nego i ustavljanje duga od strane poslodavca uposlenom licu za svoj ili tuđi račun.
2.	Ustavljeni porez u toku svakog meseca, poslodavac ima da preda nadležnoj državnoj blagajni po pisku svih svojih nameštenih i uposlenih službenika i radnika najkasnije petnaestog dana po izmaku toga meseca. (Vidi i tač. 6.).
Da bi poreska vlast dobila vremena za pregled podnetih joj spiskova, i da poslodavci ne bi morali dugo čekati na red pri uplati poreza, poreska će vlast unapred odrediti dane, kad će koga poslodavca primiti svakog meseca za prijem službeničkog poreza. Ako zbog velikog broja poslodavaca nije moguće sve njih primiti do petnaestog narednog meseca, smatraće se da je porez pravodobno položen, ako je predan i posle petnaestog dana, ali na unapred utvrđeni rasporedni dan, koji pada posle petnaestog.
Ako poslednji dan roka za plaćanje pada u nedjelju ili na dan praznika, plaćanje se može izvršiti još narednog dana bez štetnih zakonskih posledica.
Za svakoga poslodavca, sem države, nadležna je za prijem službeničkog poreza njegova prvostepena poreska vlast.
Sva državna nadleštva, koja imaju specijalne blagajnice, (kao što su: Ministarstvo Vojske i Mornarice, Ministarstvo Inostranih Dela, Ministarstvo Pošta i Telegrafa, Ministarstvo Saobraćaja, U-prava Državnih Monopola, Uprava Narodnog Pozorišta, Uprava Državne štamparije, Državna Hipotekama Banka i t. d.), imaju obračunati i ustavljeni porez, kako onaj za povratne prinadležnosti, tako i onaj za isplaćene sume od slučaja do slučaja, predavati kod odnosnih Finansijskih Uprava, Poreskih Ureda, odnosno u Beogradu kod Beogradskog Poreskog Odeljenja i to najdalje do kraja na-
147
rednog' meseca. Ostale državne blagajnice zaračunavaju ustavljeni porez odmah po isplati kao prihod od službeničkog poreza. 3. Spisak se ima sastaviti po ovom formularu: Obrazac: Spisak obveznika službeničkog poreza:
1	2	3	4	5	6				7				8	i)	»0
	•	X	1 v.;	N ~~ - te	Ukup	na vrednost povratnog primanja			Ustavljeni poru po fl. 9S l'ab'iva 1				m .il e 3 a ' r "c - T	•O O	
	E K «	S —	¡9C	c-3	1	u	m	IV	l	«i	ll, j	1 N/		M»	
Broj	=11 o-E TI	c. - 1 £	s.£ o. ~ tt	s £ t» . E	nedelje		za rad			n e d	e 1 j u		Ti = s	c c. K	
			JSSI		do!0in	sil»»	ToDi"	od do P«		ud lv do Dl"	S Di«	<.d . do D"	K «. > o	l C 0.	
						i									
Svega rubrika 5. Din . 7. , 0. .
IJbupno Din ,
U spisak se imaju uneti podaci, kako o službenicima i radnicima, koji imaju primanja i koristi preko minimuma po čl. 90. tač. 6., tako i onima, čiji prihod ne premašuje taj minimum.
Za kućnu poslugu ne mora se sastavljati ovaj spisak. Za nju je dovoljna obična pismena prijava, u kojoj je označeno ime i prezime, visina primanja u novcu i ustavljeni porez.
Zvanični obrazac spiska može poslodavac nadomestiti i platnim spiskom svojih uposlenika, ako ovaj sadrži i sve konkretne potrebne u zvaničnom obrascu predviđene rubrike.
4. Prilikom svake uplate poreza poslodavac podnosi poreskoj vlasti spisak i uplatnicu. Na spisku potvrđuje vlast uz zvanični štambilj i potpis dvojice činovnika (blagajnika i onog Činovnika, koji je spisak likvidirao), primljenu sumu, i vraća ga poslodavcu kao dokaz, da je u spisku označena ukupna svota poreza položena. Naprotiv poslodavac predaje vlasti svojeručne pisanu i ispunjenu uplatnicu na istu sumu za dokaz vlasti, da je odnesnu sumu primila i unela u blagajnicu.
Uplatnica se sastavlja po ovom obrascu: UPLATNICA
Primljeno i uknjiženo u pr reskom
dnevniku br. ............. dana ..............
i god. .............. Kontirano u knjizi
poslodavaca str. . ...
Blagajnik;	Likvidator
Na Din.................para..........[recima.................
.................. ] koje sam danas položio blagajnici.................u......................na ime uslav-
Ijenog službeničkog poreza u svojoi radnji
[preduzeću] za vreme od.................do.......
U.................................dana................god......
Svojeručni potp.
148
FOTO AMATERI
NAJBOLJE APARATE 1 PRIBOR FILMOVE! PAPIRE! PLOČE! dobiti ćete samo u prvoj fototrgovini
Griesbach 1 Knaus
ZAGREB, Jnriilćeva ul. 1.
Zatraifte veliki, bogato ilnstrovanl cjenik (200 str.). NAŠE AMATERSKE IZRADE SU NAJBOLJE!
Uplatnicu će čuvati poreska vlast kao dokumenat 2 godine dana.
Samom uplatom poreza poslodavac nije lišen odgovornosti za s luča j ako se ma kcjim povodom docnije utvrdi kakva zakonska neispravnost.
5.	Ustavljeni porez može se, u mesto na državnu blagajnu, polagali i preko Poštanske Štedionice. Početak takvcg načina pradaje i dftaljna uputstva za nju propisaće se naknadno. Međutim uplata preko Poštanske štedionice može se po sadašnjim propisima i dalje vršiti, gde to već danas postoji.
6.	Ustavljeni porez mora sa uplatiti, izuzimajući slučajeve u-stavljanja poreza na državnim blagajnicama, po odredbi tač. 2. najkasnije petnaesti dan po izmaku svakog meseca. No za pojedine kategorije poslodavaca. Odeljenje Poreza Ministarstva Finansija može dozvoliti, da se ustavljeni porez polaže i četvrtgodišnje, u kom slučaju porez mora biti uplaćen najkasnije za 15 dana po izmaku svakog četvrtgodišta (kvartala).
Pravo polaganja poreza u četvrtgodišnjim rokovima ne lišava poslodavca dužnosti, da za svaki mesec sastavi propisani spisak i prilikom svake isplate unosi potrebne podatke u knjižicu službeničkog poreza. Sa predajom poreza za svako četvrtgodište dužan je poslodavac predati i spiskove za sva tri odnosna meseca.
7.	Odeljenje Poreza Ministarstva Finansija može dozvoliti poslodavcima, kod kojih je zaposlen osobito veliki broj službenika i radnika, da u toku svakog četvrtgodišta plaćaju mesečno na ime službeničkog poreza paušalnu sumu, koja odgovara prosečnoj visini poreza za prethodna tri meseca. Konačni obračun, u ovom slučaju, izvodi se na osnovu jednog spiska, sastavljenog za celo četvrtgodište, za koje su plaćene samo paušalne sume poreza.
8.	Pošto prođe krajnji rok za plaćanje (polaganje) ustavljenog poreza, računaće se od tog dana na neplaćene dospele sume poreza godišnje 6% kamate do dana naplate (čl. 149).
149
Ako poslodavac ne plati ustavljeni porez u određenom roku, po-reska mu vlast šalje pismenu opomenu, da preda propisni spisak i položi službenički porez u roku od 8 dana. Ako poslodavac ne odgovori svojoj dužnosti ni u ovom roku poreska će vlast, na osnovu člana 125., posljednji stav, odnosno čl. 127., sama na temelju sopstve-nih podataka i saznanja, odnosno na temelju izvršenog pregleda po čl. 102. zakona o neposrednim porezima, rešenjem utvrditi porez za odnosni mesec, odnosno tromesečje i ujedno izreči kaznu za neurednosti po čl. 138. Ako postoje neurednosti po čl. 139. kazna će se izreći i za njih u istom rešenju. Izdana rešenja treba ubeležiti u napomeni u knjizi poslodavaca, žalba na ovakva rešenja ne zadržava naplatu poreza, nego same kazne, a uzima se u postupak po čl. 127.
9.	Ako se u radu lica obaveznih da obustavljaju ovaj porez u-tvrdi neispravnost na štetu državne kase, šteta će se naknaditi sa 8% interesa za sve odnosno vreme, a pored toga takvo lice biće i kažnjeno po odredbama drugog stava člana 139 Zakona.
10.	Od prednjih pravila, o odbitku poreza po poslodavcima, zakon čini dva izuzetka i to:
a)	kad poslodavac stalno stanuje u inostranstvu, i
b)	kad uposleno ili namešteno lice ima prihoda posredno i od trećeg lica po pravu, koje mu je dano zvanjem ili položajem u odnosu službe (čl. 89. prvi stav), kao što su na pr.: prihodi duhovnih lica za čincdejstvc i si. (Vidi k čl. 89. tač. 7., kad ovakvi prihodi pcdleže tečevini, a ne ovom porezu). U ovim slučajevima porez je dužan da plati sam primalac neposredno i u rokovima, koji su određeni i za poslodavce.
Da bi se cvakvi slučajevi naplate službeničkog poreza lakše, kako za poreske vlasti, tako i za primaoca prihoda otpravljali, mogu primaoci prihoda sa nadležnom poreskom vlasti utvrditi (poslednja rečenica čl. 112.) prosečnu mesečnu vredncst ovakvih prihoda (baz prijavljivanja konkretnih slučajeva) početkom svake kalendarske godine, a poreska će ih vlast zadužiti u knjizi poslodavaca otpada^-jućim mesečnim porezom po skali čl. 96. i vršiti naplatu poreza po izmaku svakog četvrtgodišta. Ako se o prosečnoj osnovici ne bi mogao postići sporazum, može primalac tražiti posredovanje više poreske vlasti.
U slučaju pod a) neće se postupiti po prednjem stavu ako poslodavac ima radnju u našoj zemlji, jer radnja mora imati lice koje zastupa poslodavca pred vlastima.
član 105.
Poreska prijava predaje se po opštem javnom pozivu i u roku u njem predviđenom, a ovaj ne može biti kraći od mesec dana.
Poreski obveznici, koji plaćaju porez na dobitak preduzeća obvezanih na javno polaganje računa, podnose prijavu za pet meseca
150
PERLE ALLIOSAN
ČEŠNJAK BEZ MIRISA
»ALLIOSAN* je preparat izrađen posebnim načinom bes zagrijavanja od jezgre bijelog luka (češnjaka) tako da su sva dobra i ljekovita svojstva češnjaka zadržana, a neugodna uklonjena.
U p o tr e b 1 j ft v a «• kod slijedećih pojavai
ARTERIOSKLEROZE I POVIŠENOG TLAKA KRVI.
Prolzvada pod nadzorom G. PROF. BUBANOV!ĆA, šefa kemijskog Instituta medicinske klinike u Zagrebu MR. MILAN GAVRANČIĆ apoteka Jelačiču banu u Zagrebu Jelačićev trg 12.
po svršetku poslovne godine, a najkasnije za 15 dana posle održanog glavnog zbora, na kome su odobreni završni računi.
Ako poreska obveza nastane tokom poreske godine, poreska prijava predaje se u roku i na način, kako je određeno za odnosni po-reski oblik u ovom zakonu, a u ostalim slučajevima za 15 dana od dana, kad nastane poreska obaveza. Poreskoj prijavi dužan je po-reski obveznik priložiti, ili na naročiti poziv poreske vlasti naknadno podneti i sve druge podatke, koji su potrebni za pravilan razrez poreza.
Poreski obveznici tečevine koji su po članu 53a) Zakona obavezni da vode poslovne knjige podnose prijavu za tri meseca po završetku poslovne godine.
Oblik poreske prijave, način sastavljanja, opreme i predaje, pro-pisaće se pravilnikom za izvršenje ovog zakona.
Obrasci prijave izdaju se na zahtev poreskog obveznika uz naplatu na njima označene cene koja ne sme biti veća od cene koštanja. Poreska prijava ne podleži nikakvoj taksi.
Ministar finansija može osloboditi pojedine kategorije pores-kih obveznika od podnašanja poreskih prijava, ali poreski odbori mogu zahtevati u konkretnim slučajevima, da i takvi poreski obveznici podnesu poresku prijavu.
K članu 105.
Poreske prijave po zakonu o neposrednim porezima mogu se ovako svrstati:
I.	prijave, koje se podnose svake godine po opštem javnom pozivu poreskih vlasti;
II.	prijave, koja svake godine podnose društva obavezna na javno polaganje računa;
151
III. prijave, koje se podnose od slučaja do slučaja.
Ad I. Po opštem javnom pozivu i u roku u njem određenom predaju se svake godine poreske prijave za kućarinu, tečevinu i poraz na rente, sem u slučaju, kad se ovaj porez naplaćuje po čl. 71. zakona. Opšti javni poziv izdavače svaka poreska prvostepena vlast za svaki ovaj poreski oblik napose, a po uputstvima u naredbi, koju će dobiti od Ministarstva Finansija. Javni poziv izvršiće se javnim afiširanjem poziva (event. i u mesnim listovima), a u seoskim op-štinama, pored afiširanja na opštinskoj i drugim javnim zgradama, upozoriće se obveznici uobičajenim načinom na ovaj poziv. U javnom pozivu upozoriće se poreski obveznici: na dužnost prijave po odnosnim poreskim vrstama; na rok, (koji ne sme biti kraći od mesec dana od dana objave poziva), do kog moraju predati prijave; na posledice nepodnošenja prijave, i na dužnost, da se prijave moraju sastaviti po zvaničnom obrascu, koga mogu dobiti uz cenu koštanja i kod prvostepenih poreskih vlasti. No, ako vlast nema slučajno obrazaca, sastaviće se prijava na običnoj hartiji, unoseći u nju sve u zvaničnom obrascu tražene podatke.
U koliko se Ministar Finansija posluži pravom iz pcslednjeg stava čl. 105. i oslobodi pojedine kategorije obveznika dužnosti podnošenja prijava imadu se istaknuti u javnom pozivu i određene granice ovog oslobođenja.
Poreske prijave ne podleže nikakvoj taksi po taksenom zakonu Uz poresku prijavu treba priložiti, ili na naročiti poziv vlasti naknadno doneti, i sve druge podatke, koji su potrebni za pravilan razrez poreza. Svaki poreski oblik ima svoj obrazac prijave. Obrasce prijava mogu po zvanično propisanoj formi izdavati i prodavati poreskim obveznicima i privatne radnje.
Obrasci prijava imaju ove oblike:
(Prva strana)
Obrazac: Poreska prijava kućarine Opština gde zgrada leži .... Broj katastarskog lista . . -Kvart . . .ulica k. br. . . . (unosi poreska vlast) PRIJAVA PRIHODA OD ZGRADA
za razrez kućarine za god. 19 . . . Ime i prezime ..................................................................................................................
pcsednika ........................................................ .....................................
plodouživaoca: .........................................................................
naslednog zakupca: ..................................................
Njegovo zanimanje:....................................................................................................................
Mijesto njegovog stanovanja: ...................................................................
152

JCjeJccMM. su. 'patiiu
iMx. HChka <Hi£&tCć, 2agAe,&
VjUul Ut 84 U. 40-04
1.	Prijava se podnosi po javnom pozivu i u roku u njem određenom.
2.	Zakašnjenje ili nepredavanje prijave kazniće se po čl. 137. zakona o neposrednim porezima;
3.	Prijavu ispuniti po svim postavljenim pitanjima jasno i čitljivo;
4.	Istinitost prijave mora potpisati na određenom mestu kiraj-džija (zakupac);
5.	Za lažnu potvrdu kirije (zakupne cene) kazniće se zakupac (kirajdžija) po čl. 138. zakona o neposrednim porezima.
6.	Kirija (zakupna cena) prijavljuje se u godišnjem iznosu (bez obzira da li je objekat bio celo vreme pod kirijom ili ne) po ugovornom stanju na dan objave javnog poziva po tač. 1. Ako objekat nije izdan, ili ga upotrebljava samo sopstvenik, odnosno ako ga besplatno ili obavezno uz nižu cenu drugom daje, prijaviće poreski obveznik kiriju prema mesnim prilikama;
7.	Prijava se podnosi posebno za svaki objekat makaFimao i dva kućna broja, a za više objekata može se ujedno podneti samo onda, kad su svi pod jednim kućnim brojem;
8.	Zatajenje kirije progoniće se poresko krivično i kazniti po čl. 142. zakona o neposrednim porezima;
9.	Po svakoj od vlasti predanoj prijavi tražiće podnosilac potvrdu, koja jedina služi kao dokaz o predaji; za prijave predane preko pošte, kao dokaz za predaju služi poštanska potvrda.
Jjj&oJŽov&Mho dhju&tva
2 i 2 1 C A a. d.
iS&xg\ad - Jćne&ev spomenik 5
153
SO
ir
:s a • 3 = I
a I
o
s k 03
s
■ "O
N CO
■ílÁE-g g = o "IT
ff* S'|"B 2
N -c S ï. >u .«■= g
._, c e E —
- 5 .a i I
a	a
nzs|OJd
¡e .S, ¡I! "IS!-1
"r .oAp Biuaid
iDijn ■uiijd
nzBjojd i)! njgjJ OAp Biuajd
!°!ln euiaad
nzB|<ud m rugu
OAp BUI3jd
pijn
BUISjd
W
» t S X
"T U U
.5 -s .2 s -S J. z á.
o	«
Su
OJ
o ■ u c £ S > = 3
1-s.s-s
14 S i S,
>N n
— "S." ""
? ■ C >
Ej* S"5 a
[ojq lupa^j
TT i tj.
í > H! —^ _
c
5
cl
E i
CN
—-O CL «« .z. a
¿.si
a g.ü.fc-2
:=• 3. o.» J u JC3 . O- c q
_ „ B 3 O-Wl C « .« s
■g "5 C Ô O 10
2 S o > B -3
09 Se M >N g
N SE
e
5
'S — as
2 t-
£
■§ S
o.«
.£. S
KO
«
'F .2
o
a o
nzB[Ojd
■II
■OAp BUlUid
!a!ln BUiajd
nz»|»jd i|i r su
-OAp suijjd
o\
00
= s
S a
£ « S £
II
m >
;ai|n BUiajd
nziqojd III mgu
-OAp BUldjrf
|3i|n luiud
.«, 3 B
, _ - = ¿
■ 3 H o E Tïo e j«
S' I S 8 § «Ü S s 3 « 5
" « B E 3 "g t>
J« « s s
M > —
■C a g 5
S s
j< e. u
3 a T
IIIS
09
C
O
154
(četvrta strana)
Štambilj vlasti: Dan prijema prijave (Ako je prijava stigla poštom uneti dan prijema kod pošte i priložiti kao dokaz kovert).
1.)	da li je prijava blagovremena ..................................................................................
2.)	Razlozi, zašto nije prihvaćena visina kirije
kako je prijavio obveznik: ............................................................................
(Upoređenje sa stanjem katastarskog lista, preduzeti izviđaji i preslušanja).
3.)	Utvrđena bruto kirija
a) za deo zgrade ili celu zgradu bez poreskog
olakšanja................................................................................ din...........................p...............
% odbitka po čl. 36. iznosi .................................. din...........................p............
Ostaje osnovica 12% poreza ......................................... din...........................p...............
Osnovnog poreza .....................................................................din.......................p...............
Uneto u raspored I- opštine
Redni broj ..........................................................................................................................ZZ.Z
b) za deo zgrade ili celu zgradu sa poreskim
olakšanjem...................................................................din.......................p............
% odbitka po čl. 36. iznosi .........................................din.......................p............
Ostaje osnovica 3% poraza..........................................din.......................p............
3%-nog poreza ..................................................................................din.......................p.............
Uneto u rasporedu II, opštine .............................................................................................
Redni broj ..................................................................................................-...................................
Potpis referenta.
>
Obrazac: Poreska prijava tečevine
(Prva strana)
Opština................................................................................./Katastarski list Br......................
Kvart .................................................................................. (unosi poreska vlast)
Za poresku godinu...........................................................................
PORESKA PRIJAVA
PRIHODA, KOJI PODLEŽE POREZU NA PREDUZEĆA, RADNJE I ZANIMANJA (TEČEVINA)
Ime i prezime (firma) ..................................................................................................
Imena ortaka (članova preduzeća) ....................................................................
Kakva je radnja (zanimanje):
Ako se vodi više raznih poslova (zanimanja) pod jednom radnjom, koji su to poslovi i koji je glavni: ....................................................................
Ulica (selo) i kućni broj radnje: ................................................................
Uloženi kapital:...................... sopstveni Din...................................................
tuđi i čiji: Din ......................................................
155
Broj nameštenika (kalfa):.........................................................................................
¡Kad je posao otpočeo	..... ....................................................
Ima li, i u kojoj opštini iste poreske vlasti, kakvu drugu radnju (agenturu, filijalu itd.): ...................................................................................
Bruto prihod postignut u god. ......	Režijski troškovi u god.	Čist prihod	Napomciiu
Din	Din	Din	
			
Režijski troškovi pojedinačno:
1.	Kirija (vrednost kirije) za lokal:	Din
2.	Plate i nadnice pomoć, osoblja i posluge	Din
3.	Kamate na pozajmljeni kapital za radnju	Din
4.	Ostali troškovi	Din Svega:	Din Slovima:
Izjavljujem, da sam sve podatke uneo po	svom najboljem znanju i savesti.
U	dana	meseca	god.
Potpis.
\
(Druga strana) Predlog poreske vlasti:
Potpis referenta.
(Treća strana) Ocena Poreskog odbora: na sednici održanoj dana	u
Razlozi:
Predsednik.
Prisutni članovi: Delovođa.
(četvrta strana)
štambilj vlasti: ... ...................................
Dan prijema prijave:.......................................................
(Ako je prijava stigla poštom, uneti dan prijema kod pošte i priložiti kao dokaz kuverat).
1.	Prijava se podnosi po javnom pozivu i u roku u njem određenom ;
2.	Zakašnjenje ili nepredavanje prijave kazniće se po članu 137, zakona o neposrednim porezima;
156
3.	Prijava se podnosi za svaki objekat (centralu, filijalu, agenturu itd.) napose;
4.	Prijavu ispuniti po svim postavljenim pitanjima jasno i čitljivo;
5.	Podaci traženi u prijavi prijavljuju se po stanju prošle poslovne godine;
6.	Poreski obveznik može uz prijavu priložiti po svom nahođenju isprave s kojima raspolaže, a naročito izvode iz svojih trgovačkih knjiga;
7.	Po svakoj kod vlasti predanoj prijavi tražiti potvrdu, koja jedina služi kao dokaz o predaji prijave.
Obrazac: Prijava prihoda, koji podleži porezu na rente.
(Prva strana)
Opština: ........................................................................................................................................
PRIJAVA
prihoda, koji podleži porezu na rente za god......................................................
1.	Ime i prezime: ............................................................................................
2.	Zanimanje:	............................................................................................
3.	Da li je podnosilac prijave udovica, odnosno da li se nalazi
4.	Od koga dana prima kamate — rente?----------------------------------------------------
pod starateljstvom: ..............................................................................................................
1	2	3		Í4 "	5		t		7		8		9	10
Redni broj	Vrata prihoda	Glavnica		K< matne stope	Godišnji iznos kamata		Godišnji! iznos	a -M E S	Tereti i režijski troškovi		Čist prihod		Ime dužnika	Napomena
		Din p			Din | p.		Din	p-	D>n	P.	D<n	P		
														
Tereti i									režijski tr		aškovi poje		dinačno	I
Izjavljujem, da sam sve podatke uneo po svom najboljem znanju i savesti.
U.................... dana .................... meseca............... god.
Potpis.
157
(druga strana)
Štambilj vlasti:.........................................................
Dan prijema prijave: ........................................
(Ako je prijava stigla poštom označiti dan prijema kod pošte i priložiti kao dokaz ko-verat).
Predlog poreske vlasti:
Potpis referenta.
Eventualni zaključak odbora u slučaju čl. 68.
Napomena:
1.	Kod poreza na rente ima se podneti jedna prijava za sve prihode u vidu kamata i renta, ali u prijavi mora biti svaki prihod posebno naznačen.
2.	Materijalnu stranu poreske prijave proveriće poreska vlast na osnovu podataka, koje dobije od državnih i samoupravnih nad-leštava, a naročito od sudskih vlasti, zatim od fondova i ostalih institucija i saslušanjem dužnika.
3.	Po svakoj kod vlasti predanoj prijavi treba tražiti potvrdu, koja jedina služi kao dokaz o predaji; za prijave predane preko pošte, kao dokaz za predaju služi poštanska potvrda.
Ad II. Društva obavezna na javno polaganje računa i obveznici tečevine iz člana 53a) Zakona (čl. 127. t. 3.) ne podnose prijavu po opštem javnom pozivu. Društva obavezna na javno polaganje računa dužna su podnositi poresku prijavu, ne čekajući na naročiti poziv vlasti, za pet meseci po svršetku poslovne godine (čl. 80. zakona, prvi stav), a najkasnije za 15 dana posle održanog glavnog zbora, koji je odobrio završni račun. Obveznici tečevine iz člana 53a) Zakona dužni su da podnesu prijavu u roku od tri meseca po svršetku poslovne godine.
Preduzeće obavezno na javno polaganje računa dužno je podneti:
1) poresku prijavu sa dva primerka bilansa i računa gubitka i dobitka za minulu poslovnu godinu, jedan primerak bilansa i računa gubitka i dobitka iz prethodne poslovna godine i jedan primerak društvenih pravila. Bilansi moraju biti overeni od strane u-prave društvene sa naznačen j em, da li je zbor akcionara, odnosno zadrugara, odobrio u celini ili sa kakvim izmenama.
Za strana društva, koja imaju svoja zastupništva (filijale, a-genturu) u granicama Kraljevine, može, u slučaju potrebe, poreska vlast tražiti i podnošenje centralnog bilansa overenog kod nadležne vlasti dotične države, u kojoj je sedište centrale društvene, i od strane poslanstva ili generalnog konzulata naše «Kraljevine;
158
„P A P I E R O S"
veletrgovina papira i pisaćeg pribora NUNČIĆ, FÜRST I DRUGOVI
Vlasnici: Dr. Miroslav Bloch I dr. Zagreb, Vlaška al. 40
Tel. inter. 22-844, 22845	Poštanski pretinac 205
GENERALNA ZASTUPSTVA najrenomiranijih inozemnih i domaćih tvornica
2)	zapisnik skupštinskog rada sa izveštajem uprave i nadzornog odbora o radu i računima za odnosnu poslovnu godinu;:
3)	detaljan pregled računa režijskih, opštih troškova, (kirija, ogrev, osvetlenje, kancelarijski materijal, poštarina, državne takse itd.); kao i specifikaciju plaćenih neposrednih poreza i samoupravnih prireza.
4)	spisak činovnika sa naznačenjem plata i dodataka, i naznačen j em ko plaća službenički porez: sami ili društvo iz svojih sredstava;
5)	spisak činovnika, službenika i agenata sa naznačenjem koliko je kome isplaćeno: (1) na ime tantijeme ugovorene, a koliko neugovorene, (2) na ime nagrade ugovorene, a koliko neugovorene i (3) na ime provizije.
6)	izvod u ukupnoj sumi isplaćenih radničkih nadnica;
7)	spisak nenaplativih potraživanja društvenih, ako se takav rashod pokazuje po bilansu, sa spiskom eventualno naplaćenih potraživanja ove vrste u ranijoj poslovnoj godini i oznakom računa, gde su knjiženi;
8)	pregled prihoda od nekretnog imanja, ako ga društvo ima. sa naznačenjem prihoda unetog u račun gubitka i dobitka. Ako društvo za svoje potrebe drži pod zakup tuđu zgradu, priložiće zaseban izveštaj: čija je zgrada, koliko je i za koje vreme plaćeno sopstve niku na ime kirije. Za netačnost ovih podataka sleduju posledice po čl. 138.;
9)	pregled prihoda kamata (dividenda) od domaćih hartija od vrednosti, po broju i vrstama tih hartija;
10)	spisak (prijava po zvaničnom obrascu) ogranaka, ako ih društvo ima, sa naznačenjem u kom se mestu i oblasti nalaze. Za svaku filijalu (zastupništvo, ekspozituru itd.) ima se označiti bruto prihod, a ako se ovaj ne može utvrditi, ima se označiti suma ličnih izdataka službenika i radnika. U prvom slučaju (za utvrđivanje bru-
159
to prihoda) treba podneti kratak pregled bruto bilansa za svaki o-granak i za centralu;
11)	izvod iz računa fabrikacije, eksploatacije ili robe, sastavljen po kategorijama utroška i prihoda;
12)	spisak dužnika (propala potraživanja) sa naznačen j em svote oduzete iz fonda i one stavljene na teret tekućih prihoda;
13)	pregled hartija od vrednosti sa svim kretanjima u toku poslovne godine;
14)	preglede o stanju, kretanju, dotiranju i utrošcima u računu glavnice i svim ostalim postojećim pravim i vezanim fondovima, sa objašnjenjem za svaku provedenu amortizaciju ili trošak;
15)	pregled o stanju i utrošcima latentnih rezerva (§ 27 Zakona o izmenama i dopunama u zakonu o neposrednim porezima od 18. februara 1934 i člana 22 Pravilnika k istome);
16)	obračun dobitaka ili gubitaka, prihoda ili rashoda iz kon-zorcijalnih poslova, koncerna, kartela itd..;
17)	pregled kamata, naknada, provizija itd. isplaćenih domaćim ili inostranim poveriocima, glavnim akcionarima, finansijerima, o-snivačima, koncernima itd.;
18)	iskaz neobračunatih kamata dužnicima;
19)	iskaz aktivnih i pasivnih prenosnih stavaka;
2C) iskaz verovnika (ime, boravište i konačni iznos potraživanja) ;
21)	specifikacije plaćenih neposrednih poreza i samoupravnih prireza;
22)	spisak tantijema, nagrada i dnevnica isplaćenih članovima upravnog i nadzornog odbora;
23)	spisak neobaveznih nagrada i darova (siromasima, društvima itd.);
24)	izvod iz računa inventara.
25)	Sumarni spisak bruto iznosa bez ikakvog umanjenja (ukupna suma potražne strane) i to: obavljenog robnog prometa, osiguravajućih premija, kamata (izuzev kamata oslobođenih društvenog poreza), provizija i usluga. U istom spisku imaju se zasebno iskazati eventualno stornirani poslovi, a kod osiguravajućih društava i bonusi.
Sem napred pobrojanih podataka, preduzeća su dužna dati oba-veštenja i podneti podatke za pojedine druge račune, kad to od njih zahteva poreska vlast (čl. 138.), a dužna su njezinom legitimisa-nom izaslaniku dozvoliti uvid i pregled svoga knjigovodstva u vezi sa konkretnim slučajem (čl. 85.).
Obrasci prijava za društveni porez ovi su:
160
(Prva strana)
Obrazac A-
Drugostepena poreska vlast
Varoš ......................................................,..'.......................................................................
Opština ...........................................................................................................................
PRIJAVA
za društveni porez
za poresku godinu 19.........
Naziv preduzeća ...............................................................................................................
Sedište uprave ................................................... ................=.■.....................................„...-
Poslovna je godina pc-cia ........................ i svršila se...........................
Glavni je zbor odobrio završne račune................................................................
Predmet (vrsta) poslovanja preduzeća...............................................................
A. Uložni kapital preduzeća.
(1)	uplaćena osnovna glavnica (temeljne uplate sa doplatama, udeli) po stanju knjiga prvog dana poslovne godine (2)	opšti rezervni fond i svi ostali u bilansu iskazani pravi rezervni fondovi, sa kojima predu- zeće slobodno raspolaže (3)	preneseni dobitak iz prošle godine (4)	povećanje glavnice u koliko je uplaćeno u prvoj polovini dotične poslovne godine	D nara
	
Ukupno . . .	i
,Kod osiguravajućih društava iznos godišnjih čistih premija po odbitku naknađenih premija (bonus)	
B. Podložni porezu dobitak:
I.	Dobitak po bilansu bez dela dobitka prenetog iz predhodne god.:
II.	Sume, koje se dodaju dobitku, ako je dobitak po računu njihovom
vrednošću već umanjen:
161
1. preneti gubitak prethodne poslovne godine (tač.	Dinara	Oinaia
		
3 čl. 82)		
2. porezi:		———
(1) plaćeni društveni porez (tač. 8. čl. 82)		
(2) neposredni porez sa svima prirezima koje		
je preduzeće platilo u mesto svojih name-		
štenika (tač. 2. čl. 82)		
neposredni porezi na zemljišta i zgrade		
3. darovi, neugovorne nagrade i svakovrsni drugi		
slični izdaci (tač. 7. čl. 82):		
(1) nameštenicima		
(2) drugim licima		
(druga strana)
Dinara	Binara
	
	
	
	
	
	
	
	
	
	
	
	
	
4.	Tantijeme, dnevnice i druge slične nagrade članova (tač. 8. čl. 82):
(1)	pravnog i nadzornog odbora
(2)	neugovome tantijeme ostalih službenika preduzeča
5.	Svakovrsni otpisi ili unosi (dotacije u rezervne fondove po tač. 9. čl. 82:
(1) (2)
(3)
(4)
6.	Sume upotrebljene iz tekućih prihoda na povećanje imovine ma u kom obliku (tač. 11. čl. 82): (1) na osnivanje novih preduzeća, proširenje
postojećih i za povećanje osnovnog kapitala na sticanje novih imovinskih predmeta popravke,, kojima se imovna vrednost predmeta povećava na isplatu dugova
7.	U bilansu posebno zaračunate naknade ili koristi osnivača ili drugih članova iz prihoda preduzeća. (tač. 4. čl. 82.)
Kamate ili dividende (prioritetne dividende) na celokupni sopstveni kapital (tač. 4. SI. 82.)
8.	Povraćaj potpore (subvencije države ili samoupravnih jedinica i garantovanog (zajamčenog) prinosa države i drugih javnih tela (tač. 5. čl. 82.)
(2)
(3)
(4)
162
9. Kod inostranih preduzeća svako opterećenje o-vođašnjeg filijala od strane glavnog zavoda u ime dela režijskih troškova (tač. 6. čl. 82.) 10. Prihod rudarskih preduzeća od naknade za pomoćne rovove, za učinjene usluge i u ime rudničkih službenika (servituta) (tač. 10. čl. 82.)	Dinara	Dinara
	■	
Ukupna suma po tač. B. II Ukupna suma pod tač. B I+II		
		
Obveznici tečevine iz člana 53 a) Zakona dužni su uz prijavu da podnesu sve napred navedene podatke za obveznike društvenog poreza izuzev podataka pod br. 2) i 22).
(treća strana)
III. Sume, koje se od dobitka po računu moraju odbiti, ako su već u njem sadržane:
1.	Višak uplate preko nominalne vrednosti novih deonica prilikom emisije (tač. 1. čl. 83)
2.	Prenos u prošloj godini već oporezovanog dobitka (tač. 2. čl. 83.
3.	Prihod onih predmeta, koji su podložni drugom poreskom obliku ili uživaju privremeno olakšanje po čl. 37. II, u sumi, koja služi podlogom za razrez poreza po odnosnom poreskom obliku (tač. 3. čl. 83.
(1)	katastarski prihod od zemljišta
(2)	prihod od zgrada, po kome je razrezana ku-čarina
Dinara
Dinara
(3) primljene dividende domaćih akcionarskih društava
4. Prihod u kamatama oslobođenom od! poreza na rente (tač. 4. čl. 83):
(1)	Kamate uloga na štednju kod Poštanske štedionice i svih zadruga spomenutih u (čl. 76. tač. 6.
(2)	Kamate državnih i drugih zajmova po postojećim specijalnim zakonima
163
5.	Potpora (subvencija) države i samoupravnih jedinica i garantovani prinos od strane države (tač. 5. čl. 73.)
6.	Gubitak nenaplativih potraživanja ako ga je odobrio zbor akcionara (glavna skupština) primanjem bilanca (tač. 6. čl. 83.)
7.	Sume, koje su u bilancu otpisane ili unete u posebne rezervne fondove, namenjene za pokriće izdataka ili gubitaka tačne označene vrste (tač. 7. čl. 83.)
8.	(1) Unos (dotacije) u penzioni fond namešteni-
ka preduzeća, ako postoje posebna pravila za upravljanje tim fondom (tač. 8. čl. 83.)
(2)	Svi drugi izdaci za nameštenike ako je i u koliko preduzeće na to obavezno zakonom ili ugovorom
(3)	Unosi u bratimsku kasu i svi drugi unosi, koje je rudarsko preduzeće zakonom ili u-govorom obavezno davati
9.	(1) Kod osiguravajućih preduzeća ona suma,
koja je stavljena u premijske rezerve po pojedinim granama osiguranja
(2)	Kamate takvih rezervnih fondova (tač. 9. čl. 83.)
(3)	Prijavljena i priznata, ali još neizmirena potraživanja od osiguranja (tač. 10. čl. 83.)
(četvrta strana)
10.	Svaki gubitak i izdatak, stavljen na teret već oporezovanog fonda (tač. 11. čl. 83)
11.	a) Plaćene dažbine, posredne poreze, takse i
carine
porez na poslovni promet b) samoupravne dažbine i prirezi za odnosne kcmcre
12.	Sve vrste osiguranja od šteta pasivne kamate
kirije, zakupnine i svi režijski troškovi_
Ukupna suma po tač. III.
Ukupna suma po tač. B. I+n. _
manje ukupna suma po tač. B. IH. _
porezu podložni dobitak	_
164
Izjavljujemo, da su podaci uneti na osnovu potvrđenih i uredno * vođenih knjiga po našem najboljem znanju i savesti.
dan	mesec	19
Potpis. Obrazac B.
Drugostepena poreska vlast
Varoš
Opština
PRIJAVA
za podelu osnovnog društvenog poreza među opštinama. Naziv preduzeća Sedište uprave Za poresku godinu 19
Predmet (vrsta) poslovanja preduzeća	;
SediSte	Opština	M 0) S tfl	Banovina	Postignut bruio prihod za svaku op-štinu sa poslovnu godinu	Isplaćena u poslovno! godini suma ličnih izdataka službenika I ra-deniha	Primedba
Centrale						
Filijale ili drugih ogranaka						
1						
2						
3						
4						
5						
6						
7						
8						
9						
10						
11						
12						
						
165
Izjavljujemo da su podaci uneti na osnovu potvrđenih i uredno vođenih knjiga po našem najboljem znanju i savesti.
KJ ............................. dan ............................. mesec	. 19
Potpis
(predstavnika društvenih)
Ad III. Treća vrsta poreskih prijava jesu one prijave, koje se podnose od slučaja do slučaja, kad se u toku poreske godine bilo javi novi poreski predmet ili novo poresko lice (čl. 127. tač. 2), ili je predmet prolazne prirode (čl. 127. tač. 1., vidi i pravilnik uz čl. 127.), i naposletku, kad se u poreskom predmetu u teku godine jave prome-ne, koje utiču na njegovu poresku obavezu. (N. pr. prijave po čl. 40. pretposlednji stav, čl. 65. peti stav). Za prijave ove treće vrste nisu propisani naročiti zvanični obrasci. Obveznici će ih podnositi, služeći se prema konkretnom slučaju, eventualno obrascem propisanim za dotični poreski oblik, a kad je konkretno potrebna prijava drugačijih podataka, nepredviđenih u obrascu, prijaviće obveznik u slobodnoj formi poreskoj vlasti za poreski postupak sve relevantne činjenice. Rokovi za podnošenje ovih prijava utvrđeni su posebno u odnosnim odredbama svakog poreskog oblika. Ako za konkretni slučaj nije u-tvrđen rok prijave, prijava se mora podneti za 15 dana od dana kad nastane poreska obaveza.
Član 107a)
Poreski obveznici koji su po odredbama člana 53a) Zakona obavezni da vode poslovne knjige dužni su na pismeni zahtev poreske vlasti dati uviđaj u sve svoje poslovne knjige i račune. Ako ne udovolje ovom zahtevu, koji se može za jednu poresku godinu ponavljati, kažnjavaju se novčano od 10.000 do 100.000 dinara za svaki slučaj neudovoljenja posebno čime se ne lišavaju krivične odgovornosti po članu 142 i članu 142a) Zakona. U ovom slučaju poreska uprava utvr-diće sama poresku osnovicu tečevine i bruto promet po svom slobodnom uverenju, imajući u vidu mogući prihod prema svim konkretnim činjenicama i lokalnim i opštim uslovima, a teret protivdokaza pada na poreskog obveznika.
Ako se utvrdi, da poreski obveznik nije po poslovnim knjigama pokazao ma i najmanji deo poslovnog prihoda, i taj deo nije prijavio, kazniće se novčano sa 10.000 do 200.000 dinara, čime se ne oslobađa krivične odgovornosti po članu 142 i članu 142a) Zakona, a poreska vlast utvrdiće mu sama poresku osnovicu tečevine i bruto promet po odredbama prethodnog stava. I u ovom slučaju teret protivdokaza pada na poreskog obveznika.
Ostali poreski obveznici tečevine koji su po odredbama drugih zakona obavezni da o svom poslovanju vode bilo kakve knjige, raču-
166
ne ili zabeležke, dužni su te knjige, račune ili zabeleške pokazati po-l-eskim vlastima na pismeni zahtev. Ako ti poreski obveznici ne udovolje ovoj svojoj obavezi kažnjavaju se novčano od 1000 do 10.000 dinara.
K članu 107 a) Zakona
Protiv poreskih obveznika iz člana 53a) Zakona koji ne vode poslovne knjige, odnosno koji ih vode a ne pokažu ih, Zakon propisuje: novčanu kaznu i utvrđivanje poreske osnovice u kontumacijskom postupku, po slobodnoj oceni.
Novčana kazna iznosi dinara 10.000 do 100.000 a može se prime-niti za jednu poresku godinu više puta: kad god poreski obveznik no udovolji pozivu poreske vlasti da pokaže sve svoje poslovne knjige i račune za dotičnu godinu. Neudovoljenje svakom pozivu povlači uvek krivičnu odgovornost po ovom članu. Otuda, ako poreski obveznik bude jednom kažnjen zbog toga što nije po pozivu stavio poreskim vlastima na uvid sve svoje poslovne knjige i račune, on se time nije oslobodio obaveze da pokaže knjige i račune a ni krivične odgovornosti zbog neudovoljenja toj obavezi. Takav poziv može poreska vlast obnavljati više puta za istu poresku godinu, a za svaki slučaj neudovoljenja pozivu ima pravo da izriče novčanu kaznu iz ovog člana.
Osim ovakvog prava na izricanje kazne, poreska vlast ima i pravo da obveznicima iz člana 53a) koji na pismeni zahtev ne pokažu sva svoje poslovne knjige i račune utvrdi poresku osnovicu po slobodnom uverenju. U ovakvom slučaju poreska vlast nije dužna da dokazuje osnovanost svoje ocene, pošto teret protivdokaza pada na poreskog obveznika.
Poreski obveznici za koje se utvrdi da u svojim poslovnim knjigama nisu proknjižili ma i najmanji deo poslovnog prihoda i da taj deo nisu prijavili kažnjavaju se novčano od 10.000 do 200.000 dinara, Ova se kazna ne može ponavljati za istu poresku godinu; ali poreski obveznik zbog izricanja ove kazne gubi pravo da mu se poreska osnovica utvrdi na osnovu poslovnih knjiga i podataka. U ovakvom slučaju osnovicu utvrđuje sama poreska vlast po slobodnom uverenju, a teret protivdokaza pada na poreskog obveznika.
Osim obveznika iz člana 53a) Zakona dužni su i ostali obveznici tečevine na pismeni zahtev poreskih vlasti da pokažu one poslovne knjige i račune koje su obavezni da vode po drugim zakonima (Zakon o radnjama, devizno-valutni propisi i dr.). U protivnom, kažnjavaju se novčano od 1.000 do 10.000 dinara.
2. PORESKI ODBORI, «lan 112.
Poreske osnovice po odredbama ovoga zakona, utvrđuje poreski odbor: na prihod od preduzeća, radnja i zanimanja po čl. 42., sem ob-
167
veznika po drugoj grupi tač. 3. i za porez na prihod od zgrada, kad se prihod ne može utvrditi ni upoređenjem. Poreski odbori vrše i ocene koje se od njih traže po čl. 34. tač. 2., 35., 46. tač. 3, i 68. stav prvi U svim ostalim slučajevima poreske osnovice utvrđuje, odnosno pro-verava poreska vlast.
Poreski odbor, na zahtjev poreske uprave, utvrđuje po odredbama ovog Zakona i visinu obavljenog bruto prometa poreskog obveznika tečevine.
K članu 112.
1.	Nadležnost poreskih odbora za utvrđivanje poreskih osnovica predviđena je u zakonu samo u ovim slučajevima:
(1)	za tečevinu ucpšte, sem putujućih radnja i trgovačkih putnika.
(2)	za kućarinu samo onda, kad poreska vlast ne može utvrditi osnovicu ni upoređenjem, i kad se objekt izda sa vrtom, nameštajem i t. d., a nije za ovo posebno utvrđena zakupna cena;
(3)	za porez na rente kad vrednost prihoda nije utvrđena ispravom.
2.	U svima ostalim slučajevima utvrđuje poreske osnovice poreska vlast. Prema tome, poreska vlast je nadležna za utvrđivanje poreskih osnovica za zemljarinu, kućarinu i rente (sem ranije po-menutog izuzetka) i za društveni i službenički porez. Osim toga ona utvrđuje poreske osnovice (privremeno ako se radi o tečevini) po članu 127, kad je predmet porezovanja prolazne prirode i kad u toku poreske godine nastupi poreska obaveza.
3.	Radnje pomenute u članu 42. druga grupa 3. (torbarenje), kao i putujući agenti i trgovački putnici, koji ne podleže službeničkom porezu (vidi pravilnik k članu 89, tačka 4. stav četvrti), podleže porezu po fiksiranom zakonskom stavu. Prema tome, kod njih nema poreske osnovice i nisu u ovom pogledu podložni ničijoj nadležnosti.
4.	Utvrđivanje bruto-prometa potrebne je iz dva razloga: u cilju razreza minimalnog poreza i posebnog poreskog dodatka i da bi se utvrdilo da li su u pojedinim slučajevima nastale obaveze za vođenje poslovnih knjiga po odredbama člana 53a) Zakona.
Onim poreskim obveznicima kojima osnovicu tečevine utvrđuje poreska uprava, visinu bruto-prometa utvrdiće sama uprava. U ostalim slučajevima, za obveznike iz člana 53a) Zakona kao i za ostale), kad se ukaže potreba), uprava će predlog o bruto-prometu izneti po-reskom odboru na ocenu. Poreski odbor utvrđuje visinu obavljenog bruto-prometa na načine kojima se po Zakonu služi za utvrđivanje poreske osnovice tečevine.
član 113.
Poreski se odbori postavljaju za područje svake prvostepene poreske vlasti. Sedište poreske vlasti jest i sedište poreskog odbora.
168
MUŠKARCI!
kod spolne slabosti (kod spolne nemoći) pokušajte originalne hormonske pilule hormo - seks
Dobivaju se u svim apotekama 30 pilula Din 84.—; 100 pilula Din 217.—; 300 pilula Din 560_
Glavni depo: Farm. Kern. Laboratorium »Vis-Vit«, Zagreb, Langov trg. broj s.	(0glas reg. s. br<
Prema potrebi može Ministar Finansija na području jedne poreske vlasti postaviti i više poreskih odbora, u kom slučaju jednovre-meno određuje njihovo sedište i njihovu teritorijalnu nadležnost.
U mestima preko 50.000 stanovnika može Ministar Finansija narediti postavljenje posebnih poreskih odbora za pojedine kategorije obveznika po čl. 42.
Pri svakom poreskom odboru postavlja drugostepena poreska vlast državnog zastupnika-referenta poreske vlasti pred poreskim odborom, bez prava glasa.
Poreski odbor sastoji se iz predsednika, odnosno njegovog zamenika, i 4 člana i isto toliko zamenika, Zamenik stupa u dužnost kad je redovan član sprečen, a i kad mu je članstvo prestalo pre isteka trogodišnje periode, dok se mesto redovnog člana ne popuni redovnim putem.
Predsednik (predsednikov zamenik) poreskog odbora jest starešina (zamenik starešine) one prvostepene poreske vlasti, za čije je područje postavljen poreski odbor.
U osutnosti predsednika poreskog odbora preuzima sva njegova prava i njegove dužnosti njegov zamenik.
Polovinu članova poreskog odbora t j. dva redovna člana i dva zamenika postavlja drugostepena poreska vlast po slobodnom izboru, a na predlog prvostepene poreske vlasti.
Za drugu polovinu članova biraju nadležne komore (zanatska, trgovačka, industrijska, apotekarska, advokatska itd.) Iz reda poreskih obveznika tečevine iz svake općine sa područja dotičnog poreskog odbora, svaka po dva redovna člana i dva zamenika. Između ovih biranih članova pozvaće pretsednik poreskog odbora vazda samo potreban broj (tj. dvojicu), no pri tom će paziti da u prvom redu budu pozvana oba pretstavnika komore one struke, kojoj pripada poreski obveznik o čijem se predmetu raspravlja, a od kojih bar jedan sa teritorije njegove opštine. Tek ako se ovi članovi (i njihovi za-menici) pozivu ne odazovu ili ako koja komora na području dotičnog
169
poreskog odbora u opšte nema, ili nema dovoljno, pretstavnika svoje struke, pretsednik će po svom izboru pozvati ma koga između ostalih biranih članova.
Ako koja komora ni na ponovni poziv prvostepene poreske vlasti u određenom roku ne izabere svoje članove za poreski odbor, posta-viće ih sama prvostepena poreska vlast po slobodnom izboru prvenstveno iz reda obveznika tečevine uopšte, a sa područja dotičnog poreskog odbora.
član poreskog odbora ne može istovremeno biti i član ili zamenik reklamacionog odbora nadležnog za dotično područje.
K članu 113.
1.	Područje poreskog odbora poklapa se sa područjem prvostepene poreske vlasti, a i sedište im je isto. Izuzetno, ako je područje jedne prvostepene poreske vlasti veliko, može Ministar Finansija, na ja, na predlog drugostepene poreske vlasti, za isto postaviti više poreskih odbora, kojom im prilikom određuje porsd sedišta i pos?bne teritorijalne nadležnosti (reonski odbori). Reonski odbori utvrđuju osnovice za sve slučajeve nadležnosti poreskih obveznika njihovog reona.
Dužnost je prvostepene poreske vlasti, da savezno oceni potrebu postavljanja dva ili više reonskih poreskhi odbora i da podnese svoj obrazloženi iscrpni izveštaj, u kome će se tačno označiti i sedište odbora, kao i njegova teritorijalna nadležnost, i približni broj poreskih Obveznika, do 15. decembra pretpostavljenoj drugostepenoj poreskoj vlasti. Predlog ove poslednje vlasti treba da bude podnet Odeljenju Poreza Ministarstva Finansija najkasnije do 20. decembra, da bi i odobrenje Ministarstva Finansija moglo da usledi do kraja decembra.
2.	No, na predlog prvostepene poreske vlasti, može Ministar Finansija, u mestima od preko 50.000 stanovnika, narediti postavljenje posebnih poreskih odbora za pojedine kategorije obveznika (stručni poreski odbori). Ako Ministar Finansija odredi postavljenje posebnih poreskih odbora za pojedine kategorije obveznika (stručni poreski odbori). Ako Ministar Finansija odredi postavljenje ovakvih odbora za pojedine kategorije radnja, on će ujedno narediti, koji će od tih odbora rešavati po prijavama poreskih obveznika: na prihod od zgrada i poreza na rente u slučajevima, kad to dolazi u nadležnost odbora (vidi član 132).
Praktična potreba postavljenja stručnih odbora javiće se izuzetno samo u jačim privrednim centrima, gde su relativno mnogo zastupljene pojedine glavne privredne grane, koje podleže tečevini: trgovina i industrija, odnosno zanatstvo (obrt). Stručni odbori po-stavljaće se po potrebi posebno za zanatstvo (stručni zanatski od-
170
bor), a posebno za sve ostale obveznike tečevine (stručni trgovačko-industrijski odbor). Stručni odbor, prema broju odnosnih poreskih obveznika, može da bude postavljen za ceo teritorij poreskih vlasti, a ako je brej obveznika relativno velik, mogu se postaviti dva i više takvih odbora sa tačno određenom teritorijalnom nadležnošću (stručno-reonski odbor). Predloži za postavljenje ovih odbora treba da se podnose strogo po odredbama pod tač. 1. drugi stav ovog člana pravilnika.
3.	Državnog zastupnika (i njegovog zamenika) postavlja dru-gestepena poreska vlast kao referenta poreskog odbora. Državni zastupnik mora bezuslovno prisustvovati odborskim sednicama, ali na istima nema prava glasanja. Državni zastupnik (njegov zamenik) mora biti činovnik prvostepene poreske vlasti, i to po mogućstvu jedan od najstarijih, najsavesnijih i najsposobnijih. Zamenik državnog zastupnika stupa u funkciju jedino u slučaju, ako je državni zastupnik na odsustvu, bolovanju ili odmoru.
Zadatak referenta — državnog zastupnika opsežan je i složen. Površno shvatanje, nemarno ili nesavesno vršenje ovog zadatka povlači strogu odgovornost. Državni zastupnik ne sme biti pred pores-kim odborom bez takvih podataka, kojima može sa uspehom da zastupa predlog poreskih vlasti o visini poreske osnovice.
4.	U tu svrhu mora se osnovati i voditi u svakoj prvostepenoj poreskoj vlasti »katastar tečevine«, koji je sastavljen iz nepovezanih listova čvršće hartije po ovome obrascu:
Opština ............................................................................Broj katastar, lista.
Grupa po £1. 42......
Podgrupa
r.	Ime i prezime obveznika, odnosno rejjistrovano ime firme;	r ..... '		
2.	Mesto radnje zanimanja); ulica i broj:			
3.	Vrsta radnje (zanimanja); (Ako obuhvata više vrsta označiti ih pojedinačno);			
4.	Glavna radnja (čl. 44.)			
5.	Gde se nalaze ogranci radnje (filijale, agenture itd.) i broj njihovog katastarskog lista, ako je ogranak radnje pod istom poreskom vlasti			
6.	Od kad radnja (zanimanje) postoji:			
7.	Koliko ima uposlenika u radnji ovog katastarskog lista:	U g. 19.....	u g. 19.......	u g. 19......
8.	Suma njihovih plata :	Din.	Din	Din
9,	Visina kirije, odnosno njezine vrednosti po rasporedu kućarine1	Din.	Din,	Din.
171
(Druga, treća i četvrta strana katastr. lista prazna je i namenjena za beleženje prikupljenih podataka o radnji).
Svaki poreski predmet (čl. 44.), izuzimajući obveznike druge grupa tač. 8. i putujuće agente i trgovačke putnike, koji nisu isključivo u službenom odnosu, ima svoj list sa četiri strane u kome su na čelu opšti podaci o radnji, a ostali deo ostavljen je za unošenje specijalnih pribranih podataka, potrebnih za utvrđivanje poreske osnovice. Prostor svakog lista toliki je da može poslužiti za notiranje podataka u toku tri godine. Ako, zbog obilnesti podataka, katastarski list koje radnje ne bi bio dovoljan za tri godine, ulagaće se u nj listovi od obične hartije. Svake tri godine katastar se mora ponovo osnivati.
Katastarski listovi, pošto se ispune potrebnim cpštim podacima, slažu se po grupama i pcdgrupama pcreskih predmeta, kake su svrstani u čl. 42. zak. o nep. pcr. Listovi se slažu po rednim brojevima, koji u svakoj podgrupi počinju sa 1. Ovako složeni katastarski listovi čine u celini »Katastar tečevine«.
Uz katastar vodi se i uredan indeks po azbuci (abecedi), u kome se pored imena označava grupa, podgrupa i broj katastarskog lista.
»Katastarski listovi moraju se osnovati i ispuniti u opštem delu najkasniji"- do 15. decembra 1928. god. U tu svrhu služiće prvostepenim poreskim vlastima dosadašnji elaborati o porezu, koji odgovara novoj tečevini (porez na radnje, cpšta tečevina, tecivarina 3. razreda i t. d.). Ako se iz ovih elaborata ne bi debili svi potrebni podaci, more će nereske vlasti u samome svome sedištu neposredne, a u ostalim mestima, svoje zvanične cblasti preko cpštinskih nadleštava, pri-brati potrebne podatke, koji se traže po obrascu katastarskog lista. Po izmaku nrvog trogodišta. novi katastarski listovi moraće se sastaviti do 15. decembra poslednje godine trogodišta (1931.).
Ovako osnovan katastar tečevine u toku svake poreske godine dopunjuje se novim katastarskim listovima za nove poreske obveznike na osnovu poreskih prijava novih poreskih obveznika, odnosno na osnovu popisa poreskih obveznika (čl. 110. zakona o nep. nor.) i zva-ničnih izviđaja poreskih vlasti. Novi katastarski listovi ulažu se pod naredni broj odnosne grupe i podgrupe u koju spada radnja, odnosno zanimanje Doreskog obveznika. Ako se obveznik sa jednom radnjom bavi poslovima, koji ulaze u više grupa, odnosno više podgrupa, katastarski list ulaže se u onu grupu, odnosno podgrupu, koja se u njegovom poslu najviše očituje.
Kad se radnja ili zanimanje odjavi, da više ne postoji, uneće se na vidnem mestu na čelu katastarskog lista crvenim mastilom oznaka »ne radi od............ (dana), broj akta odjave............ «, a katastarski
list ostaće i dalje uložen do kraja trogodišnjeg katastarskog perioda. Svaki slučaj odjavljivanja radnje ili zanimanja treba prethodno preveriti i broj odnosnog akta u katastarskom listu ubeležiti. Ako isto
172
lice u toku trogodišnjeg perioda svoju radnju ponovo otvori, ili zanimanje ponovo otpočne, upotrebiće se do kraja perioda stari katastarski list.
5. Prazni deo katastarskog lista služi za unošenje svih podataka, koji se priberu o radu poreskog obveznika. Za što obilnije prikupljanje ovih podataka dužan je da se stara u prvom redu referent — državni zastupnik pred poreskim odborom, a i sam šef prvostepene poreske vlasti, koji je kao takav odgovoran za pravilno svršavanje svih poslova njegovog nadleštva.
Podaci o radu poreskih obaveznika prikupljaju se neovisno od poreske prijave, bilo preko ili kod javnih ustanova (državnih ili samoupravnih), kao i lica pomenutih u čl. 108.1.1. i 2. zak. o nep. por. bilo neposrednim posmatranjem rada svakog poreskcg obveznika, prilika i uslova, u kojima i pod kojima razvija svoj rad. Svaki podatak o prometu, koji se dobije od ustanova ili nadleštava po čl. 108. t. 3. do 6. zak. o nep. por., treba uneti u katastarski list kao zvanično utvrđeni, navodeći broj akta vlasti, koja ga je dostavila, odnosno podatke zvaničnog akta (ugovora, tovarnih listova, carinske deklaracije, trcšarinske knjige, beleške o opštinskoj ili državnoj trošarini itd.). Ovi podaci, zvanično utvrđeni, vrlo su važni, jer je do njih najlakša doći (vidi dužnosti odnosnih vlasti čl. 108. z. o n. p.), a poreski odbor pri oceni premeta ne sme ići ispod vrednosti prometa ovako utvrđenog (čl. 120. stav osmi). Uz beleške u katastarski list ulagaće se i u njem držati, dok razrez ne bude pravomoćan, svi pismeno prikupljeni podaci.
U prikupljanju podataka zvanične prirode oglsdaće će se marljivost, a u prikupljanju ostalih podataka (neposrednim posmatranjem) stručna veština i ambicija odgovornih činovnika.
Kako je poreska osnovica tečevine čisti prihod postignut u protekloj godini, razume se, da će se vazda prikupljati i beležiti podaci o radu u godini, koja prethodi poreskoj (čl. 52. zakona o nep. por.).
Sa ovako vođenim katastarskim listom i u njem ubeleženim i argumentevanim podacima, javljaće se referent — državni zastupnik pred poreskim odborom. Razume se, da se uz katastarski list odboru mera predložiti i predata poreska prijava obveznika.
Služeći se pravom, da pri prikupljanju podataka i proveravanju poreskih prijava može preslušavati (čl. 108. poslednji stav) svedoke tražiti veštačka mišljenja, poreska vlast treba da se u ovom pogledu drži odredaba pravilnika čl. 120. tač. B. o svedocima i vešta-cima.
6. Svaka prvostepena poreska vlast, pošto završi rad na predlo-zima za osnovice tečevine, i sastavi propisane spiskove predloga po opštinama (vidi pravilnik k čl. 111. tač. 3. i čl. 117. tač. 2.) pripremi-će ujedno i individualni raspored tečevine po ovom obrascu: će ujedno i individualni raspored tečevine po ovom obrascu: (str. 175) U rasporedu treba ispuniti sve rubrike od 1 do 6.
173
U poreski raspored upisuju se obveznici po opštinama i po grupama iz čl. 42. Ako su odbori sastavljeni po kategorijama, napravice se po kategorijama i raspored.
Poreski obveznici sa više raznih zanimanja uneće se u raspored pod jednim rednim brojem u grupi, kojoj pripada njihovo glavno zanimanje.
Tako pripremljen raspored poslaće se hitno drugcstepenoj po-reskoj vlasti, koja će ga bez odlaganja pregledati i povratiti sa potrebnim napomenama o eventualnem dopunjavanju. Pošto se postupi i po ovakvim napomenama i korigiraju spiskovi predloga, poslaće se ovi odnosnim opštinama (vidi pravilnik k čl. 116. t. 2.).
Stupci 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13 i 14 rasporeda ispunjavaju se pošto poreski odbor utvrdi poresku osnovicu (vidi k čl. 122.) a stubac 24 (zaduženje poreza) pošto drugostepena poreska vlast raspored pregleda i kao formalno pravilan nađe (vidi dalja upustva za raspored tečevine u pravilniku k čl. 125. i 126. tač. 6.).
7.	Pravo žalbe državnog zastupnika regulisano je članom 122. On odgovara i disciplinski, a eventualno i za naknadu štete, ako usled toga, što je propustio da se žali, državna kasabude oštećena. Pravo tužbe disciplinskom sudu za disciplinski prestup i eventualno građanskom sudu za naknadu štete pripada (u slučaju neposrednog saznanja ili po izveštaju reklamacionog odbora drugostepenoj po-reskoj vlasti protivu državnog zastupnika pri pereskom odboru, a Odeljenju Poreza Ministarstva Finansija protivu državnog zastupnika pri reklamacionom odboru.
8.	Poreski odbor sastoji se iz predsednika i četiri člana. I predsednik i članovi imaju zamenike.
Svaki birani zamenik člana poreskog odbora može zameniti samo biranog redovnog člana, ako je ovaj iz budi kog razlega sprečm da učestvuje na sednici ili se rešava poreska prijava, čijem rešavanju m ne može da prisustvuje zbog izuzeća (vidi pravilnik k članu 118.). Redovnog člana, postavljenog (od strane drugostepane poreske vlasti), može zameniti samo postavljeni (od iste vlasti) član zamenik.
Predsednik poreskog odbora mora biti starešina prvostepene poreske vlasti za čije je područje postavljen poreski odbor, a njegov zamenik činovnik iste. Njih postavlja drugostepena poreska vlast. U slučajevima druge i treće alineje ovoga člana zakona, i predsednici i njihovi zamenici moraju biti činovnici pereske struke prvostepeno iz dotične prvostepene poreske vlasti.
Članove poreskog odbora, koje postavlja drugostepena poreska vlast, valja uzeti prvenstveno iz redova starijih penzionisanih ili aktivnih državnih službenika, a ako ovih nema dovoljno, enda iz redova obveznika zemljarine, kućarine, tečevine i t. d. sa područja dotičnog poreskog odbora, kojima su privredne prilike toga područja dobro poznate i koji ispunjavaju uslove iz člana 114 Zakona i Pravilnika.
174
Obrazac : Raspored tečevine.
CM i—	11 i i nadnjs n poi(ud |}sij oudnj|fj		e C 5	
	po stupcu 7 li opitina ■ka vlasti	prihod	5	
	Ili i,-j H . l	opi tina		
i©	O a s-s a»	© o O	Din p	
1 **	«2 jt SĆ £	o o t<J	a e S	
ON	H O h O	osnovni pores	a a 5	
00	0.	stopa		
	•a o je •s o. '■g	1 a i. ¿i •K -0 S 0	o. e 5	
vo		po predlogu vlasti	Din ! p 1	
	O		a	
m		po prijavi	e 5	
	ïojq lupaj çdnjftpod i loiq lopù '«dnjgl [«tminu -*zj ajapu npin'n;^			
en	Mesto stanovanja			
.en	ï J? « à Oo ES s o «— — "3 v v « > s S c o B B .5 » o o —' Ñ a			
T"	lojq rapay			
m M	Napomena			
■V es	Zaduženo u poreskoj glavnoj knjizi na listu			
eo cs CN cs CM 'o CM ON T"	Razni samoupravni prirezi			
				
				
				
				
Q0 VO r« ¡»O i»-«	Porez na poslovni promet	S N	1	
		5-£ -S.	c 5	
		promet po oceni poresk. odbora	a c 5	
				
		promet po predlogu por. vlasti	a <7 5	
				
		promet po prijavi	a B Q	
				
	Ukupno poreza	ouaznijjoBZ	a a	
		u stupcu 9, 10 i 12	a s 5	
				
i«	zajod ¡qsundoQ		a. a 5	
				
175
Prvostepena će poreska vlast u mesecu novembru pre izmaka svakog trogodišta (član 114 Zakona) staviti predlog drugcstepenoj poreskoj vlasti za postavljenje dva člana poreskog odbora i njihovih za-menika za naredno trogodište.
Istovremeno će prvostepena poreska vlast pismene pozvati i sve nadležne komore svoga područja, da izaberu svoje članove u poreski edber. Ako koja komora ne udovolji tome pozivu u određenom roku uputiće joj ponovne jednaki poziv s upozorenjem na odredbu stava desetog člana 113 zakona. Komore su dužna u svom izveštaju kojim prvostepenoj poreskoj vlasti saopštuju imena članova pereskog odbora, potvrditi uz potpis svojih zakonskih pretstavnika, da svi izabrani članovi potpuno ispunjavaju uslove iz člana 114 zakona i Pravilnika.
Birani članovi (po dvojica) prisustvuju raspravama poreskog odbora naizmeničn". prema tome kako se kad raspravljaju predmeti struke cne kemera, koja ih je birala. Obzirom na to biće potrebno dnevni red rasprava (vidi tačku 3 Pravilnika k članu 116) sastaviti i poreske predmate izneti na raspravljanje za celo područje poreskog odbora redom po strukama pojedinih nadležnih komora, kako bi birani članovi istih mogli prisustvovati raspravama i na. njima pretresti predmete svoje nadležnosti u jedan mah i bez prekidanja, gubitka vremena i troška. Na taj će sa način moći polučiti i potrebna pravilnost, jednoličnost pri rešavanju poreskih predmeta dotične struke sa područja istog poreskog odbora. Prema tome pred poreski odbor izneće sa predmeti radom po strukama sa celog područja tog odbora i raspraviti uz prisustvovanje biranih članova (ili njihovih zamenika) ono komore u čiju nadležnost dotična struka spada. Tako n. pr. poreski predmeti svih advokata sa područja poreskog odbora uz prisustvovanje biranih članova Advokatske komore, svih apotekara uz prisustvovanje Apotekarska komore, svih trgovaca uz prisustvovanja biranih članova Trgovačke komore itd. Ovo valja imati u vidu već kod sastavljanja poreskog rasporeda, pa u isti uneti poreske obveznike redom po strukama onako kako će biti raspravljeni po pores-kom odboru.
Kako će se postupiti u slučaju da se birani članovi nadležne komore ne odazovu pozivu na raspravu poreskog odbora, ili ih možda nema ili nema u dovoljnom broju, to je u zakonu jasno izloženo.
članovi poreskog odbora ili njihovi zamenici postavljeni od dru-gestepene poreske vlasti, stalno prisustvuju svima raspravama poreskog odbora po predmetima sviju struka bez rizlike.
član 114.
članovi poreskih odbora postavljaju se, odnosno biraju, za vreme od 3 godine. Upražnjena mesta imaju se popuniti, ali postavljenje u ovim slučajevima važi samo do postavljenja novog odbora. Članove
176
Jugoslovensći film
Warner Bros First National a. d
ZAGkEB, Iiica 34, tel. 97-6/ BEOGRAD, Jufcičeva 11, tel. 23-083
poreskog odbora koje postavlja poreska vlast može ova vlast smeniti i u teku trogodišnjeg perioda.
Za članove poreskih odbora mogu biti postavljeni, odnosno birani, samo oni pismeni državljani Kraljevine, koji nisu osuđivani za zločin ili nečasna dela, niti su pod stečajem, i u opšte, koji uživaju sva građanska prava. Za birane članove potrebno je sem toga, da stanuju u dotičnom srezu (odnosno mestu) najmanje 5 godina.
članstvo u poreskom odboru mogu odkloniti: narodni poslanici, lica koja su navršila 60 godina života, lica, koja imadu takve telesne nedostatke, zbog kojih ne mogu vršiti ovu dužnost, kao i onih, koji su je stalno vršili i u prošlom odboru.
K članu 114 .
1. članovi poreskog odbora postavljaju se, odnosno biraju za vreme od tri godine, članovi poreskog odbora koje postavlja poreska vlast mogu biti u toku trogoišnjeg perioda zamenjeni novim članovima. Upražnjeno mesto člana poreskog odbora mora se popuniti u roku od 15 dana. U tu svrhu dužna je poreska vlast odmah obavestiti — prema tome da li je upražnjeno mesto postavljenog ili biranog člana — višu poresku vlast odnosno komoru. Funkcija ovih naknadno postavljenih, odnosno naknadno biranih članova traje samo do izmaka trogodišnjeg perioda za koji se poreski odbor sastavlja.
Za člana poreskog odbora ne mogu biti postavljena, odnosno birana, lica (pored pobrojanih slučajeva u ovom članu zakona), još-ni oni: koji su pod isleđenjem za zločina ili beščasteća prestupna dela; koji ispoljavaju načela protiv postojeće državne forme ili načela pro-tivpravne promene državnog poretka, kao i oni koji su jednom bili rezrešeni odborničke dužnosti iz budi kojeg razloga sem po svojoj molbi ili po isteku mandata.
Ako komora izabere za članove poreskog odbora lica, koja nemaju uslova za taj položaj, prvostepena poreska vlast vratiće im predlog odnosno odluku o izboru, sa primedbama, zbog kojih dotično lice na može biti član poreskog odbora, s tim da ovo izborno telo predloži odnosno izabere drugo lice u roku od 7 dana.
177
Odredbe zakona (čl. 114.) o kvalifikacijama odborskih članova i njihovih zamenika moraju se skrupulozno primenjivati, kako se ne bi docnije — s protivnog razloga — mogla javiti mogućnost poništavanja i ponavljanja opsežnog rada oko razreza tečevine od strane u-pravnog suda. Za ovakve slučajeve, biće strogo ogovoran šef prvostepene poreske vlasti. On je dužan proveriti kvalifikacije svakog izabranog, odnosno od Ariše vlasti postavljenog člana, odnosno zamenika i ako utvrdi ma koji razlog, koji ovog zakonski diskvalifikuje, odmah će tražiti postavljenje odnosno biranje drugog kvalifikovanog lica.
članstva u poreskom odboru ne moraju da se prime: narodni poslanici, lica preko 60 godina starosti, telesno nesposobni i lica koja su tu dužnost stalno vršila i u prošlom odboru. Radi bržeg svršava-nja poslova i da bi se izbegla izlišna administracija, ne bi trebalo ova ni birati bez njihovog prethodnog pristanka. Akt o ne primanju dužna su cvakova lica uputiti prvostepenoj poreskoj vlasti u roku od 5 dana po saonštenju izbora.
član odbora, koji ns bi hteo vršiti odborničku dužnost, kazniće se po odredbama čl. 138. zak.
Član 120.
Poreski je odbor dužan svaki predmet savesno rešavati, pa u koliko ne smatra stvar dovoljno razjašnjenom, može svakoga preslušati kao svedoka ili veštaka, koga predloži bilo referent poreske vlasti, bilo poreski obveznik. Može zahtevati od poreskog obveznika razjašnjenja i može odrediti ispitivanje trgovačkih knjiga, ako poreski obveznik na to pristane. Način ispitivanja knjiga regulisaće Ministar Finansija.
Saslušavano lice može da uskrati odgovor na pitanja, kojima bi u danom odgovoru mogao sebi, svom bračnom drugu ili rođaku u pravoj liniji, prouzrokovati opasnost kaznenog progona.
Kao svedoci i veštaci ne mogu se saslušati lica, koja se u tom svojstvu ne mogu saslušati pred sudovima u građanskom parničkom postupku, a protiv svoje volje ni ona lica, koja po građanskom parničnom postupku mogu otkloniti dužnost svedočenja ili davanja veš-< tačkog mišljenja.
Isto tako ne mogu se preslušati ni ona lica koja na području istog poreskog odbora stoje sa poreskim obveznikom u odnosu poslovne konkurencije.
Nameštenici, koji su, ili koji su bili, u službi poreskog obveznika, mogu se preslušati njegovom privolom.
Kada i koliku dnevnicu može svedok ili veštak zahtevati odrediće Ministar Finansija pravilnikom uz ovaj zakon.
Ako se poreski obveznik ne odazove pozivu, da da razjašnjenje i ako ne dozvoli pregledanje knjiga, rešava poreski odbor po svom uve-renju i prema podacima, koji mu stoje na raspoloženju.
178
Pri donošenju ocene ne može poreski odbor ići ispod službeno u-tvrđenih podataka, (108. tač. 4.), koje je poreska vlast prikupila i poreskom odboru predložila, sem u slučajevima kad se protivno pred odborom dokaže.
Ako poreski odbor nije u stanju utvrditi materijalnu istinu, prihod u takvim slučajevima utvrdiće u srazmeri prema drugim poreskim obveznicima.
K članu 120.
A.
Utvrđivanje poreskih osnovica za porez na radnje, preduzeća i zanimanja može biti na četiri načina i to:
I.	na osnovu verodostojnih podataka i računa, sastavljenih po zakonski propisanim i uredno vođenim trgovačkim knjigama (član •53. zakona o neposrednim porezima);
II.	pomoću upoređivanja (parifikacija) raspoloživih podataka i računa sa radnjama (zanimanjima), kojima je čisti prihod utvrđen po tač. I.;
HI. slobodnom ocenom čistog prihoda na osnovu materijala, koji stoji na raspoloženju, a to su:
1.	poreska prijava obveznika;
2.	zapisničke izjave i predstavke poreskog obveznika, podnete poreskoj vlasti ili poreskom odboru;
3.	po poreskom obvezniku predate knjige, i
4.	u krajnjem slučaju parifikacijom (upoređenjem) sa drugim poreskim objektima, čiji je prihod utvrđen na način pod III.
Ad I. Utvrđivanje osnovica po knjigama poreskih obveznika vršiće se samo onda, kad oni to zatraže i kad poreska vlast odnosno poreski odbor nađu da su knjige verodostojne i da se mogu za razrez poreza upotrebiti. U svrhe razreza poreza dužna su ova preduzeća uz prijavu po opštem javnom pozivu, poslati poreskoj vlasti i to: ako vode prosto knjigovodstvo, inventar početni i završni poslovne godine po kojoj se vrši razrez, zatim početni i završni inventar još i prethodne godine. Sem toga sva preduzeća moraju u prijavi izjaviti, kakve i koje knjige vode. Moraju objasniti kako je obračunat dobitak. Da li je i po kojim načelima vršena amortizacija, na kojim objektima i koliko ona iznosi i kako je cenjena vrednost robe. Obveznici koji vode dvojno knjigovodstvo, dužni su uz poresku prijavu podneti bilans sa računom gubitka i dobitka za odnosnu poslovnu godinu i bilans sa računom gubitka i dobitka još i prethodne godine. Pored toga moraju se prijavi priložiti:
1) izvod iz računa kapitala;
2) prepis svih računa samog obveznika i članova njegove familije (odnosno.ortaka i članova njihove familije) ;
179
3)	objašnjenje amortizacije i rezervisanja;
4)	za trgovačke poslove valja priložiti izvod iz računa robe, za industrijska preduzeća valja priložiti izvod računa fabrikacije, a za bankarske radnje izvod računa valuta, deviza i efekata.
Kako preduzeća sa prostim tako i ona sa dvojnim knjigovodstvom moraju u prijavi navesti gde i kako su knjiženi oni izdaci koji se po zakonu o neposredim porezima ne ubrajaju u režijske. Sem toga moraju izjaviti, da li su imali izvanrednih prihoda koji nisu u vezi sa poslom njihove branše (na pr. špekulacije, posredovanje) i da li su ih i gde pokazali kao prihod.
Poreskim obveznicima uzeće se knjige za bazu porezivanja samo onda, ako istovremeno podnesu i prošlogodišnje završne račune sa svima prilozima koji su propisani za preduzeća koja se obligatno po knjigama porezuju. Poreska vlast dužna je poresku prijavu i sve priloge ispitati i uporediti sa podacima koje su prikupili od raznih ustanova. Ispitivanje poreske prijave i njezinih priloga sastoji se u iznalaženju pojedinih pribitnih i odbitnih stavaka pc čl. 54 i 55 zakona zatim da detaljno i kritički ispita pojedine bilančne stavke u odnosu prema drugim bilančnim stavkama, zatim u odnosu prema drugim bilančnim stavkama, zatim u odnesu prema bilančnim stavkama u prošlogodišnjem bilansu. Ako ovako ispitivanje poreskih računa i poreden je njihovo sa prikupljenim podacima ns daju nikakva opravdana razloga sumnji u tačnost prijava, poreska vlast će staviti svoj predlog za porezivanje po toj prijavi i zaključnim računima, u-važavanjem pribitnih i odbitnih stavaka. Posumnjali vlast da prijavom i zaključnim računima nije dokazano pravo stanj? preduzeća, zatražiće detaljne izvode najvažnijih računa ili će odmah preduzeti pregled knjiga.
Pregledom knjiga mora se utvrditi:
1)	ko je sopstvenik preduzeća;
2)	postoje li ortaci (makar i tajni) i koji su;
3)	sadržaj najvažnijih odredaba osnivačkog ugovora ili zapisnika;
4)	ćim se preduzeće bavi i kako je protokolisano;
5)	ko može za preduzeće primati obveze i preduzeće pravosnaž-no zastupati;
6)postoje	li filijale, agenture i si. i gdje se nalaze;
7)	kakve knjige vodi po kom sistemu i ko vodi knjigovodstvo.
Pošto se utvrdi organ će pristupiti pregledu:
pomoćnih i glavnih knjiga, kontekorente i inventure (na pr. da li je pravilno sumirano, izvršen prenos, obračunata provizija kamata itd.) i kontrolu dokumenata (belega). Računski pregled ima se izvršiti mestimičnim probama. Pri kontroli knjiženja valja stalno imati u vidu, da ni jedno knjiženje ne sme i ne meže biti bez dokumenata.
180
BANOVINSKA TKAONICA ĆILIMA-SARAJEVO
PMPflMOHICđ ZAGREB, SBHDIIllfčM 3
prodajemo ćilime državnim činovnicima na dugoročnu otplatu
POSEBNO ODJELENJE:
zastora pokrivača, linoleuma i t. d.
Belezi moraju biti originalni, a usmena objašnjenja bez belega ne važe. Pored računske kontrole i pregleda dokumenata valja preduze-ti i kritički pregled (analizu) ne samo pojedinih knjižnih pozicija, nego i celcg rada. Ovom analizom treba utvrditi:
1) visinu kapitala svakog ortaka (pa i tajnog) i ostalih vlastitih sredstava uloženih u preduzeće;
2)	tuđi kapital, njegov iznos i uslove osiguranja ovakvog kredita ¡naročito valja utvrditi postoje li dugovi osobama, koje su u bliskoj vezi sa upravom i sopstvenicima, i pravni osnov svakog duga;
3)	odnos između sopstvenih i tuđih srestava;
4)	odnos između dugoročnih i kratkoročnih dugova;
5)	odnos između investicija i obrtnog kapitala, zatim u kom su iznesu u jednom i drugom angažovana sopstvena, a u koliko tuđa sredstva;
6)	kamate i druga odobrenja, njihov iznos, kome su odobreni i po kem osnovu, naročito obratiti pažnju na odobrenja za osiguranje kredita i na jemstva za robu i potraživanja (garancije, avalno jemst-vo, žiro jemstvo, menice i si.). Pri ovom valja paziti, da li su ti krediti u vezi sa poslem ili su uzeti za druge svrhe i potrebe sopstvenika;
7)	kontokorentima naročito pažnju posvetiti i svako priznanje sa belezima i ugovorima tačno uporediti. Sopstveni račun ortaka, računi evidencije i račun prodiverzi (razno) često služe za izuzimanje prihoda radi smanjenja poreske osnovice, radi toga valja ih najvećom stregešću ispitivati i za svako priznanje tražiti opravdanje. Pod ovim se vidom često kriju i razni tranzitorni računi rezerve i si.
Pri ispitivanju kontokerenta valja točno proveriti dubioze i bonitet takvih računa.
8)	kod računa robe ispitati svako terećenje i za pravdanje fakture tražiti tovarne listove, račune špeditera i s!, i kontrolisati da li je roba stvarno primljena. Pri tome paziti i na to, kake je cenjena zaliha na početku i na kraju godine da li je unsta isped nabavnih cd-
181
nosno produkcionih troškova zašto i koliko niže, zatim da li je u obzir uzeta roba u komisiji i konsignaciji;
9) pri ispitivanju aktive i pasive, paziti da aktiva nije slučajno uneta u manjem, a pasiva u većem iznosu, nego što treba.
U pogledu vlastitih sredstava treba utvrditi da li je kapital uplaćen, da li postoji subkonto računa kapitala t. zv. privatni račun (konto mio, konto privato i si.), kako je nastao, sa kolikim je iznosom priznat i zašto i da li su mu priznate kamate koje se uvek imaju uneti u poresku osnovicu.
Rezervni fondovi kod tečevinskih preduzeća nisu uobičajeni, ali se ipak mogu naći naročito u vidu latentnih rezerva tj. u bilansu nevidljivih. Oni se stvaraju u aktivi i pasivi. Kod njih valja utvrditi kako su nastali. Sa rezervama ne smeju se izjednačiti amortizaciom fondovi, jer ovi predstavljaju samo ispravku aktivnih bilačnih stavaka. Fondovima su slične i prelazne (tranzitorne) stavke, koje se stvaraju za nastale ali nedospele obveze.
Tuđa sredstva treba razlikovati:
1)	zajmovi sa osiguranjem ili bez osiguranja;
2)	dugovi za robu i usluge;
3)	obveze prema preduzećima iz koncerna, kartela;
4)	menične obveze;
5)	obveze prema bankama.
Pri ispitivanju ovakvih bilančnih stavaka valja paziti, da li je dug stvaran, da li se otplata duga vrši na teret dobitka pošto se poreski ne mogu priznati, da li je pravilno priznavana kamata, provizije i si. U tu svrhu treba sravniti ugovor o zajmu. Ako su u pitanju hipotekar-ni dugovi treba razlikovati da li su uzeti u interesu posla ili nekretno-sti, koja se posebno porezuju i na čiji teret moraju onda i kamate sa ostalim odobrenjima pasti.
Dugove za robu i usluge kontrolisati na osnovu izvoda o saldu i na način kako je rečeno kontokorent.
Naročitu pažnju i najtačnije ispitivanje zahtevaju obveze prema preduzećima u koncernu, kartelu i drugim inače ovisnim preduzećima. U ovakvim slučajevima valja ne samo ugovor, nego i celokupnu ko-respodenciju podvrći detaljnom pregledu.
Isto tako valja postupiti i za obračun.
Bankovne cbveze pregledati na osnovu bankovnih izvoda i obračuna a prema potrebi i kod same banke na osnovu zaključaka upravnog odbora, originalnog računa i korespondencije. Pri tom paziti i na obračun kamata i ostalih troškova.
Račun gubitka i dobitka valja ispitivati tako, da se time utvrdi da nije slučajno taj račun terećen sa većim iznosom nego što bi trebalo, odnosno da nije eventualno priznat sa manjim iznosom nego što bi trebalo.
182
Prihodi pokazani na strani dobitka ovog računa pretstavljaju bruto dobitak preduzeća. Da bi se od toga bruto prihoda dobio Cisti prihod ili čisti gubitak, valja manju stranu računa odbiti od veće strane. Na osnovu ovako utvrđenog čistog prihoda ili gubitka iznalazi se poreska osnovica tako, da se čistom prihodu po § 54 dodaju svi oni izdaci, koji se od osnovice ne mogu odbiti, (na pr. plaćeni porez, kamate na vlastiti kapital i si.) a odbijaju svi oni prihodi koji su u bruto prihodu sadržani a od njega se moraju po § 55 odbiti (na pr. prihod kuće, zemlje, drž. vred. papira i si.). U tu svrhu vlast mora od obveznika tražiti tačnu i detaljnu specifikaciju svih izdataka i na osnovu toga ceniti da li će koji izdatak uneti u osnovicu.
Ako je po računu gubitka i dobitka pokazan gubitak, onda će se od pokazanog gubitka (salda) odbiti sve pribitne stavke iz čl. 54 u koliko već u saldu nisu sadržane.
Pre nego što poreski organ počne sa ispitivanjem računa dobitka i gubitka on mora biti na čisto s tim, da se porez razrezuje po čistom prihodu poslovne godine i da se pod čistim prihodom razumeju bruto prihodi po odbitku troškova i to kako prihodi tako i troškovi po stanju, kako su ostvareni u toku poslovne godine.
Bruto prihod se sastoji:
1) iz naknade za robu stavljenu u promet (dakle cena, pa i takse, trošarine, carine i druge daće u koliko se kupcu zaračunavaju);
2)	iz vrednosti robe uzete za potrebu poreskog obveznika, njegova porodice i kućne posluge;
3)	iz honorara, nagrada, kamate, provizije i druge oštete, koje se poreskom obvezniku daju kao ošteta za rad ili uslugu;
4) iz vrednosti zalihe krajem godine.
Prihodi navedsni pod tačkom 1, 2 i 4 knjiže se na desnoj strani računa robe, a oni pod 3 na raznim uspešnim računima (kao račun provizije, kamate, nagrade i si.) Glavna zadaća poreskog organa sastoji se u tome da proveri da li su ova primanja uneta u knjige u stvarnom iznosu tj. da nisu umanjena i nepravilno proknjižena drugim raznoimenim računima.
Troškovima (režijom) radnje smatraju se:
1)	izdaci za održavanje nekretnina koje su trajno oslobođene od poreza, živog i mrtvog inventara ako svi ti objekti služe svrhama te-čevinskog preduzeća. Izdaci kojima se povečava vrednost ovih objekata ne smatraju se režijom;
2)	kirija za lokal u tuđoj kući odnosno zakupna vrednost lokala u sopstvenoj kući, i to po oceni za razrez kućarine. Ako je zgrada trajno oslobođena od poreza, onda nema mjesta ovakvom odbitku;
3)	katastarski čisti prihod zemljišta koje neposredno služi pre-duzeću ili radnji. Ali ako zemljište ne služi neposredno preduzeću ili radnji, već se izdaje pod zakup, ili se ustupa na upotrebu dragim
183
licima, ili se iskorišćava za druge svrhe, katastarski čisti prihod, takvog zemljišta ne može se smatrati režijom.
4)	plate i nadnice radnika i nameštenika sem članova porodice, ako sa sopstvenikom žive u zajedničkom kućanstvu;
5)	pasivne kamate dugova koji terete posao: ako su poverioci poimenično navedeni, ako je pokazana visina duga i dugovanje kamata dokazano, (aktivne kamate su prihod). Kamate na kapital (ortaka, makar tajnog) ne smatraju se režijom (vidi čl. 61 zakona);
6) amortizacija (otpis) zgrada koje su trajno oslobođene od kuća-rine, a isto tako i amortizacija strojeva i ostalog mrtvog inventara. Međutim ovi otpisi smatraće se režijom samo u iznosu, koji odgovara stvarnom umanjenju vrednosti trošenju. Visina otpisa ima se upravljati prema prosečnom godišnjem umanjenju s obzirom na trajanje objekta (na pr. mašina je uneta u bilans sa 10.000.— dinara, a prema iskustvu služiće preduzeću 20 godina. Prema tome može se godišnje otpisati 5% t. j. 500.— dinara). U slučaju da Poreska uprava ne primi u bilansu pokazanu amortizaciju nego je smanji, ceniće poreski odbor umesnost otpisa. Amortizacija priznaće sa kao režija samo onda, ako je ona kroz knjige i zaključne račune pro-knjižena. Zbir amortizacije ne sme nikada preći u bilansu pokazanu vrednost objekta, ne može se dozvoliti amortizacija zgrada i predmeta, koji služe ličnoj upotrebi sopstvenika ili članova njegove familije.
Za fabričke zgrade redovno će se priznati amortizacija sa 1— 2%, a u izuzetnim slučajevima do 4%, za radničke zgrade najviše 1,5%, za automobile do 20%. Za mašine dozvoliće se amortizacija za vreme od 12 godina, a kod osetljivijih i kraće vreme. Za alat dozvoliće se amortizacija za vreme od 4—16 godina;
7)	plaćena državna i samoupravna trošarina, i taksa u koliko nisu u vezi sa povećanjem imetka, porez na poslovni promet, carina, plaćeni prirezi za komore, prinos za osiguranje radnika u koliko ga mora po zakonu snositi;
8)	troškovi osiguranja robe, strojeva, radnje i zgrade, ako i u koliko neposredno služi svrhama preduzeća (primjena osigurana suma unosi se u poresku osnovicu u onom iznesu koji prelazi bilančnu vrednost uništenog objekta);
9)	penzije i prinosi u penzione fondove nameštenika, ako postoji zakonska obveza ili ako je poreski obveznik pravilima odobrenim od vlasti na to obvezan, (penzije koje preduzeće daje bez ovakve obveze ne smatraju se režijom);
10)	sem naprad navedenog kod rudarskih preduzeća smatra se režijom još i prinos u rudarske bratimske blagajne kao i specijalne takse i rudarske dažbine, prinosi, naknade štete i zakupnine. Ove posljednje smatraju se režijom samo onda, ako su odrađene u stalnom iznesu. Ako je zakupnina zavisna od prinosa, prometa, ko-
184
ličine izvađene rude i si. onda se ona ne smatra režijom, nego učestvovanjem u poslu. U ovom slučaju neće se primalac zakupnine po-rezati rentovnim porezom, jer je i njegov deo prihoda opterećen tečevinom;
11)	prihod iz inostranstva ne podleži kod nas tečevini pod uslo-vima iz čl. 49;
12)	kamate porezane porezom na rente po poreskom rasporedu;
13)	drugi troškovi potrebni da se postigne , održi i osigura bruto prihod (osvetljenje, ogrev i si.). Pri oceni ovih izdataka valja paziti da ne prestavljaju investicije (na pr. troškovi i takse oko nabave kapitala) ili da nisu namenjeni za privatne potrebe poreskog obveznika.
Ako su svi ovi izdaci pokazani u gubitku, onda ih se ne sme ponovno priznavati, jer su kod proračuna čistog prihoda već uvaženi.
Od bruto prihoda ne mogu se odbiti, a ako su po računu gubitka i dobitka već odbijeni, imaju se pribiti;
1)	sume upotrebljene na povećanje preduzeća i radnje (investicije), za povećanje kapitala ili otplatu duga;
2)	plaćeni neposredni porezi i samoupravni prirezi;
3)	ekvivalent (vrednost) radne snage sopstvenika i članova porodica u preduzeću, ako s njim žive u zajedničkom kućanstvu;
4)	darovi i neugovorene nagrade nameštenicima i svi drugi neobavezni izdaci (ovakvi izdaci makar bili i običajni ne mogu se smatrati režijom);
5)	troškovi kućanstva poreskog obveznika (na pr. za izdržavanje sopstveno i članova porodice, auto, kola, konje, za poslugu i si.);
6)	kamate i ostala uzgredna davanja na celokupan uloženi sop-stveni ili tuđi kapital, (tajni ortak);
7)	unosi (dotacije) u rezervne fondove, (sem otpisa pomenutih u tač. 5. čl. 54);
8)	gubici iz prošlih poslovnih godina i gubici koji su izazvani okolnostima, koje nisu u vezi sa poslom;
9)	povraćaj potpore (subvencije);
10) izdaci koje je centrala u inostranstvu stavila na teret filijale na ime udela troškova.
Vanredni slučajevi obustave poslovanja radnje u prethodnoj poslovnoj godini ne mogu se pri utvrđivanju poreske osnovice za tekuću godinu uzimati u obzir, jer se takvi slučajevi mogu poreski rekti-ficirati uz uslove člana 51. u toku same poslovne godine — kad se dogode. Prema tome, ako je zbog ovakvog slučaja računski pokazan prihod samo za jedan deo godine, u kojem se radnja faktično vodila, moraće se poreska osnovica, izvedena na osnovu računa, povisiti srazmerno vremenu, za koje radnja, zbog ovakvog vanrednog sluča-
185
ja, nije radila. Ovo zakonsko stanovište (član 51. drugi stav) važi i za ostale načine utvrđivanja poreske osnovice: pod II, III i IV.
Ad II. Drugi način utvrđivanja poreske osnovice — upoređiva-njem sa radnjama, čija je osnovica utvrđena po računima — biće također u praksi reda mogućnost. Ovaj će se način praktikovati onda, kad prikupljeni materijal nije toliko potpun kao što se pretpostavlja za način razreza pod I., ali je toliko obuhvatan i u nekom izvesncm delu toliko pouzdan, da se na osnovu njega može stvoriti zaključak o visini poreske osnovice upoređenjem (parifikacijom) sa srodnom vrstom radnje (zanimanja), kojoj je poreska osnovica u-tvrđena na osnovu knjiga. Za ovakvo upoređenje pretpostavlja se istovrsnost obadveju radnja i poslovanje pod podjednakim ili približno jednakim prilikama i uslovima (isto mesto, u jednako prometnoj ulici, jednaka ili približno jednaka frekventovanost radnje, slične uzance u kalkulisanju cena, relativno jednaka režija itd.).
Ad III. Treći način utvrđivanja poreskih osnovica biće u našim prilikama svakako najčešći. On je zakonski regulisan u članu 57. u vezi sa članom 120. Poreskom odboru, u ovim najčešćim slučajevima, stoje na raspoloženju u celini ili delimično ovi podaci:
1.	poreska prijava poreskog obveznika, zapisničke izjave, koje je dao pred poreskom vlasti ili poreskim odborom, njegove predstavke upućene poreskom odboru ili poreskoj vlasti i njegove trgovačke knjige, ako ih je do tog časa predao (član 57.);
2.	pribrani podaci poreske vlasti, kako oni zvanično utvrđeni, tako i oni nezvaničncg karaktera, i njezini predloži;
3.	mišljenja privrednih institucija i korporacija o visini prometa uloženog kapitala i o prosečnoj mogućnosti bruto zarade kod pojedinih vrsta radnja (zanimanja), za koja su se mišljenja poreske vlasti dužne na vreme same postarati da ih pribave.
Samo kad se radi o rudarskim preduzećima, poreskom odboru mora da stoji na raspoloženju i izveštaj nadležne rudarske vlasti prvog stepena, da je ispitala stavljeni predlog poreske vlasti.
Na osnovu ovako predloženog materijala poreski odbor donosi svoju odluku po svom slobodnm uverenju, ceneći visinu uloženog kapitala i obavljenog cbrta (prometa) i mogući prihod prema svim konkretnim činjenicama i lokalnim i opštim uslovima (član 57.).
Specijalno za rudarska preduzeća, ako se poreski odbor ne slaže sa mišljenjem prvostepene rudarske vlasti, mora da pribavi pre stvaranja svoje odluke mišljenje Glavne Rudarske Direkcije.
Služeći se pri oceni čistog prihoda svojim slobodnim uverenjem, poreski odbor može (ali ne mora), da se za pravilniju ocenu prihoda posluži, pored gore pomenutog materijala, još i ovim sredstvima;
1. da može, ako nađe za potrebno, poslužiti se saradnjcm trećih lica u svojstvu svedoka i veštaka po izvesnim pitanjima i okolnostima, kad ih predloži bilo referent poreske vlasti bilo poreski obveznik ;
186
2.	da zahteva od samog poreskog obveznika razjašnjenja o nejasnim podacima koje je dao u svojoj prijavi, i
3.	ako poreski obveznik pristane, da odredi ispitivanje njegovih trgovačkih knjiga.
Ispitivanje knjiga neće odbor dozvoliti ako je ono izvršeno od poreske vlasti već u pripremnom postupku za razrez poreza, osim onda, kad postoje osnovani razlozi da je ispitivanje izvršeno nedovoljno ili nepravilno.
Kad poreski odbor odredi ispitivanje knjiga, izvršiće to po pravilu predsednik ili koji član odbora u prisustvu referenta. Izuzentno (vidi pravilnik k članu 120. B. a.) kad je za ispitivanje knjiga, zbog cbimnosti i tehničke komplikovanosti, potrebna specijalna stručna snaga, odbor će odrediti knjigovodskog veštaka, nadležno zakletog.
Isto tako po pravilu neće se dozvoliti preslušavanje svedoka, a ni traženje mišljenja veštaka u koliko su ova dokazana sredstva u pripremnom postupku (član 108. zakona o neposrednim porezima) već dovoljno iskorišćena.
Ad IV. Kad poreski odbor nije u stanju da utvrdi materijalnu istinu ni na način pod IIL, on može pribeći metodi upoređivanja radnje sa radnjama, kojima je osnovica utvrđena po metodi pod III (član 120. posljednji stav zakona o neposrednim porezima). Ovaj slučaj javljaće se u praksi onda, kad bude reč o kojoj radnji, za koju nisu pribrani detaljniji podaci, o kojima je reč u načinu razreza pod III, a naročito kad poreski odbor nije u mogućnosti da utvrdi ni uloženi kapital ni količinu obrta. U ovakvim slučajevima tražiće se odgovarajuća srodna vrsta radnje (zanimanja), kojoj je prihod utvrđen po metodi pod III. i, upoređujući s njom obim, prilike i način rada konkretne radnje, stvoriti zaključak o visini njezinog relativnog čistog prihoda.
U pogledu saslušavanja lica u svojstvu svedoka i veštaka valja strogo paziti na odnosne odredbe člana 120. zakona o neposrednim porezima. Poreski odbor služiće se saslušavanjem svedoka i veštaka svakako samo u slučajevima, kad u predloženom materijalu nije dat povoljan supstrat za donošenje odluke, odnosno, kad se jave činjenice koje bi pribrani materijal mogle svedočenjem opovrgnuti (član 120. pretposljednji stav), a sam odbor nema o njima saznanja. U analognim slučajevima poslužiće se poreski odbor i veštacima.
B.
1. Po članu 108. zakona o neposrednim porezima može poreska vlast, a dosledno i poreski odbor, da traži podatke i od:
(1)	sopstvenika imanja, izdatih u zakup u pogledu svojih zaku-paca, odnosno od zakupaca u pogledu sopstvenika i pazakupaca;
(2)	od poslodavaca u pogledu njihovih nameštenika, i
187
(3) od vlasti i nadleštava državnih i samoupravnih po predmetima pcmanutim u tački 3. do 6. člana 108. zakona o neposrednim porezima.
2.	Isto tako obavezno je svako lice da pred pcreskim odborom svedoči ili da kao stručnjak daje svoje mišljenje o činjenicama koje su odvažnosti u poreskom predmetu drugih lica. Izjave svedoka i mišljenja veštaka mcraju se davati istinito i po najboljem znanju i savesti. Ko ne može da dade izjavu po sedanju, a da bi se ipak mogao izjasniti, obavezan je da pregleda svoje beleške ili knjige, ako ih ima, i da iz njih sačini potrebne izvode.
Iskaz svedokov i mišljenje veštakovo može se predati pismeno ili lično u zapisnik, ali poreski odbor mcžs n°*v"diti da lično sadnici prisustvuje.
3.	Kao svedok ili veštak ne mogu se preslušati, odnosno odrediti:
(1)	lica koja su u javnoj službi (državnoj, samoupravnoj) o o-kclncstima, koje su im poznate iz njihovog zvaničnog delokruga, ako je nadležna vlast mišljenja da se službeni razlozi izjavi protive;
(2)	sveštenici o cnrme, što im je u ispovedi ili inače pod pečatom duhovne tajnosti povereno;
(3)	lica koja su ili koja su bila u službi poreskog obveznika baz pristanka ovoga;
(4)	lica koja na području istog poreskog odbcra stoje sa po-reskim obveznikom u odnosu poslovne konkurencije;
(5)	lica koja nisu sposobna da sacpšte svoja opažanja ili lica koja su u vremenu, na koje treba da se odnosi njihova izjava, bila nesposobna, da obuhvate činjenicu koja treba da se dokaže (na pr. slepi o onome što'treba videti, ako se to nije dogodilo pre nego su oslepili; gluvi o onome što treba čuti, ako su i tada bili gluvi; gluhonemi, ako ne znadu pisati; duševno oboleli, ako im je bolest prešla granice do kojih se može normalno rasuđivati): i
(6)	sva ostala lica, koja se u svojstvu svedoka i veštaka ne mogu pred sudovima saslušavati u građanskom parničnom postupku (vidi odnosne odredbe građanskog parničkog postupka).
4.	Dužnost svedečenja kao i davanja veštačkog mišljenja mogu otkloniti:
(1)	lica koja sa poreskim obveznikom, o čijem se premetu traži njihova izjava, stoje u odnosu:
a)	obračun, makar brak više i ne postojao;
b)	rodbinskom u pravoj liniji (deca, unučad, praunučad, itd., odnosno roditelji, deda, pradeda itd.) ako bi datim odgovorom mogli tim licima ili sebi prouzrokovati opasnosti kaznenog progona;
(2)	sva ona lica koja po građanskom parničkom postupku mogu da otklone dužnost svedočenja ili davanja veštačkog mišljenja (vidi odnosne odredbe građanskog parničkog postupka).
188
5.	Kako pcreska vlast tako i poreski odbor može odrediti, da pod zakletvom svedok bude preslušan i veštak o izvesnim činjenicama i pitanjima dade svoje mišljenje. Saslušavanje pod zakletvom izvrši-će se pred nadležnom sudskom vlasti, u čijem zvaničnom području stanuje lice koje treba preslušati (čl. 109. i čl. 141. zak. o nep. por.).
6.	Pozivanju na svedoke nema mesta kad je u pitanju sadržina javnih isprava.
7.	Ako za veštake državni zastupnik i poreski obveznik predlažu razna lica, odrediće poreski odbor za veštaka treće lice, razume se, ako nađe da je veštačenje uopće potrebno. Tako će poreski odbor postupiti i kad treba više veštaka, ako državni zastupnik i poreski obveznik nisu složni u izboru lica.
8.	Na traženje svedoka ili veštaka poreski će im odbor priznati pravo na dnevnicu i ovu odmah poreski obveznik pred odborom isplaćuje svedocima i veštacima na koje se pozvao odnosno koje je: tražio; a svsdccima i vcštacima na koje se pozvao državni zastupnik, dnevnice će isplaćivati državna kasa. Dnevnica svedoka je od 30 do 50 dinara, a veštaka od 50 do 100 dinara. Svoje svedoke poreski obveznik mora sam privesti pred poreski odbor i u toku rasprave biće uzeta reč samo od onih koji su došli razume se, ako poreski odbor nađe za potrebno da se saslušaju.
9. Ispitivanje knjiga, određeno bilo od strane poreske vlasti (čl.. 108. zak. o. n. p.) bilo od strane poreskog odbora (čl. 120. zak. o. n, p.) po pristanku poreskog obveznika, ima se izvršiti u prisustvu poreskog obveznika ili njegovog zastupnika ili opunomoćenog lica. Kad pregled odredi poreska vlast izvršiće ga za to određeni državni činovnik; ako je pregled odredio poreski odbor izvršiće ga, prema zaključku odbora, državni činovnik, ili sam predsednik, ili koji član odbora, ali u prisustvu referenta. Samo u izuzetnim slučajevima može vlast, odnosno, odbor odrediti za pregled knjiga koga privatnog veštaka (pravilnik k članu 120. A. ad III). Lice, određeno za pregled, mora biti legitimirano pismenim punomoćjem poreske vlasti, odnosno odbora, prema tome, koje od njih odredio pregled. Za veštaka treba po mogućnosti odabrati knjigovodstvu vesto lice i koje je dobro upućeno u odnosne gospodarske grane. Dan pregleda, ispitivanja treba sa-opštiti poreskom obvezniku ili njegovom zastupniku, odnosno puno-mcćnom licu, a ako poreski obveznik (njegov zastupnik, punomoćnik) ne bi došao na poziv bez dovoljnog opravdanja, moćiće se ispitivanje predloženih knjiga obaviti i bez njega.
Ispitivanje knjiga izvršiće se u pravilu u zvaničnim prostorijama poreske vlasti. Ako treba da se preduzme opsežniji pregled ili radi drugih naročito važnih razloga, može se, na predlog poreskog obveznika, ili po naređenju poreske vlasti, ispitivanje knjiga predu-zeti u poslovnim prostorijama ili stanu poreskog obveznika.
Ako se poslovne prostorije ili stan obveznika ne nalaze na pod-
189
ručju (nadležne mu) poreske vlasti, zatražiće se, da ispitivanje knjiga izvrši ona poreska vlast, na čijem se području te prostorije ili stan nalaze.
0 pregledu knjiga treba sastaviti zapisnik, koga potpisuju oni, koji pregledu sudeluju, označujući broj i datum naređenja o pregledu. U zapisniku će sa kcnstatcvati: kakve se knjigovodstvo vodi, spoljni izgled knjiga i beležaka, okolnost koje su važne za prosuđivanje njihove verodostojnosti i ispravnosti, zatim knjiženja, koja se odnose na činjenice, koje treba pregledom utvrditi, i naposletku objašnjenja, koja dade poreski obveznik ili njegov zastupnik, punomoćnik, kao i konstatacije koje su učinjene na njegov zahtev.
Saopštavajući rezultat ispitivanja knjiga ne smeđu se izdati odboru imena poslovnih prijatelja, mušterija, kao ni izvori nabavaka, izuzimajući slučaj, kad za pregled određeni organ, u knjiženju ili u knjigovodskim dokumentima, naiđe, na netačnosti, zbog kojih bi trebalo saopštiti imena, da bi se mogla doneti odluka o dokaznoj snazi knjiženja.
Sva lica, koja vrše pregled i ocenjuju verodostojnost knjiga, o-bavezna su da smatraju kao najstrožiju tajnu sve ono, što su videli ili im je saopšteno prilikom ispitivanja knjiga. Protivni postupak podleži kazni po čl. 138. drugi stav.
Pregled knjiga može se ponuditi, odnosno, po pristanku poreskog obveznika, narediti kako u pripremnom postupku i za vreme dok prvi odbor nije doneo zaključak, tako i u žalbenom postupku (čl. 134. poslednji stav zak. o nep. por.), a i u postupku po poreskim krivicama (čl. 159. zak. o n. p.). No, ako je poreski obveznik od prvostepene poreske vlasti, odnosno od poreskog odbora traženi pregled trgovačkih knjiga odbio, neće ih uzimati u obzir ni reklamacioni odbor, ako mu ih poreski obveznik ponudi. Zbog toga treba u svakom razreznom aktu označiti, da li je obveznik uskratio pregled knjiga, ako je to od njega traženo.
Ako poreski obveznik, koji je svoje knjige ponudio za pregled, docnije ne dozvoli njihov pregled ili ovaj ma kako ometa, smatraće se, da je svoju ponudu povukao.
Pri pregledu knjiga treba nastojati da se ne ometa redovno poslovanje radnje, a sam pregled treba obaviti što je moguće brže i bez prekidanja.
Knjige, koje su deponovane kod poreske vlasti, i njihovi prilozi imaju se brižljivo i pod ličnom odgovornošću činovnika poreske vlasti čuvati. Pregled knjiga izvršiće se u onim granicama, kako je određeno u rešenju poreske vlasti, odnosno poreskog odbora.
Pri pregledu knjiga ima se, prema načinu vođenja knjiga i njihove sadržine, ispitati da li se knjiženja u njima vrše redovno, potpunog ispravno, i da li su knjiženja takva, da se po njima mogu o-ceniti činjenice, zbog kojih je pregled određen.
45
Pregled knjiga ne sme se ograničavati samo na hronološka i sistematska knjiženja; on se, po pravilu (prema potrebi), mora protegnuti i na dokumenta knjiženja i pri tom treba imati na umu, da se u praksi javljaju razne mogućnosti knjiženja izvesnog slučaja, i da je, prema tome, potrebno da se prouči i veza medu pojedinim računima.
Pri oceni verodostojnosti knjiga valja, pored ostalog, paziti naročito i na to:
(1)	da li se knjige i ostale beleške vode u živom jeziku i pismu:
(2)	da li su knjige povezane, da li su listovi svake knjige označeni tekućim brojevima i da li su propisno taksirane;
(3)	da li na mestima, koja po pravilu moraju biti popunjena, ima ikakvih praznina;
4) da li je prvobitni sadržaj knjiženja premazivan, radiran, ili kojim drugim načinom stvoren nečitkim, i napokon, da li ima i takvih promena, po kojima ne bi moglo biti izvesno, da li su učinjene prilikom prvobitnog knjiženja ili docnije.
član 127.
Osobeno i mimo izloženog postupka poreska vlast utvrđuje poreske osnovice i razrezuje porez;
1)	kad je predmet prolazne prirode;
2)	kad u toku poreske godine nastane poreska obveza;
3)	društvima obveznim na javno polaganje računa;
4)	u slučajevima iz člana 53a) i 107a) Zakona.
U prvom, drugom i četvrtom slučaju nadležna je prvostepena poreska vlast, a u trećem slučaju, za porez na dobitak preduzeća obvezanih na javno polaganje računa, drugostepena poreska vlast, koja razrez dostavlja radi zaduženja prvostepenoj poreskoj vlasti. Za sve ove slučajeve razrez poreza vrši se u obliku osobenog rešenja, koje je poreska vlast dužna saopštiti pismeno poreskom obvezniku.
Protiv visine poreske osnovice i ovako razrezanog poreza ima mesta žalbi višoj poreskoj vlasti u roku od 30 dana od dana saop-štenja rešenja.
žalba se predaje napismeno ili na zapisnik kod vlasti koja je donela rešenje, a predata žalba ne zadržava naplatu poreza, izuzimajući slučaj iz čl. 152.
Rešenja o razrezu društvenog poreza podleže naknadnom pregledu od strane Odeljenja poreza Ministarstva Finansija. Naknadne ispravke u zaduženju na osnovu ovakog pregleda mogu se izvršiti u koliko od dana dostave prvog rešenja o razrezu do dana dostave rešenja o naknadnim ispravkama cenzure nije prošlo više od dve godine dana. Razrez društvenog poreza ne može se naknadno ispravljati po onom pitanju koje je Državni savet konkretno pravomoćno
191
presudio. Protiv naknadno ispravljenog razreza društvenog poreza može se poreski obveznik žaliti Državnom savetu u roku od 30 dana od dana dostave rešenja.
Kad se u već izvršenom razrezu poreza bilo koje vrste, utvrde računske greške, ili greške u tehničkom sastavu poreske osnovice, ispraviće ih poreska vlast osobenim rešen jem. Ispravke grešaka ovakve prirode u korist poreskog obveznika, mogu se izvršiti po molbi poreskog obveznika i po službenoj dužnosti. Za donošenje ovakvih rešenja, nadležna jz vlast koja je izvršila razrez poreza.
Rešenja o razrezu tečevine koje poreska uprava donosi na osnovu poslovnih knjiga (član 53a) Zakona) podleže naknadnom pregledu od strane finansijske direkcije. Naknadne ispravke i zaduženja na osnovu ovakvog pregleda mogu se izvršiti u koliko od dana dostave prvog rešenja o razrezu do dana dostave rešenja o naknadnim is-pravkama cenzure nije prošlo više od dve godine. Ova rese-, nja može Odeljenje poreza naknadno pregledati i ispraviti u istom roku (računajući od dana uručenja rešenja o razrezu prvostepene poreske vlasti).
Protiv naknadno ispravljenog razreza može poreski obveznik u roku cd 30 dana. podneti tužbu upravnom sudu ako je ispravke izvršila finansijska direkcija, a Državnom savetu ako je ispravke izvršilo Odeljenje poreza.
U slučaju razreza poreza po tač. 3 stav 1 ovoga člana, poreska je vlast ovlašćena tražiti od preduzeća obaveštenja o svima činjenicama, koje su bile podloga sastavu bilanse, a u vezi sa tim pregledati u poslovnici preduzeća knjige preduzeća i podloge na osnovu kojih su knjiženja izvršena, a po potrebi preslušati svedoke i veštake i provesti uviđaj. U koliko u ovom zakonu nisu sadržane! druge odredbe, postupiće se po §§ 79—105 Zakona o opštem upravnom postupku od 9 decembra 1930 godine.
Za porez koji se naplaćuje posrednim putem kod poreskih obveznika (čl. 71 i 99), dužnost poreske vlasti sastoji se u primanju i knjženju naplaćenih suma i kontroli primene odnosnih odredaba.
K članu 127.
1.	U članu 125. i 126. zakona c neposrednim porezima i pravilniku izložen je način redovnog rasporeda zemljarine, kućarine, tečevino i poreza na rente. To su sve rasporedi, koji obuhvataju popisom, katastrima, ili prijavom, pcdnetom po poreskom obvezniku po javnom pozivu, poreskoj vlasti već poznate poreske predmete. Za društveni porez u opšte, i za ostale slučajeve kućarine, tečevine i poreza na rente, koji se razrezuju van redovnog rasporeda, propisuje zakcn razrez putem osobnih rešenja za svaki slučaj.
2.	Osobenim rešenjem utvrdiće se poreska osnovica i razrezati:
a) kućarina, tečevina i porez na rente, kad je poreski predmet
192
(zgrada, radnja, renta) samo prolazne prirode ili, kad se poreski cbjskat (zgrada, radnja, zanimanje, renta) javi u toku poreske godine.
Ovako osobenim rešenjem razrezana tečevina za radnje i preduzeća, koji se jave kao novi poreski objekat u toku poreske godine, imadu (po čl. 58. zakona) samo privremeno značenje. Poresku osnovicu za njih utvrđuje poreska vlast srazmerno sličnim drugim preduzećima (zanimanjima), koja su već zadužena tečevinom. Definitivni razrez, kako za prvu godinu rada (srazmerno trajanju rada u njoj), tako i za narednu godinu utvrdiće poreski odbor, kad se prvi put sastane.
Ovakva csobena rešenja za tečevinu u toku poreske godine novo nastalih radnja (zanimanja) važe kao definitivni razrez i ne trebaju se iznositi pred poreski odbor, kad takva preduzeća obustave tek započeti rad pre, nego što se izvrši redovni razrez za istu godinu (vidi čl. 58. drugi stav zakona).
Izuzetno, može poreska vlast ovakve slučajeve razreza kućarine, tečevine i poreza na rente izvršiti i u samom redovnom rasporedu. sve dok cn nije zaključen i potpisan, ali će se u ovom slučaju obave-sti obveznika izdavati u formi osobenog rešenja U rešenjima se mora upozoriti na 30-to dnevni žalbeni rok višoj poreskoj vlasti po čl-127. zakona i na odredbu da žalba ne zadržava naplatu poreza. Izdana rešenja ima potpisati pored referenta i šef nadleštva;
b) porez svake godine, svakom društvu obaveznom na javno polaganje računa po čl. 74.
v) porez svake godine obveznicima tečevine iz člana 53a) i 107a), Zakona.
3. Za razrez društvenog poreza nadležna je drugostepena poreska vlast. Ona će se starati, da se kod nje vodi spisak svih obveznika društvenog poreza na njezinoj teritoriji i na osnovu toga spiska opominjaće ih u slučaju potrebe da podnesu poreske prijave (vidi pravilnik k članu 105. ad II.).
Za društva obavezna na javno polaganje računa mora se u svakom slučaju izraditi osobeno rešenje o izvršenom razrezu po ovom obrascu.
REŠENJE
o razrezu društvenog poreza za ................................. u .................................
Na osnovu člana 74.-88. i člana 127. zakona o neposrednim porezima, a po poreskoj prijavi, bilansu, računu gubitka i dobitka-
razrezan vam je društveni porez za poresku godinu....................... kako
sledi:
193
I.	Dobitak po bilansu bez dela dobitka prenetog iz prošle godine
II.	Ovom dobitku dodaju se sume, kojima je dobitak po bilansu već umanjen
(Konkretne slučajeve unositi, kako su izneti u obrascu A. prijave za društveni porez. Tačka B. II. u članu 105. ad II. pravilnika).
III.	Od dobitka po bi!ansu odbijaju se sume, koje su u tom dobitku već sadržane:
(konkretne slučajeve uncsiti, kako su iznete u obrascu A. za društveni porez tačka B. III. u članu 105. ad II. pravilnika).
Kad se odbije suma pod III. od zbira sume I.+11. ostaje poreska osnovica
odnosno po članu 86. (pretposljednji stav) zaokruženo
IV Po ovoj osnovici iznosi	% osnovnog po-
reza
V.	Račun rentabiliteta:
1.	Osnovni kapital
2.	a) opšti rezervni fond
b) ostali u bilansu pokazani pravi rezervni fondovi sa kojima preduzeće slobodno raspolaže
3.	Preneti dobitak iz prošle godine
4.	U prvoj polovini godine uplaćena suma povećanog kapitala.
5.	Kapital iz stava drugog tačke 4) čl. 82.
Svega uloženog kapitala
Od ovog se odbija vrednost bilančnih stavaka čiji prihod ne ulazi u poresku osnovicu i to:
Uložni kapital za proračun rentabiliteta
Prema ovome uloženom kapitalu poreska osnovica sa pokazuje	% rentabiliteta, kome pro-
centu po članu 86. tač. II. odgovara stopa dopunskog poreza sa	%, a sam dopunski porez iznosi
VI.	Obračun minimalnog poreza:
a) Ukupni osnov iz prve i druge rečenice stava drugog tačke I. čl. 86 Zakona sastoji se od: robnog bruto prometa
bruto premija (podrazumevajući i reosigurane premije)
po odbitku storniranih poslova i bonusa
kamata (izuzev kamate oslobođene društvenog poreza)
provizija
usluga
194
Ukupan osnov za minimalni porez
Na taj osnov	minimalnog poreza iznosi '
b) Po trećoj rečenici stava drugog tač. I. čl. 86 Zakona	minimalnog poreza od uložnog kapitala izračunatog pod tačkom V. iznosi
(Osnov za računanje minimalnog poreza unosi se u svakom rešenju o razrezu poreza, bez obzira da li će minimalni porez biti razrezan ili ne).
VII. Preduzeće radi na način predviđen u tački II. čl. 86 Zakona i njegov ukupni bruto promet iznosi odbiv od toga promet sa inozemstvom sa ostaje osnovica za razrez odnosno zaokruženo
na koju posebni poreski dodatak iznosi i to:
od prvih punih	1,000.000.—	d.	0.3%
od narednih započetih ili punih	2,000.000.—	»	0.4%
» » » » »	3,000.000.—		0.5%
» » » > »	6,000.000.—	»	0.6%
» » » » »	8,000.000.—	»	0.7%
» » » » »	10,000.000.—	»	0.8%
» » » » »	20,000.000.—	»	0.9%
od svake naredne sume preko	50,000.000.—	»	1. %
Ukupni iznos posebnog poreskog dodatka VIII. S obzirom na izloženo preduzeću se razrezuje: osnovnog poreza iz tačke IV. dopunskog poreza iz tačke V. posebnog poreskog dodatka iz tačke VII. kazne iz čl. 137 Zakona (na tačku IV. i VII.) Svega društvenog poreza:
Od toga se odbija plaćeni službenički porez na plate iz
tačke 8 čl. 82 Zakona sa Čisto zaduženje društvenim porezom iznosi odnosno zaokruženo po čl. 6 Zakona Prema tome preduzeću se razrezuje minimalni porez izračunat po slovu a) odnosno b) tač. VI. (t. j. koji je od ova dva veći) sa odnosno pošto preduzeće podleži posebnom poreskom dodatku razrezuje mu se ovaj porez u dvostruk, iznosu sa posebnog poreskog dodatka iz tačke VII.
kazna po čl. 137 Zakona (na minimalni porez i posebni poreski dodatak)
Svega društvenog poreza odnosno zaokruženo po Čl. 6 Zakona
IX. Stanje rezervnih fondova i latentnih rezerva uzevši u obzir promene po ovom razrezu iznosi:
NAZIV FOND*		Stanje na potetku posl. g.		Dotacija u toku posl {.		Svega		Utrošen: u toku godine		Stanje krajem posl. g.	
		dinara p.		dinara	P-	dinara		dinara	1 P-	dinaia p.	
Latentna rezerva	oporezano										
	neoporezano										
Opiti rezervni fond	oporezano										
	neoporezano										
Par.zion i fond	oporezano		—								
	neoporezano										
Fond u umanjivanje vrednosti	oporezano										—
	neoporezano										
Fond za sumnjiva potraživanja	oporezano										
	neoporezano										
Fond za telajne razlike	aparezano										
	neoporezano										
itd.	oporezano										
	neoporeiano										
RAZLOZI
(Navesti iscrpno razloge za svaki slučaj neuvažavanja, prijavljenih suma odbitaka odnosno dodataka).
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 30 dana preko ove vlasti na Odeljenje poreza ministarstva finansija. žalba neće zadržavati naplatu poreza.
potpis referenta	potpis šefa
(štambilj vlasti)
4.	Sva zaduženja po osobenim rešenjima po tač. 1.) 2.) i 4.) člana 127 zakona moraju prvostepene poreske vlasti najkasnije za 8 dana po izmaku svakog meseca saopštiti drugostepenoj poreskoj vlasti individualnim pregledima sastavljenim posebno za svaki poreski oblik.
5.	Povodom svakog razreza poreza po tač. 4) člana 127 zakona, nadležna će drugostepena poreska vlast po prijemu poreske prijave-
196
i isprava, o kojima je govora u članu 105 ad II. Pravilnika, prikupiti sve podatke i utvrditi sve važnije momente koji su potrebni i odlučni za pravilan razrez društvenog poreza. U tu će svrhu utvrditi: vrst, način i opseg poslovanja preduzeća; raspoloživa vlastita i tuđa sredstva; uslove poslovanja; povezanost ili ovisnost prema trećim licima ili društvima (kartel, koncern, finansijer, glavni akcioner itd.). Po ukazanoj potrebi nadležna drugostepena poreska vlast može tražiti i objašnjenja od preduzeća za sva ona pitanja, knjiženja, poslovne odnose ili transakcije koje su eventualno mogle uplivisati na rezultat poslovanja, a može također narediti i pregled knjiga.
Po izvršenim izvidima ili pregledu knjiga drugostepena poreska vlast donosi svoje obrazloženo rešenje o razrezu poreza. U rešen j u ss za svaku stavku unetu ili izuzetu iz poreske osnovice imadu detaljno navesti razlozi i citirati cdncsne zakonske odredbe po kojima se prstunilo. Pored tega u rešenju o razrezu društvenog poreza ima se naznačiti stanje fondova i latentnih rezerva na početku poslovne rodine, dotacije i utrošci istih u toku poslovnp sredine, kao i stan ie koncem poslovne sredine, na način kako je izloženo u stavu 4 tačke 13 Pravilnika k članu 83 zakona.
Svako rešenje o razrezu društvenog poreza imadu potpisati: referent, šef ctseka i finansijski direktor.
Svako rešenje o razrezu društvenog poreza poslaće drugostepena pcrsska vlast, pošto ga je uneTa u svoju sresku poresku knjigu, nadležnoj prvostepenoj poreskoj vlasti zbog zaduženja u pereskoi glavnoj knjizi i u poreskom godišnjem računu, kao i zbog dostave (uz potvrdu) odnosnom preduzeću. Potvrđene dostavnice vraćaju se drugostepsnoj poreskoj vlasti da ih uloži u akt o razrezu.
Drugostepena poreska vlast ima da za sva preduzeća obvezana na javno polaganje računa osnuje i nastavno vodi zasebnu knjigu evidencije tih preduzeća. U ovoj knjizi moraju biti evidentirani svi podaci, koji su od važnosti za razrez poreza kao što su: naziv preduzeća, vrsta poslovanja, sedište uprave, filijale, poslovnice, fabrike itd.: osnovna glavnica, pravi rezervni fondovi (opšti, fond za ažio, fond valorizacije itd.), vezani fondovi (penzioni fond, fond za amortizaciju, fond za sumnjiva potraživanja); prijavljene odnosno u-tvrđene latentne rezerve po §-u 27 zakona o izmenama od 18 februara 1934 godine; dobitak ili gubitak po bilansu pojedine poslovne, godine; poreska osnovica utvrđena po nadležnoj drugostepsnoj vlasti, po Ministarstvu finansija ili po Državnom savetu; suma razrezanog osnovnog, dopunskog, minimalnog poreza,posebnog poreskog'dodatka i kazne po Finansijskoj direkciji, Odeljenju poreza Ministarstva finansija ili Državnom savetu, kao i broj odnosnog rešenja, U istoj će knjizi trebati evidentirati i ostale okolnosti i momente, koji su cd važnosti za pravilno prosuđivanje načina i uspeha poslovanja, kao šte su: osnivači preduzeća, glavni akcioneri. fi-nansijeri, koncerni, karteli, ugovori o komisionu, kupnje, prodaje.
197
poslovne domaće ili inostrane veze, ekonomska povezanost, glavni j i verovnici, plaćene oštete ili naknade rezultat pregleda knjiga, krivična isleđenja i izrečene presude itd.
Za obveznike tečevine iz člana 53a) Zakona dužne su prvostepene poreske vlasti da osnuju i vode posebne knjige. U ovim knjigama moraju biti evidentirani svi podaci od važnosti za razrez poreza, kao što su: ime poreskog obveznika, vrsta poslovanja, sedište glavne radnje i pojedinih ogranaka, uložni kapital (šopstveni i tuđi), prijavljeni čisti prihod, osnovice koju je utvrdila prvostepena vlast, osnovica po cenzurnom nalazu finansijske direkcije i po cenzumom nalazu Odeljenja poreza; tesne veze preduzeća i radnje sa drugim preduzećima i radnjama u zemlji i inostranstvu itd.
Razrez društvenog poreza izvršen po drugcstepenoj poreskoj vlasti podleži naknadnom pregledu od strane Odeljenja poreza M&ni-starstva finansija. Da bi se taj naknadni pregled (cenzura) mogao u što kraćem vremenu izvršiti drugostepena poreska vlast će odmah po izvršenom razrezu poreza uručiti rešenje preduzeću. Najdalje 8 dana po isteku žalbenog roka ista vlast će koncept rešenja sa svim razreznim aktima tekuće i prethodne poreske godine i dostavnicom pojedinačno podnositi Odeljenju poreza zajedno sa eventualno uloženom žalbom. U sprovodnom pismu Direkcija će među ostalima naročito naznačiti: ime preduzeća i posao kojim se bavi; dan uručenja rešenja o razrezu poreza; dan do kojega se može vršiti cenzura: obrazloženje i mišljenje sa predlogom za sva sporna pitanja u kolike postoji žalba.
Po prijemu razreznih akta Odeljenje poreza Ministarstva finansija pristupiće odmah naknadnom pregledu (cenzuri) izvršenog razreza poreza.
U postupku naknadnog pregleda (cenzure) kao i povodom re-šavanja žalbe može se ukazati potreba da se povedu izvidi, da se traži nadopuna razreznog akta ili objašnjenje po pojedinim pitanij-ma, ili da se naredi pregled knjiga. Sve ove izvide i nadopune veza-će Odeljenje poreza ministarstva finansija uz rok. Drugostepena poreska vlast rešavaće sva primljena akta u roku, te će u tu svrhu zasnovati posebnu evidenciju (rokovnik). Najkasnije u roku od 15 dana po prijemu akta imaju se obaviti naređeni izvidi, nadopune, objašnjenja, ili pregled knjiga itd. Samo u izuzetnim slučajevima, kad ove radnje nije moguće izvršiti u tom roku, zatražiće se obrazloženim izveštajem produženje roka.
Ako se u cenzurnom postupku naknadnim pregledom razreznih akata, izvidima ili na drugi način utvrdi da je izvršen razrez u nižem iznosu nego što bi trebalo, Odeljenje poreza obaviće ispravku razreza poreza izvršenog po drugostepenoj poreskoj vlasti. Ispravka se vrši u formi rešenja protiv kojega se preduzeće može žaliti Državnom savetu u roku od 30 dana ođ dostave rešenja.
198
Naknadna ispravka u zaduženju na osnovu pregleda (cenzure) od strane Odeljenja poreza ministarstva finansija može se vršiti sarmo u roku od dve godine računajući od dana dostave rešenja drugo-stepene poreske vlasti o razrezu poreza pa do dana dostave rešenja Odeljenja poreza ministarstva finansija preduzeću.
Ispravku razreza društvenog poreza (cenzuru) nakon uručenja rešenja drugostepene poreske vlasti može vršiti Odeljenje poreza ministarstva finansija po svim predmetima i pitanjima odnosećim se na društveni porez (čl. 81. st. 2 i čl. 82-86 zakona) sem po pitanju ocene zaliha, (poslednji stav čl. 81 zakona).
Razrez društvenog poreza ne može se više naknadno ispravljati po onim pitanjima koje je Državni savet konkretno i pravomoćno već presudio.
Rešenja poreskih uprava o razrezu tečevine po poslovnim knjigama podleže cenzuri finansijske direkcije i Odeljenja poreza. Cenzura finansijske direkcije je obavezna a cenzura Odeljenja poreza fakultativna. Zbog toga, poreske uprave dužne su dostaviti na način i u roku propisanom za cenzuru razreza društvenog poreza sva rešenja o razrezu tečevine po poslovnim knjigama (član 53a) Zakona) finansijskoj direkciji na cenzuru. Odeljenju poreza pak poreske uprave dostavljače na cenzuru samo ona svoja rešenja o razrezu koja Odeljenje zatraži. U pogledu postupka za razrez poreza i cenzure, roka za cenzuru i ostalog imaju se analogno primeniti odredbe o cenzuri razreza društvenog poreza. (Vidi prednje odredbe ove tačke).
6.	Računske greške u razrezu poreza na štetu državne kase u koliko ne tangiraju sume evidentirane u sreskoj knjizi Direkcije, ispravićs nadležna Poreska uprava posljednjim rešenjem. Računske greške u razrezu poreza na štetu poreskog obveznika mogu ispraviti bilo po molbi ili po zvaničnoj dužnosti samo Finansijske direkcije.
7.	Ako se u toku poreske godine otkriju slučajevi poreskih predmeta, koji nisu obrađeni u redovnom poreskom rasporedu, a ne spadaju ni među slučajeve iz člana 127. zakona tačke 1. i 2., i ako cvaki otkriveni slučajevi nisu krivične prirode u smislu člana 142. zakona, uneće se i poreski obraditi u redovnom rasporedu naredne godine, naravski izvršujući ujedno zaduženje i za prošlu godinu-Ovakve slučajeve treba za naredni raspored držati u naročitoj evidenciji.
Razume se, da se po predmetima, koji imadu krivični karakter, mora odmah povesti krivični postupak na osnovu člana 142. zakona o neposrednom porezu, a po svakom krivičnom slučaju u-tvrđeni zatajeni porez zađuživaće se i saopštavati drugostepenoj poreskoj vlasti kao i u slučajevima pod 4. ovoga člana.
KAZNE, član 137.
Ako poreski obveznik ne preda poresku prijavu u određenom
199
roku, ili mu ne bude uvaženo pravdanje prekoračeno^ roka, platiće pored osnovnog i dopunskog poreza, u ime kazne:
1)	3%, a ako prijavu ne preda u roku od 8 dana ni na pismeni poziv, 10% osnovnog poreza;
2)	15% minimalnog odnosno osnovnog poreza za dobitak preduzeća obvezana na javno polaganje računa.
Kaznu odmerava nadležna poreska vlast jednovremeno sa osnovnim i dopunskim porezom.
član 138.
Sva lica, koja su ovim zakonom obvezana, da podnesu druge kakve prijave, sem onih u orethodnom članu pomenutih, ili podatke ovim zakonom propisane, ili su pismeno pozvani na osnovu ovog zakona od strane poreskih vlasti, ili poreskih i reklamacionih odbora, da daju izjave, plaćaju u ime kazne 50—500 dinara, ako ne udovolje obvezi, ili pozivu, ili dadu neistinite izjave, odnosno podatke.
Poreski odbornik, koji ne bi hteo vršiti odborničku dužnost kazniće se od 50—300 dinara. Istom kaznom kazniće se poreski odbornik, ako otkrije tajnu, koju je pri vršenju ove dužnosti saznao. Ta kazna ne isključuje odgovornost krivičnu, ni odgovornost za naknadu štete oštećenom licu.
Kazne iz prvog stava ovog člana izriče nadležna poreska vlast, a kazne iz drugog stava, drugostepena poreska vlast.
Protiv presude ima mesta žalbi nadležnoj višoj poreskoj vlasti u roku od 15 dana, računajući rok od dana, kada je presuda dostavljena krivcu.
Kazna iz ovog člana neće se primenjivati na ona lica, koja su dužna po čl. 20. ovog zakona na prijavljivanje površine zemljišta. Razlike u porezu na prihod od zemljišta koje se pokažu po izvršenom novom katastarskom premeru i klasiranju zemljišta prema prijavama, uvažavaće se samo u buduće računajući od 1. januara naredne godine posle izrade katastarskog operata.
Član 139.
Obveznici poreza po tač. 3. druga grupa, kan i putujući a'renti i trgovački putnici pomenuti u istoj grupi tač. 1. a čl. 42. koji se za-teku bez potvrde o plaćenoj porezi, platiće pored redovnog poreza po čl. 59. još i jednaki iznos u ime kazne.
Lice koje je po odredbama ovoga Zakona dužno da ođ poreskog obveznika obustavi, odnosno naplati porez (stav sedmi i osmi člana 59/1 član 71 i član 99 Zakona) ako porez ne naplati, odnosno ne obustavi ili ga ne naplati odnosno ne obustavi u zakonskom iznosu platiće kao kaznu dvostruki iznos nenaplaćenog, odnosno neobustav-ljenog poreza, a najmanje 100 dinara. Ovu kaznu izriče poreska uprava.
200
7. J vković
^ML/zujadnja. iateMja. suAiA i moloak e/Lmenata.
Za&ieA Kodhikom 4
Isto ovako biće kažnjen primalac prihoda, koji stoji u više odnosa službe ili čija je žena takođe u odnosu službe, ako po čl. 93. dozvoljeni odbitak koristi više nego za jedan odnos službe.
Poslodavac, koji organima poreske vlasti i finansijske kontrole spreči izviđaj na licu mesta ili mu ne da tražena obaveštenja ili mu uskrati uviđaj u poslovne knjige, platne spiskove ili poreske knjižice, biće kažnjen sa 1000 do 20.000 dinara.
Kazne po ovom članu izriče nadležna prvostepena poreska vlast, a protiv njene presude ima mesta žalbi nadležnoj višoj poreskoj vlasti u roku od 15 dana, računajući od dana, kada je presuda dostavljena presuđenom licu.
K čl. 137., 138., 139.
Kazne po ovim članovima zakona o neposrednim porezima dele se u tri vrste:
1)	takve, koje se udaraju jednovremeno sa osnovnim i dopunskim porezom procentualno na osnovni porez;
2)	takve, koje se udaraju i presudom izriču u visini redovnog poreza;
3)	takve, koje se udaraju i presudom izriču zbog neurednosti konkretno određenom sumom u granicama zakona.
Ad 1. Jednovremeno sa osnovnim i dopunskim porezom odme-rava se kazna, kad poreski obveznik ne preda poresku prijavu u određenom ili propisno produženom mu (čl. 4.) roku. Kazna iznosi 3% no, ako bude naknadno pismeno pozvan da prijavu preda, pa to ni onda ne učini za 8 dana, kazniće se poreski obveznik sa 10% osnovnog poreza.
Izuzetne, kad poresku prjavu ne preda u određenom ili propisno produljenom mu roku preduzeće obavezno na javno polaganje računa, kazna se odmerava sa 15% osnovnog poreza.
Ovako odmerene kazne saopštavaju se obvezniku istovremeno i u istom aktu, kojim mu se saopštava razrez poreza i stoji mu o-
901
tvoreno pravo žalbe na reklamacioni odbor, odnosno na nadležna višu poresku vlast prema tome, ko je nadležan za rešavanje žalbe na sam porez.
Ove kazne, koje se oslanjaju na č 1.137., zakona, posledica su samo činjenice da obveznik nije predao poresku prijavu za razrez poreza, te mu je porez morao biti razrezan bez nje i bez njegovog sudelovanja. Razumljivo je, da se ova kazna neće moći odmeravati u slučaju ći. 105., poslednji stav zakona, kad i koga Ministar Finansija oslobodi dužnosti predavanja poreske prijave.
Ad 2. Kazne u jednakom iznosu redovnog poreza izriču se presudom, pored redovnog poreza po čl. 59. zakona, radnjama, koje se ne vode u stalnom lokalu nego hodanjem od kuće do kuće i od mesta do mesta (čl. 42. druga grupa tač. 3.), kao i putujućim agentima i trgovačkim putnicima, koji ne stoje isključivo u službenom odnosu (čl. 42. druga grupa 1. a), kad se zateku u radu bez potvrde (na obrtnoj dozvoli odnosno poreskoj karti) o plaćenoj porezi za tekuću ili prošle godine (vidi zakon čl. 59. i čl. 157. pretposlednja dva stava).
Kazne ove vrste izriče nadležna prvostepena poreska vlast presudom, sa pravom obveznika na žalbu drugostepenoj poreskoj vlasti u roku od 15 dana od dana dostave presude.
Ad 3. Kazne ove vrsti izriču se zbog neurednosti presudom i to
sa:
1)	50—500 dinara za sva lica, koja su zakonom obvezana da podnose kakve druge prijave sem onih, po kojima se ima izvršiti razrez poreza (na pr. po čl. 9., 32. poslednji stav, itd.); zatim za lica koja su dužna podnositi podatke ovim zakonom propisane, ili koja ne dadu po pismenom zahtevu na osnovu zakona tražene izjave ili ako budu neistinite izjave ili neistinite podatke.
2)	50—300 din. poreskom odborniku koji ne bi hteo vršiti od-borničku dužnost, ili koji otkrije tajnu, koju je pri vršenju ove dužnosti saznao, pored eventualne krivične odgovornosti.
Prve kazne 1), sa 50—500 dinara, izriče presudom nadležna poreska vlast, (prvostepena, odnosno drugostepena), koja je sama ili po zahtevu nadležnog odbora tražila prijavu, podatke, izjavu itd.
Kazne 2), sa 50—300 dinara poreskim odobornicima izriče samo drugostepena poreska vlast. Protiv presude ima mesta žalbi nadležnoj višoj (drugostepenoj, odnosno Odjeljenju poreza ministarstva finansija) poreskoj vlasti u roku od 15 dana od propisne dostave presude.
Izuzetno, neće se primenjivati ove kazne na lica, koja su (po čl. 20. zakona) dužna prijaviti površine zemljišta u svrhu utvrđenja katastarskog čistcg prihoda. U ovom slučaju postupiće se po odredbi čl. 138. poslednji stav zakona;
3)	lica koja su po odredbama zakona dužna da za državu naplaćuju porez od poreskog obveznika (stav sedmi i osmi člana 59/1,.
202
člana 71 i člana 99 Zakona) kažnjavaće se ako porez ne naplate, dvostrukim iznosom nenaplaćenog- poreza a najmanje sa 100 dinara. Pored ovog, od tih lica, kao zakonskih jemaca, naplatiće se nenaplaćeni porez za sve vreme od dana kad su bila dužna da porez predadu državnoj kasi, odnosno naplate u poreskim markicama, pa do dana kad se porez naknadno naplati.
Kod poslodavaca koji službenički porez naplaćuju u poreskim markicama smatra se da je ovo krivično delo učinjeno i kad se poreske markice u poreskoj knjižici propisno ne ponište (žigom ili svojeručnim potpisom poslodavca).
Kazna iz ove zakonske odredbe primeniće se i prema primaocu prihoda iz više odnosa službe, ako odbitak po članu 93 Zakona koristi više nego jedan odnos službe.
4) sa 1000—20.000 dinara poslodavcu, koji organima poreske vlasti ili finansijske kontrole spreći izviđaj na licu mesta, ili mu ne da tražena obaveštenja, ili mu uskrati uviđaj u poslovne knjige, platne spiskove ili poreske knjižice.
Ove kazne pod 3) i 4) izriče nadležna prvostepena poreska vlast a protiv njezine presude ima mesta žalbi drugostepenoj poreskoj vlasti za 15 dana od propisne dostave presude.
član 142.
Poreski kažnjivo delo čini onaj, koji u stvarima vlastitih poreza, ili kao zastupnik ili punomoćnih protivno instrukcijama svog vlastodavca, u prijavama ili izjavama određenim ovim Zakonom, u odgovorima poreskim vlastima, kod upotrebe pravnih lekova, pred poreskim i reklamacionim odborima i finansijskim sudovima ili u-opšte u podnescima upućenim poreskim vlastima navodi ili tvrdi što netačno, ili ono što je dužan prijaviti ili navesti utaji, u koliko bi zbog ovakvih dela ili propusta mogla nastati potpuna ili delimična prikrata poreza, odnosno ako bi se time postiglo potpuno ili delimič-no oslobođenje ili otpis poreza.
Isto kažnjivo delo čini lice kome se po odredbama ovog Zakona porez principijelno razrezuje na osnovu rezultata njegovih poslovnih knjiga, ako u tim poslovnim knjigama, knjižnim dokumentima ili u završnom računu nešto učini ili propusti, da učini, što bi moglo dovesti do potpune ili delimične prikrate poreza.
Smatra se da je učinio kažnjivo delo i onaj koji potstrekava-njem, savetom, pristankom ili pomaganjem, naročito u svesno nepravilnom vođenju poslovnih knjiga, svesno navodi drugog na na-pred pomenuta kažnjiva dela ili inače učestvuje u njima samima.
član 142a)
I lice koje u prethodnom članu pobrojana kažnjiva dela učini svesno u nameri prikrate poreza, kazniće se, pored plaćanja redov-
03
nog psreza, sa. 3—6 puta onolikom sumom za koju je država bila izložena oštećenju. Ako i u koliko se ova novčana kazna ne bi mugla od osuđenog naplatiti, pretvoriće se ista u kaznu zatvora na taj način da se svakih 50 dinara računa kao jedan dan zatvora no s tim, da zatvor ne može da bude duži od šest meseci.
Pored novčane kazne, može se za kažnjiva dela pobrojana u prethodnom članu okrivljeno lice kazniti i samostalnom kaznom zatvora u sledećim slučajevima:
a)	ako se je služilo za zavaravanje vlasti naročito pogodnim sredstvima, osobito u načinu knjiženja i lažnog bilansiranja;
b)	ako je unatrag tri godine već bilo jedanput osuđeno zbog svesne prikrate poreza:
v) ako je delo poreske prikrate svesno činilo kroz više godina, no pod uslovima da je u svima tim slučajevima Država bila izložena oštećenju na porezu za više cd 10.000 dinara.
Kazna zatvora mož? se izreći na trajanje do tri meseca; u koliko pak se radi o mogućnosti oštećenja države za više od 100.000 dinara, može se okrivljeno lice kazniti zatvorom od jedne godine, a u slučaju mogućnosti oštećenja za više od 500.000 dinara do dve godine. Svaki slučaj kažnjavanja zatvorom objaviće se na trošak osuđenog preko dnevnih listova.
Trcškove izvršenja kazne zatvora snosi pravomoćna osuđeni, a po njegovoj smrti njegovi naslednici. Visinu troškova utvrdiće financijski sud za svaki pojedini slučaj u presudi.
Onaj koji kažnjiva dela iz prethodnog člana čini iz nehata (grube nemarnosti), kazniće se pored plaćanja redovnog poreza novčanom kaznom do 300.000 dinara, s tim, dd ova kazna ne može biti veća od sume za koju je bila Država izložena oštećenju. No kažnjiva dela počinjena propustom imaju se kazniti blaže od onih koja su izvršena činom.
Kazni po ovom članu nema mesta, ako krivac stvori zakonu odgovarajuće stanje pre no što poreska vlast za kažnjivo delo na bilo koji način sazna, odnosno ako saučesnik pre no što poreska vlast za kažnjivo delo sazna nadležnoj vlasti prijavi da je i kakvo kažnjivo delo učinio.
II. Dogod nije izrečena presuda, poreska vlast može, po molbi okrivljenoj?, odustati od već zametnutog krivičnog postupka, zbog kažnjivih dela iz prethodnog člana, ako se okrivljeni zapisnički obaveže da je voljan platiti zakinuti porez i još 1—2 puta onoliku sumu za koju ie Država bila izložena oštećenju kao kaznu i odreče se napadanja ovog postupka pravnim lekovima. Ako se okrivljeni već ranije koristio odustajem od krivičnog postupka, poreska vlast može mu dozvoliti, pod uslovima napred navedenim, odustaju, ako se o-krivljeni obaveže da će pored zakinutog poreza platiti još trostruki iznos na ime kazne.
204
Ako je okrivljeni već ranije bio kažnjavan zbog dela iz prethodnog člana, ne može mu se dozvoliti odustajanje od krivičnog postupka.
III. Od naplaćenih kazna po ovom članu pripada potkazivaču 1/4, ako pri samom potkazivanju izjavi, da traži potkazivačku nagradu. Ova nagrada pripada potkazivaču samo ako je u svojoj dostavi dao konkretne podatke ili dokaze, i samo od onog dela naplaćene kazne koji srazmerno otpada na podatke i dokaze koji budu u-tvrđeni kao tačni i istiniti.
Potkazivač koji je sam učestvovao u kažnjivom delu nema prava na nagradu.
Ako se povedenom istragom utvrdi potpuna neistinitost dostave, ima protiv dostavljača mesta krivičnom postupku.
Poreski činovnici nemaju prava na dostavljačku nagradu. Službenicima finansijske kontrole pripada V4 od naplaćenih kazna, kako po ovom članu, tako po članu 139, prva tri stava, u svakom slučaju, kad otkriju bilo u službi, bilo van nje kažnjiva dela odnosno povrede iz ovog Zakona.
član 143.
U postupku po delima poreske utaje sudeluju poreske vlasti i naročiti financijski sudovi.
Poreske vlasti nadležne za razrez poreza dužne su po svakom krivičnom delu izvršiti izviđaj i isleđenje i sprovesti osiguranje. Izviđanje i isleđenje mogu pravovaljano zametnuti i izvršiti i više poreske vlasti, koje potom sva isledna akta dostavljaju razreznoj vlasti na dalji postupak.
U slučaju potrebe može isledna poreska vlast izvršiti uviđaj u poslovnim prostoriijama u stanu okrivljenog lica kao i u drugim stanovima i na svakom mestu, ako bi to bilo od koristi za utvrđivanje pravog krivičnog stanja. Organi vlasti kojima je poveren ovakav uviđaj moraju za ovo imati naročito rešenje isledne vlasti, koje su pre uviđaja dužni pokazati licu kod koga se uviđaj vrši.
U svim ovim islednim radnjama policijski organi dužni su pružiti svoju pomoć poreskoj vlasti.
Kaznu po delima poreske utaje izriče presudom finansijski sud koji se obrazuje pri svakoj drugostepenoj poreskoj vlasti. Finansijski sud sačinjavaju: starešina drugostepene poreske vlasti jedan su-dija iz redova sudija okružnog suda u središtu drugostepene poreske vlasti kcga određuje pretsednik tog suda i jedan poreski obveznik — diplomirani pravnik, koga bira drugostepena upravna vlast, članovi finansijskog suda osiim pretsednika postavljaju se na godinu dana.
Prctiv presude Finansijskog suda može okrivljeni podneti tužbu po odredbama zakona o Državnom Savetu i Upravnim Sudovima.
205
Rok za podnošenje tužbe je 30 dana, računajući od dana, kad je o-krivljenom licu, odnosno državnom zastupniku dostavljeno rešenje.
član 144.
Kazna se izriče u granicama određenim u ovom zakonu, pri čem se treba obazirati na prirodu počinjenog kažnjivog dela, na visinu utajenog poreza i naročito na okolnost koje delo olakšavaju ili otežavaju, prema tome koje od njih prevlađuju.
Kao okolnosti, koje delo otežavaju, smatra se naročito:
1)	kad krivac svesno vodi netačne trgovačke knjige ili ih u onom slučaju, kad se poreska osnovica utvrđuje po trgovačkim knjigama, odstrani, da bi otežao krivičnu istragu;
2)	ako je krivično delo izvršeno sa naročitim pređomišljanjem ili posle naročitih priprema;
3)	ako je počinjenim delom doista izostalo poresko zaduženje ili je porez propisan (zadužen) manjim iznosom od zakonskog poreza;
4)	ako je krivac već ranije bio osuđen zbog jednakog Ui sličnog kažnjivog dela, i
5)	ako je krivac otežavao utvrđivanje istine svesno netačnim podacima i drugim srestvima, a ne samo jednostavnim nepriznavanjem krivice.
Kao okolnosti, koje delo olakšavaju smatraju se naročito:
1)	ako krivac prizna delo u toku krivične istrage;
2)	ako u poreskim stvarima još nije bio suđen;
3)	ako je radio pod pritiskom ili po nagovoru drugih;
4)	niži stepen obrazovanja, nedostatak inteligencije ili duhovna ograničenost, i
5)	naročite okolnosti, kao porodične i imovne prilike, koje zaslužuju da se uzmu u obzir pri utvrđivanju kazne.
član 145.
Troškovi izviđanja i dokazivanja, koje je pokrenula sama vlast snosi država.
Troškove izviđanja i dokazivanja, koje je pokrenuo poreski obveznik, snosi takođe država u koliko se sam obveznik nije izjasnio da će ih snositi sam ili ako se rezultat po poreskom obvezniku predloženih izviđaja i dokaza bitno razlikuje od njegovih tvrdnja a na njegovu štetu.
O visini troškova, a prema obimu i teškoći izviđaja i dokaza odlučuje vlast, koja je provela izviđaje ili dokaze. O žalbama, u ovom slučaju, odlučuje pravomoćno neposredno pretpostavljena vlast.
K članu 142, 142a, 143, 144 i 145.
1. Zakon u članu 142 taksativno nabraja poreski kažnjiva del»
206
bez obzira da li su ista učinjena svesno i namerno ili pak samo iz grube nemarnosti (nehata); opisuje, dakle, samo objektivno činjenično stanje kažnjivog dela, ne uzimajući u obzir subjektivne momente, koji uplivišu tek na visinu kazne. Sledeći član 142a) tek obazire se na te subjektivne momente, određujući prema njima visinu kazne.
Krivcem poreski kažnjivog dela smatra se ono lice, koje činom ili propustom na takav način prećuti ili krivo označi bitnu okolnost koju je bilo dužno navesti, da zbog toga može nastati o poreskom objektu ili subjektu kriva pretstava.
Krivac poreski kažnjivog dela može biti ili poreski obveznik sam ili njegov punomoćnik, onosno zastupnik, a sadržaj poreske prijave, objašnjenja, odgovara itd., smatra se odgovornim onaj koji je iste potpisao, bez obzira na to cd koga su sastavljeni. Isto važi i za slučaj ako je poreskog obveznika u prijavi potpisao neko treći, ukoliko, naravno, potpisani ne dokaže da je njegov potpis lažan.
Ako poreski obveznik nije svojevlasno fizičko lice ili je pravna osoba, onda to lice odnosno pravna osoba može punovažno delati samo putem zakonskih ili statutarnih zastupnika. U tom slučaju krivac je kažnjivog dela svaki od tih zastupnika, koji je prijavu, objašnjenje, odgovor itd., potpisao, a kod propusta svi i to svaki zasebno. Ako je poreski obveznik svojevlasno lice, koje po svojoj vlastitoj volji ovlasti treće lice da radi u njegcve ime, onda ovakav punomoćnik krivično odgovara samo u slučaju, ako je radio protivne instrukcijama svojeg vlastodavca, u suprotnom slučaju pak pada odgovornost na tog vlastodavca samog.
Potstrekačem smatra se ono lice koje poreskog obveznika umišljeno potstrekava, navodi ili savetuje da učini poreski kažnjivo delo.
Pomagačem smatra se ono lice, koje poreskom obvezniku pomogne da izvrši poreski kažnjivo delo, ili koje po navađanju poreskog obveznika pristane da učini isto takvo delo.
Kako potstrekavanje tako i pomaganje u kažnjivom delu, smatra se saučešćem u istom, pa se zato i kažnjava jednako kao direktno učinjeno poresko krivično delo.
Kao napred pomenuti saučesnici u poreski kažnjivim delima mogu da budu pre svega udeoničari u preduzeću, vodeći nameštenici (direktori, knjigovođe, prokuristi itd.), pravni zastupnici, veštaci itd.
član 142 naročito ističe kažnjivo delo čina, odnosno propusta u poslovnim knjigama, knjižnim dokumentima i završnim računima. Zbog toga se i ovde primera radi navode izvesne takve radnje ili propusti. To su na primer: vođenje duplih trgovačkih knjiga; falsifikati knjižnih isprava bilo koje vrste; odobrenje naknada, kamata, provi-■ iia, patenata, licenca itd., na osnovu fiktivnih ugovora, zaključnica ili preuzetih obaveza u korist glavnih akcionara, finansijera, člano-
207
va društva, kartela, koncerna itd., kojima je cilj da deo dobitka ne bude opcrezovan ili samo uz nižu poresku stopu (rentovni porez); obračunavanje pasivnih kamata ili prenosi ostvarenih prihoda na račune fiktivnih dužnika ili uloga; plaćanje tantijema, dividenda, honorara, premija i sličnih izdataka na podlozi fiktivnih putnih računa ili drugih knjižnih isprava; terećenja uspešnih računa na osnovu duplih ili fiktivnih obračuna, isprava itd.; zaključivanje fiktivnih berzanskih ili drugih spekulacija, transakcija itd., kake bi se poslovni dobitak proknjižio u korist inostranih poverilaca, glavnih akcio-nara, osnivača, poslovnih prijatelja itd.; fiktivna storna faktura, za robu koja je već predana: neispravno prikazivanje poslovnih odnosa i transakcija na osnovu fiktivnih ugovora, zaključnica itd., po kojima se kupovine ednesno prodaje knjiže u komisionu umesto za sop-stveni račun, ili se nabavke knjiže iznad, a prodaje ispod normalne tržišne cene; neproknjižavanje dobitaka iz kenzorcijalnih poslova, iz predaje robe ili drufrih delova imovine, iz primljenih naknada, oštata, nenaplativih potraživanja; neobračunavanje pripadajućih aktivnih kamata, neinventarisanje pcvraćene robe, robe na putu, robe plaćene ili ene robe čija se faktura proknjižila na teret tekućih prihoda: isključenje iz inventure jednog dela postojećih zaliha ili drugih delova imovine; neispravne inventarisanje zaliha po količini i vrati: u-taja bilo kojeg izvora prihoda ili dela imovine čiji prihod podleži društvenom porezu: neispravni prenosi suma i salda pri otvaranju knjiga, u toku godine ili pri zaključku knjiga kao i neispravni prenosi pojedinih knjiženja u neodgovarajuće račune ili neodgovarajućoj sveti: neispravni zbirovi i množenja u inventuri, fakturama, računima, saldima računa itd.
2. član 142a) ped tačkem I određuje visinu kazne za kažnjiva dela.. Dolczna kažnjiva dela, dakle dela iz člana 142, koja su učinjena svesno i namerno, kažnjavaju se sa 3 do 6 puta onolikom sumom za koju je država bila izložena oštećenju, pored plaćanja redovnog poreza. Ova novčana kazna može se u slučaju nenaplativosti pretvoriti u kaznu zatvora tako da se 50 dinara novčane kazne računa za jedan dan zatvora, no s tim da zatvor ne može da bude duži cd šest meseci.
Za osobito teška dolczna kažnjiva dela određena je pored novčane kazne i samostalna kazna zatvora. Da bi se mogao krivac kažnjivog dela osuditi na samostalnu kaznu zatvora, mora pre svega biti suma poreza, za koju je država bila izložena oštećenju, više od 10.C00 dinara, a pored toga mora da je kažnjivo delo učinjeno pod jednom od okolnosti pobrojanih pd a), b) i v) tačke I člana 142a)-Samcstalna kazna zatvora može da iznosi najviše dve godine,- a kao merilo visine te kazne služi visina poreza, za koji se država kažnjivim delom bila izložena oštećenju. Troškove izvršenja kazne zatvora snosi osuđeni, odnosno njegovi naslednici, a visinu tih troškova mora finansijski sud izrično utvrditi za svaki pojedini slučaj »»
208
samoj presudi. Presuda o kazni zatvora objaviće se na trošak osuđenog u dnevnim listovima, koji izlaze na teritoriji odnosne drugostepene poreske vlasti.
Za kažnjiva dela počinjena iz nehata (grube nemarnosti), određena je novčana kazna do 300.000 dinara time, da ista ne može da bude viša od sume, za koju je država kažnjivim delom bila izložena oštećenju. I u slučaju nehata osuđeni ima da plati pored novčane kazne redovni prikraćeni porez. U slučajevima kažnjivih dela iz nehata imaju se ona učinjena propustom kazniti blaže od onih koja su izvršena činom.
Zakonu odgovarajuće stanje može stvoriti krivac kažnjivog dela samo pre no što poreska vlast za to delo na bilo koji način sazna. Saučesnik može stvoriti zakonu odgovarajuće stanje samo ako pre no što je poreska vlast za kažnjivo delo saznala, istoj prijavi da je i kakvo je kažnjivo delo učinio.
Kod odustaje treba paziti na to dali se okrivljeni već ranije poslužio jedanput odustajom ili to čini prvi put. U prvom slučaju može se dozvoliti odustaja samo ako se okrivljeni obaveže da plati pored redovnog poreza još i trostruki iznos na ime kazne, a u drugom slučaju, prema težini dela jedan do dvostraki iznos. Dozvola odustaje diskreciono je pravo poreskih vlasti i krivac nema nikakvo pravo na nju.
Pošto saučesnik čini jednako kažnjivo delo kao i učinilac tog dela sam, to će se pored učinioca i on kazniti samostalno prema vrsti i težini učinjenog dela po odredbama člana 142a) Zakona. Presuda saučesnika izreći će se zasebno.
3. Da bi potkazivač imao pravo na nagradu zakon traži da u svojoj dostavi dade konkretne podatke ili dokaze. Pod konkretnim podacima ili dokazima smatraju se knjižne isprave, knjižni i drugi takovi tačni podaci, na osnovu kojih poreska vlast može odmah bez: poteškoća i sigurno da utvrdi materijalnu istinu.
Ako potkazivač ne podnese ovakove podatke ili dokaze, nadležna će ga poreska vlast prethodno pozvati da svoju dostavu obrazloži i potkrepi drugim činjenicama koje bi mogle služiti osnovicom za krivično isleđenje i utvrđenje poreske krivice.
U slučaju da potkazivač ne udovolji ovom pozivu nadležna će poreska vlast na osnovu primljene dostave sama prethodno poverlji-vo obaviti potrebne izvide i prema njihovom ispatku doneti odluku imali se protiv poreskog obveznika provesti krivičan postupak ili ne. U potonjem slučaju staviće dostavu u akta sa svojim obrazloženjem.
Ako poreska vlast po obavljenim prethodnim izvidima zametne i provede proti poreskog obveznika krivični postupak, imaće utvrditi jesu li i koliko tačni podaci ili dokazi potkazivača u podnetc-j dostavi. Na osnovu ovako utvrđenog stanja stvari doznačiće se potkazivaču nagrada samo od onog dela neplaćene kazne koji srazmerno ot-
64
pada na podatke i dokaze dostave, koji budu nađeni i utvrđeni kao i tačni i istiniti.
Potkazivač, koji je bio sam učesnik u kažnjivom delu, koje je prijavio poreskoj vlasti, pre no što ona za isto sazna, nema pravo na potkazivačku nagradu, ali pošto je tom prijavom stvorio zakonu odgovarajuće stanje neće biti kažnjen zbog saučešća u tom delu.
4.	Izviđaje i isleđenja po krivičnim delima iz člana 142 zakona
0	neposrednim porezima vrše po pravilu poreske vlasti nadležne za razrez poreza. Međutim po ovlašćenju u stavu drugom člana 143 zakona mogu ove izviđaje i isleđenja pravovaljano da zametnu i izvrše također i više poreske vlasti. Ovim zakonskim ovlašćenjem po-služiće se viša poreska vlast kad god to nađe za shodno, a naročito u slučajevima kad važnost samog predmeta i državni interesi budu zahtevali neodložan i hitan postupak, ili naročitu stručnost islednih organa. No viša poreska vlast, čim izvrši takove izviđaje i isleđenja, mora po tom najhitnije sva akta dostaviti nadležnoj poreskoj vlasti na dalji nadležni zakonski postupak.
Isledna poreska vlast ima pravo da u krivičnom postupku vrši u-viđaj ne samo u poslovnim prostorijama okrivljenog lica, već i u njegovom stanu kao i u stanovima i poslovima i poslovnim lokalima
1	na drugim mestima kod svih lica i preduzeća, koja su sa predmetnom krivicom u takvoj vezi, da bi uviđaj kod njih bio od koristi za utvrđivanje pravog činjeničnog stanja. Za ovakav uviđaj moraju isledni organi imati naročito rešenje isledne vlasti, koje su dužni pokazati licu kod kojeg se ima vršiti uviđaj. Sam uviđaj i pretres stana izvršić? se analogne odredbama §§ 136—142 Glave jedanaeste Zakona o krivičnom sudskom postupku.
5.	Kaznu po poreski kažnjivim delima izriče presudom finan-sijski sud, koji se početkom svake kalendarske godine obrazuje pri svakoj drugostepenoj poreskoj vlasti. Taj sud sačinjavaju: starešina drugostepene poreske vlasti kao pretsednik, jedan suđija okružnog suda u sedištu drugostepene poreske vlasti, koga po molbi iste vlasti određuje pretsednik suda, i jedan diplomirani pravnih, koga bira drugostepena upravna vlast iz redova poreskih obveznika na svojoj teritoriji.
član 156a.
Pravo poreskog obveznika na oovraćai pometnjom uplaćenog ili protupravnog naplaćenog poreza odnosno preplate bez tekućeg zaduženja, zastareva za pet godina računajući od dana uplate odnosno od dana nastale preplate. Pravo na povraćaj ostvaruje se posebnom mol4 bom slobodno od takse. Preplate bez tekućeg zaduženja, koje su za povraćaj već zastarele, izravnaće se po zvaničnoj dužnosti putem pripisa.
K članu 156a.
Po poreskom obvezniku uplaćena suma ima se zaračunati u pr-
210
vom redu za njegov raniji poreski dug, kamate i ovršne troškove, a zatim za tekući njegov dug, kamate i ovršne troškove. U koliko nakon ovakvog zaračunanja i obračunan j a svih zaduženja i oduženja preostane kakav višak (pretplata) onda se isti knjiži u dobro poreskom obvezniku i za otplatu još nedospelog poreza tekuće ili naredne godine. Ali poreski obveznik može zahtevati, da mu se ova preplata i u gotovom novcu povrati. No to svoje pravo može on da ostvari samo unutar pet godina od dana nastale preplate. Ako preplata nastane usled otpisa poreza, rok od pet godina računa se od dana kad je poreskom obvezniku saopšteno rešen je o otpisu, a ne od dana kad je otpis poreza stvarno izvršen onog dana kad mu je rešenje o otpisu saopšteno.
Isto tako i u istom roku može tražiti povraćaj uplaćenog poreza i onaj koji je uplatu izvršio pometnjom, ili od koga je ista naplaćena protupravno, na pr.: porez je razrezan drugom licu (error in persona), ili nije bilo poreskog predmeta (error in objecto), ili je razrez poreza izvršen očitom greškom koja bi se već po službenoj dužnosti morala ispraviti i t. si.
Svaku predanu molbu za povraćaj, koja je slobodna od takse, prvostepena će poreska vlast sa potrebnim podacima i obrazloženim mišljenjem odmah podneti nadležnoj višoj vlasti na dalji postupak po postojećim propisima.
Preplate koje postoje bez tekućeg zaduženja, a koje su za povraćaj u smislu gornjega već zastarele, ima prvostepena poreska vlast da po službenoj dužnosti izravna pripisom u smislu odredaba Pravilnika o knjiženju neposrednih poreza.
član 164.
Podaci, koje je izneo poreski obveznik u prijavi, ili objašnjenju prijave po ovom zakonu, ne mogu se upotrebljavati u svrhu kažnjavanja, ili naknadnog razreza poreza po dosadašnjim propisima o neposrednom porezu, ako poreski odbor i državni zastupnik usvoje ove podatke.
¡K članu 164.
Ako poreski obveznik iz člana 53a) Zakona pokaže poreskim vlastima poslovne knjige u svrhu razreza tečevine za 1940 i naredne poreske godine, neće se podaci iz tih knjiga upotrebljavati u cilju kažnjavanja ili razreza poreza za poreske godine koje prethode 1940 godini.	. i
/
211
Na osnovu člana 1 Uredbe o izmenama postojećih propisa i donošenja novih M. S. br. 1118 od 16 septembra 1939 godine Ministarski savet na predlog Ministra finansija propisao je sledecu
UREDBU
o otpisu zaostataka krajem 1937 odnosno 1939 godine na porezima, taksama i kaznama za poreske i taksene krivice
§ 1
Ovlašćuje se Ministar finansija, da može na molbu zainteresova-nih lica otpisati zaostatke koji se pokazuju krajem 1937 godine na porezima, taksama i kaznama za poreske i taksene krivice, u koliko bi naplata ovih zaostataka značila ekonomsku propast dužnika.
Od utvrđenog zaostatka na porezima i taksama krajem 1937 godine imaju se prethodno odbiti uplate u 3% obveznicama za likvidaciju zemljoradničkih dugova izvršene u 1938 i 1939 godini a od zaostataka na porezima još i otpisi i uplate po Uredbi od 8 novembra 1935 o vanrednom otpisu srazmemog dela za naplatu još nedospjelog poreskog duga krajem 1932 godine, u koliko to još nije provedeno u poreskim glavnim knjigama.
Otplatama izvršenim u godini 1938 i 1939 smanjuje se zaduženje u tim godinama, a uplate preko toga zaduženja uzimaju se u račun iz ranijh godina.
Nema mesta otpisu u koliko na prednji način utvrđeni zaostatak nije veći od jednogodišnjeg iznosa poreskog odnosno taksenog zaduženja za 1938 godinu.
Mclbe za otpis imaju se podneti u roku od 3 meseca od dana obnarodovanja ove Uredbe.
Molbe i svi prilozi onih lica, koja se smatraju zemljoradnicima u smislu odredbe tačke 15 člana 32 Zakona o neposrednim porezima, sitnih zanatlija koji tečevinu plaćaju u paušalnim iznosima, kao i onih lica čiije pcresko zaduženje u godni 1938 nije iznosilo više cd dinara 200.— oslobođavaju se plaćanja takse.
Na osnovu ovcg člana ne može se vršiti otpis zaostataka na skupnom porezu, opštem porezu na poslovni promet i porezu na luksuz-onim poreskim obveznicima, kojima se porez razrezuje na osnovu § 6 Zakona o skupnom porezu na poslovni promet.
§2
Poreskim obveznicima, koji su odredbom § 1 Uredbe od 22 decembra 1939 M. S. br. 1662 o izmenama i dopunama Zakona o neposrednim- porezima oslobođeni od plaćanja zemljarine, otpisaće se po
212
službenoj dužnosti sav zaostali neposredni porez, taksa i kazne za poj reske i taksene krivice sve do kraja 1939 godine. Uplate izvršne do kraja 1939 godine bilo u gotovom novcu ili u 3% obveznicima za likvidaciju zemljoradničkih dugova, ne vraćaju se.
§3
Upustva za izvršenje ove Uredbe propisaće Ministar finansija Pravilnikom.
§4
Ova Uredba stupa na snagu danom obnarodovanja u »Službenim novinama«.
i
MS.br. 1667 22 decembra 1939
Pretsednik Ministarskog saveta, Dragiša J. Cvetković s. r.
Potpretsednik Ministarskog saveta, VL Maček s. r. (Sleduju ostali potpisi g. g. ministara).
Objav, u S. N. od 23/XII 1939.
213
pravilnik
za izvršenje Uredbe o otpisu zaostataka krajem 1937 odnosno 1939 godine na porezima, taksama, i kaznama za poreske i taksene krivice M. s. br. 1667 od 22 decembra 1939
član 1 .
Otpisi poreza po § 1 Uredbe provodiće se na osnovu rešenja Odeljenja poreza Ministarstva finansija i finansijskih direkcija, donetih pod uslovima iz ovog Pravilnika.
Član 2
Na rok i način podnošenja molbe za otpis poreza biće upozoreni poreski i takseni obveznici oglasima i na druge uobičajene načine. Petnaest dana pred istek roka za podnošenje molba za otpis zaostataka na porezu, taksama i kaznama za poreske i taksene krivice skrenuće se građanstvu pažnja na dan do koga se mogu molba podnositi.
član 3
Mblbe se podnose individualno. Lice, koje moli otpis zaostatka na porezima i kaznama za poreske krivice, a ujedno i otpis zaostatka na taksama i kaznama za taksene krivice podnosi jednu molbu. Molbe se predaju kod opštine. U mestima gde se nalazi Poreska u-prava molba se predaje kod iste. Lice, koje ima duga na teritoriji više uprava, mora svakoj Upravi podneti posebnu molbu.
član 4
Molba mora sadržavati podatke o celokupnoj imovini poreskog odnosno taksenog obveznika i izjavu, da druge pokretne i nepokretne imovine nema. Uz dokaze, koje molilac po svom nahođenju odabire i molbi prilaže, mora se nalaziti još i gruntovni izvod, zatim uverenje opštine o imovnom stanju molioca. Ako molilac ne stanuje u opšti-ni zaduženja, onda mora uz molbu priložiti uverenje opštine stanovanja i opštine, u kojoj je zadužen porezom.
Molbe i svi prilozi onih lica, koja se smatraju zemljoradnicima u smislu odredbe tačke 15 člana 32 Zakona o neposrednim porezima, sitnih zanatlija koji tečevinu plaćaju u paušalnim iznosima, kao i onih lica čije pcresko zaduženje u 1938 godini nije iznosilo više od 200 dinara oslobođavaju se od plaćanja takse. U tu svrhu vlast, koja vrši knjiženje i naplatu poreza po čl. 150 Zakona o neposrednim porezima, na zahtev zainteresovanog lica izdaće uverenje o tome, da li
214
¿e to lice može koristiti povlasticom, da molbu i sve priloge podnese bez naplate takse. Na osnovu ovog uverenja svaka vlast, od koje mo-lilac zatraži potrebne podatke ili dokaze, izdaće iste bez naplate takse pozivom na § 1 Uredbe i na uverenju izdato od strane vlasti, koja vrši naplatu i knjiženje poreza. Izdato uvjerenje molilac mora priključiti svojoj molbi, kao opravdanje za oslobođenje od takse.
član 5
Svakog 15 u mesecu opština šalje Poreskoj upravi po posebnom spisku sve molbe, koje su do tog dana kod nje predane. Po svakoj pojedinoj molbi opština mora dati svoje detaljno mišljenje o molio-jčevom imovnom stanju i platežnoj sposobnosti. Opštine, koje vrše naplatu i knjiženje neposrednih poreza moraju uz molbu na posebnom tabaku sastaviti i po godinama detaljno prikazati zaduženje i oduženje molioca počevši od 1929 godine pa zaključno do 1939 godi-en. Ovo su dužne učiniti i one opštine, koje sada ne vrše knjiženje, ali se knjige za ranije godine bilo s kog razloga kod njih nalaze.
član 6
Od opštine primljene molbe sa podacima proveriće uprave u toku mesec dana, pa će po svakoj pojedinoj molbi sastaviti referat sa predlogom. Molbe primljene kod same Poreske uprave ispitaće sama Uprava te će i za ove molbe sačiniti referat sa predlogom. Ako Po-leska uprava vrši knjiženje neposrednih poreza, sačiniće uz svaku pojedinu molbu izvod iz poreskih glavnih knjiga specificirano po godinama, kako je to određeno u pi-ethodnom članu. U koliko se molbom traži i ctpis zaostatka na kaznama po poreskim krivicama molbi se imaju priključiti sva akta odnosne poreske krivice i iskaz zaostatka krajem 1937 godine, kao i podatke o izvršenim uplatama u toku 1938 i 1939 godine, i ujedno sastaviti referat i predlog.
Ako se traži otpis zaostataka na povremenim taksama i na kaznama za te takse, to se molbi mora priložiti izvod iz likvidacionih knjiga taksa prema vrsti za vreme od 1931 do zaključno 1939 god. kao i izvod iz registra taksenih krivica. U tim izvodima ima se detaljno prikazati zaduženje i oduženje i ima se sačiniti referat i predlog.	|
Ako se traži otpis zaostataka na ostalim taksama i na kaznama za taksene krivice, molbi se moraju priložiti odnosna odmerna akta ili akta taksene krivice sa izveštajem o stanju duga krajem 1937 god. i izvršenim uplatama za 1938 i 1939 god., a zatim se ima sačiniti referat i predlog.
U svim slučajevima molbama imaju se priključiti sva akta i pružiti sve podatke o egzekutivnim merama, koje su bile preduzimane u svrhe naplate ovih zaostataka. (Pridružiti akta egzekucije u koliko ih ima).
215
Prilikom pribiranja podataka podnete molbe ne mogu se slati iz nadleštva da se o njima ne bi izgubio trag.
Član 7
Po prethodnom članu spremljene molbe izneće Poreska uprava pred naročiti odbor od pet lica. U odbor ulaze: šef Poreske uprave kao pretsednik, tri lica iz građanstva, koje predlaže opštinski odbor svake opštine sa područja Poreske uprave i referent — činovnik Poreske uprave. Pošto će biti molbi kako za otpis poreza tako i za otpis taksa, to u većim poreskim upravama šef Uprave može kao petog člana odrediti poreskog referenta, a kao njegovog zamenika taksenog referenta, koji će naizmenično prisustvovati sednicama već prema tome, da li se rešava po molbi za otpis taksa ili porezu. Ako se traži otpis i taksa i poreza, prisustvovaće poreski referent, ako je veći zaostatak na porezima, a u obratnom slučaju referent za takse. Odbor po podnetim molbama daje svoje mišljenje, koje ima savetcdavni karakter, a konačnu odluku donosi prema nadležnosti Finansijska direkcija odnosno Odeljenje poreza. Pošto odbor daje samo mišljenje, to članovi istog ne polažu zakletvu.
Član 8
Odbor se sastaje svakog meseca na poziv pretsednika. O odbor-skim sednicama izvoštavaju se zainteresovana lica objavom, koje se objavljuje na uobičajeni način, a ima sa izvesiti i na opštinskoj tabli za oglase. Molilac može prisustvovati sednicama odbora lično a može ga zastupati i ovlašćeni punomoćnik. Odbor može pojedine molio-ce pozvati na sednicu i individualnim pozivima, ako to za potrebno nađe. Objave o odborskim Sednicama moraju se izvesiti u opštinskoj sudnici bar dva dana pre sednice.
član 9
Članovi delegovani od opštinskog odbora prisustvuju sednicama samo za vreme raspravljanja po molbama građana odnosne opštine. Nadležnost odbora ceni se po mestu zaduženja. Sednicama odbora mora prisustvovati uvek bar jedan od članova izabranih od strane opštinskog odbora.
član 10
O sednicama vodi se zapisnik i u njega se unosi glavne izjave molioca i mišljenje odbora. Članovi odbora mogu davati i obrazloženo odvojeno mišljenje, koje se mora uneti u zapisnik. Mišljenje odbora, kao i odvojeno mišljenje, u koliko takvih bude stavljaju se na samoj molbi i ista potpisuje pretsednik, članovi i referent. Ista lica potpisuju i sednički zapisnik.
Član 11
Pošto završi rad sa odborem, Poreska uprava će molbs onih lica, kod kojih zaostaci na porezima i taksama odnosno kaznama za pore-
216
ske i taksene krivice ukupno ne prelaze sumu od 50.000.— dinara, poslati na konačno rešenje finansijskoj direkciji.
Finansijska direkcija rešava po podnetim molbama kolegijalno u komisiji. Komisija se sastoji iz pretsednika i dva člana. Pretsednik komisije je finansijski direktor, a njegov zamenik je pomočnik finansijskog direktora odnosno najstariji šef otseka u direkciji, članove komisije i njihove zamenike odrediće finansijski direktor iz redova konceptnih činovnika otseka za neposredne poreze odnosno otseka za takse i trošarinu.
U koliko se ukaže potreba finansijski direktor može obrazovati još jednu komisiju. U tom slučaju jednoj komisiji će pretsedavati finansijski direktor, a drugoj pomoćnik finansijskog direktora odnosno najstariji šef otseka direkcije. Zamenike presednika, članove komisija i njihove zamenike odrediće finansijski direktor iz redova konceptnih činovnika otseka za neposredne poreze odnosno otseka za takse i trošarinu. U ovom slučaju odrediće finansijski direktor i teritorijalnu nadležnost za svaku komisiju.
Najmlađi član komisije odnosno njegov zamenik je izvestilac komisije.
član 12
Primljene molbe sa odborskim mišljenjem i eventualnim izve-štajima Poreske uprave Direkcija će dati u rad nadležnim otsecima, gde će se molbe pripremiti za rešavanje u komisijama.
U tu svrhu kod molbi za otpis zaostataka na porezu referatom ima se utvrditi sledeće:
1)	Koliki je zaostatak na porezima svih oblika krajem 1937 g. i to posebno na računu poreskog duga krajem 1932 god. dodajući tom zaostatku i nedospele rate za 1938 i naredne godine, u koliko ist< nisu isplaćene ili otpisane; a posebno zaostatak na porezima od 1933 god. do kraja 1937 god.
2)	Koliko je uplaćeno na ime poreza u 1938 i 1939 god. u gotovu, a koliko u 3% obveznicama za likvidaciju zemljoradničkih dugova'i to odvojeno u koloni 29, a odvojeno u koloni 30 poreske glavne knjige.
3)	Koliko iznosi godišnje zaduženje u 1938 i 1939 godini.
4)	Da li je zaduženje za 1938 i 1939 god. izmireno uplatama poreza u tim godinama, i ako je izmireno, koliko je više uplaćeno preko tog zaduženja. Za ovaj višak uplata za 1938 i 1939 god. ima se umanjiti utvrđeni zaostatak krajem 1937 god., koji se pokazuje na dugu od 1933 god. na ovamo, t. j. u rubrici 29 poreske glavne knjige.
5)	Zaostatak krajem 1937 god. koji se pokazuje na računu poreskog duga iz 1932 god. — rubrika 30 poreske glavne knjige, — ima se umanjiti za iznos uplata u 3% obveznicama za likvidaciju zemljoradničkih dugova, koje su izvršene u 1938 i 1939 god. kao i za višak uplata u gotovu preko godišnjih rata za 1938 i 1939 god.
2i7
6)	U koliko otpisi po Uredbi o vanrednom otpisu srazmernog dela za naplatu još nedospelog poreskog duga krajem 1932 godine od 8 novembra 1935 god. još nisu provedeni u poreskim glavnim knjigama, isti se imaju odmah provesti i za njihov iznos umanjiti poreski dug krajem 1937 god. na računu poreskog duga iz 1932 god.
7)	Zatim se zaostaci krajem 1937 god. imaju umanjiti i za iznose otpisa, koji su usledili u 1938 i 1939 god., a koji se odnose na
1937	i ranije godine.
8)	Nedospele rate, a neizmirene rate na računu poreskog duga iz 1932 god. smatraju se kao zaostatak krajem 1937 godine.
9)	Kada se sve prednje izvrši, dobiće se ukupan zaostatak na porezu krajem 1937 godine, koji može biti predmet otpisa, u koliko molilac ispunjava ostale zakonske uslove.
Član 13.
Kod mclbi za otpis zaostataka na kaznama po poreskim krivicama ima se utvrditi zaostatak krajem 1937 god., koji se ima uma-i njiti za iznos uplata u 1938 i 1939 god. U referatu se ima označiti vrsta kazne, iznos zakinutog redovnog poreza i iznos kazne, poreski period, na koji se kazna odnosi i kada je rešenje — presuda postala pravomoćna. Prema tome u obzir dolaze samo oni zaostaci na kaznama po kojima su već doneta rešenja — presude, a krivice su učinjene pre kraja 1937 god.
član 14.
Kod molbi za otpis zaostataka na kaznama po poreskim krivi-tvrditi sledeće:
1)	Koliki je zaostatak krajem 1937 god.
2)	Koliko je uplaćeno na ime taksa u 1938 i 1939 god. u gotovu, a koliko u 3% obveznicama za likvidaciju zemljoradničkih dugova.
3)	(Kod povremenih taksa koliko iznosi godišnje zaduženje takse u 1938 i 1939 god.
4)	Da li je zaduženje na povremenim taksama za 1938 i 1939 god. uplatama u gotovu u tim godinama izmireno, i ako je izmire-no, koliko je više uplaćeno preko tog zaduženja. Za ovaj višak uplata u gotovu za 1938 i 1939 ima se umanjiti zaostatak krajem 1937 god.
5)	Taj se zaostatak ima umanjiti i za iznos uplata u 3% obveznicama za likvidaciju zemljoradničkih dugova, koje su usledile u
1938	i 1939 god. Kod ostalih taksa treba označiti zaostatak krajem 1937 a zatim ga umanjiti za iznos uplata u 1938 i 1939 god.
6)	Zatim se zaostatak na taksama krajem 1937 mora umanjiti za iznos otpisa, koji su usledili u 1938 i 1939, a odnosi se na 1937 i ranije godine.
7)	Kada se sve prednje izvrši, dobiće se zaostatak na taksama krajem 1937 god., koji može biti predmet otpisa u koliko molilac ispunjava ostale zakonske uslove.
2l 8
Sa zaostacima na kaznama po taksenim krivicama ima se postupiti shodno propisu člana 13 ovog Pravilnika.
član 15.
Pregledi o zaduženju i oduženju (izvode iz poreskih glavnih knjiga i likvidacioniih knjiga taksa, kao i krivična akta za poreske i taksene krivice), koji se po zvaničnoj dužnosti prilažu uz molbu, moraju sadržavati podatke o tome, na koju se godinu zaduženje, prirasti i otpisi odnose.
član 16.
J kom će se iznosu zaostaci konkretno moći rashodovali, zavisi jd visine poreskog odnosa taksenog zaduženja (kod povremenih taksa) za 1938 godinu. Ni u kom slučaju nema mesta otpisu, ako na prednji način utvrđeni zaostatak niije veći od jednogodišnjeg iznosa poreskog odnosno taksenog zaduženja za 1938 godinu. Ako se dužnikova molba odbije radi toga, što utvrđeni zaostatak nije bic v?ći od jednogodišnjeg zaduženja za 1938., a docnije se .to zaduženje usled žalbenog postupka umanji tako, da zaostatak pređe iznos jednogodišnjeg zaduženja, dužnik ima pravo zatražiti, da se njegova molba ponovno uzme u postupak i da se po njoj donese novo reše-nje. Kod ostalih taksa, kod kojih nema godišnjeg zaduženja, nema mesta otpisu ako zaostatak na taksama nije veći od jednogodišnjeg poreskog zaduženja.
Na osnovu ovog Pravilnika ne može se vršiti otpis zaostataka na skupnom porezu, opštem porezu na luksuz onim poreskim obveznicima, kojima se porez razrezuje na osnovu § 6 Zakona o skupnom porezu na poslovni promet.
Isto tako ne dolaze u obzir eventualni zaostaci na porezu na rentama po čl. 71 Zakona o neposrednim porezima i na službeničkom porezu.
Ne dolazi u obzir ni zaostatak na vojnici, jer ista nema karakter neposrednog poreza.
član 17.
Pošto direkcija utvrdi iznos zaostataka, ustupa se predmet nadležnoj komisiji, koja će uzeti u ocenu: molbu dužnika i po njemu podnete dokaze; mišlerije i predlog odbora iz čl. 7 ovog Pravilnika; izveštaj poreske uprave te na osnovu svih ovih činjenica i sopstve-nog saznanja o imovnom stanju i privrednim prilikama molilaca, doneti odluku, da li bi naplata ovih zaostataka značila ekonomsku propast za dužnika. U tom slučaju doneće zaključak o otpisu ovih zaostataka. Ako se utvrdi, da je dužnik u stanju bez opasnosti po ekonomski opstanak otplatiti jedan deo zaostataka, doneće se zaklju-< čak o otpisu onog dela zaostatka, koji bi značio ekonomsku propast dužnika (delomičan otpis). Doneti zaključak potpisuju svi članovi komisije. Na osnovu ovog zaključka direkcija donosi rešenje o ot-
2l 9
pišu, koje potpisuje financijski direktor. Zainteresovancm licu ima se uručiti jedan primerak rešenja, protiv kojeg nema mesta pravnom leku.
član 18.
Rešenja o otpisu poreza unose se u naročiti pregled otpisa po opštinama zaduženja. U isti se pregled unose i otpisi na kaznama po poreskim krivicama, jer se isti donosi istim rešenjem, kojim se vrši i otpis poreza. U pregled se pored rednog broja, imena i prezimena dužnika, mesta stanovanja i mesta poreskog zaduženja, upisuje se broj računa u poreskoj glavnoj knjizi, odnosno redni broj kontrolnika poreskih krivica, broj rešenja, iznosi poreza i kazne, koji se otpisuju. Na osnovu pregleda vrši se sumarno knjiženje otpisanoj? poreza u sreskoj poreskoj knjizi kod finansijske direkcije, stavlja se klauzula o izvršenom knjiženju i pregled se dostavlja poreskoj upravi. Poreska uprava provešće individualan otpis poreza u poreskim glavnim knjigama, a otpis kazna po poreskim krivicama evidentiraće u kontrolniku poreskih krivica.
Otpis zaostataka na taksama i kaznama za taksene krivice uneće Direkcije u odvojeni pregled i to otpis taksa u jednoj koloni, a otpis kazna u dragoj koloni pregleda. Presumii*ani i zaključeni pregled otpisa overiće šef otseka za takse i trošarinu sa jednim od referenata — članova komisije i poslaće ga poreskoj upravi. Poreska u-prava izvršiće individualni otpis u odgovarajućim likvidacionim knjigama taksa, a otpis kazna u registru taksenih krivica. Pregled o otpisu taksa i kazna po taksenim krivicama ima sadržati iste podatke kao i iskaz o otpisu poreza i kazna po poreskim krivicama.
Član 19.
Molbe za otpis zaostataka na porezima i kaznama po poreskim krivicama te molbe za otpis zaostataka na taksama i kaznama za taksene krivice preko 50.000.— dinara izneće poreska uprava pred. odbor iz čl. 7 ovog Pravilnika radi davanja mišljenja o ekonomskom stanju molioca i njihovoj platežnoj sposobnosti. Po svršetku rada u odboru, uprava će sastaviti referate shodno čl. 12—14 ovog Pravilnika i staviti svoje mišljenje i .konkretan predlog. Zatim će sastaviti dva spiska: jedan za molbe za otpis poreza i kazna po poreskim krivicama, a dragi za molbe za otpis taksa i kazna po taksenim krivicama. Za molbe kojima se traži otpis zaostataka na porezima i na taks? ma odnosno na kaznama za poreske ili taksene krivice, sasta-viće se odvojeni spisak. U te spiskove treba upisati: ime i prezime molilaca. mesto stanovanja i iznos poreza i kazna po poreskim krivicama, odnosno taksa i kazna po taksenim krivicama, koji mogu biti predmet otpisa. Spisak sa molbama dostaviće se direkciji.
Član 20.
Direkcija će razmotriti sve molbe iz čl. 19 i iste sa svojim mi-
220
šljenjem i konkretnim predlogom dostaviće Odeljenju poreza na konačnu odluku. Odeljenje poreza rešava po podnetim molbama kolegijalno i u komisijama, čiji će sastav i broj odrediti Pomoćnik Ministra finansija. ,Komisija ima u svemu postupati po propisu čl. 17 ovog Pravilnika. Na osnovu zaključaka komisije, koji potpisuju svi članovi komisije,Odeljenje poreza donosi rešenje o otpisu ovih zaostataka. Rešenja o otpisu preko 50.000 do 100.000 dinara potpisuje načelnik Odeljenja poreza, a preko 100.000 dinara Pomoćnik Ministra finansija, a premapotpisuju u prvom slučaju šefovi nadležnih otseka, a u drugom slučaju i načelnik odeljenja. Protiv donetog rešenja nema mesta pravnom leku. Zainteresovanom licu ima se uručiti jedan primerak rešenja.
Po jedan primerak donetih rešenja dostaviće se direkciji radi unašanja u preglede iz čl. 18 ovog Pravilnika.
član 21.
Ako se izvrši otpis zaostataka po ovcm Pravilniku, a kasnije usledi rešenje, o otpisu za 1937 ili ranije godine poreza, taksa ili kazna po poreskim ili taksenim krivicama usled ranije pokrenutog žalbenog ili administrativnog postupka, — taj otpis ima se umanjiti za iznos otpisa po ovom Pravilniku tako, da će se u knjigama odnosno kcntrolniku poreskih krivica provesti samo višak naknadnog otpisa prema otpisu po ovim propisima. Analogno se ima postupiti i kod taksa.
Ako se ovo previdi i naknadni otpis bude proveden u većem iznosu, no što je to određeno u prethodnom stavu, ispravka greške izvršiće se shodno §113 Zakona o opštem upravnom postupku.
Član 22.
Otpis zaostataka po § 2 Uredbe izvršiće se na osnovu sumarnih pregleda, koje će sastaviti poreske uprave i dostaviti Finansijskoj direkciji na pregled, odobrenje i knjiženje.
U tu svrhu ima se prethodno sastaviti spisak poreskih obveznika koji su zaduženi samo zemljarinom, a kod kojih katastarski čisti prihod ne iznosi više od 1.000.— dinara shodno propisu tač. 12 člana 10 Zakona o neposrednim porezima. Ove spiskove imaju sastaviti katastarske odnosno poreske uprave, prema tome koja od njih vrši razrez zemljarine.
Na osnovu ovog spiska poreska uprava će za svaku opštinu odvojeno sastaviti individualni pregled otpisa zaostataka ovim licima na obrascu, koji služi za mesečne promene.
Ovako sastavljene preglede pregledaće na licu mesta reonski. inspektor finansijske direkcije, koji će prokontrolisati ispravnost istih kako u pogledu lica, kojima se vrši otpis, tako i u pogledu iznosa zaostataka, koji se predlažu za otpis. Ako se poreske glavne knjige
221
nalaze kod opština, onda se imaju za vreme pregleda dostaviti u poresku upravu. Sve neispravnosti reonski inspektor ima otkloniti, a nakon toga na svakom pregledu staviće sledeću klauzulu:
»Izvršio sam reviziju ovog individualnog pregleda o otpisu zaostataka po odredbi § 2 Uredbe M. s. br. 1667 od 22 decembra 1939 godine i našao sam da je ista ispravna kako u pogledu poreskih obveznika, koji su uneti u pregled, tako i u pogledu suma, koje se predlažu na otpis«, a po tome će staviti svoj potpis.
Član 23
Na prednji način sastavljene individualne preglede poreska u-prava će uneti u sumarni pregled za ceo srez, koji se ima sastaviti po opštinama u duplikatu. Sumarni pregled sa svima prilozima đo-staviće se finansijskoj direkciji radi konačnog pregleda, odobrenja i knjiženja. Jedan primerak sumarnog pregleda finansijska direkcija zadržaće za sebe, kao dokumenat za sresku poresku knjigu, dok se drugi primerak sa svima prilozima ima vratiti poreskoj upravi radi cduženja u poreskim glavnim knjigama.
član 24
Rad na otpisu zaostataka po § 2 Uredbe ima se dovršiti najkasnije do 30 juna 1940 godine, tako da se do tog dana imaju u poreskim glavnim knjigama provesti otpisi svih ovih zaostataka.
član 25
Sva uputstva za pravilnu i jednoobraznu primenu ovog Pravilnika davaće Odeljenje poreza Ministarstva finansija. 26 decembra 1939 godine
Odeljenje poreza broj 86.200/III
Ministar finansija, Dr. J. šutej s. r.
Ob. u S. N. od 3/1 1940.
2?2
Na osnovu čl. 1. Uredbe o izmjenama postojećih propisa i donošenju novih M. S. br. 1118 od 16. IX. 1939. Ministarski Savjet na predlog Ministra financija propisao je sledeću
UREDBU
o izmjenama i dopunama odredaba § 19. fin. zakona za godinu 19394 1940. o specijalnom doprinosu za fond narodne obrane.
Financ, zakon za godinu 1939-40. u paragrafu 19. propisao je odredbu o porezima, kako slijedi:
L
Pri Ministarstvu vojske i mornarice osniva se posebni fond pod naslovom: FOND NARODNE OBRANE.
Način rukovanja sa ovim fondom propisaće Ministarski Savjet na predlog Ministra vojske i mornarice i Ministra financija.
n.
1.	Radi stvaranja sredstava koja će se unositi u fond narodne obrane, kao i radi delomičnog pokrića službe po 6% državnom zajmu za javne radove i narodnu obranu propisivaće se i naplaćivati specijalni doprinos počev od 1. VII. 1939. za vreme od 10 godina t. j. do 30. VI. 1949.
2.	Kao osnovnica za razrez ovoga doprinosa služiće ukupno zaduženje predhodne poreske godine pravnih i fizičkih lica, neposrednog poreza, koji se sumarno knjiže u glavnoj poreskoj knjizi jedne općine (kvarta).
Neće se u ovo zaduženje unositi (kao osnovica) porez na poslovni promet (Opšti i skupni), porez na luksuz i vojnica.
3.	izuzetno od odredbe predhodnog stava, kao osnovica za razrez specijalnog doprinosa služiti će:
a)	zaduženje tekuće porezne godine: kod lica, koja se prvi put zadužuju porezom, koji po predhodnom stavu ulazi u osnovicu specijalnog doprinosa (novi por. obvezanici) i kod lica podložnih tečevini, kojom se ne zadužuju u poreskoj knjizi .
b)	iznos poreza, koji se ustegom naplaćuje na prihod podložan porezu na rente i porezu od prinadležnosti iz službenog odnosa.
v) iznos dodatnog poreza iz poslednjeg stava čl. 86-1 zakona o neposrednim porezima.
U ovim slučajevima specijalni doprinos razrezivat će se i naplaćivati istovremeno sa porezom, koji mu služi kao osnovnica.
223
Tač. 4. Specijalni doprinos iznosi od osnovnice proračunate po tač. 2 odnosno 3 i to:
do 25 D
cd 25 do 50 D
cd 50 do 100 D
10%
12% 14% 16% 18% 20% 22% 24% 27% 30% 33% 36%
do	300 D.
do	500 D.
do	1.000 D.
do	2.000 D.
do	3.000 D.
do	5.000 D.
do	10.000 D.
do	20.000 D.
do	50.000 D.
do	100.000 D.
do	200.000 D.
do	500.000 D.
do	1,000.000 D.
do	3.000.000 D.
do	10,000.000 D.
do	12,000.000 D.
56%
/8 50% 53%
preko 12,000.000 D. pa na više
60%
5.	Specijalni doprinos po višoj stopi ne može biti vaći od doprinosa po najbližoj nižoj stopi uvećanog razlikom zbog koje se prime-njuje viša stopa.
Pri proračunu specijalnog doprinosa vrši se zaokruženje u smislu čl. 6 zakona o neposrednim porezima.
6.	Kod iznalaženja zaduženja (osnovice) pojedinog lica neće se uzimati u obzir trajna oslobodjenja poreza ma po kome zakonu, t. j. neće se unositi u osnovicu.
Privremena oslobođenja i olakšanja uzimaće se u osnovicu po idealno razrezanom porezu.
7.	Promene u visini zaduženja (osnovice) koje eventualno kasnije nastanu povodom žalbenog postupka itd. uvažiće se odmah i izvršiti ispravak bilo otpisom razrezanog specijalnog doprinosa bilo
8.	od lica, koja imadu troje ili četvero zakonite žive maloletne djece naplaćivat će se specijalni doprinos po najbližoj nižoj stopi, dakle za jednu stopu niže, a od onih, koji imadu petero i više zakonite žive malo'etne djsce po daljnjoj narednoj nižoj stopi, dakle za dve stope niže od one redovne, u koju takva lica prema visini svog zaduženja (osnovice doprinosa) spadaju.
9.	Od lica preko 30 godina starosti a neženjenih, kao i od ože-njenih i udcvaca bez djece naplaćivati će se specijalni doprinos po
pripisom.
I tfj !*WjW[
224
narednoj višoj stopi, u koju takva lica prema visini zaduženja (osnovice doprinosa) spadaju.
10.	Specijalni doprinosi na porez od prinadležnosti iz službenog posla nap!aćivaće se sa pclcvincm odnrsncg iznosa doprinosa. Neće se naplaćivati specijalni doprinos na službenički porez, kad iznos doprinosa ne prelazi 0.50 Din.
10a) Na porez na rente, koji se naplaćuje ustegom po odredbi čl. 71 zakona o neposred. porezima naplaćivati će se specijalni doprinos i1, visini 1/3 osnovice.
Na dodatni porez iz poslednjeg člana 86-1 zakona o neposred. porezima naplaćivaće se specijalni doprinos sa 40%.
U ovim slučajevima neće primjenjivati odredbe tč. 8 i 9.
11.	Na specijalan doprinos ne može se razrezivati nikakav niti državni niti samoupravni prirez, niti se on može uzimati u obzir kao poreski cenzus kod sticanja ili gubitaka kakvih prava poreskih obveznika.
12.	U pogledu knjiženja, razreza, dospelosti, krivičnog postupka, eksekutivne naplate specijalnog doprinosa važe postojeće odredbe c neposrednim porezima.
13.	Eliža uputstva i objašnjenja za izvršenje prednjih odredaba propisati će Ministar financija.
Kako se ustanovljuje osnovica za odmjeru specijalnog doprinosa.
Prema tumačenju Ministarstva finansija služi kao temelj zaduženje predhodne godine pravnih i fizičkih lica neposrednog poreza, koji se sumarno knjiži u glavnoj poreskoj knjizi jedne općine, ili jedne poreske uprave, ako ih ima više na području jedne općine ili grada.
U taj temelj ulaze svi porezi osim poreza na pcs'ovni promet (bilo opći bilo skupni), porez na luksus i vojnica.
U taj temelj ulaze i kazne po čl. 137 zakona o neposrednim porezima (kazne radi nepravodobno podnesene prijave za kućarinu, tečevinu, društveni porez), jer ove kazne djele istu sudbinu kao i porez na koji su odmjerene.
Porezi koji ulaze u osnovici jesu: zemljarina, kućarina, tečevina, društveni porez, službenički porez, vanredni doprinos službeničkog poreza, porez na neženje, minimalni porez, porez na rente po rasporedu i posebni porezni dodatak.
Ako netko plaća godišnji porez po svim nanred navedenim oblicima od 10.000 D. onda će mu se odmjeriti specijalni doprinos sa 30% od 10.000 D.
Ako su u nekoj trgovini suvlasnici, njima će se odmjeriti specijalni doprinos po alikvotnom dijelu, u kome sudjeluju u toj trgovini.
Ako netko ima svoj posebni poreski račun, na kome je zadužen, i ujedno je suvlasnik sa nekim drugim u trgovini ili nekoj radnji.
25
onda će se njegovom prvcm računu dcdati dio poroza cd zajedničke radnje. Prema tome ako mu je odmjeren porez od zemljarine i kućarine na njegovom imenu sa 10.000 Din, a njegov drug, ako nema drugog računa od 5.000 Din.
Ako su suvlasnici neke trgovine trojica na jednake dje'ove, a porez im od te trgovine iznosi godišnje 30.000 Din. to će svaki imati osnovicu za specijalni doprinos po 10.000 Din. ali ako su suvlasnici na razne dje!ove t. j. jedan u polovici, a drugi svaki u četvrtini, to će za prvega iznositi csnovica cd 1.5.000 Din a za potonje svakome po 7.500 Din.
što je potrebno znati u pogledu ovršneg postupka.
Za provadjanje ovršnog postupka dužnog pereza izdana je na osnovu 61. 159 zakona o neposrednim porezima Uredba o osiguranju, prisilnoj naplati i nenaplativosti poreza. Nije time rečeno, da se ovaj postupak odnosi cimo na porez nego i na sve ostale državne i pamou pravne daće. jer kad ove postanu pravomoćne, utjeravaju se na način, koji je propisan za porez.
Mi ćemo se ovdje osvrnuti samo na ono, što je svakomu pore-zovniku potrebno znati.
Kada predje cdredjeni rok. do koga se je imao porez ili ina javna daća naplatiti, a uplata nije izvršena, poreska vlast zadobiva pravo, da pristupi ovršnom ili eksekutivnom postupku proti dužnicima.
Ovršni ili eksekutivni postupak ima se poduzeti najprije proti onome, koji je u prvom redu dužan na plaćanje. Ako ovaj postupak ostane bez uspjeha bilo u cijelosti bilo djelomično, onda, se ima poduzeti postupak proti eventualnom jamcu.
Ovršni postupali sadrži tri stepena i to:
prvi stepen je opomena, drugi je pljenidba i treći prodaja zaplje-njenih predmeta. Izmedju svakog pojedinog stepena mora proteći najmanje osam dana. Prije toga roka nemože se ovršni postupak nastavljati.
Nakon izminuća roka od osam dana, po uručenoj opomeni, pristupa ovršna vlast pljenidbi pokretnih stvari dužnika. O tom se ima voditi posebni zapisnik, u koji se popisuju imovinski predmeti dužnika, i to ovim redom:
1.	gotov novac,
2.	vrednosni papiri,
3.	plaće, penzije, opskrba i druge prinadležnosti u zakonskim granicama,
4.	nakiti i druge dragocjenosti,
226
5.	potraživanja u gotovom (osim potraživanja po knjigama), i to: kućne najamnine, kod novčanih zavoda uložene glavnice, privatnim osobama pozajmljene glavnice i prihodi od tih glavnica, kao i sva druga slična potraživanja.
6.	ostale pokretne stvari, a od ovih one koje se mogu lako unovčiti, dolaze u prvom redu.
Popis se mora tako vršiti, da bude za dužnika najmanje uvredljiv i štetan. Popis, takovih stvari, čijom bi se prodajom mogla du-¿niku prouzročiti veća šteta, nego je za pokriće duga potrebna, treba po mogućnosti izbjegavati i popisivati u prvom redu stvari, koji sam dužnik navede, a koji se mogu lako unovčiti.
Potraživanja iz tač. 5. popisati će se, ako su potpuno sigurna, ako se mogu naplatiti za tri mjeseca od dana popisa i ako ta potraživanja pokrivaju dug sa kamatima i troškovima. Ako koji od ovih uslova ne dostaje, popisati će se pokretne stvari, pa ako njihova vrednost ne dostaje za namirenje duga, popisati će se i potraživanja, ko ja su najsigurnija.
Stvari, za koje se nezna, čija su svojina, dali dužnika ili lica koje sa dužnikom solidarno jamče za dug, mogu se uzeti u popis samo ako druge stvari nisu dovoljne za pokriće duga. Za stvari, za koje se tvrdi da su tud je, mora se u popisu navesti i ime vlastnika. Ovršna vlast će stranku o tom obavjestiti i pozvati, da za 8 dana podnese izlučnu tužbu kod suda. Ako ovršna vlast u ovom roku ne primi potvrdu o predaji tužbe sudu, neće se vezati o prigovor o vlastništvu stvari u dalnjem postupku.
Prigovori i žalbe u ovršnom postupku.
Protiv opomene i proti naredjenja pri ovrhi može dužnik stavljati prigovore. Prigovor može se odnositi:
da je dug ugasio, prestac postojati uslijed uplate, preračunan j a, otpiscm ili zastarom.
da postoji odobren poček za plaćanje, da nisu nastupili uslovi za izvršenje duga, da je opomena izdana prije vremena, ili da je ovrha poduzeta prije zakonskog roka,
da nema mjesta plaćanju radi oslcbodjenja trajnog ili privremenog, ili radi prestanka obveze za plaćanje, da su popisani predmeti, koji se nisu smjeli popisivati, da je popis proveden u većem opsegu nego što je bilo potrebno za podmirenje duga.
da vlast, koja je izdala opomenu ili poduzela ovrhu nije zato bila nadležna,
da se ovršni organ nije mcgac legitimirati ili je prekoračio na-redjenje itd.
227
Prigovori se podnose za 8 dana onoj vlasti, koja j s izdala opomenu odnosno čiji je organ pri izvršenju izdao kakvo drugo ovršno naredjenje. Ova vlast je nadležna na donošenje riješenja o prigovoru. Rok pcčima od dana uručenja opomene, odnosne saopćenja nare-djenja, ili cd dana kad se naredjenje ili eksekutivna radnja izvrši.
Preti propisno saopćenog konkretnog, prema genijem, naredjenja, obavještenja izvršne vlasti i proti riješenja po prigovorima može se uložiti žalba na finan. direkciju u roku od 8 dana, i direkcija o tom konačno odlučuje, žalba se predaje ili pismeno ili usmeno u zapisnik kod izvršne vlasti.
žalbe proti riješenja općinskih vlasti kao izvršnih, ima se pod-nesti u istom roku preko nadležne poreske uprave na fin. direkciju. Poreska uprava može i sama riješiti ovakovu žalbu, ako nadje da je opravdana i preinačiti riješen je cpćine, ali je dužna o teme obavje-stiti i fin. direkciju.
A. S. v. por. insp.
}osip &QJiGV.a(ld
2agxe.& &z&mah.ov.a 4
Specijalna radiona
Kobasičarskih strojeva
FRANJO TRBUHA
Zagreb Maksimirska c. 11
228
TKANINE ZA POKUĆTVO
zastore, prevlake, madrace. Posebni odio za otomane, mrdrače i
krevete
J. OMERZOI DRUG, ZAGREB
Petrinjska ulica 5., ugao Amruševe. Telefon 23-135.
,,HORN?PHON" radio aparati
„KAPA11 zaštitna antena
radio pribor kod
HBMBV GUNDULIĆEVA 5. dvorište
m	Telefon 24-373
JOSIP BALKOVIČ - ZAGREB
tvornica užarske robe, trgovina ribolovnih predmeta Pavla radića 3.	Telefon broj 47-48, 58-00
VLASTITA IZRADBA: Užarijc transmisionih užeta za pogon raznih popruga iz špage i jute, užica te ČILIMA I OTIRAČA IZ KOKOSA
Dadilji prodaja »ih tapetankih potrepština kao gndla, strani (Rosshar). morski Inu (Afrik) vuno. kapoka. jutinti platni, slamnjaćg itd. — Veliko skladi»! i vlastita kvutekrija platna za Satare. nipitmM ponjava la vagoni, kola i automobili, pokrivata » konje. Najveći izbor ribolovnih potrepština za Sportaše i ribare.
lyu RÄDEL S E S V E T E kra] Zagreba
Telefon tvornica Sesvete broj 22-58 Telefon skladUfe Zvgreb Draikovićeva 58 br. 63-39
Moderna prvizvodnja naravnog alkoholnog i vinskog octa tvornica octene kiseline iz naravnog alkolnog octa JEDINA U ZEMLJI VAN KARTELA
Pecara Šljivovice, proizvodnja rama i svih vrita liktra ti naravnog malinovog soka. Paeparnfamn svoje proizvodi koji su poznati oaieko po svojoi odliinoj kvaliteti
SVAKI MILOG iZVBŠAVA SE ODMAH SI DISTIHOM 8 KUCI)	■ -----
BFMIIKO CTOBAPHIUTE
EHTJ1ECKOT UJTOOA M nPMBOPA
kako 3a rocno/jy thko m 3a j\am
COJlMTOBMTi m Kom.
KHE3 MHXAHJIOBA BP. 27
npenopynyje bcjihkh n3Ôop mTotjjoBa HajMoaepHHjnx aeceHa KaKO sa totobo tsko h Ha OTnnaTy ca Ha jiiOBOJbHHjhm qeHaivia
TpamHTe nw
HIOjB CIIBI|HjOAHTBTBI
Chafeau Moser
Chasselas
Tohaj
Angevine
KapnoBaqKH PajHCKH PHSJIHHr
UpHO PeKOPA
Vermufh
Martini
BpecKOBana, Hajâojba npw-poAHa paKHja. - ["leHyiiiite ■ Pojaji, Kbchho, KaÔMHcr, KpajbaaHti Mapno. - Maji-■aCHja 6*3«i1KOXOi1HM cok oa SaKOHOM sauiiiihcH.	rpowtj».
TEJIE4>OH 87-5SS B. M03EP, 3EMYH MCJ3EPOBA YJI. 1

rECTETHEP anapflT
je caepiueHclUBO AaHawtbe 6upo wexmiKe. yMHoxaea cee Kamiejtapujace (fiopMyjiape, pacûuce, oôpacue, tipwejke u m. j. TPA/KHTE nPEAOqEH>E AnAPATA H nOHYAY.
J(. rECTETHEP LTD.,
BEOrPAA	3A TP E fi
40BPHH»CKA 11. - TEJI. JS-SM	BAPD1ABCKA ta - TEJI. H-iU
MAHY4AKTYPHA PA^ftA H OABPHHKO CTOBAPHUITE
,.T EKCTMAH 2V"
iHKa Jbyômia 7 BEOTPAA Teji. 6p.: 22-766
npeuopyvyje cbo/c Soiawo cwoBapuiuwe:
TapHHType 3a pyqaBaibe 3a 6, 9 h 12 ocoôa .laneiie, aaMacrae
h nauyiHe Kao h 3a <iaj. •laHeHa h naMyma n.iaTHa 3a jopraHCKe h .ïvuieMHc lapiuaBc
Kao h 3a HaB.iaKe. JlaHCHH HBHflHX 3a .ayrneKe y moacphhm ;icccHH.\ia h fiojaMa, JlaHCHH h aaMacTHH na&iyHHH neuiKHpH Kao h (jjpoTHpcKH Haj-
ôo.t>hx KBa.lMTCT3. .laHCHa n.iaTHa 3a Be3 y cbhm mnpHHaMa, 6e,la h y npHpojHoj ôojn.
uehe «paephmhe.
	X A P M O H H ï A ÎIpecTOJiOHacjicflHHKOB Tpr 12 (Tepaanje) nomT&HCKH 4>ax 361 — Teae4>on 25-794	
	OAeae&e KJiasnpa	Oflcncifce HOTa
reHepamio saciyncTBo npBOKJiactiHx cbgtckhx HajnconaTnjnx cJiaôpiiKara. HOTE CBHX CBETCKHX H3 A AH» A.		
TprosHHa coóHor HaMeuiTaja
AyUlOHO Jb. AHMHTpHjeBHfea
HFSJhfl flJIEKCflHAPfl 17 fieorpa# TEilEODH BP. ZG-SZ6
¿fea paspcaa ro^HuiiBe
nojiauie CHrypHo CBaKH onaj koJh nojia3H
Bif^OBuhesy IHKOJI?
o;io6peHy o;i MmiHcrapcTBa npocBeTe pemeHievi Spoj 7166/29.
Ko vKe.iH MO»e ja AOÓHje nncMeHy rapaHiuijy 3a ycnex c thm ja ce uiKoiapHHa Bpaha 3a c.iynaj Heycnexa, jep Bh^obm-heBa uiKo.ia aBaaeceTorojHiuH>n.M hckvctbom h ycaBpinemiM MeioaoM paja, a ocoóhto joca.iauiHjHM ycnecHMa, hmji onpaB-janor ocHOBa 3a TaKBy rapaHiuijy.
y niKO.in npeaajy aeceT KBa,iHij)HKOBaHHx npotjjecopa.
TEMAJEBH .flHEBHH 3a He3anocneHe.
TEMAJEBH BEMEPH>H 3a sanoc.ieHe.
TEMAJEBH AOMMCHM ca iiiTaMiiamiM CBeeuHMa h ABafle-ceT npocj)ecopa — capa.uiHKa 3a OHe KojH ne Mory ¿a ncwia3e Seorpa^cKy iiiKOJiy Beh ®ejie aa y«ie rHMHaaHjy koa CBoie Kyhe.
KOPEI1ETHTOPH 3a peaoBHe yneHHKe y KojeM no Tpw naca AHeBHO n3ynaBajy 3a.iaHe jieKUHje, H3pal)yjy 3aaaTKe h npmipe-Majy ce 3a iiiKoacKe npejueie.
Aapeca: BiuoBiiheBa uiKO.ia, Beorpaa, npecTo.ioHac^eAHH-kob Tpr 6p. 28, Tepa3wje — (»Hoxi IüyMa.xHje«). Tejí. 26-819.
Oa-iuiho cKpojciiii 3hmckm xanyTH sa rocnofl?
EurjiecKM uito^iobm
sa OAe.ia u KaiiyTe. npiiOK.-iaciia n.'.pa.\a no Mepu.
HOBH MOflCJlM
3MMCKMX xanyTa sa /taMe
CuaKOBpCHO KpSHO. ÓVI1AC, jiHcnue
MoAepiic TKaïuiue sa accucKe KanvTc h xajbime HspaAa Kanvra, KocriiMa u xa.i.ima no >iepn ' ÍIpoAaja »a roTOiio h lia lO-o MGceMHy OTiuiary.
ïïPfl 39H0DIEBH1Î
beotpaa
riajiaia AicaaeMHje HayKa
f
uaultiflpcho-flpbflpchfl TPrOBHHB
OEJIHUMJÀH h KOJIEHU
b e o p a'fl KHE3A IIABJIA yjl.97 Tejí. 23-012 — 25-189
Pymak habpeme
3HAMM nPMBO/IETM JAME MVMA3ACEBE TO HETE nOCTMBM AKO M MATE
ZENITH
CTOBAPWUTE-XAPTBHrOBA-24 6EOfPAJQ
nOJlMTMKA
AflMHHHCTPAlIHJA: 25-007 h 29-201 — CEKPETAPHJAT yPE^HMIIITBA 25-010 — .flMPEKTOP: BJIAflHCJIAB CJI. PHB-hmkap — yPE^HHUH: m. MHJ1EHOBWR h J. TAHOBHB
HajOMHJbeHHjH
3hcbhh ji h c t
y KPAJbEBMHM jyrOCJIABHJH
»ilOJIHTHKA« HMa AonHCHHKe y uejioj Haiuoj 3eMJbH h Ha CTpaHH: y IlapH3y, EepJiHHy, JIOH/iOHy, Eeny, npary, CotpH-jH, athhh, CojiyHy, ToKHjy h IlapHrpajiy. aohoch CBaKor nana hajba»hhje bccth h 33hh-MJbHBOCTH, jeflHy npimy Him (|)6JbTOH H ABa pOMatia.
»riojimtmka« ce HajBHUie hh-Ta y Beorpaay h y cbhms Ha-iiihm KpajeBHMa.
E L K A"
ff
fabrika trikotaž e A. D,
BEOGRAD
TRIKOTAŽA ČARAPA TRICOT SAMO PRVOKLASNA
IZRADA
„L E R Y K":	CITZ FILM
ZAVOD ZA UTISKIVANJE NATPISA ZA FILMOVE L- D.	Zagreb
zagreb KUKUUEVIČEVA 51	Jelačičev trg. 17 ielefon 37-52
pOMineAteJujka badnja	
1. Jćuitović r i t	
V.atiavtka 1 - Zapiti - 30-96	
JL D. ZA PRERADU KUKURUZA
lin imm 11 Posffab 526.
B C 0 G R A D
ŽHatahsIcD he&ftaAsIca. Mudima., te. Ium/jhLul imoJ(jDi/jCL muLoA^a. i ohdma
&Kaća JćncuiS , ^
Zag\e&, Mica 15 ^
= MEDALJE
POKALE I NAGRADE za sve grane športa■ ČAVLI za zastave i GRAVIRANJE, POZLAĆIVANJE I POSREBRIVASJE ŠTAMPILJE I PEČATNJAKE
buffet	-m*
trafika	preporuča:
_ _ _ _ j.	najbolje domaće vino, pivo«
Mi \3 M I U M	rakiju, sve vrste likera
ZAGREB	1 alkoholnih pića
VARŠAVSKA UL. 1 kod balkan kina
Izletnici! Športaši!
Dobra Plješivićka vina i ostala alkoholna
pića, domaća kuhinja Ljetna bašća	Športska kuglana
Preporuča se
DUKA DUKANOV1Ć GOSTIONA
STENJEVEC l\i ZAGREBA
UTEMELJENO 1900.
JULIO DEUTSCH
ZAGREB
MIRAMARSKA CESTA 20 TELEFONI» 22-855 I 22-856
NAJPOVOLJNIJE VRELO ZA SAV GRAĐEVNI MATERIJAL.
Prvo hrvatsko
Građanso Kaptolsko Društvo
sta sjajne pogrebe u Zagrebu
Zadruga t. o, /,
(Poslovođa Juraj Frdbe) '•Pavla Radića (Duga) ulica brof 9 - Telefon broj 22004
Telefoni u noči 22003 i 22005 * *
4>
Preuzima u i utiran građo pogrebe, prevoze i exfiumacije od najjednostavniji/} do najraskoinijifi izvedba uz vrlo umjerene cijene.
Specijalni auto za prevoze
ZPvod za posredovanje i namještanje kućnog, hotelskog, kavanskog i t. d.
pomoćnog osoblja
vrši u tu struku zasjecajuće poslove već 50 godina
na upće zadovoljstvo Zato sve Vaše potrebe podmirujte u našem zavodu. ZAMJENA U ROKU TRI DANA BESPLATNO.
B. SZE1DNER ZAGREB
GAJEVA 27 - TELEFON 59-81
1851 „ŠUTE X"
TVORNIČKO SKLADIŠTE ENGLESKIH ŠTOFOVA LJUDEVIT STIASSNY
ZAGREB
Tel. interurb. 39-51 Jelačićev trg 12. Telegr.: STITEX Zagreb
Jugoslavensko Schoeller — Dieckmann
PHÖNIX ČELIK d. d.
Stovarište Beograd	Zagreb
Zagrebačka 1 Telefon 27-587 Martićeva 12 Telefon 66-27
zastupstvo automobila
<&VICO£M. ftjCPuL fahjdsoji
I GLAVNO STOVARIŠTE
ORIGINALNIH REZERVNIH DIJELOVA
A. BRUNNER, zagreb
i^—	—- MARTIĆEVA U L-13 TEL- 29-32
Trebate U zavjese? Trebate li sagove? Trebate li tkanina za pokućtvo?
u velikom izboru i najpovoljnije kod domaće Tvrtke
S. TURK0V1Ć
Ilica 5.	ZAGREB	OktOgOH
Telefon 22-219
HUSTAD
JUGOSLOVENSKA TVORNICA ČAVALA TE ŽELJEZNE I ČELIČNE ROBE D. D.
KARLOVAC
Proizvodi u prvoklasnom kvalitetu:
„KRUNA"
potkivačke klince	Potkovice za obuću
Građevinski okov, Žične klince, Limenu robu,	Žičanu robu,
Postolarske klince, Jedači pribor i t. d.
ZATO KUPUJTE ISKLJUČIVO KOD
Hustad
Jugoslovenske tvornice čavala te željezne i čelične robe d. d.
KARLOVAC
Veletrgovina manufakturne, krotke, galanterijske i pletene robe Thaller I Kerschbaumer
VLASNICI
TIŠINA 1 KENFELJA
TELEFON 24224 ZACREB 6. PRETINAC 82
Ilica 26, u vlastitoj zgradi
VELIKO SKLADIŠTE PLATNA, PAMUČNIH, VUNENIH I SVILENIH TKANINA PLETENE, SITNE NIRNBERŠKE I BIŽU-TERIJSKE ROBE, VEZIVA 1 VRPCA NA VELIKO
Osnovano prije 110 godina!
NENADMAŠIV USPJEH
mnogih hiljada dokazuje do je HElHZELHflHHCHEH" pMromni
renovator za bosu
Najbolje sretstvo protiv prosede hose. Bocu od Din 50,— dobijete u svakoj stručnoj radnji.
Depo: COSMOCHEMIA - ZAGREB. Smlflklasoio ulico Z3.
Kao što Englez oduševljeno plaća porez, tako isto oduševljeno sluša SIERA radio prijemnik. Odaberite i Vi za svoj ukus najbolje, a to je SIERA- Elitna Holandska marka to je SIERA. Svake godine OSAM NOVIH TYPA S1ERE. Cene i otplatni uslovi povoljni za sve staleže. SIERA u Vašoj kući, ceo svet pod vašim krovom.
SIERA A. D. Beograd, Topličin Venac 4—6 Zastupstva u svim većim mestima Jugoslavije.
Sve vrste uniformi, kapa, kao i sve ostale odjevne predmete nabavitćete uz povoljne cijene
ZA GOTOVO I NA OTPLATU
kod trgovačke kuće
R. MARČELJA
ZAGREB
petrinjska ulica 67
■kad mai&a jvc p»-■ft^« imigt, jbO{u/ie. tietatucSfateč'fi* • HiejbOUn» doAtiz na. ju&nvm infectu. <c
StJ&fU Zatfkeć J/ćc*. 30
2ft Kftfe sthojeva užja J&eM
}upoJĆoveMko, ¿fM d> d
fi&gJiad — 2ag\e£i
SIHDDRAL KLIPOVI EC - KOLBEN ZA DIESEL PRSTENOVI	VENTILI
TEHNIČKI BIRO
Ovl, ing. O, SCHEIBEL
Zagreb, Ilica 21. Telefon 86-49
A. d. pre Škodini zavodi u
Plznju
Generalna i trgovačka direkcija Praha II., Jungmannova 37
Generalno zastupništvo ,J II G 0 J R 0 D fl" A. D.
Centrala	Filijala
BEOGRAD ZAGREB Pariška 13	Marticeva 13
Telegr. „ŠKODA" Telefon 63-06 Tel. 20-618, 30-973 AUTOMOBILSKA ZASTUPNIŠTVA
BEOGRAD: ing. D. Suvojdžlf, Nemonjino 36, telefon 20-191 ZAGREB: Jugoikoda" A. D., Mnrtićevo nI. 13. telefon 63-06 LJUBLJANA: Emonuel Rosa, Poljansko cesta br. 69, telefon 2541
SVE POTREBŠTINE ZA TEKSTILNU INDUSTRIJU dobavlja iz prvorazredne tvornice
W. V. MARSANO
ZAGREB, Berislavićeva 3. poŠt, lah 238	telefon 22-5-28
Zahtjevajte ponude
DRZlVDd HIPOIEKIlllll BARKA
KRALJEVINE JUGOSLAVIJE Pređe (uprava fondova)
(Osnovana 1862 godine)
Bankom upravila nezavisan upravni odbor
CENTRALA U BEOGRADU Glavni filijali:
ZAGREB, LJUBLJANA, SPLIT, SARAJEVO, CETINJE, NOVI SAD, SKOPLJE, BANJALUKA, ZEMUN i NIŠ Agencije:
VALJEVO' ČAČAK, PANĆEVO, BITOLJ i PR1JEPOLJE
GLAVNI POSLOVI BANČIN1 Rukuje svim državnim i javnim fondovima: pupilnim, depozitnim i crkvenim kapitalima, manastirskim, opštinskim i zadužbinskim novcem itd.
Emituje obveznice i založnice Prima uloge na štednuju Odobrava zajmove na nepokretnosti, a opštinama i samoupravnim telima na prirez i prihod.
Eskontuje menice novčanih zavoda Lombarduje hartije od vredonosti, akcije narodne banke i Privile-govane agrarne banke i blagajničke zapise Ministarstva finansija. Eskontuje naredne kupone sa svojih založnica dolarske emisije (Seligman), koje su nostrifikovane u Kraljevini.
Za sve ianflne obaveze Jamči država
Za sva obaveštenja obratite se na adresu:
DRŽIM H1P0TEKARHA BARKA. BEOGRAD
ili d j e d i m f i 1 i ] a 1 a m a.
ZDENKO J. ALJANČIČ
BEOGRAD Kraljevića Marka 4, telefon 23950
Mašine za građenje: drobilice za kamen i pesak, sito za šljunak i pesak, mešalice za beton, finišeri. Mašine i aparati za hemisku industriju emajlirani.
Skretnice i okretnice.
Klinasti kajševi.
Vage za kamione, vagone i vagonete - automatske vage-Sušnice za drvo, lepenku, tekstil, hemikalije, voće i povrće. Uređaji za vetrenje i vlaženje. Industriske peći na plin i ulje.
tapetarsko dekorativna radnja
ČIK 1 D1ESNER
PREPPRUČUJE SE ZA	<	UREĐAJI SVRATIŠTA,
SVE U STRUKU ZASJECAJUĆE i KAVANA, KUPATILA, IZRADBA RADNJE. KAO TAPETI RANJE j OTOMANA, KAUČA, MADRACA SOBA, SVIH VRSTI DEKORACIJA < TE ŽALUZIJA, ROLETA I T. D. Specijalna Izradba ldubakog kožnatog pokućtva Popravci obavljaju se nBjsavjesnije u Bmjneac cijene.
Preradovićeva 38 ZAGREB ' Telefon 23-720
DRAGUTIN R 0!I C I SIN
Tvornica gumba, žnora i posamenterija
ZAGREB
Utemeljeno 1838. ULICA PAVLA RADIĆA 22 Telefon 63-73
PROIZVODI: gumbe, petlje, inore, vrpce, kite. rase, kablove, sjenila i raznovrsne posameiteriji. — Ha veliko i malo. — Vanjske naruibe obavljaju se najbiže.
Industrlsko preduzeće za, preradu mesa, mortadele konzerve 1 salame
STEVAH UHWARZ
fabrika
ZEMUN, Pregrevlca 2a
Prodavaonice:	Beograd
Cara Nikola 3 Zemun, Kr. Aleksandra 25 - Bežanlska 56
METALOKEMIKA A. D.
ZA HENIJSKE I METALURGIJ. PROIZVODE BEOGRAD
Knezi Pavla 5 — Telefon: 22-348
Specijalna. tJupvina. wqß&slaA tlcanma
JjufUMfL C pesćć
VjLsnii ßfumlco Vrtić Jjßica. Ami 9	¿defa* 20-49
Želite li dobru i prijatnu reprodukciju zvuka ? Želite li dobar i jak prijem na svim talasnim dužinama ? Tada izaberite samo i
isključivo
„STANDARD" RADIO
jer će Vam isti pružiti sve ono što se traži od jednog aparata. Dugoročna otplata. Prospekte šaljemo na zahtjev besplatno. Isključiva prodaja za Bezgrad,
Zemun i Pančevo,
„RADIO IMPORT"
KIRURGIJA
SAN1TETSKO I DENTALNO PODUZEĆE
Ilica 28 ZAGREB Tel. 94-43
SKLADIŠTE SVEUKUPNIH POTREPŠTINA ZA LIJEČNIKE ZUBARE, VETERINARE, BOLNICE, ZDRAVSTVENE USTANOVE I T. D.
HLEB
PECIVO
KEKSI
Parna pekara „iOKO" fl D.
BEOGRAD-STER1JINA 15 Telefon 27-519
Tvornica gumenih proizvoda
„REKOR D"
Josifa G. Čuljkovića a. d. Beograd
Izrađuje sav prvorazredni gumeni materijal prvorazrednog kvaliteta, u svojoj fabrici u LESKOVCU
Trsovfna galanterijske I kratke robe;
S. S. SURUTKA
Beograd - Kralja Milana 5
Telefon 24-644
Ličeći POKORNI
RUDARSKO PREDDZEĆE
„HRONASEO" SA sediSteh u skoplju
OBAVIJA SVE RUDARSKE POSLOVE
ZAGREBAČKA INDUSTRIJA SVILE D. D.
ZAGREB
Tvornica svilenih i polusvilenih tkanina i svilenih i polusvilenih marama
VIKTOB MOHR
Trgovačka 1 tvornička zastupstva
ZAGREB, Vlaska al. 72c/l. Telefon 63-20 Telegram „Morvik" Poit. pret. 255
„STIGLER" LIFTOVI i sve vrsti dizalica za hotele sanatorije, bolnice, kazališta, javne i privatne zgrade, industriju, trgovinu itd.
Zastopstva:
BEOGRAD LJUBLJANA SARAJEVO
Sve Informacije 1 stročnl savjeti na zahjev besplatno.
Moderni štofovi za dame i gospodu
ANASTAS PAVLOVIĆ
Centrala BEOGRAD	Filijala ZAGREB
KRALJA PETRA 33	PRAŠKA 4
TEL. 26945, 29422	TEL. 31-80
OSNOVANA 1844

INSTALACIJE
LUSTERI
SIJALICE I sve popravke najpovoljnije kod
1V A H PASPA mL
¿aereb, BosoviCeva ul. 9 Tel. 24-656 24-657
Dječje Igračke. Krojačke biste. Fignre te ostale stvari za aranžiranje Izloga
BflBU, BeneS K. đ. Znsrefr
Trakoftinskn 58 - pošt. pretinac (8
Zagrebačka krznarijn
ZAGREB ILICA BR. 53 Tel. 53-33
SKLADIŠTE KVALITETNOG KRZNA RADIONICE I IZRADE KRZNA NAJMODERNIJEG NAČINA — STRUČNA POHRANA KRZNA. PARIŠKI MODELI.
549 5TAVNIŠTVO
HIIIII HM MM CIJEVI
Filijala: ZAGREB, Jelačićev trg 13 Telefon 34-51 do 34-56 Centrala BEOOBAD, Koate Olavinića 33 Telefon broj 50-331 Filijala: SABAJEVO, Aleksandrova 37 Telefon broj 36-11
NA SBLABIŠTU STALNO:
Plinske i parne cijevi bez šava, cijevi za bušenje, Hamburg lukovi, flanše, fitinzi, DOMAĆE švajsovane plinske cijevi.
IZRAVNO IZ TVOBNIGE:
BEZŠAVNE CIJEVI za KOTLOVE, BUNARE, za specijalne svrhe i cijevi na kolčak za vodovode, stupovi i t. d.
GDHMOFI građevinsko i
o KUnrEL TRGOVINSKO A. D.

adriatica ti r r e n i a Obavjestl dajn:
TALIJANSKE LINIJE, ZAGREB
Trg Ante Starčevlća 6 Telefon 24-048	Brs. kratica ITALPASS