KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠT1TU
KLASA 30 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE IZDAN 1. JUNA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5934
Ernst Weber — Stierlin, fabrikat, Zürich.
Nosila.
Prijava od 1. februara 1928.	Važi od 1. jula 1928.
Pravo prvenstva od 17. februara 1927. (Švajcarska).
Predmet ovoga pronalaska su nosila sa dve motke, od kojih se svaka sastoji od dva medjusobno spojena dela. Ovi su de-lovi motaka medju sobom spojeni sklop-Ijivim pokručenjima i platnom nosila tako, da se nosila mogu rastaviti u dva dela i svaki se deo može za sebe sklopiti. Poznata su takva nosila kod kojih je na svakom delu motke nameštena po jedna pre-klopljiva noga, pri čemu je pokručenje dva jedno drugom pripadajuča dela motke pri ključeno na oba dela motke.
Prema ovom su pronalasku dva jedno drugom pripadajuča dela motke spojena medju sobom i sa nogama zglobovitim ras-pinjačkim polugama, pri čemu je svaka raspinjača snabdevena još zapornom čivi-jom, koja osigurava nogu jednoga dela motke u odnosu na ovaj poslednji auto-matski u položaju upotrebe čim se raspi-njačka poluga udesi u raspinjačkom položaju. Pronalazak obuhvata i sredstva, ko-jima se obe raspinjače osiguravaju u odnosu jedna na drugoj. Tima se sredstvima omogučava, da se nosila sa malo poteza ruke te zbog toga i brže mogu da stave u položaj za upotrebu.
Na priloženom načrtu prestavljen je primera radi oblik izvod jen ja i to:
Sl. 1. pokazuje presek kroz dve pripa-dajuče motke sa raspinjačom.
Sl. 2. pokazuje sklopljen raspinjač.
Sl. 3. i 4. pokazuju u manjoj razmeri u izgledu sa Strane i u osnovi nosila bez pripadajučeg mu platna.
Sl. 5.—11. pokazuju detalje.
Obe motke 1,1’, na kojima je pritvr-djeno platno T, dvodelne su, pri čemu je radi veze obe polovine jedne motke pred-vidjen lako rešljivi i niže bliže opisan zgla-vak G. Na svakoj polovini motke prizglav-čena je po jedna noga 2. Ta noga 2 je oko čepa 3 na motci pritvrdjenog okova 5 u sredini motke u podužnom smislu prekopljivo nameštena. Noga 2 sastoji se od metalnih cevi, koje se dole drže lučnim komadom 6 a gore metalnom kapom 7. Na noži 2 je, na čepu 8 jedan kraj jedne raspinjačke poluge 9 odn. 9’ obrazovan od cevi, prizglavčen. Obe raspinjačke poluge 9,9’ spojene su medju sobom zglavkašto čepom 10. Raspinjačka poluga 9 produže-na je napolje preko čepa 10 i njen je kraj zakošen. Zakošeni krajnji komad 4 dolaz' da leži kod udešavanja raspinjačke poluge 9’9 u raspinjačkom položaju prema fe derirajuči naležučim prstenu 11. Ovaj poslednji biva prema dejstvu opruge 12, koja leži u unutrašnjosti cevaste raspinjačke poluge 9’, navučen preko osiguračkog nosa 13 raspinjačke poluge 9 čim se udesi podupiranje u položaj upotrebe (sl. 1.). Prsten 11 ima jezik 25, koji dopire kro/ prorez 26 u unutrašnjost poluge 9’. Opru-ga 12 prileže spolja na tom jeziku 25 na čepu 27. Prsten li osigurava obe poluge 9,9’ u njihovom podupiručem položaju. Osim toga je na raspinjačkoj poluzi 9’ predvidjena kapa 14, u koju se umeče krajnji deo raspinjačke poluge 9. Svaka
Din 15.—
poluga 9,9' ima čep 16. Taj čep hvata kroz rupu 17 noge dalje kroz rupu 18 u stremen 19, pražen na niže, predvidjenog okova 5. Svaka poluga 9,9’ ima osim toga prag 20, koji naleže kod poduprtih raspi-njača na drugi stremen 21 okova 5 i ta-da pokručuje podupirače. Za ukručenje stremena 21 predvidjen je stojnik 22 na okovu.
Za vezu polovina jedne motke kruto je pritvrdjeno cevasto komadje 30, 31 na njima. U cevasti komad 30 upušten je okovani komad 32 n. pr. zavaren je, dok je medjutim drugi jedan okov 33 upušten i zavaren u cevi 31. Okovni komad 32 ima čep 34 utvrdjen u dva stremena, preko ko-jih stremena okovi 33 mogu biti gurani pomoču proreza 37. Okovni delovi 32, 33 imaju čeone površine 38,39, koje nale-žu jedna na drugu u položaju upotrebe delova motke. Veza oba dela može se razrešiti izdizanjem jednog okovnog dela iz drugoga. Sa druge strane rešava se veza na način kao što je več uzeto u obzir.
Da bi se nosila učinila upotrebljivim, prvo se noge 2 udese upravno na delove motaka 9,9’ i tada se poluge podupiru. Kod podupiranja poluga 9,9’ stavljaju se pragovi 20 na stremen je 21 okova, koje strči nadole. Dalje dolaze čepovi kroz ru-pe 17,18 i osiguravaju noge u njihovom položaju upotrebe protiv izvrtanja. Poluge 9,9’ nameštaju i motke 1,1’ u njihov pravi položaj, pošto njihovi pragovi 20 pri-tiskuju na stremenje 21 pa time i na okov 5. Platno nosila T se jako zateže. Teret, koji se nosi na nosilima, pri maju na naj-povoljniji način potporne poluge 9,9’.
Patentni zahtevi.
1)	Nosila sa dve motke, od kojih se svaka sastoji iz dva lako razrešljivo spojena dela i koje motke imaju preklopljive noge, koje su medju sobom spojene sklop-Ijivim potpornicima, naznačena time, da potpornik ima samo dve zglavkaste medju-sobom i sa obe noge spojene potporne poluge (9,9’), od kojih svaka nosi organ 11, koji pripadajuču mu nogu u položaju upotrebe u odnosu na pripadajuču motku automatski osigurava čim se potporne poluge udese u podupiruči položaj.
2)	Nosila po 1. zahtevu, naznačena tile, da svaka potporna poluga ima prag 20, koji kod udešavanja poluga (9,9’) dolazi da naleže u podupiručem položaju na pri-padajuči joj deo 21 motke (1 odn. 1’) tako, da motke kod opterečenja nosila bivaju osigurane i platno nosila biva držano za-tegnuto.
3)	Nosila po 1. i 2. zahtevu, naznačena time, da svaka poluga hvata po jednom či-vijom (18) u rupe (17,18) okova (5) i noge (2).
4)	Nosila po zahtevima od 1—3, naznačena time, da je za osiguranje poluga (9,9’) u njihovom potpornom položaju u odnosu jedno na drugo predvidjen fede-rirajuči zaporni stremen (11), koji auto matski skače preko kraja (4) druge poluge (9), kada se podupirači stave u položaj upotrebe.
5)	Nosila po 1. zahtevu, naznačena time, da je na svakoj polovini motke . (1 odn. 1’) pritvrdjen komad cevi (30 odn. 31) i da je na njemu privaren jedan okovni deo 32,33 pri čemu okovni delovi obe motke mogu biti jedan u drugom zavisno obešeni.

Adpatent broj593£.
10.
11