KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 75 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. NOVEMBRA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6486.
Montecatini, Societa Generale Per L’ Industria. Mineraria Ed
Agricola, Milano.
(Pronalazač Famer Giacamo, inženjer, Novara, Italija).
Aparat za riobijanje amonijačnih soli.
Prijava od 22. maja 1928.	Važi od 1 decembra 1928
Traženo pravo prvenstva od 14. juna 1927. (Italija).
Do sada uobičajeni sistem dobijanja amonijačnih soli sastoji se u torne, sto se pusti da gasoviti amonijak prolazi kroz odgovarajuće kiseline i što se nagradje-na so u kristalnom obliku izdvaja od ostale tečnosti. Ovaj način je vrlo zametan, jer iziskuje raznovrsne aparate na ime: ejektore za izdizanje soli, koja se nasla-gala na dnu suda za zasićivanje; centrifuge ili filtrove za dobijanje ostale tečnosti, sušnice za otklanjanje poslednjih tragova vlage. Osim toga što ovi aparati uslovljavaju znatnu potrošnju snage i goriva podležu oni brzom kvaru, jer su stalno u dodiru sa više ili manje kiselim rastvorima, dalje potrebna im je velika pažnja i usluge.
Predmet datog pronalaska je poboljšani postupak za dobijanje potpuno suvih amonijačnih soli bez upotrebe centrifuga ili sušnice.
Novi postupak razlikuje se u osnovi od do sada uobičajenog i karakterisan je time, što se kiselina u finoj raspodeli upr-skava u amonijačnu atmosferu, u mesto da se amonijak propušta kroz kiseline.
Aparat za izvodjenje postupka predstavljen je na priloženom crtežu; ali treba uzeti u obzir da pronalazak ni u koliko nije ograničen na pojedinosti koje su navedene na ovom crtežu.
Aparat se u glavnom sastoji iz jedne komore A, u kojoj se amonijak nalazi u gasovitom stanju a u koju se kiselina uprskava pomoću prskalice B sa gornje strane komore. Stepen koncentracije kiseline treba uzeti takav, da toplota, koja se razvija usled reakcije sa amonijakom bude dovoljna da pretvori u paru celokup-nu količinu vode, koja se nalazi u kiselini.
Za dobijanje amonium sulfata, na primer dovoljna je sumporna kiselina od 50" B. Toplota koja se u ovom slučaju pri reakciji razvija, podigne odmah tempera-tu na 130", pri čemu celokupna voda, koja se nalazi u kiselini ispari, dok se so staleži na dnu komore, a zatim se izbaci iz komore pomoću zavoja C. Da bi se uklonila vodena para koja se stvara pri reakciji, usisava se stalno smeša amonijaka i vodene pare, koja se nalazi u komori A pomoću sisaljke D iz komore A, u rektifikacio-nu kolonu E, a odatle se opet unese u komoru A i na taj način održava u stalnom kružnom kretanju. Pri svom prolazu kroz hladnik F, postavljen u gornjem delu rek-tifikac.'one kolone pretvara se para u vodu, gradeći amonijačni rastvor. Rastvor, koji u koloni pada na niže nailazi na jako vrele gasove, koji se penju, a koji potiču iz reakcione komore; pri tome amonijak
Din 10.
Ponova isparava, dok se, iscrpena voda ispusta kroz automatski ventil, koji je na-mešten na donjem delu rektifikacione kolone.
Ako se raspolaže gasovitim amonijakom iz jedne instalacije za proizvodnju sintetičnog amonijaka, uvodi se on kroz slavinu H neposredno u reakcionu komoru.
Zvono I ima za zadatak da reguliše upraskavanje kiseline, srazmerno količini unesenog amonijaka.
Ako bi medjutim pritisak, koji vlada u reakcionoj komori imao tendenciju da porasti usled suviška amonijaka, zvono I se podigne i prouzrokuje dalje otvaranje ventila L povećavajući na taj način količinu uprskane kiseline.
Ako na protiv opada dovodjenje amonijaka, onda opadanje pritiska izazove odmah zatvaranje ventila L, tako da se ravnoteža izmedju dovodjenja kiseline i amonijaka ponova automatski vaspostavi.
Ako se naprotiv raspolaže amonijakom rastvorenim u vodi, može se iskoristiti toplota, koja se razvija usled reakcije, za destilisanje amonijaka. U ovom slučaju se u početku rada, da bi se aparat stavio u pogon, mora donji deo rektifikacione kolone zagrevati na taj način, što će se vodena para uvoditi u spiralnu cev M;
kondenzat se automatski ispušta kroz ventil C.
Amonijačni rastvor, koji ulazi kroz slavinu P prethodno se zagreje u aparatu za izjednačavanje toplote Q na račun toplote išcrpene vode i dovodi se u gornji deo rektifikacione kolone.
Patentni zahtevi:
1.	Aparat za spravljanje amonijačnih soli naznačen time, što se kiselina za reakciju sa amonijakom u finoj raspodeli uprskava u komoru, u kojoj se nalazi ga-soviti amonijak.
2.	Aparat po zahtevu 1, naznačen time, što se vodena para koja se stvara pri reakciji uklanja na taj način, što se kon-denzuje u rektifikacionoj koloni, postavljenoj sa strane reakcione komore.
3.	Aparat po zahtevima 1—2 naznačen time, što se količina kiseline, koja se dovodi odmerava pomoću jednog automatskog ventila srazmerno dovodjenju amonijaka; ovaj ventil stavlja se u pokret pomoću pritiska, koji vlada u reakcionoj komori.
4.	Aparat po zahtevu 1—3 naznačen time, što se, ako se raspolaže amonijakom u obliku vodenog rastvora, destiliše na račun toplote koja se razvija usled same reakcije, a zatim se uvodi u gornji deo rektifikacione kolone.
Adpatent broj S486.
B
D.
C
A

rfilfefU
.■/„v.;	'
...■ • .■ • '<4


••
z ■
i r'

r,
V •, . -i
' ::
l ~
ii	S J
V s - '• , .	’ -
i..;-
M
' . /.
. ■ '' - J :.'.v

"'T
■