SOKOLSKI GLASNIK
GOD. IX. U Ljubljani, 15. februara 1927. BROJ 3.
VII. Glavna skupštinu JSS
sazivljemo bez ikakvog drugog poziva
za dane 25., 26. i 27. marta 1927. u Beogradu u dvorani beogradske opštine.
Raspored glavne skupštine:
25. marta: Dolazak delegata.
26. marta: U */г 10: Otkriće spomenploče u ratu palim Sokolima
u dvorani sokolskog društva BeogradsMatica. U 11 i 1ls: Polaganje temelj nog kamena prvog Sokolskog Doma u Beogradu.
U	15:	Sednica	zbora župskih načelnika.
U	15:	Sednica	redaktora sokolskih	časopisa.
U	17:	Sednica	prosvetnog zbora.
U	17:	Sednica	socijalnih odseka.
U 20: Pouzdani zbor delegata. — Nakon zbora delegata sednica kandidacijonog odbora.
Sve ove sednice obdržavaju se u II. beogradskoj muškoj gimnaziji, Poincareova ulica.
27. marta: U 9: Glavna skupština J. S. S. u dvorani beogradske
opštine.
Raspored:
1. Izveštaj staroste.
2. Izveštaj tajnika.
3. Izveštaj načelnika.
4. Izveštaj blagajnika.
5. Izveštaj gospodara.
6. Izvesta ji odseka i to redom: a) statistički; b) lekarski; c) prosvetni; č) za nezgode; d) željezničlki; e) gra« đevni; f) odsek za odore; g) novinarski; h) socijalni i i) manjšinski.
7. Predloži odbora i starešinstva J. S. S.
8. Predloži župa.
9. Hitni predloži.
10. Odrcđenje radnog programa za god. 1928.
11. Izveštaj revizora računa.
12. Absolutorij starešinstvu J. S. S.
13. Izbor starešinstva J. S. S.
14. Eventualija.
Članovima glavne skupštine jesu delegati župa i članovi starešinstva J. S. S. Svaka župa šalje za svakih započetih 500 članova i članica u župi udruženih društava (po stanju saveznog katastra) po jednog delegata.
Svi predloži župa imadu se predložiti starešinstvu J. S. S. najkasnije 14 dana pred glavnu skupštinu, inače če se o njima raspravljati samo onda, ako im skupština prizna hitnost.
Svi delegati moraju imati legitimacije potvrdene od župskog stare« šinstva.
O	podne zajednički ručak.
U 15 časova: Sokolski film u bioskopu »Narkino« na Terazijama.
U večer u 20 časova sokolska akademija u dvorani II. beogradske gimnazije, Poincareova ulica.
Župe imadu da prijave delegate osam dana unapred, t. j. do 17. marta starešinstvu J. S. S. i beogradskoj sokolskoj župi (Kneginje Ljubice 11), da im se spremi konačište.
Delegati imadu sa sobom poneti svečanu odoru.
Sudelovanje svih delegata kod svih priredaba obavezatno!
Neumoljiva smrt evo i opet zalutala u redove naših velikana, da medu njima potraži svoju žrtvu, pokosiv nam najvrednijeg, najumnijcg, najslavnijeg — dra. Jovana Cvijiča.
Težak je udarac, koji je time pogodio našu naciju, jer je on došao u času, kada smo velikog pokojnika najviše trebali, da diže svojim radom slavu naše nacije, da dovrši započeto delo kome je posvetio sav svoi život.
Mi Sokoli još više treba da žalimo nad njegovom smrču, jer smo u pokojniku izgubili iskrenog štovatelja, koji je s velikom pažnjom pratio naš rad, razvitak i napredak. On je bio jedan od onih redkih velikana naših, koji je podpunoma shvatao naše nastojanje i naš poziv.
A zar je i niogao biti drugačiji? Ta u njega je bila široka sla* venska duša, 'koja je dišala za sve ono što je naše, što je odnjihala i odojila .majka Slavija. Njegova dela kao javnog radnika i učenjaka, političara i patriote, vekovima če biti svedoci njegovog dalekog pogleda, shvatanja i stvaranja velike jedinstvenc države i nacije južnih Slovena.
On sam čovek iz naroda, prisluškujuć njegovu bilu, osečajuć po> trebe preporoda na bolje, putio je narod na staže napredka, stvaranja nečeg velikog, na spremanje za konačni obračun. Pcrom, rečju, delom propagovao je svoje ideje, dok njima nije zadojio široke mase naroda, uveren, da tako odgojcn narod mora i može da prode svoju Golgotu koja ga neminovno čeka.
ZDRAVO!
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza
E. Gangl,
starosta.
Dr. R. Fux> tajnik.
Dr. Jovan Cvijič
K
Bio je naš, podpuno naš. I ako odnjihan u srcu Srbije, odgojen ■duhom svoga doba, več u ranoj mladosti odbacio je svaki ekstrem uskog plemenskog shvatanja, jer ga baš nauka, taj njegov životni predvodnik, dovela do spoznaje posvemašnjeg narodnog jedinstva, a onda dalje, baš da onog ideala, kojeg ispovedamo mi Sokoli, a to je zbliženje sla* venskih naroda.
Uverenje njegovo bilo mu sveto. Za njega je bio pripravan žrtvo* vati sve i nije bilo te sile, koja bi bila kadra da ga odvrati od onog, što je on sebi domislio dogmom.
Zato ga baš vidimo u prvim danima stvaranja naše jedinstvene dr* zave, gde mladenačkim žarom brani svaki pedalj zemlje na kojoj se čuje materinja reč. Za njega ne postojc plemenske razlike, on ruši sve, za njeg kao da je presahnula i Drina, Sava i Sutla, jer on gleda samo jednu nedelivu celinu. Takav je u Beogradu, takav u Parizu na mirov* noj konferenci, takav u plebiscitnoj komisiji u Celovcu. Svuda jednak, svuda dosljedan, svuda postojan.
Eto u torne leži njegova veličina, veličina koja si baš time podigla spomenik trajniji od mjedi, jer je on zasađen u srcu naroda, koji danas bolno oseča gubitak ovog muža, koji je za njega ne samo radio, več mu tim svojim radom pronio slavu duž čitavog kulturnog sveta.
Spomenu i veličini tog velikana klanja se i jugoslovensko Sokolstvo. 1 ono pognute glave, sa boli u srcu, gleda u crnu prazninu, gotovo nenadomestivu, jer si svesno, da je sa pokojnim dr. Jovanom Cvijičem legao u grob apostol ideja, kojih je nosioccm jugoslovensko Sokolstvo.
■Slava! Slava! Slava!
A. B.
Značaj Sokolsko-sveslavenske škole
Mogu li Slavcni postati duševno	jaka	celina,	ako se ne upoznaju
medusobno? — Ko može sveslavenstvo	najbolje da	približi i	ujedini? 1—
Zašto je potrebna sveslavenska uzajamna saradnja?
Ovo su pitanja na koja može samo Sokolstvo, jako sveslavensko Sokolstvo pozitivno da odgovori.
Svi naši veliki slctov.i imaju cilj da se	Slavcni	duševno	ujedine Sto
mogu više, jer samo ujedinjcnje naših duša može da nas podigne i da kulturnome svetu pokažemo svoju duševnu snagu. Na ovaj način posta* čemo jedna jaka duševna celina. Nama je potrebna ova celina, jer mnoge Oči na nas vrebaju, mnogi bi h teli naš zdravi i sirovi materijal da izrabe u vlastitu korist.
Kod slavenskih naroda postojc razne ustanove, ali nijedna od njih ne radi toliko na uzajamnom približavanju koliko Sokolstvo. 'Uza sve to Sto na tom polju radimo, ipak se dosta slabo poznajemo. Rad jednih nije Poznat drugima. Fali nam propaganda u tu svrhu. Uzajamna propa* ganda upoznavanja bolje bi naš učvrstila i naše bi veze postale prijatelj* skije, bratskije.
Koliko ima sokolskih radnika ovog ili onog slavenskog naroda, koji su naizmence proputovali područje ovog ili onog sokolskog saveza u svrhu uzajamne propagande? Dodiri, koji se steču na putovanjima ne*
zaboravni su i od koristi su. U poslednje vreme neka braća proputovala su područje Saveza lužičko*srpskih Sokola i verovatno sada sa više volje i energije pomažu njihovu borbu protiv germanizacije, time što kod nas šire ona opažanja tamo stečena. Druga opet brača, koja su proputovala područje čehoslovačkog sokolskog Saveza živom rečju propagiraju brat* sku uzajamnost medu oba naroda. Treči, ko ji če se uputiti u područje poljskog Sokolskog Saveza doneče nam još više ljubavi za taj bratski narod.
Eto u ovom smeru če raditi škola sveslavenskog sokolskog Saveza u Pragu. Cilj joj je da u centrumu Sokolstva upozna manji broj brače medusobno, koji če kasnije biti propagatori sveslavenske sokolske ideje. Ali ne smemo samo na tome ostati, moramo i u narod zači, upoznati rezultate na licu mesta, jer to če nam biti kao neka praksa posle teos retskih predavanja u tečaju.
Bodemo li ovim putevima dalje, budučnost jo naša, sokolska, a Sokolstvo če biti dosta jako da organizira duševnu snagu svih slavenskih naroda.	Ante	Tadič.
IZ STAREŠINSTVA JSS ...................................
XL1II. sednica starešinstva JSS 24. januara 1927
Prisutni: starosta Gangl, Franke, Fux, Gregorin, Jeras, Kajzelj, Kan? darc, Košir, Ludvik, Marolt, Švajgar, Zelenko. — Ispričani: čobal, Mur= nik, Poženel, Račič, Smertnik. — Brat starosta čita dnevni red Savezne glavne skupštine, kako ga odreduje organizacija JSS. Glasom pravila imade se isti objaviti mesec dana pred skupštinom, pa če se objaviti u 3. broju »Glasnika«. — Tajnik brat dr. Fux izveštava da je od beos gradske župe primio predlog programa. — Na predlog brata staroste pozvat če se ljubljanska sokolska župa da u zajednici sa ljubljanskim sokolskim društvima sastavi kandidacijonu listinu najkasnije do 15. marta
0. g. — Dalje predlaže brat starosta da sc svi izveštaji otisnu i raspošalju župama (po jedan primerak za svakog delegata) i to najkasnije do
1. marta o. g. Da to bude moguče imadu svi referenti dovršiti svoje izveštajc najkasnije do 15. II. o. g. Na svršetku svih izveštaja dolaze predloži odbora i starešinstva. — Prima se. — Na upozorenje br. Mae rolta poziva brat tajnik svu braču, da mu jave naslove, kuda se imadu upraviti molbe za dozvolu dopusta u svrhu skupštine. •— Zaključuje se da Savez po dclcgaciji bude zastupan na »Tatjaninoj večeri« i »Svetosav* skoj besedi«, koje se obdržavaju 25. odnosno 27. o. mj. — Župa Tuzla javlja da če svoju redovitu skupštinu obdržavati 27. februara u Brekom. Starešinstvo zastupat če br. dr. L. Car. — Odbor Narodne obrane u Ljub* ljani moli, da bi Savez imenovao svoga delegata u njihov odbor. Dele* gatom se imenuje brat Marolt. — Razlog, zašto če zagrebački Soko I. imati svoju redovito skupštinu tek 6. februara uzinni se na znanje. — Ruski Soko u Zagrebu šalje izveštaj u kome javlja medu ostalim, da če se obdržavati slet ruskog Sokolstva u Beogradu u danima od 5,—S. maja o. g. Zaključak: Brat Paunkovič, koji zastupa naš Savez u ruskom sokolskom Savezu, pozvat če sc, da u tom pogledu iznese predloge starešinstva. (Glasom pravila ruskog Sokola može se prirediti slet jedino po pred*
hodnom pristanku JSS.) — Brat tajnik iznosi dva predloga, koji bi se imali raspraviti na glavnoj skupštini Saveza: 1. Do godine navršuje se lOsgodišnjiea našeg oslobodcnja. Ovu proslavil neka Sokolstvo proslavi večim sletom u južnoj Srbiji i to na Vidov dan. Slet imadu financirati južne župe. Predpriprave izvršit če starešinstvo Saveza sa odnosnim žu« pama. Starešinstvo predlog prihvača, tražit če se još mnenje TO. 2. Do godine obdržaje se Olimpijada u Amsterdamu, kod koje če na svaki način sud'elovati i naš Savez u natjecanjima. Da sc osiguraju novčana sredstva, predlaže, da se zaključi, da sc več sada počam od 1. januara o. g. votira od dohodaka mesečna svota od Din 5000 u natjecateljni fond. Na taj če se način do utakmicc nabrati svota od Din 100.000, što još uvek neče biti dostatno. Zaključak: Predlog se odstupa go.spodarskom odseku s nalogom da ga raspravi i da u jednoj od narednih sodnica donese konkretne predloge. — . Interno.
XL1V. sednica starešinstva JSS 31. januara 1927
Prisutni: starosta Gangl, Franke, Fux, Gregorin, Kajzelj, Kandare, Ludvik, Murnik, Račič, Zelenko. — Ispričani: Čobal, Jeras, Košir, Poženel, Smertnik. — Brat starosta javlja, da je umro brat Rosandič, član uprav* nog odbora sokolskog društva u Splitu. Pokojnog brata zadržat čemo u easnoj uspomeni, a -društvu poslat če se pismena sažalnica. — Fran« euski gimnasti pozivlju JSS na svoju ovogodišnju gimnastičku pri* redbu u Anversu. — Načelnik brat dr. Murnik izveštava da je za jučer sazvao sastanak svih župskih načelnika i načelnica onih dru* stava, koja su obavezatna da sudcluju na pokrajinskom slctu u Ljubljani. Na safetanku prošle su se praktički proste vežbe odredene za pokrajinski slet. Sta sc tiče Zagreba, to je brat načelnik onde sve uredio lično kada je ovih. dana tamo boravio u organizaeijone svrlic. Nadalje javlja brat načelnik da TO namerava da ove godine priredi П1. savezni prednjački tečaj u drugoj polovici aprila i prvo j polovici maja. Izvcštaj se prima na znanje. — Tajnik izveštava da sokolska društva u Kragujevcu i Beograd I. šalju brzojavne pozdrave sa svojih skupština. Obim društvima imade se pismeno zahvaliti. — Iz zapisnika sednica C-OS razabire sc, da se glede odgode slavonske sokolske škole naš predlog u celosti nije uvažio. Škola jc preložena tek na mesec dana. Iz istog vrela doznalo sc, da se COS izjavila protiv primitka Madžara u međunarodni gimnastioki Savez. Zaključak: Kad stigne zvaničan izveštaj ČOS rasprav« Ijat če se o ovim zaključcima. — Konačno javlja brat tajnik da su glavne godišnje skupštine prijavile župe: na dan 6. februara župa Niš; na dan
13.	februara župe: Celje, Šibenik, Novo mesto, Osijek i Kragujevac. Savez če zastupati u Kragujevcu brat Gangl; u Nišu brat Paunkovič, dok če sc delegati za ostale župe odrediti na narednoj sedniei. — Interno.
*
Sokolski dan za 1926 god. //. izkaz. Daljni doprinosi za Sokolski dan za godinu 1926. jesu sledeči: Sok. društva Podgora Din 40; Prnjavor Din 533.50; Daruvar Din 136; Zamet Din 180; Novi Pavijani Din 50; Grosuplje Din 146; Podravski Kloštar Din 15; Zagreb II Din 70; Bugojno Din 121.50; Breza Din 200; čajniče Din 217; Pale Din 165; Ruše*SeInica Din 125.50; Drniš Din 255; Niš Din 485; Dakovo Din 280; Grubišno Polje Din 118.75; Vela Luka Din 50; Nova Gradiška Din 350; Straža
Din 75; Sušak Din 1354.25; Ada Din 58; Čurug Din 100; Sremski Kar* lovci Din 50; Stari Bečej Din 100; Stari Sivac Din 216.
*
IZ PROSVETNOG ODBORA JSS Poziv na sednicu prosvetnog zbora JSS
Prilikom ovogodišnje glavne skupštine u Beogradu imače svoju sednicu i prosvetni zbor JSS i to u subotu 26. marta u 5 sati popodne u zgradi II. beogradske gimnazije (Poankareova ulica). Upozoravamo sve župske prosvetne odbore da savezni prosvetni zbor osim članova saveznog PO sačinjavaju i svi predsednici župskih PO i da su dužni prisustvovati sednici osobno ili po svojim zastupnicima. Braču delegate upozoravamo nadalje na pravilnik prosvetnog zbora JSS koji je bio objavljen u »Sokolskem Glasniku« god. 1925., br. 19—20, u kojem je takoder dnevni red za prosvetne zborove JSS.
Molimo župske prosvetne odbore da nam odmah pošnlju eventualne predloge za urečenu sednicu prosvetnog zbora te imena svojih delegata.
Sve župske prosvetne odbore ponovno pozivljemo da nam odmah pošalju kratke i pregledne izveštaje sa statističkim podacima o prosvet* nom radu u svojim župama u god. 1926.
Požurite!
U »Sokotskom Glasniku« od 15. nov. 1926, broj 21—22, pod po* glavjem iz Prosvetnog odbora JSS bio je odreden svakoj župi naslov za kratak, 10 minutni govor pred vrstom. Ti bi govori morali več biti gotovi i otposlani najkasnije do 31. decembra 1926. Do danas su ovu dužnost učinili (u koliko je starešinstvu JSS poznato) samo ovi župski PO: Celje, Tuzla, Zagreb, Kragujevac, Užice. A gde je ostalih 18 župa ? 1
Savezni PO još danas ne može podneti izveštaj o proslavi sokolskog praznika 1. decembra god. 1926. jer još velika večina župskih prosvetnih odbora nije priposlala zamoljenih odnosnih izveštaja iz svojega delokruga.
*	‘
SOKOLSKA ŠTAMPA
Sokolska čitanka. U izdanju sokolske župe Petar Veliki Oslobodilae u Tuzli izašla je več najavljena »Sokolska čitanka« (u čirilici), češki napisao Fran Holubec, a prema II. češkom izdanju za naše prilike udesio brat Vojislav Bogičevič iz Tuzle. To je brošurica vredna prepo* ruke, brižno sastavljena, koja ima 82 strane sledečeg sadržaja: I. O sokol* skoj ideji. II. Važnost telesnog vežbanja. III. O sokolskoj disciplini. IV. Organizacija Sokolstva. V. Prava i dužnosti članova. VI. Sokolstvo i dnevna pitanja. VII. Sokolski zakonik. U tim poglavjima podano je na pregledan i lahko razumljiv način sve ono što treba da zna svaki naš član o sokolskoj ideji, njenoj organizaciji itd. Preporučamo naj* toplije svim prosvetnim odborima, da se pobrinu kako bi njihova društva naručila »Sokolsku čitanku« za svoje knjižnice, a i svaki član trebao bi njome da pomnoži svoju sokolsku knjižnicu. »Sokolska čitanka« stane sa poštarinom 5 Din i naručujc sc kod Sokolske župe u Tuzli.
Jugoslovenski sokolski kalendar za god. 1927. U nakladi JSS izašao je i ove godine Jugoslovenski sokolski kalendar kao VIII. godište. Ovo godište uredio je brat Verij Švajgar, a sam kalendar štampan je u
tiskar! »Sava« u Kranju. Izašao je kao obično u džepnom formatu. Kod samog kalendara ovogodišnja je novost, da je čitava sadržina napisana u ekavštini, inaće u glavnom zadržao je svoju prijašnju oprobanu formu, pa se u njemu nalazi sve ono, što je potrebno da bude poznato pravom Sokolu, lza običnog kalendarija donaša strukovni deo, koji započinje krasnom pesmom našeg Saveznog starešine »Naprej!«, a onda sledi od istog pisca člančič: »Dižimo našu duševnost!« U tom člančiču plamnim i markantnim besedama tumači nam naš starešina značenje sokolskih kreposti: bratstvo, jednakost i sloboda. Reči, kojima je brat Gangl окаг rakterisao ove kreposti sokolske, tako su snažne, da su kadre pridiči svakog Sokola, a čitavi naš rad okruniti velikim uspehom bude li on usmeren onako, kako to upučuje pisac. Sledi članak »Naraštaj — naša lepša budućnost«. U tom se članku prikazuju veliki uspesi sistematskog sokolskog odgoja čehoslovačkog sokolskog naraštaja, koji su se tako divno očitovali na prošlom svesokolskom sletu u Pragu. Pisac pravom pozivlje naše celokupno članstvo na što intenzivniji i što veči mar oko odgoja našeg naraštaja, kako bi on bio što bolje odgojen i kako bi posvema spreman ušao u članske redove. Sada dolazi članak samog ured* nika brata Švajgara »Godina 1926.« U tom članku brat Švajgar divnim kronološkim redom črta nam život, rad, dogadaje i uspehe Jugoslovcns skog Sokolstva u prošloj godini. U ovom opisivanju naročito je podvukao dva glavna momenta, mcdunarodnu gimnastičku utakmicu u Lyonu i svesokolski slet u Pragu, a kao krunu svemu istakao osnutak svesla« venskog sokolskog saveza. Onda sledi statistika, ko j a nam pruža pre* gledno stanje našeg Sokolstva. U ovoj statistici navedeni su svi sletovi, razne župske priredbe, natecanja itd. Na ove članke nadodana je tabela jugoslovenskih sportskih rekorda u laganoj atletici, a onda sva ta obilata sadržina zaključuje se pregledom svi ju jugoslovenskih sokolskih župa i društava, pa uputama iz ostalih slavenskih sokolskih organizacija, ame* ričkog Sokolstva itd. Tekstualni deo samog kalendara ukrašen je sa više ilustracija, koje lepo dižu njegovu sadržinu, a onda dodana je beležnica, koja če svakom dobro poslužiti za razne bcleške. — Veseljem pozdravs ljamo ovaj kalendar, koji je od velike koristi po naše Sokolstvo. Njegova sadržina je takova, da ju mora poznavati svaki sokolski funkcijonar bio on zaposlen u župi ili društvu. Zato se ovaj kalendar i mora nači u džepu svakoga od njih, a to tim više, jer mu je cena tvrdo ukoričenom — 10 dinara! Naročuje se kod Saveza.	—ab.
»Sokol na Jadranu« br. 9. Primili smo poslednju svesku lista »Sokol na Jadranu«, koja u mnogočem imade zanimivu sadržinu. Svakako naj= interesantniji je uvodni članak brata dra. Vojc Kujuadžiča, tajnika beogradske sokolske župe u kome nam lepim načinom erta historijat razvoja Sokolstva u predratnoj i poratnoj Srbiji. Lepe su reči brata Voje, gde on kaže: »Talas separatizma nije mogao da se dobaci do sokolskih društava u Srbiji. Kod nas u Srbiji nema ni jednog plemenskog sokolskog društva. A zašto nema?« Tu brat Voja tumači: »Preko miliona Srbijanaca princlo je na oltar svoje mlade životc za dobro celokupne Otadžbine i za spas svega našeg naroda. I zato u Srbiji, gde je ovladala ideja opštosti, ne može ni da ulivati korena biljka otrovnog separa* tizma.« A onda završuje osečajem svoje plemenite duše: »Genije našeg Naroda, koji nam je pomagao da savladamo velikog i opasnog neprh
jatelja i koji nas je danas sjedinio u močnu državu istrcbit če u našem narodu d klicu separatizma. Mi smo tvrdo uvereni da če i zabludela brada progledati i uvideti kuda nas vodi separatizem.« Brat Mirko Grgič napisao je lep članak »Finanoijalne prilike društava«, koji je po svojoj praktičnosti od osobitog značenja za pravilan i uspešan razvoj sokolskog života. Brat Vrdoljak i u ovom broju nastavlja svoj članak »Smernice telesnog odgoja dece«. Iza malog člančiča na češkom jeziku o sokol« skom naraštaju dolaze vežbe brata Borasa sa Sušaka i to ovaj puta vežbe štapovima za članice, pa onda člančič »Nešto o planinarstvu« i konačno pregled vesti iz splitske i šibenske župe, kao i iz ostalog Sokol« stva. List preporučamo pažriji sokolskih redova.	—ab.
»Soko Dušana Silnog« br. 12. Izašao je poslednji broj prošlogodiš« пЈеб godišta »Soko Dušana Silnog«. U listu imademo svršetak izve« štaja sa svesokolskog sleta u Pragu, a onda iz pera brata Vojinoviča opis IV. prednjačkog tečaja župe »Svetozara Miletiča«. Brat Rade Nišavič u članku »Pred godišnje skupštine« daje lepe upute za izbore društvenih uprava, a onda slede vesti iz župe i opis odborske sodnice JSS. List je dobro ureden i posvema odgovara svojoj svrsi kojoj je namenjen. U ovom smo broju opazili i jednu veliku1 redakcijsku širokogrudnost, da je naime izvestan deo lista štampan latinicom. Ne znamo u koliko če redakcija ostati konsekventno kod ovog pokušaja, ali iskreno govoreč ova nas pojava obradovala, jer je ona divan odgovor onima, koji se plaše — čirilice.	•—ab.
»Sokolska Misao« br. 1. Somborska »Sokolska Misao« ušla je u svoje II. godište izdav sa 1. januara o. g. svoj 1. broj. Oprema i smer« nice lista ostale su .iste kao i u lanjskom godištu. Na uvodnom mestu brat Svetislav Sekulič«Ceca napisao je lepu himnu u prozi »Sokolskom Domu«, koji je dovršen, a koji če se ovog leta svečano otvoriti. Onda se nastavlja članak od lane »Švicari o Sokolu«, dok završuje članak »Alkohol i telovežba«. Ovo nam se naročito svidelo, jer opažamo da je uredništvo lista ispravno shvatilo protualkoholni pok ret u našem So« kolstvu, pa lepo ovim člankom služi intencijama za kojima ovaj pokret smera. Slede vesti iz župe Svetozara Miletiča, a lepa je zamisao uve« denje nove rubrike »Život i rad Sokolstva« u kojoj su registrovani svi važniji događaji iz našeg Sokolstva. Dobra je to stvar, jer po torne se upoznajemo i vidimo koliko tko vredi po radu. Imade još vesti i jedan spomen članak »Gružani«, pa je time zaključena zanimiva sadržina ovog broja. I tako nam list ovim svojim prvim brojem pokazujc da ne samo da neče zaostati za prošlim godištem, več da će u redakcijonom pogledu napredovati. Oduševljeni nad svakim napredkom radosna srca pozdrav« ljamo ovaj napredak na više i bolje.	—ab.
GLAVNE SKUPŠTINE
Sokolska župa Maribor 6. marta u Mariboru; sokolska župa Mostar 6. marta u Dubrovniku; sokolska župa Zagreb 27. februara u Zagrebu.
IZ ŽUPE ALEKSE ŠANTIĆA — MOSTAR
Sokolstvo u Crnoj Gori. Naša župa Alekse Šantiča obasiže čitavu teritoriju Crne Gore, pa ipak u tom kraju jedva da se i znalo za Sokolstvo u našem smislu reči. Naš starešina, brat Milič, koga vežu baš sa Crnom Gorom lepe i bolne uspomene, mnogo je smišljao, još više poduzimao, kako bi Sokolstvo u Crnoj Gori procvalo i poraslo. No bilo je teško. Tek dolaskom mladog agilnog brata Frana Žica na Cetinje, počelo je rasti interesovanje za jugoslovensko Sokolstvo. Težak je to bio posao, a golema zadača koju si nametnuo. Kao učitelj gimnastike započeo je u školi. No svuda sam, svuda neshvačanje. Ali prjrodenom svojom ener* gijom radio je dalje. I za kratko vreme našao krug omladinaca, koje je oduševio za Sokolstvo. Krug se širio, oduševljenje raslo i doskora evo društva na Cetinju. No to nije dosta. Treba zači dalje. I uspeva da mini* starstvo prosvete šalje dva mlada agilna učitelja u Nikšič i Podgoricu, kasnije i u Danilov Grad. I sad nešta agilnošču župe, podporom, poznatim pohodom i energij om brade u Crnoj Gori počelo se raditi intenzivno. Da se što jače produbi smisao za telesnu vežbu i Sokolstvo pokrenut je i list »Omladina« na Cetinju, koji osim higijenskih i poučnih elanaka mnogo se bavi Sokolstvom. Ovaj rad u Crnoj Gori nije ostao nezapažen ni kod mjerodavnih faktora u Beogradu, pa se na nadležnom mestu ozbiljno radi, kako bi se na Cetinju uredilo veliko ljetno vežbalište, nešta u formi stadijona, koji bi služio potrebama telesnog obrazovanja cetinjske omladine.	P.	S.
IZ ŽUPE DUŠANA SILNOG — BEOGRAD
Naš a narodna pesma i sokolska misao. 3. januara o. g. predavao je brat Dušan Bogunovie iz Zagreba na pučkoj univerzi u Beogradu. Pre* davao je o temi »naša narodna pesma i sokolska misao«. Predavač se u uvodu opčenito dotakao opšte kulture, a onda iznio vrednost našega naroda u tom pogledu, a naročito svest i snagu za održanje rase, kako u doba ropstva, tako i slobode. Tim u vezi došao je do pojave narodnog guslara i narodnih pesama, koje su opevale narodne junake, a koji je narod i narodni pevač simbolizovao u tipu ptice Sokola. U vezi s ovim rodila se u duši naroda misao oslobodilačka, misao sokolska. Predavač je nabacio i tvrdnju da je bit sokolske misli uzeta iz duše južnih Sla* vena i da je od ovog stvorila se sokolska organizacija, koja je počela da jzgraduje novog čoveka, boljeg i lepšeg od dosadanjeg. Predavanje je naišlo na opšte odobravanje i razumevanje.
IZ SOKOLSKE ŽUPE CELJE
Celjski Soko u god. 1926. Članstvo Sokolskog društva u Celju sabralo se 13. januara na 37. svoju glavnu godišnju skupštinu. Skupština je bila vrlo dobro posečena, naročito od vežbajučeg članstva, pa je to najboljim dokazom da su baš vežbači i vežbačice srčika društva. Starosta brat dr. Milko Hrašovec pružio je opšti pregled o sokolskom radu u društvu. Taj rad nekako se deli u dve faze. U svestranu pripravu za VIII. svesokolski slet u Pragu i u sistematski. posletski rad. Pojedini funkcijonari su izveštaj brata staroste nadopunili detaljnimi izveštaji svoga rada. Iz svih se izveštaja vidi, da društvo u prošloj godini imade
lepe uspehe. Dobar prednjački zbor od 17 članova, 11 vežbačkih nastupa, lep uspeh natecatelja u Pragu, vanredno povoljan polazak vežbe, sve to pokazuje da je društvo na dobrom putu. Neposredno u vezi sa vežbom jest i društveno prosvetno delo. 11 većih predavanja uz mnoštvo govora pred vrstom, stručna biblioteka od 276 svezaka, pa priredba sokolskog češkog tečaja, u glavnom su rezultati prosvctnog rada u našem društvu. Poradilo se i na proširenju sokolske štampe medu članstvom, a i lokalni list »Novo Doba« uvek nam bio na uslugu spreman. Osim svega toga društvo je priredilo pet zabavnih večeri, a bilo je i izleta. Društvo u svemu broji koncem god. 1926. 745 pripadnika i to 328 člana, 130 članica, 81 muškog i 60 ženskog naraštaja, 59 muške i 87 ženske dece. Od članova imade 60, a od članica 50 vežbajučih. Uzmemo li u obzir da Celje broji 7000 Stanovnika, onda to znači da je 101la% gradanstva u Sokolstvu. Novčani promet iznosio je 170.293-45 Din. Primitka je bilo 92.338-50 Din, a izdataka 77.954-85 Din. Gotovina iznosi 14.383-75 Din. Skupština je zaključila, da sc u budučc od svake društvene priredbe imade dati 10 % za gradnju Sokolskog Doma, a ujedno da se ovc godine razvije naraštajski barjak. Konačno je izabran novi odbor, koji daje jamstva, da če se rad staroga odbora nastaviti.	Dr.	Mejak.
IZ SOKOLSKE ŽUPE NOVO MESTO
Sokolsko društvo u Karlovcu održalo jc u nodelju 16. januara u Sokolani redovitu godišnju skupštinu, kojoj je prisustvovao veliki broj članova i članica. Starešina brat dr. Variola osvrnuo se u kratko na rad društva u prošloj godini, koji pokazuje nada sve lepi i svestrani napredak. Iza toga je pročitana poslanica JSS upučena glavnim skupštinama so* kolskih društava. Nato su prihvačeni i jednoglasno odobreni svi izveštaji društvenih funkcijonara i staroj upravi podelen je jednoglasno apsolu= torij. Na predlog brata Mirka Veslaj a izabrani su aklamacijom u upravu društva: starešinom dr. .losip Variola, zamjenikom starešine prof. Josip Močan, načelnikom Dragutin K u b i č c k , načelnicom Marženka Kubi če k, pročelnikom prosvjetnog odelenja Nikola Sumonja, ods bornicima: Branko Bauer, Boško Dozet, Dragan Divjak, Mirko Ercegovič, Rudolf Grddšič, Tomislav Han, Josip Kopriva, Mile Mutavdžič, Rudolf Ncuhold, Milan Zemljank i Dobrašin Ž a n i č ; zamenicima odbornika: ing. Jovo Dragič, Gašo G j u k i £ , Nikola Mateša i Josip Rožan; revizorima računa: Nikola Bado* vi na c i Oton Frohlich; izaslanicima u skupštinu župe: Drag. Ku» biček, Rudolf Neu Kol d i dr. J. Variola. U ime novog odbora zahvalio se starešina dr. Variola na poverenju, a zatim je predložio i pro» čitao spomenice našim dugogodišnjim i zaslužnim sokolskim radnicima, naposc bratu dru. Pavlu Frohlichu i sestri Anki Frohlich, koji se odseliše u Zagreb, te brači Ivanu i Terezi Fišer, koji se opet odseliše u Osijek, a koje je skupština jednodušno i odobravanjem primila. — Na kraju pozvao jc starešina celo članstvo na daljni intenzivan rad u društvu, jer nas čekaju važni i veliki zadaci u ovoj godini, a medu inima p r o sl a v a 25 s g o d i š n j i c c o p s t a n k a društva i razvide novog društvenog barja k a. Istoga dana posle podne priređena je u Sokolani čajanka za članove u proslavu 20=godišnjeg požrtvovnog sokolskog rada u Karlovcu brata vode Dragutina Kubi čeka i Rudolfa
Neuholda i proslava venčanja agilnog Sokola brata Branka Blaško* v i ć a.
Idućeg dana, u ponedeljak 17. januara održao je novi odbor kon* stituirajuču sednicu.
IZ SOKOLSKE ŽUPE MARIBOR
/z Sokola u Ptuju. U ciklusu predavanja našeg prosvetnog odseka brat dr. Travner pružio nam u krasnom i potankom predavanju kulturnu povest Slovenaca. Vodio nas u pesnički nadahnutim rečima po našoj prošlosti, pa nam dokazao našu staru kulturu. Razložio nam borbe naših preda s neprijateljem, koji još i danas nisu napustili borbe oko pod* jarmljivanja naše brače. Da je bilo ovo predavanje, kojc se osnivalo na istorijskim vrelima, doista hvalevredno, dokazalo je odobravanje sluša* telja, koje se u lepom broju odazvalo. Bratu dru. Travneru i na ovom mestu čestitamo na njegovom uzornom radu oko istraživanja istorijske prošlosti, a želimo da nas još koji puta počasti sa svojim predavanj ima.
Novinar.
BRATSKE ŽUPE I DRUŠTVA
Vršite svoju dužnost do »Sokolskog Glasnika«! Saradujtc največim marom u listu. Ne čekajte inicijative od uredništva, več učinite to od svoje volje. Napokon to Vam je i dužnost. Tajnici, novinari na posao. Neka znademo jedni za druge. Zar da svoj rad sakrivamo? Po izvešta* jima u »Sokolskom Glasniku«, kako se javlja koje društvo ili župa, pro* suđivat če se rad ili nerad!	Uredništvo.
— IZ SLAVENSKOG SOKOLSTVA —
IZ POLJAČKOG SOKOLSTVA
Poljačko Sokolstvo i vojničko vaspitanje. Poljački sokolski listovi mnogo pretresaju pitanje vojničkog vaspitanja u poljačkom Sokolstvu. Dapače u više društava osnovani su naročiti odscci, koji se imadu bri* nuti sa ovom granom najnovijeg radu. Naročito su uvedeni streljački kursevi, a vojska daje oružje i municiju. Cini se da je ova granu rada posledica analognog nastojanja u sovjetskoj Rusiji, gde se omladina vaspitava i te kako u vojničkom duhu kako teoretski, tako i praktički. Poljaci su dobro shvatili za čim sovjeti smeraju, pa su namenili svom Sokolstvu zadaču da osim kulturno obrazuju narod i vojnički.
IZ RUSKOG SOKOLSTVA
Rusi u školi slavenskog Sokolstva u Pragu. U školi Slavcnskog So* kolstva, koja se otvara u Pragu u cilju uzajamnog upoznavanja sa so* kolskim radom sviju slavonskih naroda, organizovanih u Savezu Slaven* skog Sokolstva, namerava Ruski Sokolski Savez istupiti sa svojim pre* davačima, koje če na ruskoin jeziku održati čitav niz sokolskih preda* vanja. Istoriju ruskog Sokolstva predavat če br. D. Vergun i hr. N. Ma* nakin, ideologiju Sokolstva br, D. Vergun, sistem br. Manakin, organi* zaciju Sokolstva br. L. Magerovski, sredstva telesnog odgoja br. S. Ostro* gorskij i odgoj duhovni br. V. Manakin. Obzirom na naročiti sistem
predavanja imade nade, da će osim odredenih 10 slušača posetiti velik broj ruske brače, koja borave u Pragu, da se tako što bliže upoznaju sa ostalom slavenskom sokolskom bračom, koja če tim predavanjima prisustvovati.	F.	G.
RAZNO
|IZ INOSTRANIH TELOVEŽBENIH ORGANIZACIJA
Talijani se peru. Napuljski list »II Mattino« donaša dopis iz Rima u kojem se raspravlja o torne zašto Italija nije sudelovala kod svesokol* skog sleta u Pragu. Pomenuti list piše: »Talijansko nesudelovanje kod Husove proslave u Pragu imade veliko značenje. Talijanska vlada htela je pokazati, da je ona vlada katoličke države, pa zato ona ne može niti neće da sudeluje na proslavama kojc vredaju »Svetu Stolicu«, jcr to su proslave krivoveraca. Talijanska vlada dakako ne osuduje postupak stranih vlada, koje su sudclovale, jer ove se spram »Svete Stolice« mogu vladati kako znadu, no talijanska je vlada smatrala svojom dužnošču da pozove talijansko poslaništvo i razne talijanske institucije u Čehoslo* vačkoj, da se vladaju ncutralno, jer je proslava uvreda vere naše zemlje. U vatikanskim krugovima ova korektnost i pažnja talijanske vlade, primljena je vrlo radosno. Ovaj korak talijanske vlade odgovara i nje* zinim temeljnim principima. Proslava Husa bila je ne samo protukato* lička, nego i demokratska, naime na njoj su se ispovedala politička načela koja su u protimbi sa načelima koja zastupa talijanska fašistička vlada, koja je blagovremeno uvidila kuda vodi demokratska nauka. Povrh svega u čehoslovačkoj su se največi pristalice Husa nedavno izjavili protiv našeg fašizma, što je bolno dirnulo naše osečaje. No u Čchoslo* vačkoj moraju naš postupak ispravno shvatiti. U Italiji se na Husovu proslavu gledalo hladnije i istorijski tačnije. Doči če čas, kada čemo i mi moči Česima pokazati naše osečaje. Biti če to, kada čc čchoslovački narod pravednije suditi o našem fašizmu i o velikoj moralnoj vrednosti ljudi, koji su za taj pokret žrtvovali i sebe.«
Ova je vest vrlo dragocena, jer dokazuje da je talijanska vlada igrala nešta sličnu ulogu, kao i u Poljskoj. Šta Talijani dele lekcije o demokratizmu, to je smešna stvar, jer je poznato da je u brače Čeha demokratizam karakteristika narodne osebine, isto tako je Hus največa
i	najsnažnija pojava češke istorije. Ta sam Musolini još pred nekoliko godina sudio je o Husu drugačije.
Nas Jugoslovcne bi zanimalo, zašto se našoj zarobljenoj brači kratilo poči na slet u Prag. Ta valjda fašizam nije bio zabrinut za nji* hovu veru?
Natecatelj treba da je apsolutni apstinent. Talijanski stručnjak Do* reni u Paviji konstatovao je na zdravom vežbaču, da sc kod njega iza pušenja pojavio neki ugodni osečaj kao da mu porasla telesna snaga. No čas posle očito se zametilo oslabljenje mišične snage. Ovo isto konsta* tovali su Američanin Raphael i Englez Harley, koji su također proučas vali natecatelje i izjavljuju da je jedna jedina cigareta, ispušena pre vežbe kadra da ubije svaku sigurnost natecatelja. O alkoholu ne govore. No razume se samo sobom da je i on štetan kao i nikotin.