Pošfarina p 1 a ć e n a u gotova
Cena Din 2Г-
SOKOLSKI GIASN11C
C1A$ I IO SAVEZA i OKO LA IVIHI JICOSUV I JE @	MESEČNI	HlILOC	SOKOLSKO	Stl€-
l^BLJANA,
52 0K1OBAR 1934
GOD. V BROJ 42
Izlazi svakog petka — Godišnja pretplata 50 Din — Uredništvo j uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 •— Račun poštanske štedionice broj 12.943 — Oglasi po 'ceniku — Rukopisi se ne vraćaju
Jugoslovenskom Sokolstvu!
•	■'	'ГЛ	:•
Zločinačka ruka ubila je najvećeg Sina našeg naroda i prvog Sokola — Aleksandra I, Kralja Jugoslavije.
Reči su i suviše slabe da izraze našu duboku žalost zbog strašnog udesa, koji je snašao čitav naš narod i našu domovinu. Nosimo tu žalost u srcima našim, ovenčanu ognjem ljubavi za našeg Kralja, Koga je smrt podigla do mučeničke slave.
Sve mnogobrojne naše zastave, s kojima je naš Kralj na najvidniji način pokazao Svoju Kraljevsku naklonost Sokolstvu i sokolskom radu, odlikujuči njima Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, sokolske župe, sokolska društva i sokolske čete, obavijaju se u ovi*11 strašnim časovima opšte narodne tuge u crno i klanjaju se duboko pred odrom Velikog Kralja*
A te iste zastave obeležene sokolskom zakletvom vernosti Kralju, Narodu i Otadžbini čekaju da ih junačke sokolske ruke opet ponosno dignu, ukazuj ući put sokolskom radu k novim naporima i borbama za čast, veličinu i celokupnost naše domovine Jugoslavije.
>
Poslednje reči našeg junačkog Kralja, koje je izdišuči rekao: „Čuvajte Jugoslaviji njegova su oporuka, koja izražava našu sokolsku zavetnu misao.
Ove reči bile su i Njegova poslednja molitva, kojom se oprostio od svih nas, a koju ćemo mi Sokoli svojim radom i životom uvek verno ispunjavati.
Braćo i sestre!
Pozivamo celokupno Sokolstvo da zbije svoje redove i da stoji kao i dosad budno &a straži, imajuči u svom radu na umu poslednji uzdah velikog Kralja: „Čuvajte Jugoslaviji^
Sa zavetom, da čuvamo Jugoslaviju, jugoslovensko Sokolstvo stupa pred Prestolje svoga dosadanjeg Starešine, Njegovog Veličanstva Kralja Petra II Karadjordjeviča.
Slava i večan pomen Kralju Mučeniku Aleksandru I!
Živelo Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II!
. Živela Jugoslavija!
t
Svtma sokolskim jedinlcama!
Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije naredjuje:
1. Do nadaljnjeg naredjenja u svima sokolskim jedinicama obustavljaju se sve priredbe.
2. U počast uspomene velikog Kralja Aleksandra I mora prirediti svako sokolsko društvo i sokolsk2 četa za celokupno svoje članstvo, naraštaj i decu žalobnu komemoraciju, na kojoj se ima održati spomen-slov° o Njegovom životu i Njegovim borbama za naše nacionalno i državno oslobodjenje i ujedinjenje.
3. Učestvovanje na svim priredbama u sokolskoj odori ili gradjansko odelo sa znakovima.
4. Daljnja naredjenja o učestvovanju Sokolstva na pogrebu velikog Kralja uslediče blagovremeno.
Zdravo!
Beograd, 10 oktobra 1934
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
Viieškom Kralju Ujedinitelju!
Najcrnija, najstrašnija i najgroznija vest, koju je moguče zamisliti, svirepo je pogodila i porazila sav jugoslovenski narod. Krv je zastala. I dah. Grlo se steglo. reč zagrela, usta zanemela. Oko se ukočilo. Svest se gubila u bezdan očaja. Neizmerna bol, kap britkom oštricom, parala je srce. Pa krik do dna ucviljene duše cele nacije nad užasom, koji joj pripremi zla kob ...
Jao!
Zar nije još konac kalvarijskih muka? Zar još nije dosta gorčine, koju nam je sudba toliko puta prinosila u tolikim vreme-nima i razdobljima, da se iskupj sloboda i jedinstvo jugoslovenskog naroda? Zar još treba strašnih iskušenja? Zar je još trebala, pored silnih, nebrojenih i neprocenjivih žr-tava, i ova najveća i najbolnija?
I bol, u svesti gorke, grozne istine, sve više razdire dušu. Srce da svisne.
Tuži, jeca i gorko plače sav jugoslovenski narod...
Plače i velika francuska nacija, oplakuju i svi bratski slovenski narodi, i prijateljski, te sav civilizovani i kulturni svet...
Na Njegov veliki državnički put u pri-jateljsku veliku zemlju ispratile su Ga sve najlepše nade čitave naše Nacije, sve naj-gorljivije želje, sva plamena ljubav i žarki narodni ponos.
Srce je bilo razigrano od sreče i gordo-sti, kada je kao Vrhovni Komandant, kao Admiral naše dične Kraljevske mornarice, krenuo s večitim svojim osmehom Pobed-nika, napuštajuči Svoju toliko ljubljenu zemlju u vručoj težnji i s ciljem da je učini još jačom i sigurnijom i da joj obezbedi još bol ji napredak i trajan mir. Da ta j mir, za koji se je On zalagao svim silama, posluži i na korist Njegove Kraljevine i Njegovog naroda, kao i svih naroda velike zajednice čovecanstva.
A koliko medutim neopisive tragike skrivaše u sebi tej put k ovom plemenitom i uzvišenom cilju!
I sada dočekujemo Ga na povratku s največim, užasnim bolom, raskidana srca, neutešivo ucviljene duše, rasplakane gorkim plačem. kako samo ucviljena ljubav može da plače, u jadu i tuzi, beskrajnoj, kojoj primera nema...
Vrača nam se, ali ne više da bude s nama, s narodom Svojim, sa zemljom Svojom. Ne više da nas vodi, štiti i brani. Njegov pre tako sjajni, pronicavi. mudri pogled, sada je mutan i utonuo. Njegove vede za-klopljene. Njegov osmeh se sledio. Njegovo srce, viteško, koje je toliko dalo, ljubilo, pregaralo i žrtvovalo za narod, za Jugoslaviju, prestalo je da kuca ...
A »Dubrovnik« naš, ponos naš. sav zavit tugom i spuštenih naših divnih narodnih simbola i simbola njegovog Vrhovnog Komandanta! Primice se sada tužnim obalama našim, vračajuči u svom ledenom čeličnom naručaju zemlji, Jugoslaviji, mrtva Onoga, koji ju je digao u život, koji ju je oslobodio i ujedinio i koji ju je učinio močnom i velikem.
Zlikovačka ruka jednog izroda ljudskog svojim ogavnim delom prekinula je nit dva-ju velikih života, nama pak Jugoslovenima ugrabivši jedan najdragoceniji, u misli i paklenskoj nameri, da gadajuči jedno veliko srce gada i pogodi i srce Jugoslavije, i da ugasi njen život.
Ali prevari se satanski sin, prevariše se i oni satanski vinovnici, prevariše se svi naši krvni neprijatelji.
Poslednje reči Velikog Kralja, koji je pao za jednu veliku ide ju, reči: »Čuvajte Jugoslaviju!«, jugoslovenski narod pri-mio je kao najsvetiji amanet, koji če i ispu-niti. I Jugoslavija če večno živeti velika i močna!
U mislima svojim gledamo Njegov sve-tao lik; lik Kralja — Vojnika. Viteza, Voj-skovode. Pobednika. Državnika, Ujedinite-Ija, Gledamo lik Vladara, koji je u sebi ova-plotio. sintetizovao sve težnje svega naroda, s kojim je saosečao sve njegove radosti i boli. Gledamo lik Vladara, u kome je bio najdivnije oličen Genije narodni, u kome su bile usredotočene sve najviše odlike uma i srca. Gledamo Vladara. u čijoj je ličnosti bio pretstavljen največi Jugoslovcn, Vladara. čija je ličnost bila najsjajnija inkarnacija ideje narodnog i državnog jedinstva, ideje jugoslovenske. On je bio inkorporacija i najbleštavi ji simbol naše Jugoslavije, najsjajnija zvezda Doma Karadordeviča.
I zato danas i čitav kulturni svet odaje s najdubljim pijetetom najiskrenijc priznanje velikom duhu. jednom od največih našega vremena, našem blagopočivšem Vite-škom Kralju Ujedinitelju.
I ova neizmerna bol za največim svojim Vladarem ujedinjuje još čvršče sav jugoslovenski narod, koji posle mučeničke smrti Svog Velikog Vode vidi, da je njegov jedini spas, njegov život, njegova budučnost, je-dino u jedinstvu, slozi i bratstvu, 41 j e d-noj zajedničkoj i nedeljivo j državi, u v e 1 i k o j Kraljevini Jugoslaviji.
I jednim divnim dostojanstvom, koje zapanjuje, koje čudesno imponuje, koje iza-ziva puno strahopočitanje, jugoslovenska nacija snaša ova j britki i svirepi udarac. I u tim trenutcima jedna jedinstvena misao lebdi u duši narodnoj, ona poslednja njegovog Viteškog Kralja Ujedinitelja, izražena jedinim i poslednjim rečima u poslednjim trenutcima Njegova života:	»Ču-
vajte Jugoslaviju!«. I iz duše narodne, iz duša svih sinova narodnih, iz duša svih Jugcslovena, viju se reči zavetne: Viteški Kralju Ujedinitelju naš, čuvačemo Jugoslaviju!
Tajnik:
A. Brozovič, s.
Jugoslovensko Sokolstvo u ovoj opčoj i bes-primernoj žalosti jugoslovenskog naroda posebice je najdublje ucviljeno mučeničkom smrču Svog Velikog Kralja, Zaštitnika i Pokrovitelja. Jer ono je oduvek imalo sreču da uživa Njegovu ljubav, Njegovu kraljevsku naklonost i Njegovu najvišu pažnju, a koju je uvek iskazivao i najvidnijim načinom, a najuverljivije, što je Svoga Prvenca Sina dao jugoslovenskom Sokolstvu. On je So-kolima uvek rado prilazio. bio im je uvek blizak, bodrio ih je i pomagao u radu na ostvarivanju uzvišenih sokolskih ideala, shvačajuči duboko-umno, da su ti ideali identični s onim najvišim jugoslovenskog neroda i Kraljevine Jugoslavije, i
Г.
ujedno da ti ideali obuhvataju i sve slovensko bratstvo, I zato je Veliki Kralj bio j naš prvi i največi Soko.
Zajedno s celim narodom stoga ju^oslovensko Sokolstvo s največim pijetetom duboko sa-giba svoje glave pred odrom svog Velikog Kralja. Ono se klanja svim Njegovim velikim delima, izvršenim za sreču i dobrobit jugoslovenskog naroda * za veličinu Jugoslavije. Ono se klanja s osečajima največe pobožnosti najvelebnijo j žrtvi, koju je pridoneo Svojom krvlju i Svojim životom, zapečativši, pesvedočivši i ovekovečivši time svetost onih ideala, čije je ostvarenje i čuvanje uvek smatrao največim zakonom za Sebe i za svakoga.
I zamen, starešine:
E. L. Gangl, s. r.
Veliki Kralj Svojim velikim životom i v s](0f! delima sazdao je u duši svega jugosloven ^ narodu najtrajniji spomenik — aere perenn»4 t. Oko Njegove mučeničke glave jugoslovensKi ^ rod več spliče i vidi bleštavi oreol neprolazne^j 1>г i sjaja. U istoriji pak narodnoj On se 1,2 kao največi Vladar narodni svih vremena.
Večna slava Viteškom Kralju Aleksan^f*1 Ujedinitelju!	jj
Živelo Njegovo Veličanstvo Kralj P**er Karadordevič!
Živela Jugoslavija!
*od. IV — broj 42
Str. 3
št, s t si
*1Ш
шв
Njegovo Veličanstvo
Peiar П Karađorđević
Kralj Jugoslavije
^oglas Kraljevske vlade
Naš Veliki Kralj Aleksandar I Pa° je kao žrtva mučkog aten-kta 9 oktobra u 4 sata posle P°dne u Marselju.
Svojom krvlju Kralj-Mučenik ZaPečatio je delo mira, radi ^°iega je i krenuo na put u Savezničku Francusku.
Na Presto Kraljevine Jugo-
sla
^je, a prema članu 36 Ustava, s^upio je Njegov prvorodjeni Sin> Nj. Vel. Kralj Petar II.
Kraljevska vlada, vojska i ^ttiarica, položili su zakletvu V(*nosti Nj. Vel. Kralju Petru II.
Vlada Kraljevine Jugoslavi-’ Vfseči privremeno Kraljevsku V^sl» na osnovu čl. 45 Ustava,
^vala je Narodno pretstavni-
S*v° na zajedničko zasedanje, za 11 oktobra radi polaganja *aMetve u smislu članova 59 i 42 Ustava.
Poslednjim Svojim rečima, koje je jedino stigao da izgovori J^iruči blaženoupokojeni Kralj u Svom neizmernom rodoljub-Ju’ ostavio je narodu amanet: „ČUVAJTE JUGOSLAVIJU!“ Kraljevska vlada poziva celokupni jugoslovenski narod da Vaj sveti amanet ispuni verno i dostojanstveno.
9 oktobra 1934 godine u Beogradu.
Pretsednik Ministarskog saveta
NIK. T. UZUNOVIĆ
iJstar poljoprivrede i zastupnik ministra inostranih poslova M *• Drag. S. Kojič
llnist
ar prosvete dr. I. Šimenkovič
^ a|star pravde Bož. Ž. Maksimovič ц. |s*ar za fizičko vaspitanje naroda dr. G. B. Andjelinovič nistar finansija dr. Mil. R. Djordjevič
]u. . gradjevina dr. Stjepan Srkulj *■11w *-
ar Unutrašnjih dela Živ. A. Lazič M»V* аГ Soc4a^ne politike i narodnog zdravlja dr. Fran Novak
llItistar • i .	.	...	.v	t
ц vojske i mornarice armijski general Mil. Z. Milovanovič ln*Stav “
suma i rudnika dr. M. Ulmanski
n,stav i
saobračaja Ognjen Kuzmanovič
Radjeno u Kraljevskom Dvoru na Dedinju 9 oktobra 1934 god. u 20 sati
Na poziv Njegovog Kraljevskog Visočan-stva Kneza Pavla došli su u Dvor: pretsednik Ministarskog saveta g. Nikola T. Uzunovič, upravnik grada Beograda g. Manojlo L. Lazarevič, i komandant Kraljeve garde, armijski general g. Petar R. Živkovič, a prisutan je i prvi adjutant Nj. Vel. Kralja divizijski general g. Milan I. Ječmenić.
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Knez Pavle saopćio je prisutnima, da je od strane ministra inostranih dela g. B. Jevtiča i maršala Dvora generala g. A. Dimitrijeviča iz Marselja primio telegrafski izveštaj o izvršenom atentatu na Njegovo Veličanstvo Kralja Aleksandra I i da je Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar poginuo.
Iza ovog saopčenja Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Knez Pavle predao je pretsedniku Ministarskog saveta g. Uzunoviču — u prisui-nosti napred imenovanih — jednu kuvertu s s natpisom:
„Ovo je svojeručni akt, koji sam napisao na osnovu člana 42 ustava Kraljevine Jugoslavije od 3 septembra 1931 godine — Aleksandar Gospodinu Ministru pretsedniku A.«
* iv
Ova je kuverta zatvorena i zapečatena s dva pečata od crvenog voska, na kojima je utis. nut grb Kraljevskog Doma. Pretsednik Minister, skog saveta g. N. Uzunovič u prisutnosti Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kneza Pavla i napred imenovanih prisutnih otvorio je spomenutu kuvertu i u njoj našao na jednom plavom tabaku koncept-hartije jedan akt, koji je pisan svojeručno od strane Nj. Vel. Kralja Aleksandra a koji glasi:
„Radjeno 5 januara 1934 godine na Bledu.
Po slobodnoj volji i svom najboljem uverenju, da ovim služim najbolje interesima Moje mile otadžbine, Kraljevine Jugoslavije, Mog dragog Naroda, kao i Mog Kraljevskog doma, Ja na osnovu člana 42 Ustava Kraljevine Jugoslavije odredjujem, da za slučaj da Naslednik Prestolja iz uzroka navedenih u čl. 41 Ustava ne može da vrši Kraljevsku Vlast, namesničku vlast vrše:
Prvo: Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Pavle Karadjordjevič, drugo: g. Radenko Stankovič, senator i minister prosvete, treče: dr. Ivo N. Perovič, ban Savske banovine,
kao zamenika kneza Pavla odredjujem armijskog generala g. Vojislava Tomiča, komandanta Beograda, kao zamenika g. Raden-ka Stankoviča odredjujem Jovu Banjanina, senatora, kao zamenika g. dra Peroviča odredjujem dra Zeca, senatora.
Ovaj akt napisao sam i potpisao svojeručno u dva originalna primerka, od kojih če jedan čuvati Nj. Vel. Kraljica, a drugi Pretsednik
Ministarskog saveta.
Ova dva primerka ovog akta kovertirana su i zapečačena Mojim
pečatom	ALEKSANDAR	KARADJORDJEVIČ
KRALJ JUGOSLAVIJE«
Ovom protokolu prilaže se napred citirani akt od 5 I 1934 godine sa Bleda.
Pročitali smo i overavamo:
Pavle s. r.
Pretsednik Ministarskog saveta Nikola T. Uzunovič s. r.
Upravnik grada Beograda Man. Lazarevič s. r.
Komandant Kraljeve garde armijski general Petar Živkovič s. r.
Prvi adjutant Nj. Vel. Kralja divizijski general Milan Ječmenič s. r.
Iz kabineta Pretsednika Ministarskog saveta Broj 220 od 9 oktobra 1934 godine.
Saučešće Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Nj. Vel. Kraljici Mariji
Povodom neocenjivog gubitka i strašnog udara, koji je zadesio sav jugoslovanski narod i jugoslo-vensku državu mučeničkom smrću našeg Velikog Kralja Aleksandra I, a koji je tragični dogadaj ucvilio bolno i neutešivo i sve jugosloven-sko Sokolstvo posebice, jer je ono
u svom, sada blagopočivšem Kralju gledalo i imalo svog najvećeg zaštitnika i pokrovitelja, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, tuma-čeći osećaje najdublje i nesavladi-ve boli svega jugoslovenskog Sokolstva, uputio je sledeče telegrame saučešča:
N jenom Veličanstvu Kraljici Mariji
Beograd
Poraženi bolom posle tragične smrti svog Velikog Kralja, Njegovog Veličanstva Aleksandra I, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije moli Vaše Veličanstvo, da izvoli primiti izraze našeg najdubljeg saučešča.
Jugoslovensko Sokolstvo, verno svojim tradicijama, uložiče sve svoje sile na dcbro Vašeg Uzvišenog Prvenca, Njegovog Veličanstva Kralja Petra 11.	j	zamenik	starešine,
GANGL
Saučešće Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Nj. Kr. Vis. Princu Pavlu
Njegovom Kraljevskom Visočanstvu Princu Pavlu
Beograd
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, duboko potresen tragičnom smrcu Njegovog Veličanstva Kralja Mučenika Aleksandra I, moli Vaše Kraljevsko Visočanstvo, da sa celim Domom Karadordeviča, uz izraze najdubljeg bola i sokolske vernosti, izvoli primiti i izraze dubokog saučešča.	I	zamenik	starešine,
GANGL
Saučešce Saveza sloven-skog Sokolstva Savezu SKJ
Povodom mučeničke smrti našeg velikog i obljubljenog Vladara, Njegovog Veličanstva Kralja Aleksandra I, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije primio je iz Praga od Saveza sloven-skog Sokolstva brzojavno saučešče sledećeg sadržaja:
Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije
Beograd
Celokupno slovensko Sokolstvo udružuje svoja srca s Vašima u duboko,j boli nad gubitkom Vašeg Velikog Vladara i Vodje.
Starosta, dr. Stanislav Bukovski
Satičešće Češkoslovaške oljce sokolske
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije primio je od bratske Češkoslova-čke obce sokolske brzojavno saučešće sledečeg sadržaja:
- Prag, — Verni u boli žalimo s Vama gubitak plemenitog i velikog Vašeg Kralja.
češkoslovačka obec sokolska.
Saučešće Saveza poljskog Sokolstva
Savez poljskog Sokolstva uputio je Savezu SKJ brzojavno saučešče sledečeg sadržaja:
Varšava. — Poljsko Sokolstvo duboko potreseno osuduje zločin poči-
SoRolsivo uspomeni ViiešRog Kralja Ujedliniielja
Komemorafivna sednlca Saveza Sokola Kralfevine Jugoslavije
U četvrtak 11 o. m. Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, po prvi puta u svojoj svečanoj dvorani, u onoj istoj dvorani, u kojoj je blagopočivši Kralj Aleksandar I dana 1 decembra 1918 gOidine proglasio državno i narodno ujedinjenje, održala je svoju svečanu komemorativnu sednicu u počast spntnena Velikog Kralja Aleksandra I.
Dvorana Saveza SKJ bila je za tu svrhu najročito udešena te je pružala veličanstvenu sliku. Nad pretsedničkjm stolom visela je velika slika blagopo-kojnog kralja, zastrta črnim florom, a ispod slike reli.jei Njegova Veličanstva Kralje Petra II Karadordeviča, koji Ga prikazuje simbolički kao zaštitnika Sokolstva.
Sama sednica bila je prenašana preko Beogradske radio stanice. Sed-nici su prisustvovali svi članovi Izvrš-nog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, članovi Uprave Sokolske župe Beograd te članovi starešinstva beogradskih Sokolskih društava. Pri-sutan je bio i ministar za fizičko vas-pitanje naroda brat dr. G r g a Anđe-
1 i n o v i č, kao i veliki broj braee Sokola narodnih poslanika.
Tačno u pet i oo po poane prvi zamenik starešine brat E. G a n g 1 otvorio je sednicu sledečim govorom:
Bračo! Sestre! Brate Ministre!
Na ovoj zgradi, u kojoj je od nedavna sedište Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, po prvi puta vije se crna zastava, a s ovog mesta, gde smo se eto sada sabrali na ovu žalobnu sednicu, dana 1 decembra 1918 god. proglašeno je naše narodno i državno ujedinjenje. I radi ovih okolnosti dušu mo-ju napunja neizreciva bol, kad eto sada moram da svima javim naj-žalosniju i najstrašniju vest u isto-riji Kraljevine Jugoslavije: da našeg Kralja Aleksandra I Karadordeviča nema više medu živima!
Ona usta, koja su baš s ovog svetog mesta proglasila jedinstvo naroda i države, koja su uvek iz-govarala samo lepe reči, kao što je bila lepa Njegova duša; koja su govorila samo reči pobude i mudrosti, kao što je bio i Njegov duh pun ideala i državničkc pro-nicavosti — ta usta za uvek su za-nemila.
U toj strašnoj istini, na kojoj se ne može ništa promeniti, javlja 8e moja skromna reč kao krik i odjek boli, koja do dna potresa svako sokolsko srce ne samo u na-šoj domovini, več po čitavom slo-venskom svetu.
Neka и tom žalosno-svečanom trenutku ne narušuje to uzvišerto osečanje naših ožaloščenih duša nikakva Ijutita misao, koja bi bila inače kadra, da na očigled tog strašnog deia da izraža ja svom pravednom ogorčenju.
Jer pred nama stoji svetli lik Kral ja, Gosp oda ra, Državnika, Ratnika, Muža, Oca i Največeg Prijatelja i Zaštitnika Sokolstva, a taj lik je svojim velikim, plemenitim, državničkim i junačkim de-lima isklesao veliki Kralj sam iz
bogatstva svoje duše i svog srca te ga postavio sam u istoriju našeg naroda i naše Kraljevine, gde če trajno i postojano stajati u panteonu naših največih muževa. dok god bude kucati ma i samo jedno jedino jugoslovensko srce.
I to sve dobro, lepo i veliko, što je stvorio naš Uzvišeni Kralj, neka bude nama Sokolima kroz ceo naš život u radu za narod i domovihu najsvetlijim uzorom.
U svim časovima Njegovog života, u časovima radosti i tuge, u časovima, kad je Svojim juna-čkim msčem razbijao nepravdu i Svoju pobedoncsnu vojska vodio od pobede do pofcede, cstvarajuči našu nacionalnu sle hodu i srečnu budučnost, Njemu, koji ie uživao blaženstvo i radost perodičnog života, u svim tim mcmentima_ tog viteškog i uzornog života, koji je na sve strane odrazivao samo čistu debrotu, bila je, kao i nama Sokolima: U misli domovina!
A zar ie drugačije moglo biti? Ne! Ta Veliki Pokojnik iznikao je kao divan cvet na zdravom tlu iz redova našeg naroda. Iz njegove srčike, našeg seljaštva. a bio je vezan s njime plamom Svoga kra-Ijevskog rodoljublja, koje je po-budivalo udivljenje čitavog kul-turnog sveta.
I sve to. što sada s ove sedni-ce upravljamo svima pripadnicima jugoslovenskog Sokolstva, potkrep-ljuju još snažnije one reči. koje smo več pred godinama rekli o našem Velikom Kralju, a koje sada opetujem:
»Sine naroda, krv naše krvi, čija mišljenja i dela prožima du-boka ljubav prema svima nama, kome je dobrobit naroda i otadžbi-ne največa briga, svima nama si primer i ugled radinosti, koja izvire iz tvrde volje i koju vodi dr-žavnička mudrost.
Jugoslovenski Sokoli, Soikoli-ce, naraštaj i deca prodalmuti duhom slovensko^ sokolskog bratstva, svi mi kao jedan uzdižemo pod jednim istim sokolskim barja-kom svoje duše u sunčane višine sokolskih ideala, ponosni i gordi, uvek pripravni na poziv svoga Kralja i otadžbine! Iz naroda smo, za narod smo! Gospodar«, Junače, Oče, Kralju, Sine i Brate, čuj ku-caj naših srdaca, koja danas i uvek iz dubine naših duša pozdravlja ju Tebe, Tvoj Dom i Rod. zazivaju-či blagoslov neba radu, brizi i na-porima Vladara Jugoslavije s našim skromnim ali iskrenim sokolskim Zdravo!«
I to, što je bilo opravljeno mrtvom Kralju, u potpunom i do-slovnom smislu reči upravljamo našem mladom Kralju. Njegovom Veličanstvu Petru II Karadordevi-ču.
A sad. draga bračo, prenesimo se duhom u ona j momenat, kad je Njezino Veličanstvo Kraljica ugledala Svog mrtvog Muža i sagnula se nad Njegovo belo čelo, kad Joj se Iz bolnih grudi vinuo težak uz-
dah a na to junačko čelo utisnula mu poslednji poljubac. Bračo! Tako i mi svi Sokoli u duhu sagnimo svoje glave nad čeio velikog Mučenika Kralja Ujedinitelja klieuči iz dubine svojih ožaloščenih duša:
Veliki, Viteški Kralju Ujedini-telju, Uzore naš: Slava Ti večna i hvala! —
Ovaj govor bio je često puta pre-
kidan cd svih prisntnih, a koji su ga stoječi sgslušali poklicima: Slava Kralju Aleksandru I! Živeo Kralj Petar II!
Iza govora brata Gangla II zamenik starešine brat Dura Paunko-v i č izneo je sledeče predloge:
Predsednišivo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije rešilo je da Izvršnem odboru pednese sledeče predloge:
1) Da se u svečanoj dvorani Sokolskog saveza. u kojoj je blagopočivši Viteški Kralj Aleksandar I U jedinitelj dana 1 decembra 1918 god. proglasio državno i narodno Ujedinjenje, postavi na mestu, na kome je stajao u času proglašenja Ujedinjenja, Njegova bista s od-govarajučim natpisom.
2) Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije osniva »fond Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja« za socijalne svrhe pripadnika Sokolstva. U ovaj fond ulaže Savez 200,000 Din, a svaka pojedina sokolska jedinica po 50 para za sva-kog svog pripadnika. Pravilnik o tome fondu ima izraditi organiza-
njen na osobom Velikog Monarha, Pokrovitelja Sokolstva, i polaže Njego-vom Veličanstvu Kralju, bivšem Starešini Saveza, prekoi jugoslovenskog Sokolstva, izraze bratskog saučešča u opčoj žalosti.
Adam Zamojski
Saučešće češkoslovaških sokolskih župa
Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije stigli su takoder od svih bratskih češkoslovačkih sokolskih župa radiogrami i telegrami, kojima se jugoslo-venskom Sokolstvu izriču najtoplija bratska saučešča nad nenadoknadivim gubitkom i prebolnim udarcem, koji je zadesio ceo jugoslovenski narod i njegovo Sokolstvo mučeničkom smrču Kralja Viteza, Heroja i Vode, Njegovog Veličanstva Aleksandra I.
ciono-pravni otsek Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i podneti ga na odobrenje narednoj redovnoj skupštini Saveza.
3) Svaka pojedina sokolska žu-Pa ima da osnuje iz čiste dobiti prodanih »Sokolskih srdaca« »So-cijalni fond Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja«. Kako se ima ovim fondovima upravljati, propisače se posebnim pravilnikom, koji če izraditi organizaciono-prav-ni otsek Saveza.
4) Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije izdače naročitu knjigu, spomenicu: »Viteški Kralj Aleksandar I Ujedinitelj i Sokolstvo«,
5) U svako j župskoj, društveno) ili četnoj prostoriji, kancelari-ji i vežbaonicama ima se slika Njegovog Veličanstva Kralja Aleksandra I obaviti črnim florom. a ispod slike trajno namestiti natpis s poslednjim Njegovim rečima: »Čuvajte Jugoslaviju!«
6) Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije polaže na odar venac s trakaiha u državnim bojama i s natpisom: »Svome Zaštitniku. Viteškem Kralju Aleksandru I Uje-dinitelju — Jugoslovensko Sokolstvo.«
7) Na sahrani učestvuju: korporativno Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i Sokolska župa Beograd sa svima svojim sokolskim jedimcama. Ostale 24 Sokolske župe dužne su da pošalju delegaciju od najmanje 25 članova. Nadalje sve sokolske zastave, članske: savezna, župske, društvene i četne.
Učestvovati na sahrani može sc jedino u svečano j edori s črnim iiorom na levom rukavu.
8) One zastave, koje je pojedi-nim sokolskim jedinicama poklo-nio blagopočivši Kralj, nosi se na čelu Sokolstva. Sve ostale zastave duž povorke na desnom krilu.
9) Ispred tih zastava stupa Uprava Saveza na čelu sa savez-norat zastavom, Sve zastave nose na koplju trakn od črnog flora.
10) Počasmt straži! daje Sokolska župa Beograd,
11) Za vreme duboke žalosti, t, j. od- dana tragične smrti Nj. Vel. Kralja Aleksandra I do 21 novembra 1934 god., nosi celokupno članstvo i naraštaj na gradanskom odelu sokolske značke uvijene u crni flor. Svi članovi Savezne uprave i župskih uprava, kao i starešine sviju jedinica, pored toga i još crnu kravatu i crni flor na levom rukavu.
12) Svi članovi beogradskih sokolskih društava, kao i ostalih jedinica ukoliko budu u Beogradu, imaju se sastati u vreme koje če Sokolska župa Beograd odrediti i
proči pored odra Viteškog Kraa Aleksandra I Ujedinitelja i od« dužnu poštu,
Ovi predloži bili su jednogle*11' prihvačeni.
Nakon toga uzima reč ministar za fiz. vaspitanje brat dr. Gr ga An* d e 1 i n o v i č , koji je održao ovaj govor:	t
U na jtežim danima, koje pf življujemo od oslobodenja i UJ dinjenja našega naroda, jugo®1. venski Sokoli, uveren sam, zna kao i uvek da izvrše svoju “u J nost. Prvi Soko, naš Kralj iv.rn®vf Voda, pao je u vršenju Svoje tju nosti, a mi moramo da nas*aV‘ s radom onde. gde smo Nje^ovjffl smrču prestali. Jedinstvo . venskog naroda te jedinstvo js boda Jugoslavije bili su Nje< ideal. Tome idealu verno sluzin za njega svim našim silama 1« to je naša zadača i amanet, • nam je naš Kralj i Gospodar 0 vio. S toga puta nema skretam dobrom Jugoslovenu i pravom kolu.	,	rfn.
Neka je Prvome Kralju W slavije, našem Vrhovnom v Prvome Sokolu, Viteškom . Aleksandru Ujedinitelju ve slava!
Nad Njegovim otvoreni® bom polažemo ujedno ^avet ,„a. nosti> Njegovu Sinu. našem o,j0 dašnjem Starešini, Božjom ® šču i voljom naroda. Kralju J* slavije. Petru II. Živeo KraiJ'
Govor brata Andelinoviča bio i saslušan stoječi i popračen poklic _ Slava Velikom Mučeniku, Vite.s Kralju Aleksandru I Ujedinitelj11- ,,j Živeo Kralj Petar II KaradcrdfiV1'
Zatim je zamenik starešine Gangl podelio reč saveznom Brozovič11'
ђгз*
tajni;
koji
ku bratu A n t i je izvestio:
Na glas o izvršenom atentat^^ blagopočivšeg viteškog Kralja -^‘ecave-dra i Ujedinitelja pretsedništve ^	.
za Sokola Kraljevine Jugoslavije lo je JTianiiest na celokupno J!i" vensko Sokolstvo. Izdana su HrV0aina, redenja svima sokolskim jedin|C ,av,e a kojima im je naredeno da ob« sve priredbe i da održe kom3115
cije.	v-inice
Odaslane su telegrafske sazi:|ji-N j e n o m Veličanstvu K r" qB1 ci Mariji, Beograd, i Njeg0 |ц, Knezu Ia
Visočanstvu Beograd.
Nadaije, povodom
rti
.. . .	tragične
Viteškog Kralja Aleksandra I ,Уа]је-nitelja Uprava Saveza Sokola ^f0jih vine Jugoslavije primiia je od }
župa, društava i čera mnogobroj»e^ legrame, u kojima Sokolstvo Pa“e. j,0! movine izražava najdublju žalost 1 ,3. te izraz nepokolebive vernosti L џ nosti Njegovom Veličanstvu Petru II Karadordeviču. Pored je Uprava Sokolskog saveza P'l'irfl s\c-i sažalne telegrame od S a v e z a,, j. 0, venskog Sokolstva, čes. 0j slovačke obce sokolske ' a Poljskog sokolskog s a v
no svoji«: Sav^u
Ruski sokolski savez delegatima izrazio je našem svoje duboko saučešče, a sern priredio je 11 o. m. na večer svoj ročitu komemoraciju.	.	i
Konačno Savez SKJ prim*0 1 ji radio-telegrafske sažalnice čitavolž jj, za bratskih češkoslovačkih soko jedinica, a u prvom redu od sV,n kolskih župa.	.
Pošto je ovaj izvesta j bio Pljuči do znanja i odobren, pretseda^ zamenik starešine brat. Gangl za yi-čio je sednicu s poklikom: Sla£a si* teškom Kralju Aleksandru I. ® prihvatili svi prisutni.
Viteški SCralf JH&lcsandtar t
cfijiiielj
Teško jc, pače nemoguče, opisati život i rad največeg čoveka, največeg Sina, što ga je ikada dao naš narod. Prikaz o tvorilačkoj snazi, o mudrosti i junaštvu najmarkantnijc ličnosti sviju vremena na Slovenskom Jugu, prikaz o velikom, blagopokojniom našem Kralju Aleksandru^ I, biče samo bleda slika onoga, što je Veliki Pokojnik započeo, stvorio i naumio da d a de Svome narodu i Svojoj tijedinjenoj državi Jugoslaviji, kao_ i čitavom čovečanstvu. )o se rnoze samo osečati i proživljati u dubini svoje duše. Nema reči s kojima bi se to izreklo, nema pera koje bi to moglo da opiše.
Kralj Aleksandar rodio se 1^ decembra 1888 na Cetinju, kao četvrto dete tadanjeg kneza Petra Karadordeviča, koji se posle završenog herccgo-vačkog ustanka god. 1883 naselio na Cetinju, gde se je venčao s kneginjom Zorkom, keeri tadanjeg crnogorskog knezu Nikole. Mladi princ Aleksandar
Život i radi
provco je svoje detinjsko doba na Cetinju do smrti svoje majke (1890), ka-da su sc preselili u Žencvu.
ŠKolovanfe
Kralj Petar posvetio je sve svoje vreme u Ženevi odgoju svoje dece. Tu je princ Aleksandar počeo sa svojim školovanjem, i to najpre u osnovnoj školi, koju je pohadao s ostalom de-com. Uz redovni školski pouk bavio se je i športom, kao mečevanjem, ja-šenjem i streljanjem, jer je bila naročita želja Njegova Oca da odgoji svoju decu i u viteškom duhu, da postanu i vojnički spremni, da mogu slediti stope svojih junaekih predaka. U školi se je mladi princ Aleksandar naročito isticao te jc zbog svoje bistrine i marljivosti bio vrlo obljubljen, kako od svojih saučenika tako i od svojih učitelja. Nakon svršene skale u Ženevi, pošao je na daljnjc vojno školovanje u Petrograd, gde je bio kadet u koru carskih paževa u Vojnoj akademiji.
Naviknut radu i životnoJ,.^'/11 koja je zagorčila najnežmiju NJ yl»' mladost, upoznat s prilikama koJ■ daju u narodu, odgojen bez nege i tetošenja, koraknuo je princ u život naoružan svim v.r Jdrii 1 koje su potrebne budučem v^a vodi naroda.	it	p0'.
Kada je 1903 god. smakn slednji Obrenovič, čitav se )c u Srbiji jednoglasno obratio	.
dordeva unuka u Ženevi, na ^ f kneza Petra Karadordeviča. :fsvoie knez Petar znao za mučno stanJ0 ge zemlje i svog naroda, odazvdO grbir tome pozivu naroda i pošao u da joj povrati veru u moral i
•S
pozvanje, da s narodom radi za j oS' i za budučnost, da vojsku uT° , jtfl**, veži, da bude dostojna srpsko. štva i srpske zemlje, da isp^iii nito »Načrtanije« Ili je Gar * K prvog ministra kneza AleksaOc radordeviču, koji je vce foSlav*^ kovao stvaranje današnje •'iu^>nl)o v Prc nego što jc Kralj Petar ^^.nU, P put u svoju ljubi jenu domov
zvao je svoju decu i tadanjeg princa Aleksandra iz Petrograda da ga prate svojem putu, putu lepše i slavnije Oudućnosti kako srpskog tako i čita-V°S Jugoslovenskog naroda. Tada je Pnnc Aleksandar. sada blagopokojni "fSAr?ljl’ 1>rVi Put stupio na tlo svoje otadzbinc. Ali iako je živco uo tada aaleko od Svoje otadzbinc, mladi je Pnnc odlično poznavao Srbiju, kao da Je u njoj neprestano živeo. Koliko god su Ga u svojim naukama zanimale pri-rodne znanosti, istorija i književnost, Pnnc Aleksandar bacio se jc svim žarom na učenje istorije i geografije p°K naroda i svoje zemlje. U torne su
Podučavali najistaknutiii i naj-spremniji dači iz Srbije i Črne Gore,
«>ji su u to vreme bili na školovanju n Ženevi, j za vremc gkolovanja u princ Aleksandar se je toliko Mukovao svojim radom i marljivošču, fttjom bistrinom i kritičnošču, da su Sa več tada smatrali kao mladog na-cnfka. Ueio je istoriju i geografiju, Pravne, političke nauke, filozofiju, u-^etnost, književnost, strategiiu i ma-|*w>tiku. Učitelji su Mu bili naši naj-°‘ji v-ojsko vod e i javni radnici.
Prestolonaslednik
1909 godine bio jc, nakon što se 1e njegov stariji brat princ Đorđc od-rL^f° Prestolja, oglasen za prestolonaslednika princ Aleksandar. To jc ,°nekle prekinulo tok njegovih nauka,
Kr se je po svojem položaju trebao a spremi za budučeg vladara. Zbog i^Sa daje se na učenje javno politie-*1*1 Pitanja i vojne struke. za koju je “Seeao naročitu ljubav. Nadaren od Porode, vrlo odlučan i pri tome van-'euno trezven, imajuči pri svakom i aJtežem radu i naporu odreden cilj Pred očima, novi se jc Naslednik Pre-,°'ja ubrzo snašao u novoj ulozi i sav ne Predao radu da jednom dostojno j^sledi Svog velikog Oca i Pradedu.
mladi Prestolonaslednik več u rani-Jfm svojim godinama stupa odrešito i ’^rrio n javni život. On je bio desna uka iznemoglom Kralju Petru, kojernu u brige i godine potkopale zdravijo ,‘ttičku snagu. Učestvuje u svim na-ci.onalnim manifestacijama, i politič-i kulturnim i vojničkim, i polaga-9 ali sigurno stiče u narodu poštova-i obljubljenost. I politički ljudi l®etili su, da če obnovljena država f^ti na čelu svoje države mudr^g i ^načkog kormilara. Več u tadanjoj ” adoj dobi putuje tadanji Prestolo asledinik Svojom zemljom, da je što °l]e upozna i da čuje iz ustiju nart a njegove želje i njegove potrebe, j Na svoj rodendan 1903 stupa u edove srpske vojske kao priprost re-,?v u rodu srpske pešadijc, 1909, go l postaje potporučnik. a 1911 ima-1] reden je za ka,petana II klase i ujed-sn f°?tavljen za inspektora Glavne in-Pekcjje celokupne vojske. Kao in-nj tor obilazi kasarne i vojne jedi-^e_* reorganizuje vojsku i daje joj v« duh mladosti i svežine. Več tada nazrevali u Njemu obrisi slavnog °]skovode.
ipojskovoda u bal-banskim oslobodila-čkim ratovima
j. ^.12 godine stvara se savez bal-.^kih naroda da povede oslobodi-
Jacki
* i tlt;
rat protiv tadanje močne Turske.
ada je započelo veliko delo oslobo-
a *	-
id
e. i teške dužnosti da u ratnirn krc-
balkanskog roblja i tada su pale U- a mladog Prestolonaslednika ve-v e i t -
fvitna
_ vodi svoj narod, da ga vodi i oslobodenju. Prestolonaslednik aim"'0 zapovedništvo nad Prvom ^ЧОгп, koja je odlučnim i mladenač-ko	jurnula	na	granicu	i	pre-
da Пјс’ ne dajuči Turcima vremena niti ®tvSC Sna^u- Ova jc armija pod vod-p* mladog vojskovode izvojštila 'učn '^bedu, k°ja je bila tako od-za kasniji tok dogadaja. Ovom veče	Kumanova,	gde je os
niji Kosovo, udareni su temelji kas našr °s*°bodilačkim ratovima čitavog šen„K 4aroda. Stara Srbija bvla je spa-viij 'a” Cfni su se oblači ponovno nad-V junaeku zemlju i slavnu voj-danl _ ast.aie drugi balkanski rat i za-
viteški ratovali i da je nosite s gor-došču, na koju imaju puno pravo os-vetnik Kosova pobednik s Kumanova, junak s Bitolja!«
Val oduševljenja i veselja prepla-\io je čitavu zemlju i sve krajeve u ko j ima žive Jugosloveni i Sloveni u-opštc. Naročita je radost i ponos zali vatila neoslobodene Srbe, Hrvate i Slovence. Osečalo se, da če taj mladi vojskovoda, taj beli vitez, osvetnik Kosova, pobednik s Kumanova i junak s Bitolja naskoro da slavi svoje pobede i u onim krajevima, koje još prekriva veo tuge i žalosti. U njemu su gledali svog budučeg osloboditelja, svog budučeg Kralja. Naročito omladina upi-ila je svoje oči i svoje poglede u sedog Kralja i njegovog viteškog Sina. To se je naročito očitovalo za vreme proputovanja Prestolonaslednika kroz Split kada mu je omladina priredila srdačne manifestacije, kličuči bratskoj Srbiji i budučem Kralju Jugoslavije.
Kad su umuknuli pobednički topovi i pobedničke puške s balkanskih ratova, glavna je briga bila Kralja Petra i Njegova Sina da svoju zemlju gospodarski obnove. I taj je zadatak največim delom pao na tadanjeg Naslednika Prestola. Kralj Petar star, iz-moren naporima života, osetio je da Njegovoj zemlji treba nove snage i mladenačkog poleta. Ti su zadaci ec-kali Prestolonaslednika Aleksandra i On ih je prihvatio sa svom ozbiljnosti i sa svim žarom. Kralj Petar bio jc svestan da predaje uzde u iskusne ruke, u ruke Svog Sina. koji se je poka-zao dostojan poverenja i narodnih na-da, da če uspešno povesti državna kola u zdravu i srečnu budučnost.
Jlegent i Vrhovni Komandant
12 juna 1914 godine predaje Kralj Petar svu vlast u ruke Prestolonaslednika, imenujuči Ga izvršiocem kraljevske vlasti i Regentom. Od tog dana postaje stvarno Aleksandar vladarem Svoje države. Postavši Regent i izvrši-lac kraljevske vlasti, Naslednik Prestola Aleksandar postao je ujedno i Vrhovni Komandant celokupne vojske, one vojske, koja je prošla dva balkanska rata i koja je imala da izdrži naj-strašniji pokolj, za koji zna istorija sveta i da podnese nadljudske napore i žrtve u borbi protiv nadmočnijeg i spremnijeg nc-prijatelja, da ostvari težnje i vekovni san svih Jugoslovena — oslobodenje i ujedinjenje. Od tog časa deli Vrhovni Komandant srpske vojske Svoju sudbinu sa Svojim vojnicima u svim prilikama i zgodama da ih ne na-pusti sve do isipunjenja Svojih ciljeva i Svojih uzvišeniih načrta. Uporedo sa Svojim priprostim vojnicima brani On Svoju krvlju natopljenu zemlju, sokoli i bodri svoje ratnike, ulcva im nadu i veru u potpunu pobedu narodnog prava i narodnih ideala. Uz svoju tešku vojničku dužnost preuzima On na sebe i brigu o budučem životu neoslobodene brače van granica Njegove države. Obilazi strane prestolnice, zalaže sc za prava Južnih Slovena i bori se protiv težnja tudinaca, da po završenim ratovima zaposednu jugoslovenske krajeve.
Kao Vrhovni Komandant Svoju je dužnost istinski vršio. Operacioni pla-novi plod su i Njegova rada. Redove svoje vojske i položaje lično je obila-zio, a vojnicima je posvečivao očinsku brigu. Hteo je na Svoje oči da sc uveri, kako vojnici žive, kako se drže i kako se s njima postupa. Prisotnost duha nije izgubio niu najtežim časovima. Ne samo u pobedama, več i u danima is-kušenja, kada jc iza slavnih pobeda Potioreka morala ta ista nesalomiva vojska da pred najezdom dveju ogromnih imperija, Nemačkc i Austrije, i pred udarcem u leda koburgovskih sluga u Bugarskoj prede preko albanskih klisura i napusti otadžbinu, da sc na Krfu oporavi i spremi za nove bor be. Iako je Regent Aleksandar prišao k moru teško shrvan i teško bolestan i iako se potivrgava operaciji u Lješu, uza sve to On je deonikom iste sudbine izmučenih Njegovih vojnika. i želi da s njima deli svu bedu i svu bol. Živeo je kao svaki Njegov vojnik; ni od čega nijc bežao, več je bio u dužnostima prvi, a u traženju životnih potreba po-
rna. Lično je nadgledao i upravljao radom oko ukrcavanja. Prema Njegovoj naredbi morali su najpre da se ukrcaju izbeglice i civilno činovništvo, zatim bolesnici i ranjenici, nato vojska, i na-pokon On sam. Ovakvo držanje Prestolonaslednika podiglo je moral u Njegovoj vojsci, koji nije jenjavao ni u jednom kasnijem trenutku.
Državnik i ratnik
с1ад A'^taje drugi balkanski rat i za- j vi, a u trazenju zivotnm potreoa po-SrPske vojske bila je tada mnogo slednji. Francuski general Mondezir K' Borba protiv istokrvne brače. sečao se kasnije, prilikom zauzeča Bi-
napala je centar bugarskih jZaja: kod Rajčanskog Rida i Dren-bre pos*p krvave borbe na nož zauzela DVa ®.c i Prisilila Bugare na uzmak. Rjjj paija kasnije osvojila je Rajčan i ie . edom nad Bugarima izvršen pugl veliki zadatak. ba]n .0s*e sloma Turske reakcije, trc-ie гпЛ s'®miti i reakciju Beča. Srbija tome a ^a je njen životni zadatak u °sDjctp - Se namere Beča na Balkanu Uy0(j . 1 Pobeda nad Bugarima bila j c ti j e j ' nužan preduslov za slom Aust-azump-^obođenje svih Jugoslovena. Cele	j° stoga i bilo oduševljenje
°Uu§e vi- Jc Za Naslednika Prestol j a, 4vX^e-. koje sc naročito mani-n>c}. iJcada Sja^nom dočeku u prestol-
°PŠtinf. n , je Pretscdnik Beogradskc Va* u ^ Predniku iz balkanskih rato-sahlj,u s vyelikc zahvalnosti darovao ^BPsk0 Tl1rec,rna: »Dani u kojima živi stvar
JU s
Pleme veliki su. Svetlo mesto u
o	"-“M	»u. oveuo mcsiu i
?J*ovom zauzima Vaše Vi V	}	Vaga	slavna	Prva	armija.
limito.*05« He°firacl Vas m0,i v	ste	u prošlim
Vl i Vaši hrabri vojnici tako
tolja, s največim divljenjem tog dr žanja. »Vi se možda sečate dana — piše on Kralju Aleksandru — kada sam imao čast da Vas vidim još bolesnog, gde ležite na sirotinjskoj postelji od kolana, u žalosnoj sobici u Lješu. Ja sam sc tada divio veličini Vaše duše u nesreči i Vašim energičnim rešenji-ma«. I za vremc Svoje teške bolesti Vrhovni Komandant ne zaboravlja Svoje vojske. Iz Svoje kuhinje svaki dan šilje bolesnim vojnicima hranu.
U Lješu i u Sv. Ivanu Mcduanskom nisu mogli saveznici da ukrcaju srpsku vojsku. Ona je morala iznemogla i skršena da maršira do Drača, da se tamo ukrca. Regent Aleksandar nije hteo ni u tom času da se odalečuje od Svojih vojnika, več je hteo da ide s njima i da na Svoje oči gleda dok sc i poslednji Njegov vojnik ne ukrca na savezničke lade. Tek tada, — kako je govorio pokojni Kralj, — »Stupice na palubu savezničkih brodova.« Zbog teške operacije, koja je na Njemu izvršena, nijc mogao da stupa uz redove Svoje desetkovane vojske, več su Ga vojnici nosili uza se na prostim nosili-
Oporavljanje srpske vojske na Krfu išlo je vrlo teško. Zarazne bolesti pobarali su znatan deo Njegovih redova i ostrvo Vido, blizu Krfa, »Ostrvo Smrti«, postala je večna grobnica po-najboljih sinova našeg naroda. Vremena su bila teška. Regent Aleksandar, čim se je oporavio, polazi na Zapad, u Pariz i London, da traži pomoč od velikih saveznika Svojoj iskrvaveloj vojsci. Trebalo je hrane, odela i municije. 1 re-balo je da se posrpeši pojačanje solun-skog fronta i da mu se osigura što veča aktivnost. U to vreme trebao je Regent Aleksandar da razvije i Svoju državničku mudrost i spremu, da oba-vesti Strane narode o javnom mišljenju i pravom stanju jugoslovanskih prava i jugoslovenskih težnja, da zaštiti pred gramzivošču tudinaca svaki pedalj ju-„oslovenske zemlje. U Njegovom radu izvan svoje države nijc nikada zabo-ravio na one reči, koje je uputio Svome narodu prigodom objave svetskoga rata: »Oslobodenje i ujedinjenje svih Jugoslovena«. O Svim krajevima vodio jc jednaku brigu, svaki komadič zemlje imao jc u pameti. Prigodom tog puta Regenta Aleksandra u Francusku i Englesku stvoreni su jaki osnovi za buduči rad i za buduči pravac jugoslo-venskog narodnog i državnog života. Englczi i Francuzi upravo su sc takmi-čili, ko če svečanije da primi i ko če veču počast da iskaže proslavljenom Princu i Komandantu širom čitavog sveta poznate srpske vojske, Koji ni albanska Kalvarija nijc mogla da prelomi i ponizi. Za vreme svog bivanja u Parizu i Londonu stupio je Prestolonaslednik Aleksandar u vezu s pret-stavnicima izbeglica Jugoslovena iz Austrije, koji su bili formirani u Jugo-slovenskom odboru. Tu su ujedno udareni temelji i budučih jugoslovenskih dobrovoljačkih legija. Regent Aleksandar bio je u najsrdačnijoj saradnji s članovima Jugosiovenskog odbora, jer im je misao i težnja bila uvek ista: mi-sao jugoslovenska. To sc vidi i u brzojavkama Jugoslovenskom odboru, kao i brzojavima i odgovorima na pozdrave Jugoslovena iz Amerike. I u Svojim proklamacijama bio je Prestolonaslednik Aleksandar najipotpuniji i najdo-sledniji pristaša i borac potpune jugo slovenske misli; u torne Ga nije niko nadmašio.
Regent se je vratio na Krf kad se je vojska več bila prilično oporavila. Bio je csobito vesep, kad je video da su Njegovi ratni drugovi poozdravili i oporavili se. Upučuje tople reči Svo joj vojsci i kaže, da če saveznici pomoči Srbiju »da estvarimo veliku i močnu carevinu Južnih Slovena«, la ujedno zaklinje svoju vojsku »da bude spremna za nove patnje i za nove pobede«. 1916 godine u julu stupa srpska vojska ponovno u borbu na solunsko m frontu. Na čelu sa svojim ljubljenim Komandantom. Duž čitave linije oseča se živa aktivnost, da več u septembru mesecu za-počne napad koji je okrunjen pobe-dom kod Gorničeva. Za kratko vreme odlučnih nadčoveč jih borbi razbija srpska vojska neprijateljske redove i 21 septembra stupa Komandant -1 o-bednik na čelu Svojih lovorom ovenčanih trupa u osvojeni Bitolj. Ali, ovi pivi uspesi nisu dugo potrajali. Rusi su potučeni u Dobrudži, nadolazi slom Rumunije i Rusije, i centralne se vlasti svom snagom bacaju na srpske i savezničke trupe. Moralo se je poče-kati na pogodniji trcnutak da sc po-novno jurne i nastavi sa započetim prodiranjem. Za to vreme Regent Aleksander neprestano je na putu iz-medu Soluna gde se nalazila srpska vlada i Njegovih četa na solunskom frontu. I u ovo vreme Njegovo očin-sko oko ne baca s vida porobljenu braču onkraj Drine i Save. Ličnim autoritetom i diplomatskom akcijom osigurava jugoslovenskoj stvari što bolje uspehe i nadčovečjom snagom, koja je bila prirodena velikom Pokojniku, nastoji svim snagama da osujeti javne i tajne manevre protiv integriteta jugoslovenskih zemalja, manevre koji su se krili u Londonskom paktu. U to vreme doneta je i poznata Kriška deklaracija, kojoin se je utvrdila organizacija buducc naše države i jed-naka prava troimene brače u jedin-stvenoj državi. Tim se je aktom prvi put javno mandfestovala zajednieka volja svih Jugoslovena da sc otresu tudeg gospodstva i da stvore samo-stalnu državo. To sc jc jedinstvo očitovalo i prisostvovanjem članova Jugosiovenskog odbora na solunskom frontu, kad je ovc delegate Jugoslo-venskog odbora pozvao Regent medu redove Svoje vojske da se i medu njima manifestuje narodno jedinstvo. rada su počeli da etižu dobrovoljački odredi Srba, Hrvata i Slovenaca iz Rusije i Amerike, koji su se sa srpskim vojnicima rame uz rame divovski borili i slomili vekovne ugnjetače našeg naroda.
Centralne vlasti uvidele su, da im se bliža odlučan čas. koji če biti za
njih porazan i s trasa n. Ponude koje su donosili emisari Habsburgovaca za separatan mir Aleksandar je odbio sa svom odlučnošču. 1 vojska i njen Komandant. čekali su samo čas da se> uhvate u koštac s kletim neprijate-Ijem. Hteli su mir samo na ruševinama trule Monarhije, da na ruševinama njenim stvore potpuno narodno oslobodenje i ujedinjenje. Aleksandar bio je uvek u prvim redovima; pre navale bio je u osmatračnici Drinske divizije, obaveštavao se o stanju fronta i o položaju neprijateljske snage i vodio navalu. Vrhovni Komandant podigao je svoj šator na samom podnožju Kaj-makčalana kod Orlovih Virova, da nadzire i vodi. Šuma oko tog šatora još se i danas nazivlje Aleksandrovim jelakom. U tom se šatoru stvorio plan za ofenzivu. 1 nadošao jc čas odmaz-de. Saveznička vojska, u prvom redu srpska i francuska, potpomognuta ju-goslovenskim dobro vol j cima stupa u septembru 1918 u odlučnu borbu, koja je svršila potpunim slomom udru-žene austrijske, nemačke i bugarske rojske. Posle krvavog zauzeča Sokola Veternika nastaje zabuna u neprija-teljskim redovima, — begstvo koje nije mogao niko da zaustavi. Regent Aleksandar kao smeon i odlučan vojsko-voča iskoriščuje momenat. Na svoju ličnu odgovornost ^odi On Svoje Su-madince i dobrovoljce u srce protiv-ničke vojske i zadaje joj smrtonosan udarac. Tražio je da se ne staje ni na Vardaru ni kod Niša, več da se ide dalje. I tako srpski vojnik, koji je čeznuo za svojim kučnim ognjištem i slobodom svog doma, i jugoslovenski dobrovoljac, koji je hteo da na oštri-ci svoga mača donese slobodu svojoj porobljenoj brači, neverovatnom su brzinom prognali neiprijatelja i več 12 oktobra ušli u Niš, a 1 novembra bili su u prestolnici Beogradu. Iako jc Regent Aleksandar bio proslavljen Vojskovoda i Pobednik u svim okrša-jima ostao je On u Svojoj skromnosti sve do 17 septembra 1918 godine, kao Vrhovni Komandant vojske, u pukov-ničkom činu. Tek toga dana proizveo je Kralj Petar junačkog Vrhovnog Komandanta udruženih jugoslovenskih snaga u čin generala.
Vladar
Teška mora pala jc s prsiju na-šega naroda. Svetsko klanje prestalo jc i ispunili su sc vekovni sni našega naroda. Regent Aleksandar ušao je pobednički u prestolnicu Svojih Ota-ca. Jugosloveni pod Austrijom raski-nuli su veze s Austrijom i proglasili se slobodnim. Jcdnoglasno su zaključili da se sjedine s braeom iz slobod-nc Srbije u jedinstvenu državu. Za mesec dana od sloma, 1 decembra, polazi u Beograd 'delegacija Narodnog veča Srba, Hrvata i Slovenaca iz Zagreba ila izruči pozdrave celokup-nog naroda svom budučem Kralju, koli neka ujedno proglasi i formalno narodno ujedinjenje. Regent ih je primio s toplim rečima i izvršio akt ujedinje-n ja uz oduševljenje čitavog naroda. Več tom zgodom istaknuo je svoje duboko jugoslovensko osečanjc po-zdravivši ceo svoj narod »širom naše slobodne i ujedinjene Jugoslavije«.
Regent je bio svestan kakav ga težak i odgovoran posao čeka. Njegov posao kao Vrhovnog Komandanta bio je dovršen, ali nastopili su novi za-datci, Kralja i Vladara. Medutim posao je bio i suviše težak. Niko ne bi mogao da pomisli da če sc ono^ spontano oduševljenje, koje je došlo do tolikog izražaja i za vremc rata, i na koncu rata, pretvoriti u trzavice i me-dusobna gloženja. Rad na unutarnjem uredenju države i rad oko uredivanja državnih granica tražio jc punog muza, muža velikih sposobnosti i nesalo-mive volje. Mirovna pogadanja donela su našem narodu nova iskušenja i nova razočaranja. Kolikogod se je slavila srpska vojska za vreme rata i kolikogod su joj zagarantovali sva njena prava posle rata, o tome se je malo vodilo računa. Starc gramzljivosti ponovno su izmilile iz zemlje i naš narod trebao je da se ponovno bori za svaku stopu svoje zemlje. Vodila se teška borba za Dalmaciju, za Vojvodin,u, za Korušku i za slovenačku granicu prema Italiji. Dve velike dužnosti sputale su Regenta Aleksandra: sredenje unu-tarnjih prilika i borenje za svaki komadič nacionalnog teritorija. Dok se On zborom i tvorom zalaže za oslo-bodeni i neoslobođeni svoj narod, do-tie u našoj prestolnici niču prve klice nesporazuma i trvenja. Njegovim ličnim autoritetom i intervencijama spa sla sc je mnoga stopa domačeg zem-Ijišta. Vilsonova načela o samoodre-denju naroda bačena su u pozadinu i diplomacija velikih sila stvorila je na mirovnim konferencijama ono. što nije mogla ratom da izvojšti, i ^mnogi kra-jevi naših zemalja pali su žrtvom.
Po zaključenju Rapalskog ugovo va god. 1921 konačno su odredene gra-itiice naše države, iako nepravedno. Glavni posao Regentov bio je sada uredenje unutrašnjih državnih poslo-va: raskomadani delovi naroda i zemlje sljubiti i izjednačiti u pravima i u dužnostima. U narodu koji je bio podeljen u pet različitih država, s ш-ličitim upravama, zakonima i običajima, stvoriti unutrašnje izjednačetije nijc lak posao. Iako je bila u svih Srba, Hrvata i Slovenaca veoma jako -az vij ena svest narodnog jedinstva, razdvojenost usled dugog rastavlje-
nog života, u posve drugim prilikama i pod uticajima raznih kultura i vera, mentaliteta, navika, potreba i želja vrlo je težak posao i za najstaloženije državnike da donose jedinstven temeljni zakon — Ustav i j edinstvene državne zakone. Donošcnje ustava nijc nikoga zadovoljilo i umesto da donese zemlji mir i poredak doneo je razdor i nepokojstvo.
Regent Aleksandar, veran demokratskim principima svoga Oca, nijc se mešao u partijsko-nolitičke borbe i liustio je narodnoj volji, izraženoj preko poj edinih stranaka, da ono utire put svom narodnom životu. Socijalni i kulturni problemi naročito su Mii ležali na srcu. Znao je da su ti problemi od presudnog značenja u životu mlade države. Stoga ih je toliko i za-igovarao, a naročito pitanje agrarne reforme, koja bi trebala da donese našem seljačkom svetu ogromne i blago-tvorne posledice.
Regent je odmah po stvaranju naše narodne države hteo da upozna svaki kraj i svako mesto u svojoj državi, da dode u kontakt s čitavim narodom. Naročito Mu je bilo stalo do toga da poseti drugi centar naše države, naš Zagreb, kamo je i pošao 1920 godine. Taj poset značio je pobedu državne i monarhističke misli, pravi triumf narodnog ujedinjeja. lo ie bio ujedno i dokaz koliko hrvatski deo našega naroda ljubi svog Vladara prianje uz novu nacionalnu državu.
Kralf
16 avgusta 1921 godine podlcgao ie Kralj Petar i ostavio upravu zemlje prokušanom Vodi. Tog dana stupio je na Prcstolje tadanje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca dotadašnji Regent Aleksandar, kao Kralj Aleksandar I. S time je formalno prešla uprava zemlje u Njegove ruke, kojom ic upravljao več od 1914 godine tako uspešno i tako slavno. Na Presto j-‘ slupio u vrlo kritično doba, Iako ie duboko potresen smrču svog^ Oca, od koga je nasledio sve najlepše odlike, primio se je Kralj Aleksandar kraljevskih dužnosti s marom i prokusa-nim dugogodišnjim iskustvom. Kao što jc bilo regentstvo tako je i kraljevanje Kralja Aleksandra bilo ispunjeno teš-kim brigama, napornim radom i upornim nastojanjem da se prilike u zemlji srede, da zavlada mir i ljubav medu plemcnima, i istodobno da sc ugled zemlje na strani učvrsti i podigne. Za stupanja Kralja Aleksandra na Presto unutarnji i vanjski položaj države nije bio ružičast. Kralj sa Svojim nastojanjem uspeva da se sklopi sporazum s češkoslovačkom i Rumunijom, a nato stvaranje Male antante, koja je več u početku pokazala svoju životnu sposobnost prigodom vračanja cara Karla na madžarski presto^Ugled Kra 1 ja Aleksandra, koji je uživao u inozemstvu i njegove prisne veze s brat-skom Češkoslovačkom i njenim predsednikom Masarikom^ mnogo su do-prinele učvrščenju veza s Češkoslovae-kom i zapadnim saveznicima. U unu-trašnjosti države položaj je bio vrlo delikatan: destruktivni elementi uzdi-zali su glave, a protivnici narodnog ujedinjenja započeli su jakim radom. Kralj sc je sa svom ozbiljnošču dao na rešavanje zamršenih unutarnjih sporova, a svu je brigu posvetio podu-piranju kulturnih, socijalnih i ekonomskih nastojanja u zemlji, dok ic organizaciji narodne vojske obratio svu svoju pažnju i očinsku ljubav.
Zajednički život Kralja Aleksandra i Kraljice Harije
Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar venčao se je dne 8 juna 1922 godine s rumunjskom princcsom Marijom, rodenom 9 januara 1899, keerkom rumunjskog Kralja Ferdinanda I i Kraljice Marije. I ovom prili-kom ispoljila se je silna ljubav i po-štovanje koju jc gajio naš narod prema Kralju Aleksandru i to podjedna-ko kako od Srba tako i od Hrvata i Slovenaca. Ogromno mnoštvo naroda i razne deputacije, koje su № tih da na slegle u Beogradu da zažele svome Vladaru i mladoj Kraljici sreču, sve-dokom su, da je Kraljeva ličnost bila sa čitav naš narod iznad svih partijskih nesporazuma, i da je bio Kralj jedina ličnost, koja je mogla da unese mir ljubav i poverenje u sve slojeve naroda. Njegovo Veličanstvo Kralj osnovao je tog dana Kraljev fond za kulturno, socijalno i higijensko podi-zanje širokih narodnih slojeva, znak, kako Mu je duboko ležao na srcu kulturni i socijalni napredek naroda. Kralj je osnivanje tog Fonda javio Dretsedniku vlade s popratnim pismom. U tom je pismu izvanrednom vido-vitošču izneo je Svoje misli o narodno] prosveti. Uz sve hitne potrebe Njegovo Veličanstvo Kralj rekao ie, da bi »dobronamerni apostolski rad o selu na higijerii i uporedo na opetem prosvečivanju imao za sada prvenstvo«.
— »Ja b>h dakle označio program kao trojaku akciju« — veli dalje: »na moralnom, opšte kultumom i na gra-dansko - vaspitnom napretku narodnom; a pod tim bih podrazumevao: pomaganje prosvete na svim poijima nauke, književnosti, umetnosti, škol-stva, a ponajpre praktično prosveči-vanje širokih slojeva, osnivanje inter-
flata, na prvom mestu za žensku decu i t. d., zatira isticanje vrline, porodič-nog morala, čestitosti, samopregore-vanja, trezvenosti, štednje, savesnog Yršenja dužnosti, ljubavi prema bližnjima. sloge i trpeljivosti i, razume se, stalne brige za narodno zdravlje.« U taj je Fond Njegovo Veličanstvo Kralj odmah dao milion dinara i svake je godine davao po 300.000 dinara, tako da je taj Fond stvorio do sada nepro-ctnjiva dobra na kulturnom i higijen-skom polju, a naročito na području podupiranja darovite školske omladine i darovitih umetnika.
Iz ovog blagoslovljeno^ braka rodilo se troje muške dece: dne 6 septembra 1923 u Beogradu današnji naš Kralj Petar II, 19 januara 1928 u Beogradu Prestolonaslednik Tomislav, a 28 juna 1929 Princ Andrej. Več po imenima, koje je dao Njegovo Veličanstvo Kralj Svojoj Deci vidi se Njegova neograničena i podjednaka ljuba v prema svim trim ple menima naše g naroda. Odgajivao Ih je isto taka, da Ih sljubi sa svim delovima Svog naroda. Mladi Prinčevi boravili su svake go-dine izvesno vreme na obalama našeg mora kao i na našem divnom Bledu.
Kralj Jugoslavije
U nizu tolikih značajnih manifesta, koje je pokojni Kralj uputio narodu, svakako manifest od 6 januara 3929 zauzima jedno od najvidnijih mesta. Manifest kaže:
»Najviši narodni i državni interesi i njihova budučnost zapovedaju Mi, da se kao Vladalac i Sin ove zemlje obratim neposredno narodu i da mu otvoreno i iskreno kažem ono. što Mi u sadanjem trenutku nalažu Moja savest i Moja ljubav prema Otadžbini. Nastupio je čas, kad izmedu naroda j Kralja ne može i ne sme biti posrednika. U toku tolikih prošlih napora i 'iolikog strpljenja, koje sam pokazao u vršenju Mojih visokih dužnosti, Mo-jii je dušu razdirao vapaj naših narodnih masa radnih I rodoljubivih, ali i iiamučenih koje su. rukovodene svojim prirodnim i zdravim rasudivanjem več odavno nazirale, da se više ne mole iči putem, kojim se do sad išlo.
Parlamentarizem, koji je kao po-litičko sredstvo po tradicijama od Moga nezaboravljenog Oca ostao i Moj ideal, počele su zaslepljene poli-tičke strasti zloupotrebljsvati u toj meri, da je postao smetnja za svaki plodni rad u državi. Umesto da parlamentarizem razvija i jača duh na-rodnog i državnog jedinstva, on — ovakav, kakav je, — počinje da dovodi do duhovno# rasula i narodnog raz-jedinjavanja. Moja ie sveta dužnost da svim sredstvima čuvam državno i narodno jedinstvo. I Ja sam rešio, da tu ovu dužnost ispuniti do kraja!«
Iz ovih velikih reči Velikog Kralja iz svake reči provejava ona živa ijubav.koju je gajio za čitavog Svog života, misao narodnog i državnog jedinstva. Več iz ovih reči dalo se je zaključiti, da je Pokojni Kralj bio čvrsto odlučio da plodu Svog rada i Svoje slavne dinastije da punu formu i pravo ime. Snažna Jugoslavija bila je Njegov životni ideal, za taj sc je ideal borio i on je morao doči do svog pot-punog ostvarenja.
3 oktobra 1929 godine proklamo-voa je Kralj Aleksandar novu podelu zemlje na 9 banovina i nazvao državu jedmstvenim slavnim i velikim ime-rom: Kraljevina Jugoslavija. Narod jc cvaj čin velikog Kralja prihvatio pu-nim oduševljenjem i dubokom zahval-nošču svojemu Vladaru. Kako je Kralj Aleksandar mislio i osečao pri stvara-nju ovih velikih državnih čina može-mo da zaključimo iz nekoliko Njegovih izjava. Deputaciji Dunavske i Drinske banovine kazao je: »Recite svima i svakome, da nas nikakve granice ni podvojenosti iz prošlosti, kao ni Du-r.av ni Sava ni Drina, više ne razdva-jaju več nam uvek vezuju i spajaju interese naroda i dušu narodnu u ne-razdvojnu celinu, — u Jugoslaviju, ko-ju nikada niko razdvojiti neče!« — Dopisniku pariskog »Zurnala« kazao je Blagopokojni Kralj 10 septembra 1929: »Ovo nije vojna diktatura i o tome ne može biti ni reči. Ovo je je-dan privremeni režim, s ciljem jasno označenim, režim koji sam uveo na zadovoljstvo celog Mog ujedinjenog i nerazdeljivog naroda.« Za tri knjige:
O	našim pobedama, O našem selu i ;a Antologiju jugoslovenske misli pro-tesora Novaka, Kralj je napisao ova eri značajna i duboko programatska uvoda: »Jugoslavija če biti dostojna ovih slavnih pobeda ako svoja poko-lcnja vaspita na večnim primerima naših nacionalnih mučenika i junaka«; — »Kroz sve mučne periode istorije. selo je bilo i ostalo budan čuvar nacionalnih tekovina i izvor snage u svim lepim izražajima narodnog genija. Kaditi u pravcu kulturne# i privrednog podizanja našeg sela, uz strogo čuvanje njegovog nacionalnog karaktera znači odgovoriti dužnostima sadašnjo-sti i potrebama našeg zdravog i uspeš-nog razvijanja u budučnosti«;^— »Pro-roci I preteče Jugoslavije, njeni mučenici i junači jesu večita slava i živa moralna snaga velike jugoslovenske misli. Kroz njih je nacionalna ideja slobode, ljubavi i jedinstva postala stvarnost, a ugledan jem na n jih. ona če biti slavna budučnost« — Obrača-
kolevke do groba dužni ste služiti samo Jugoslaviji i jugoslovenskoj ideji. Njene su Vaše mišice i Vaša srca, njene imaju da budu sve Vaše radosti i ideali, Vaše težn je i sva Vaša pre-gnuča«. Izmenjujuči stare pukovske zastave s novima rekao je: »Miiškim srcem i s dubokom postom i ljubav-lju svijmo, junači, naše stare zastave slave, one su najsjajnije ispunile svoj zavet. Neka nove zastave, koje Vam predajem budu od sada sveta znamenja naših pukova, znak junačkog zborista i zaloga naše vojničke časti«.
Na sam dan rodenja svog Prvenca Sina, današnjeg našeg Kralja, dne 6 septembra 1930 godine, pohranio je veliki Vojskovoda Blaženopočivši Kralj Aleksandar stare srpske pukovske zastave u Karadordevoj zadužbini na Oplen-cu zajedno s popelom Vožda Kara-dorda i Velikog Kralja Oslobodioca, i zamenio ih novim jugoslovenskim zastavama, zastavama slavne budućnosti naše vojske i našeg naroda.
Od naročitog je značenja za naš narod, a naše Sokolstvo napose, što je Veliki Pokojnik dne 5 decembra 1929 raspusHo sve organizacije, koje su ko-čile zdravo razvijanje nacionalne jugoslovenske misli i zakonom osnovao jedinstveno Sokolstvo Kraljevine Jugoslavije. Iz naročite ljubavi i dubokog u veren j a, da je Sokolstvo zalog zdrave narodne budučnosti postavio mu je na čelo svog Prvenca Sina tadanjeg Prestolonaslednika Petra.
Ofkako je Pokojni Kralj Aleksandar dne 6 januara 1929 godine držav-ničkom mudrošču prerezao gordijski čvor našeg unutarnjeg nemirnog poli-tičkog života, sav Svoj rad posvečuje našem priprostom seljačkom narodu, našem seljaku. Preuzevši kormilo državne lade u Svoje ruke i najavivši či-tavom svetu da izmedu Njega i Njegova naroda ne sme da bude posrednika, ulazi s još jačom ljubavi medu Svoj narod, da ga podiže, hrabri i pri-prema potpunom narodnom duhovnom ujedinjenju i medusobnoj bratskoj slo-zi. Njegova putovanja, koja je podu-zeo u ovo zadnjih nekoliko igcdina Svog plodnog i mučeničkog života, donela su našem narodu čvrstu veru i spokojstvo, da če naša mlada i bogata država zauzeti odlično mesto na Balkanu i u svetu, da če naš narod živeti u miru i zadovoljstvu na slobodnom 'svom tlu. Njegova putovanja kroz Hrvatsku, Slavoniju, Sloveniju, Dalma-ciju, Crnu Goru i Južnu Srbiju pravi su triumf narodne misli i dokazi nepo-kolebive vere i poverenja u svog velikog narodnog Vodu.
Svuda, gde se je osečalo neimanje, gde se oseča potreba i beda, On< pruža Svoju ruku pomočnieu. Omladina Mu naročito leži na srcu. Podiže joj razne domove, koji krase mnoga naša mesta, da sc uzdaniea naroda u njima sprema za nove pozive, pozive dužnosti i službe svojoj domovini i svome narodu. Podupire i stvara nove humane ustanove, higijenske zavode i bolnice, os-niva zadruge, kojima je posvečivao svu Svoju pažnju. Pokojni Kralj Aleksandar bio je veliki pobornik zadružne misli, misli u kojoj se je imao gospodarski da preporodi naš potišteni se-Ijački narod. Sa sirotinjom delio je svu njihovu bol i delio im obilatc, kraljevske darove i pripomoči.
Kao Vladar vrlo široke kulture, što je u kulturnom svetu toliko istica-no, podupirao jc Kralj Aleksandar kulturne ustanove i kulturne pothvate u našem narodu svim marom i ljubav-1 ju. Obnavljanje crkava i manastira, uredcnjc zadužbine na Oplencu, podi^
zanje spomenika Neznanom junaku na Avali, sakupljanje starina i mnoga još tolika znana i neznana Njegova dela govore nam o svestranom Njegovom staranju na svim poljima ljudske de-Iatnosti. Za sve se je zanimao, za sve je znao, sve je očinski potpomagao i unapredivao.
Na zakonodavnom polju stvorio je Pokojni Kralj u zadnjih nekoliko godi-na prava čuda: izjednačio je skoro sve zakone, koji su do tog vremena bili vrlo različiti i udešeni prema raznim uzorima i potrebama minulih doba.
Apo&iol mira
U vanjskoj politici pokojni Kralj ocrtao je tačne linije u kojima se je ona imala da provodi, a kao najglav-nija i kao jedini cilj te politike prema vani, bilo je da se obezbedi mir ju-goslovenskom narodu u jugoslovenskoj državi. Za ostvarenje tog glavnog cilja u vanjskoj politici pokojni Kralj uložio je sve svoje umne sile. Najpre je pristupio tome da učvrsti i ojača več postoječe prijateljske i savezničke odnose, udarajuči ujedno pri tome i solidne temelje sporazuma, i s ostalim narodima. U tome 'pogledu pokojni Kralj pokazao se je rutinovani diplomata velikog stila. U prvom redu obnovljen je i učvrščen več od rata po-stoječi savez s Francuskom, ali saobra-žen potrebama i prilikama posleratnog doba. Nadalje izgradena je Mala antanta, koja je kao tesni sklop triju država postala vrlo uticajni faktor, po-litički faktor u Evropi. Zajednički vanjsko-politički pogledi na razna pitanja savremenog života u svetu, kao i na mnoga medusobna pitanja i interese, koji su se poklapali, te stalno ja-Čanje i učvrščivanje veza Jugoslavije s češkoslovačkom i Rumunijom, sve je to podavalo M aloj antanti značaj jed-ne velike sile, u čijem sklopu baš za-slugom p oko j nog Kralja zauzima Jugoslavija jedmi od najvidnijih uloga. U stalnem pak i neumornom nastoja-nju da učvrsti medunarodni položaj svoje zemlje, težnje pokojnog Kralja bile su, da se najpre raščiste i konso-liduju medunarodni odnosi na samom Balkanskom Poluostrvu. Neumornim radom u tom pravcu došlo je tako do balkan-skog sporazuma, koji je otklo-nio mnoga teška i viseča pitanja medu balkanskim državama. Taj sporazum na Balkanu, izražen je Balkanskim paktom, kome su pristupile Jugoslavija, Grčka, Rumu ni j a i Turska. Posle ovih velikih uspeha, koji su postignuti največom zaslugom pokojnog Kralja i Njegovim ličnim naporima, trebalo je da se uredi i reši jedno za Jugoslaviju od najkrupnijih pitanja, t. j. uredenje odnosa jugoslovensko-bugarskih. 1 u tome pogledu baš državnička mudrost pokojnog Vladara imala je najsjajnijeg uspeha. Naročito Njegovim zalaganjem bilo je postignuto zbliženje izmedu Jugoslovena i Bugđra. To je1 bila ujedno kruna Njegovih nastojanja i srečno rešenje ovrog n-ajtežeg vanjsko-politi-čkog problema največe je delo blago-pokojnog Kralja, čemu se divi sva Evropa. I sve to blagopokojni Kralj preduzimao je u cilju, da svome narodu obezbedi mir.
U tom cilju, kao i u cilju da po-mogne težnje na učvrščenju što traj-nijeg mira na svetu uopče, blagopokojni Kralj uputio se je i na Svoj sud-bonosni put u savezničku Francusku, gde je od ruke jednog zločinca bio ugašen Njegov mučenički život, koji je eto položio za velike ideale svoga
črpan referat pretsednik SPO brat dr. Belajčič, koji je i referirao o predlogu I zam. starešine brata E. Gangla, da se s ovom proslavom spoji Dan sokol-skog srca, koji bi imao potpuno soci-jalno obeležje pomoči siromašnoj bra-či i sestrama te osobito sokolskoj deci. Referat je nakon krače debate prirnljen u celini, pa če se ove godine održati proslava 1 decembra ne samo svečano nego i u znaku bratske ljubavi prema brači i sestrama, koji se nalaze u bednom položaju. Zaključeno je na predlog jednog od delegata neka se na priredbama uz ulaznice prodavaju i sokolska ervena srca, koja neka ovog dana budu i vidni znak sokolske ljubavi. Glede nedelje sokolske štampe je zaključeno, da se ona održi u prvoj polovini novembra i neka sc za nju povede zbilja uspešna akcija. U svim krajevima neka se aranžiraju izložbe naše štampe, neka sc dele letci, a ako bude moguče izdače se i veliki plakati, koji če upozoravati na našu štam-pu. Jednoglasno jc primi jen i izveštaj statističara brata inž. Cvejiča, koji je izneo, da neke župe još nisu poslale polugodišnji izveštaj. Analizirao je iz-veštaje, koje je primio i koji pokazu-ju, da se je stanje popravilo i da iznosi poprečan procenat primljenih iz-veštaja i prosvetnih priredbi 80%, što je več jako lep iako još ne zadovoljiv rezultat. Kao uzor neka služi žu-pa Kranj, koja je i ove godine kao i prošle ponovno postigla punih 100%. Brat inž. Cvcjič podelio je prisutni-ma i nove obrasce mesečnih izveštaja, koji če važiti od Nove godine, nadalje za sve jedinice i rastumačio je, kako je pojednostavio pojedine rubrike.
I ovaj izveštaj, nakon nekih napome-na, primljen je jednoglasno. Sledio je opširan izveštaj brata Svctolika Pašča-na, referenta za glazbu, koji je u uvodu prikazao dosadašnji rad muzičkih otseka i referirao o muzičkim takmi-čenjima i priredbama na sletovima u Sarajevu i Zagrebu. Podneo je zboru još i četirigodišnji radni program, koji je dosta opširan, a koji če se predeba-tovati i na sastanku župskih muzičkih referenata, koji če biti sazvan počet-kom novembra. Izveštaj o radu lut-karskog otseka i o daljnjem programu rada pedneo je umesto otsutnog referenta brata Zidariča njegov zame-nik brat Vasic. O Sokolskoj prosveti govorio jc ukratko urednik brat Malin, koji jc zamolio prisutne, da pora-dc na tome, da se pretplata i za na-rednu godinu uplati več do decembra. Na kraju pojedina brača referirali su
o	prilikama u svojim župama, s naro-čitim pogledom na odnošaje prema teh-ničkim organima. Brat dr. Belajčič re-asimirao je sve primedbe naglašava-juči, da mora biti tehnički rad svakako prvi i glavni, ali da mora biti i ži-vog prosvetnog rada a sve u potpunoj saglasnosti, j er sokolski uzgoj je je-dan. Zahvalio je brači još jednom na tome, što su se skoro u punom broju odazvali pozivu SPO na zbor i da su na njem saradivali živim interesom te dali SPO novih pobuda, misli i pot-streka. Dosadašnji SPO radi če još do Nove godine u Novom Sadu. Ko-načno je več nakon oficijelnog zavr-šetka zbora ustao pretsednik ŽPO župe Sušak brat prof. Ivančič, koji jc izrekao toplu zahvalil dosadanjim članovima SPO u ime svih delegata te se oprostio s istorijskim prostorijama u Gradskoj kuči srpske Atine, gde smo se župski prosvetari kroz tri godine sastajali na plodnim večanjima i stvo-irili osnove sistcmatskog prosvetnog rada s odredenim pravccm. Naročita zahvala neka pak bude bratu pretsed-niku dr. Belajčiču, u koga imamo potpuno poverenje i koji nam je garancija, da če ovako plodan biti i rad novog SPO u Beogradu.
Brača delegati zajedno s članovima SPO otišli su onda na zajednički ručak u hotel Kraljice Marije, gde sc je razvio još nevezani, ali zato još intimni ji razgovor o sokolskim pita-njima izmedu pojedinih delegata i brata dr. Vladimira Belajčiča, koji je pri-• šao svakom delegatu pitajuči ga još posebno za eventualne želje njegove •Supe. Nakon ručka večina delegata 3‘otputovala je prema Beogradu, pa jc brat pretsednik SPO ispratio braču na stanicu, gde se je sa svima srdačno oprostio. S mnogo volje za novi rad, brača su otputovali preko Beograda kuči, da u svojim župama produže intenzivnim radom. Zdravo!
_________■	 J.	P.
KR.CNIKA
Značajna proslava u Skoplju. U
subotu i nedelju dne 6 i 7 oktobra obavljena je u Skoplju svečana proslava 20 godišnjice obrezovanja prvih skopskih dačkih četa. Proslavi su prisostvovali izaslaniik Nj. Vel. Kralja general Kostič, ministar prosveto dr. Ilija Sumcnkovič, ministar vojske arm. general Mil. Milovanovič, zastupnik ministra vanjskih poslova g. Bogoljuba Jevtiča, koji je bio preuzeo pret-sedništvo odbora za ovu svečanost, pomočnik ministra g. Božidar Purič, skopski mitropolit Josif, komandant armije arm. general Voja Nikolajevič i mnoštvo drugih odličnika i pretstav-nika raznih nacionalnih i kulturnih društava. Na proslavu stigla jc i dva-
naestorica studenata i studentkinja pi-tomaca Srpskog narodnog saveza iz Pitsburga. Na proslavi izrekli eu značajne govore ministar vojske i mornarice, koji jc opisao ulogu srpskih dačkih četa, u ime vlade ministar prosvete i mnogi drugi. Prctstavnik klase god. 1895 Dimitrije Terzibašič opisao jc ulogu Srbije u istoriji oslobođcnja i ujedinjavanja. U nizu ovih spomen svečanosti, kojima je učestvovalo ci-tavo gradanstvo Skoplja i okoline, a i brojni delegati iz čitavc zemlje, odr-žana je i komemorativna sodnica u Oficirskom domu, a u kasarni p>v’e druge čete dačkog bataljona otkrivena je i blagoslovljena spomen ploča, koja nosi sledeči napis:	,
»Ovde su za vreme svetskoga rata 1914-1915 godine položile vojničku za-kletvu na vernost Kralju i Otadžbini mlade generacije srpske školske omladine. Sioboda i ponos otadžbinc bili su njihov najlepši san i kao vojnici velike
i	islavom ovenčane srpske armije, sve-srto su žrtvovali svoju mladost na braniku pradedovskih krševa i polj3 seči pobedonosno iz boja u boj zasta-vu nacije sa svojim ratnim drugov11?3 u ratovima za oslobodenje i ujedinje-njc 1914-1918 godine. Iz ogromnih vrtava erpskoga naroda i vrele krvi nJC" gove omladine rodilo se toplo i zracn suncc Jugoslavije.«
Otkriče spomenika Jovanu StenJ1 Popoviču u Vršcu. U nedelju 7 o. *• uz velike narodne svečanosti unatoc kišovitog vremena otkriven je u yfsC spomenik našem čuvenom piscu i dr j matičaru Jovanu Steriji Popoviču, predvečc održan je u opštinskoj -j8 svečan zbor, a u nedelju pre PoC!® održano je blagodarenje, nakon ko] s se pošlo na Trg princa Đorđa, gde 1 izvršio osvečenje spomenika epis^0” g. dr. Georgije Letič. Spomemik je Prjj' dao pretsedniku opštine s kračim zn čajnim govorom na čuvanje darodava . spomenika g. arh. Dragiša Brašova ^ Nakon otkriča otišli su učesnici zbo,-kiše u dvoranu Srpske čitaonice, № jc održan niz govora o značenju St ^ rije za kulturu i književnost našeg roda. Nj. Vel. Kralja na ovoj nosti zastupao je potpukovnik g- * voj Bogičevič, ministra prosvete Veljko Petrovič, Senat g. Jeremija | vanovič, Narodnu skupštinu dr. ™ . d en Lisavac, bana Dunavske nc sreski načelnik Milorad Micic, SfP. sku akademiju nauka i umetnosti ®, poznati književnik Branislav koji je i održao značajan govor, u K . jem je istakao, da je Sterija duh0^.^ osnivač akademije i jedan od najJaC nacionalnih pisaca. Ovom velebn0 svečanošču, kojoj su pored nabrojen prisustvovali još i mnogi drugi zastuP nici ,tc mnogobrojna publika, Vršac 6 dostojno /. odužio uspomeni velik0-pisca. f	j
Proslava stogodišnjice Narodu0® kazališta u Zagrebu. Zagrebačko o rodno kazalište proslavilo je na na svečan način u evojoj zgradi Markovom trgu 100 godišnjicu opstanka. U tu svrhu nanovo je bana Lisinskoga opera »Porini«, sc davala pred rasprodanom ^uC°vi Ovoj značajnoj jubilarnoj pretst» prisustvovali su svi odličnici za’L,i-bačkog javnog života, a uprava ka j lišta primila je brojne telegrafske
pismene pozdrave iz čitave naše ^c ije, a i iz inostranstva. Pre P°°c-zj pretstave digao se železni zastor 1 , koga se je pojavio ona j zastor r slavnog Bukovca, koji prikazuje P. porod hrvatskog dela našeg nar°iJ Uvodni govor umesto zadržanog Andrica pročitao je prvak zagreba<:.2_ drame g. Dubravko Dujšin, koji ic , neo sav historijat zagrebaekog iišta i njegovo nacionalno znač^1^ U ime kazališne uprave i ansam . zahvalio se iza toga odličnicima.. « j gatima i brojnoj publici na oduc poseti g. Tito Stroci, nakon čcga izvedena opera »Porin« od našeg .p, venog komponiste Vatroslava *л.оГ. skog, koji spada u red prvih po" „ nika niacionalne jugoslovenske idej,0 j. muzici. Opera je bila zaslugom 1. ^ genta ravnatelja opere gosp. Krešin^g Baranoviča i režisera Strocia °d priprcmljcna i izvedena, pa je najdostojnijc proslavljena stogodi,,'^ ca našeg najstarijeg velikog pozor'-
100 godišnjica roden ja češkog poniste Vilema Blodka. Pre stoHŽ®^-rodio se u Pragu poznati češki ponist Vilim Blodck, čija je^ P°P; na opera »Kod zdenca« prešla Cspc-granicete se je izvodila s velikim ^ jc ima i po stranim scenama. BlodeK ^ 1852 završio svoje študije na Pra qo-konservatoriju, te je otišao u sVC [ajc dinc 1855 vrača sc u Prag, gde P? rijtf profesor na praškom konserva* sc-18fi0 godine. Pet godina kasnije. ..^ nio se, nakon dugih borbi s f^P*Vrat' svoje vercnice, s bogatom arist0 0(1 kinjom Marijom Daudlebskom Štcrncka, s kojom je živeo u src^ ^0 braku do godine 1874, kada 1°, gv. duševno bolestan poslat u zayotjg7-l. Katarine, gde je umro 1 1Pa^?r.r(ip0' Napisao jc mnogo komornih K jcija zicija, opera, klavirskih komp 0pc-
i	t. d., ali su najpoznatije njegove■ re »Kod zdenca« i fragmentarna s|o' »Zitek«, kojima proslavljuju čes ^ vačka, a i neka strana pozorista,^^ godišnjicu rodenja ovog _ za „r komponiste, prethodnika česKi cionalnih skladatelja.
juei sc Sokolima, Kralj jc rekao: »Od
Zbor župskih prosvelara
U nedelju, dne 7 oktobra o. g. održan je u Novom Sadu u svečanoj sali Opštinske kuče vamredni zbor župskih prosvetara, koji je sazvan zbog sredivanja prilika i pitanja koncentracije u našem Savezu od stranc SPO.
Na zbor su poslale skoro sve župe svoje prosvetare odnosno njihove zamenike, osim župa Cetinje, Užice i Sarajevo, od kojih je župa Cetinje opravdala pismeno svoj izostanak. Na dnevnom redu bilo je 10 tačaka, što je apsolvirano i predebatovano u nekoliko časova, tako da je zbor, koji je počeo nešto iza 9 sati ujutro, zaključen oko 14 sati.
Zbor je otvorio toplim pozdravom pretsednik SPO brat dr. Belajčič, koji jc saopštio zboru, da sc nalazi SPO u ostavci. U svom iserpnom referatu izneo je sve razloge, koji su doveli do ostavke kao i poglede, kako bi trebalo rešiti pitanja organizacije Saveza SkJ kao i SPO. Kako treba da se u okviru postoječcg zakona ipak nade mogučnost da dodc do izraza volja članstva, to če se sazvati vanredna skupština, kojoj prit h odi plenum sa-vezne uprave, zbor župskih načelnika, sastanak župskih starešina, a eto, da-nas, i zbor župskih prosvetara. Namera je, da se time izbegne svima trzavicama, da se ne poruši kontinuitet, da se odredi tačna linija za buduči rad i da se več danas vidi konture budučeg prosvetnog rada. O izveštaju brata pretsednika razvila se krača debata, koja se jc uglavnom ograničila na tra-ženje tačnijih informacija o raznim divergentnim mišljcnjima, koja su se pojavila izmedu pojedinih grana so-
kolskog rada. Kada je ovo učinjeno izrazili su svi govornici poverenje Prosvetnom odboru, a osobito njegovom pretsedniku bratu dr. Vladimiru Belajčiču, koji je od sviju prisutnih Zamoljen da povuče svoju ostavku i da ponovno prcuzme mesto pretsednika SPO. Neka brača bila su mišljenja, da bi mogao ostati na radu i nadalje čitav dosadašnji SPO, ali je na kraju zaključeno, da sc prepusti bratu pretsedniku, da on sastavi svoj prosvetni odbor prema svom nahodenju. Kako je hteo brat pretsednik da zria-du i sva brača, kako jc on zamislio sastav novog SPO, koji bi imao za se-dište Beograd, pročitao jc listu, koja je saglasno primljena. C n jo j su ostala i neka brača iz NovoS Sada, tako da ima nade, da če rad SPO iči u do-sadanjem pravcu bez potresa dalje za što je svima garancija ličnost pretsednika SPO brata dr. Belajčiča. Brat pretsednik toplo se ja zahvalio brači na saglasnom poverenju, obečavajuči da rado prima iznova svoju dužnost moleči prisutne, da mu i buduče po-mognu.
Sledila je druga tačka dinevnog reda, u kojoj se govorilo o nedelji trezvenosti. Kako je bio referent brat Velja Popovič službeno otsutan u Beogradu, njegov je referat pročitao tajnik SPO brat dr. Niko Mrvoš, koji je saopštio, da če sve župe primiti i sav propagandni materijal, koji neka podele svojim jcdinicama, kao i knji-žicu »Gradivo za nedelju trezvenosti«, •koju je izdao SPO. Nakon krače debate referat je primljen do znanja. O proslavi prvog decembra izneo je is-
sokola Hrollevlne ЈМ»|.,Ц« (Е.«оо«1. • «..»1 I	I	.МЛ	•	1Ш№	11Л..О.	OnMondt	f,...*	brokoli); оу. « U->
naroda i svega čovecanstva.