Izlazi mesečno
Uredništvo i uprava Ljubljana — Dravlje. Telefon broj 42.89.
Oglasi po cjeniku
Pretplata za čitavu 1940 god. din 30.—.
Gradske opštine i razvoi naše klaniene;
industrije
Dok velike države, kao što su Engleska, Francuska, Nemačka, Amerika, stvaraju uslove i olakšice za razvoj privrede i u njenom prosperitetu gledaju put ka opštein blagostanju, dotle se kod nas iz čisto fiskalnih motiva čine u tom pogledu greške koje mogu imali teške posledice. Opštinska fiskalna politika i suviše jednostrano posmatra privredu. Gleda je samo kao objekt za fiskalna opterećenja i kroz t. broj 382 proganja industriju za preradu mesa, iako je u njoj plasiran samo domaći kapital, iako ova industriska grana upotrebljava domaću stoku kao sirovinu i donosi i državi i privredi, odgajivaču stoke a isto tako i potrošaču ogromne koristi.
Iako samoupravno zakonodastvo slavlju u dužnost gradskim opština-ma, da sa svoje strane čine sve olakšice privredi u cilju njenog nesmetanog razvoja, ipak fiskalna strana dominira u politici naših gradskih op-šlina. Tako se jedino može objasniti da je industrija ishrane, a u prvom redu klanična industrija, preopterećena opštinskim taksama, trošarinom i raznim drugim dažbinama.
Izvoz živih svinja u našoj spoljnoj trgovini zauzimao je uvek značajnu poziciju. Nesumnjivo bi ova primitivna vrsta trgovine bila potisnuta i ustupila bi mesto mnogo rentabil-nijem izvozu industriski preradjenog mesa, da slučajno ili namerno težak teret opštinskih taksa i trošarine nije onemogućio razvoj ove domaće industriske grane, koja inače ima sve uslove da, kao domaća i nacijonal-na industrija, zauzme prvo mesto. Zato je izvoz žive stoke, a naročito živih svinja zauzeo prvo mesto u našoj spoljnoj trgovini, da bi u mnogim stranim zemljama podigao industriske klanice i industriju koža, na štetu naše celokupne narodne privrede. Ukoliko industrija za preradu mesa i izradu mesnih proizvoda postoji u našoj zemlji, ona se bori sa teškoćama, koje joj nameću gradske op-štihe, stavljajući na nju neočekivane i nepredvidjene terete opštinskog fiska.
Nepotrebno je dokazivati preimuć-stvo za industrije za preradu mesa 1 izradu mesnih proizvoda. Kao industrija čija proizvodnja služi za ishranu stanovništva ona ima veliku ulogu za vreme- mira, a još veću kao ratno — privredna industrija. Ali, pored ovih uloga na domaćem trdžištu čime osigurava nezavisnost zemlje, industrija za preradu mesa i izradu mesnih proizvoda ima uvek otvoren put na svetska tržišta, a izvozu preradjenog mesa i mesnih proizvoda i u miru i u ratu, retko se zatvaraju granice.
Prema zvaničnim stalističkim podatcima izvezli smo živih svinja u 1938 godini 259.986 komada, i to u sledeče države: u Nemačku 144.756 komada, u Austriju 61.498 komada, u Cehoslovačku 52.596 komada i u Italiju 742 komada. Medjutim, samo industrija za preradu mesa — bez opštinskih klanica i onih klanica koje nisu registrovane za izvoz — kolje oko 300.000 komada svinja godišnje radi prerade mesa kako za unutrašnju potrošnju tako i za izvoz; što znači, da naša inclitstrija kolje veću količinu svinja,, nego . što iznosi naš ‘ izvoz svinja u živom stanju. Ova činjenica nepobitan -je dokaz da je, pored',svih smelrijk koje 'joj se čine, postala značajan nacijojialno — privredni faktor, koji ima sledeče'svoje ’ , zadače:	^	;	. i ;
1.	Kupovinom velikih količina "sto-
ke za preradu od seljaka proizvo-djača pomaže i održava stalan razvoj stočarstva, koje je jedna jaka grana naše nacionalne privrede;
2.	Reguliše cene na našem tržištu ne samo u normalnim vremenima, već i onda kada nepredvidjeni do-gadjaji u svetu pretvore situaciju u abnormalnu. U takvoj siluaciji industrija za preradu mesa postaje jak faktor kako za israhnu stanovništva zemlje, tako za izvoz, pa i ishranu odbranbene vojne sile.
3.	Izvozom preradjenog mesa i mesnih proizvoda povećava se priliv deviza i obezbedjuje naša valuta od kolebanja i pada, što nije slučaj sa izvozom žive stoke, koja se izvozi mahom u klirinške zemlje.
4.	Ova industrija pruža industriji za preradu koža i čekinja i izradu tutkala lOOo/o domaću sirovinu i time pomaže razvoj i ovih industriskih grana, koje u ratu imaju ulogu ratno- privrednog faktora.
5.	Državnom fisku pruža uvek sigurne prihode od poreze na promet i tečevinu, jer industrija za preradu mesa kolje svu stoku na osnovu stočnih pasoša i pod stalnim nadzorom državnih veterinarskih organa, koji se nalaze u svakoj industrijskoj kla-nici, a ovakva državna kontrola u higijensko-veterinarskom pogled’ pruža uvek tačnu i sigurnu osnovicu za razrez poreze svih pomenu tih oblika.
6.	Industriska klanica, kao sastavni deo preduzeća za preradu mesa, uposluje domaću radnu snagu i stvara naše stručne majstore, koji se traže i u inostranslvu.
Izvozna trgovina žive stoke nema sve ove zadače i zavisi od tržišta ograničenog broja zemalja, u koje se izvoz diriguje. Nepredvidjeni dogadjaji, ratovi i saobraćajne smetnje sa zatvaranjem granica, obustavljaju potpuno ovu najprimitvniju vrstu trgovine, a kao posledica dolazi neminovan pad cena, t. j. velika štela za proizvodjača. Medjutim jaka industrija za preradu mesa u stanju je da apsorbuje neograničene količine stoke i uvek da spase proizvodjača od neminovne propasti.
Industrija za preradu mesa, pored mlinske industrije, jedine su industriske grane u stanju da stvore velike i dugotrajne rezerve hrane ne samo za odbranbenu zemaljsku silu već i za gradjanstvo.
Iz ovih razloga, sve smetnje koje opšlinska 'administracija u pojedinim gradovima stvara ovoj industriji, treba po svaku cenu otkloniti.
Tarifni broj 382 Zakona o taksama doveo je izvesna naša preduzeća pred alternativu: da obustave rad ili da se sele iz atara gradskih opštiha koje na proizvoljnom tumačenju jednog tarifnog broja teže ' da stvore izvore prihoda kojima će srediti svoje pokolebane fininsije. '
Poznato je, da je jedna stara firma morala da obustavi rad u svom pred-uzeću, koje postoji već 40 godina, da otpusti 500 radnika, samo. zato što opštinska l'iskaTrid poli tka ne žna granice dozvoljenog. Istotako jedna druga firiha, zbog preteranih zahtevaVšp-štine; namerhva da svoj rad reorga-nizuje tako da'štoku šalje na klanje u neku drugii klahicu’— VAn atara dotične: opštine, pa da zaklanu stoku onda 'dovozi'u fabriku radi j>re-'radc. Pozrtatb je nadalje da‘ je jedna naša fabrika mbinih konzervi' pod-nela‘ molbu gradiškoj opštiili'da jdj se 23' neku isp'orhku ža 'pogrebe' dr-
žave snizi opštinska daća za polovinu, jer inače ne može učestvovati na licitaciji. Polovina ove daće iznosila bi još uvek preko 100.000 din. Gradska opština ovu molbu nije smatrala ozbiljnom i molba je odbijena. Naravno da dotična fabrika isporuku nije mogla primiti i na taj način nije zaradila ni fabrika ni opština. Molba j'e odbijena sa motivacijom, da će onda i ostala preduzeća tražiti smanjenje opštinskih daća, ma da u celoj banovini postoji jedino ova fabrika.
Ovo su tri naša velika preduzeća koja su stvorila lep renome našoj industriji u državi i inostranstvu, i od kojih žive čitave stočarske oblasti.
Za izvesne opštinske daće postoje opravdani razlozi, ali. opštinska hro-šarinska tarifa koja tretira šunku i salamu kao luksuz i tereti salamu trošarinom od 3—4 dinara po kilogramu, pretstavlja već izgubljen kri-terium. Isto tako i pokušaj izvesnih gradskih opština da primene t. b. 382 na industriske klanice koje pripadaju privatnim industriskim preduzećima ne samo da je lišena zakonskog, već i svakog moralnog osnova.
Pojedine evropske države, koje uvoze živu stoku radi ishrane i koje inače nemaju uslova za stvaranje sop-stvene industrije za preradu mesa podigle su klaničnu industriju u tolikoj meri, da ona može poslužiti za ugled onim stočarskim zemljama koje to nisu uspele. Nemačka uvozi ogromne konlingente živih svinja radi ishrane. Ali zato bjene Industriske klanice i preduzeća za preradu mesa pretstavljaju primer tehničkog savršenstva i čistoće. Z.a. »stvaranje ove nemačke industrije-, koja nema sop-stvenih sirovina za preradu, već 100°/o zavisi od inostranstva, našlo se opravdanje a to su higijenski motivi. Fiskalna strana ne igra ulogu.
U Francuskoj prerada mesa je tako razvijena da pretstavlja više nego um etničku proizvodnju, s obzirom na mnogobrojne i raznovrsne fine proizvode. Istina u Nemačkoj se vodi računa i o socijalnoj strani kao i
0	dobijanju ostalih sirovina kada se kolje živa stoka. Pored mesa, svežeg
1	preradjenog, nemačka klanična industrija pruža kože, čekinje i kosti, koje služe kao sirovine drugim industrijama, ali takva shvatanja teško dopiru do naših gradskih opština i njihovih uprava. Njima je jednostavnije razrezom opteretiti industriju za postignuće jednostranog cilja.
Veći europski gradovi podigli su svoje klanice. Ove gradske klanice služe kao higijenske ustanove, a ne kao ustanove za stvaranje jednog novog vrela prihoda, kao što je to slučaj sa našim gradskim klanicama. Kod nas poznat je slučaj da je gradska opština modernizirala svoju kla-nicu i povećala klaničnu < pristojbu sa motivacijom da je to potrebno za amortizaciju duga. Kada je taj dug bio plaćen opravdano su preduzeća očekivala, da će se pristojbe smanjili na predjasnje, opština je medjutim pristojbe povećala za 50°/a.r Seru toga uvela je novu pijačmi pristojbu, koju moraju platiti i ona- pneduzzeća, koja meso i mesne : proizvode proda-.vaju u sopstvenim* lokalima.
Kad jedđn veliki’ grad podigne svoju Iđanifc'h, rnfda' sr' odredi jedan period; u' kotne Se šinft’ izvnšili 'amor-ližzačijrf 'iitvesliranog kapilhlat' Arhbr- , tizaeija nel'šhie se ižvršiti u periodu kraćem od'IO.gbdma: Koti naših'gl*ad-, skih opštifia Je obrmdh. Nhiie:grhdsk|e ‘'opširne* "fir aamo da »voju t hMnicii' bdmah postave ma kotnercijalnu 4 Via'' (pt-venstvemr - radf : priikupijiljija
Stručna uputstva
(Nastavak)
Siva boja
Konzerviranje prata izostalo je potpunoma. Uzrok leži u tome da nije upotreb-Ijena konzervirna so u pravom sastavu ili je meso bilo izloženo suviše velikoj hladnoći. Uzrok može bili i u tome, što se za progrizenje odredilo prekratko vreme. To se najviše puta dešava zimi. Zimi treba meso u kuteru mešati vodom, koja ima toplinu ruke. Važno je dalje, da se temperatura dima diže postepeno i time meso dobije dovoljno vremena da polagano dobije crvenkastu bdju. Tek onda kada se kroz crevo pokaže crvenkasta boja (što je znak, da je dimljenje pravilno), može se pojačati temperatura dima.
Zrnast izgled
Uzrok lom nedostatku leži u tome, da noževi u kuteru (Blitz) nisu bili dovoljno oštri i li nisu bili pravilno namešteni. Ako noževi stoje suviše daleko od kuterovog tanjira, onda se meso samo meša, a ne što se želi postići: fino secka. Smesa ostaje gruba.:Noževe treba namestiti tako, da se izpod njih može provuci dopisna karta ili hartija ove debeljine. Ako se dodaje smrznuta slanina, onda se ona ne spoji dobro sa pratom pa i n tom slučaju kobasica dobije zrnast izgled.
Izznojavanje masnoće Upotrebljena slanina ili nije bila dovoljno ohladjena ili je bila mazava po svojoj prirodi ili je to postala prilikom puštanja kroz Wolf. Ako se slanina odveć dugo meša u kuteru sa pratom može istotako nastupiti taj nedostatak. Ta upola rastopljena slanina izlazi za vreme dimljenja kroz crevo. Kvalitet kobasice naravno lime gubi mnogo u svim pravcima. Upotrebljavati valja stoga za hrenovke samo jedru slaninu i voditi računa o tome. da sc sa njom kod poštenja kroz VVolfa kao i kuter pravilno postupa.
Naborane kobasice
Prat se skratio. Sta to znači, zna svaki kobasičar. Ova se pojava primećuje ponajviše za vreme pasenja stoke. Ugrijavanje mesa prilikom puštanja kroz Wolf takodjer može uticati u tom pravcu. Preporučuje se da se u Wolfu ugrijano ili inače nesigurno meso pre stavljanja u kuter prelije dobrom već upotre'bljenom salamurom, pošto takva salamura sadrži mnogo belančevine i usled toga povoljno utiče na vezivost prata.
Mekane i spužvaste kobasice
Meso je vrlo dobro primalo vodu pa je usled toga dodatak vode bio suviše veliki. Treba dakle biti oprezan i takvom mesu dodavati samo odgovarajuću količinu vode u kuteru. Više puta medjutim pokazuje se, da su kobasice suhe i bez onog soka, koji.se traži od besprekornog proizvoda. Uzrok je u tome, da nije dodalo dovoljno vode. Uzrok može dalje bili i u tome da se nije dodalo dovoljno slanine, koje treba, kako rekosmo, dodati od 35 do 40o/o.
Tvrde kobasice
Upolrebljeno je bilo meso od starijeg bika ili krave, Poznato je, da mešo’ ovakvih životinja daje tvrde proizvode. \ko se već mora upotrebljavati ovakav materijal za hrenovke, onda je u interesu valjanog proizvoda, da se doda 30o/0 pustog svinjskog^ mesa. Tako isto treba u ovakvom slučaju dodali nešlo više slanine. Prilikom obrade u kuteru treba biti oprezan, jer se prat od ovakvog mesa vrlo lahko skrati. Od velike je važnosti i pravilno nameštenje noževa u kuteru. Kod ovog. nigsg, prquzrokuju suviše dignuti ili slabo oštreni noževi ugrijavanje i manju apsorpciju vode, čime se dobije tvrd proizvod.
prihoda putem klahične takse, koja nije mala), već teže da imaju mono-ppl za svoje klanjce, iako im ni jedrio rii d^ugo nije zakojiski dalo.
Ako se baci'letimičan pogled na izvoz preradjenog mesa, masti i slanine dobiće se utisak da postoje svi uslovi da se povećd l ’đa bi se to moglo postići,, kaha -se ne bi pravile ove smetnje industriji za preradu mesa! ■ Možda postoje neki nepoznati ra'zlćzi dri se izvož stokd diriguje u živoiri slanju, ali se nesme gubili' iz vida da suinteresat jiaći.onaliie' .pri-vrede uvek .pretežnijr i jači od svih đriigih,'-'jćr šfjfffđ Ma bogatstvu pa-' rgjlue, privi;f4e.wlj%«h; ‘cjririvrte firi.au-
s 'XI
Iz prakse za praksu
RECEPTI
Današnjim izdanjem ol{X>činjemo štampati u našem listu recepte popularnog mesarsko-kobasičarskog stručnjaka blago-počivšeg g. Pere Cvelonić-a iz No- > vog Sada koji je preminuo 18. juna 1932 godine.
Blagopočivši g. Pera Cvelonić proputovao je čitavi kontinent Evrope te do potančine proučio mesarsko-kobasičarski zanat i ostavio nama 212 prvoklasnih re-cepata čime je mnogo doprineo procvitu i podvigu mesarsko-kobasičarske stručne literature.
Sa naše strane kao i sa strane čitavog jugoslavenskog mesarko-kobasičar-skog staleža očuvajmo mu večiti spomen. „Slava m u !“
Svima gg. mesarima i kobasičarima pre-poručivamo da skrenu na ove recepte mnogo pažnje, pa da iste skupljaju sve do vremena štampanja po tekućem broju 212 — to će biti jedan deo od II. izdanja naše mesarsko-kobasičarske stručne
knjige koju ćemo izdati u roku 2—3 godine.
PROIZVODNJA SUHOMESNATE ROBE I. Praške šunke
Donji debeli kraj odseče se okruglasto a sa gorneg kraja odseče se koljenica i izvadi ključna kost. Kožu, koja kljucnu kost pokriva, snabde se sa povezom, zatim sa smesom soli i salitre, istare i u slaboslanoj vodi konzervira. Dim! se u toplom dimu svetlo-žuto i na vazduhu osuši.
2.	Danielska šunka
Na ovim šunkama ostavi se cela koljenica zajedno sa nožicom, a kod nekojih vrsta ostave se na nozi i papci zajedno sa dlakom, koju treba sa oštrom kefom dobro očistiti. Koljenica se stavlja u savinuti položaj. Osim toga treba ove vrst šunke da budu vrlo sploštene. sunke se konzerviraju u slabo slanoj salamuri, a posle toga tako presuju da im debe-Ijina bude za polovinu tanja od obične šunke, pa zato joj bude širina veća. Slanina se ostavi na šunki jedino na gornjem delu. Sunka se udimi tamno Imedje, a po tome drži nekoliko dana na zračnom-propušnom mestu (Promaji). Da bi seod dalnjeg osušivanja očuvala, treba je snabdeti prevlakom. Sunke su blagog teka, sočne i troše se presne. Troši se ponaviše na prekomorskim parobrodima lučkim gradovima kao delikatesa.
3.	Ljonska Šunka
Ova okruglo odsečena šunka, koja ima-de svu slaninu naokolo, je na dole koso-okruglasto isečena, a gornja kost je odsečena odmah na suzujucem deke Salamuri se u mirisnoj salamuri, zatim se drži Vi sata u hladnoj vodi, pa zatim suvo istare, na vazduhu 3 dana prosusi, pa zatim se u toplom dimu udimi. Tio-ši se kuhana.
4.	Rajonska šunka
Sunka je dole okruglo odsečena a gornja kost sve do zgloba od nožice izra-djena. Koljenica ima da bude u svrnutom položaju. Ovo se postigne na taj nacm, što se koljenica savine i sa kanapom unaokolo uveže te ovako ostavi da se osuši. Sunka se salamuri slabo slano, moći u hladnoj vodi četvrt sata, zatim se suhom krpom dobro istare na vazdu: hu prosuši i u toplom dimu udimi. Trosi se kuhana.
S.	Nemačka šunka
Omalene šunke i pleča obrežu se dole okruglo a gornja kost ostavi se sve do zgloba do nožice izvadjena. Sunke se sa strane, na kojoj se nalazi unutranja kost raseku, a kosti se izvade. Ostavi se jedino najgornji deo kosti, na kome se nalazi Ovako rasečene šunke salamure se u slabo slanoj salamuri, zatim se operu u hladnoj vodi, rasečeno mesto čvrsto usije i u toplom dimu svetlo-crveno udime. Troše se kuhane.
8. Aromatična šunka
Mršave šunke opseku se dole okruglasto te raseku u koso, kosti se izvade a koža zajedno sa slaninom se oguli sasvim. Usalamuri se u aromatičnoj salamuri, nakon ćega se čvrsto savije i stavi na po-kvašeni mehur, koji se unaokolo kanapom čvrsto uveže, zatim 3 minuta drži u klj11; čavoj vodi. Na mehuru nastali vazdusm mehuriči izbodu se iglom, prosuše i u toplom dimu tamno smeche udime. Nakon kuhanja optereti se teškim kamenom, a kada se ohlade, odstrani se mehur. Troši se kuhana.
7. Westfalska šunka
Ove šunke seku se dole dugačko sve do ključne kosti tako, da čitava ključna kost, zajedno sa kostima od kuka ostaje u šunki. Ove šunke nataru se i pospu sa soljom i salitrom i rasprostrte na stolu drže se do 7 dana. Salamure se u slanoj salamuri i drže se u ovoj propisano vreme bez obzira na vreme u kojem su odležale suho nasoljene. Nakon salamurenja drže se šunke u podrumu 3 nedelje, a po tom se suho istaru i u dimu udime.
Pre dimljenja neka se 3—4 sati u hlad- j noj vodi ukvase, sa suhom krpom istaru i prosuše na vazduhu. Ako su šunke sa-lamurene natrijevim nitritom, onda je ovo suvišno. Sunke se troše presne. 1
8. Hamburška šunka
Sunka se odzdo okruglasto opseće, a gornji deo ispod zgloba potpuno se odseče. Stavlja se u salamuru sa većim dodatkom šećera. Zatim se u hladnoj vodi ispere, na vazduhu prosuši i u dimu udimi svetlo-smedje.
9. Sunka od jelena, vepra, junca i slično
Gornja kost se odseče tako, da preostane samo kratak deo. Mast, loj i tako si. temeljito se očisti i drži jedan dan na stolu nasoljena i stavi u aromatičnu salamuru, kojoj se sem spomenute začine pridoda još 250 gr. belog, celog bibera, 125 gr. lovorovog lišća, 50 gr. anisa i sve zajedno sa spomenutom ostalom začinom prokuha. Prema težini drže se šunke u salamuri 4—6 nedelja, zatim se operu u čistoj vodi, na vazduhu prosuše i svetlo-smedje udime. Troše se presne i kuhane.
19. Teleća šunka
Sunka od dobro izraslog i nahranjenog teleta se odozdo okruglasto izreže, a gornji deo odreže se u zglobu tako, da ostanu tetiva i meso na kosti, a od loja dobro se očisti. Nakon salamurenja moči se pola sata u hladnoj vodi, stavi na tetivu, ostavi nekoliko dana na vazduhu na propuhu pušiti. Nakon toga se svetlo-smedje udime. Troši se presna i kuhana.
11. Sunka od janjeta, ovce, škopca, jarca
Sunka se obreže, od loja očisti onako kao i ranije a tada se na više mesta načine na mesu duboki zarezi, u koje se utiskaju celi češnji belog luka. Nakon toga se salamuri u aromatičnoj salamuri, kojoj se dodala dvostruka količina bibera, a nakon salamurenja se u hladnoj vodi dobro izpere i na vazduhu na propuhu dobro posuši i svetio smedje udimi. Troši se kuhana.
12. Savijena šunka
Od šunke se odreže gornja kolenica zajedno sa mišićem, zatim se izreže cela donja kost zajedno sa ključnom kostkom i stavi se u slabo slanu salamuru. Nakon salamurenja briše, smota u smotak i sa kanapom čvrsto uveže. Pusti nekoliko dana na vazduhu prosušiti, zatim se dimi u toplom dimu svetlo-crveno. Troši se sirova i kuhana.
(Nastaviće se)
Naša privredna si* tuacila
„Glasnik'1 zavoda za una-predjenje spoljne trgovine donosi u svom 3. broju dole navedene poglede ministra finan-sija g. dr. Suteja ozirom na naš privredni položaj prilikom donošenja Uredbe u budžetskim dvanaestinama.
Privredna deiatnost u svetu i kod nas razvija se pod neposrednim uticajem rata, koji se vodi izmedju politički i ekonomski najjačih država u Evropi.
Izbijanja ovog rata značilno je za zaraćene države stavljenje privrede ua ratni plan radi osiguranja pobede, a za neutralne prilagodj i vanje ratnim prilikama, radi zaštite svojih vitalnih interesa. Kod zaraćenih se više ne postavlja pitanje kako da se održi privredni prosperitet, već kako da se najbolje iskoriste privredna sredstva za što bržu i potpuniju pobedu. Slično pomeranje u ekonomskim ciljevima može se primeniti i u privrednoj politici svih neutralnih država. Ni one više ne teže, bar za trenutak, poglavito una-predjenju svojih nacionalnih privreda, nego više uklanjanju štetnih i teških posledica rata, čije težište za sada leži upravo na ekonomskom polju.
Glavne teškoće s kojima se neutralne države bore, sastoje se u popuštanju kur-seva, u povlačenju uloga na štednju, u teškom snabdevanju industrije potrebnim sirovinama, u porastu cena, u povećanju premije usiguranja i transportnih troškova, u povećanju državnih rashoda, kako usled sve većih potreba tako i usled visokih cena itd. Sve ove teškoće izazivaju sve veću intervenciju države u privredi i neminovnu potrebu povećanja poreskih tereta, kao i opadanja životnog standarda za narednih nekoliko godina. Problem skupoće, uprkos sprovodjenju kontrole nad cenama i uvozom odnosno izvozom, pretstavljaju opštu i ozbiljnu brigu.
Naša narodna privreda, zahvaljujući nastojanjima Kraljevske vlade kako n pogledu spoljne trgovine tako i u pogledu
spoljne trgovine tako i u pogledu unutrašnjeg tržišta i ishrane stanovništva, već j se dobro prilagodjava ovim izuzetnim prilikama. Naš izvoz za decembar 1939, na primer, pokazuje, koliko se naša spo-Ijna trgovina prilagodila ovim teškim vremenima. Po izbijanju rata u mesecu septembru 1939, naš izvoz je iznosio po količini svega 107.277 tona prema 296.224 tona u istom mesecu 1938 godine, po-kazajuči pad od s/s. Taj pad, medjutim, nešto je manji po vrednosti od 397 mi-liona u septembru 1938 na 240.5 miliona u septembru 1939, jer su cene u medju-vremenu skočile. U decembru 1939 stvari izgledaju mnogo bolje. Izvoz se penje po količini na 395.793 tone prema 308.838 tona u istom mesecu 1938, a po vrednosti na 728.4 miliona dinara prema 526.4 mi-liona dinara. Kod izvoza se pojavljuje ista tendencija. U septembru 1939 uvoz je pao na 51.629 tona ili 253.3 miliona dinara, ali se već u decembru popeo na 79.384 tona ili 400 miliona dinara.
Kretanje tečajeva državnih papira na našim berzama pokazuje isto tako, da se naša privreda postepeno prilagodjava ratnim prilikama u svetu. Srednji tečaj 278% obveznica rente za ratnu štetu u . mesecu septembru prošle godine pao je na 411.35 dinara, ali se u decembru iste godine popravio na 425.37 dinara. Kod ostalih državnih papira isti je slučaj. Na stranim berzama tečajevi naših državnih papira takodje beleže postepen porast posle septembra 1939. Tečaj 4% rente od 1895 na pariškoj berzi bio je 153.29 u septembru 1939, a 210.63 u januaru ove godine.
Vrednost dinara u odnosu na dolar i švajcarski franak, posle septembra 1939, pokazuje i kod zvaničnih tečajeva i na slobodnem tržištu dobru odpornu snagu. Na dan 21. marta 1940 zvanični tečaj dolara bio je 4.485 do 4.425 dinara za 100 dolara, a na berzama se u poslednjem tromesečju 1939 stalno držao na visini od 5.500 dinara za 100 dolara. Taj kurs dolara ostao je i kroz januar ove godine; a 21. marta ove godine on je bio 5,520 do 5.480 dinara. Nemačka marka u privatnom kliringu održava se na visini od 14.80 dinara.
Vrednost dinara u zemlji, t. j. njegova kupovna moć na unutrašnjim tržištima pokazuje osetno slabljenje. Opšti indeks cena na malo u Beogradu od septembra 1939, kad je bio 82.1 do januara 1940, kada je iznosio 98.4, beleži porast od 16.3 poena ili nepunih 20o/o. Problem skupoće prema tome, kao što sam već naglasio zadaje ozbiljne brige.
Naša rudarska i topionička radinost napreduje. Indeks rudarske proizvodnje u mesecu januaru 1940 bio je 153.1 prema 148.1 u istom mesecu prošle godine. Indeks topioničke proizvodnje za isto vreme pokazuje još bolje povećanje, od 198.5 na 216.6.
Naplata poreze i drugih državnih fiskalnih i privrednih prihoda razvija se relativno povoljno. U toku meseca januara 1940 godine državni prihodi po budžetu za 1939/40 godinu ostvareni su sa 99.41/ 100 od procenjene sume. Prihodi od op-šteg i skupnog poreza na poslovni promet, trošarine i takse, zatim od železnica i pošta, telegrafa i telefona ostvaren je u većim iznosima nego što je precenjeno, i na taj način pokazuju obim poslova sada veći nego što se očekivalo. Za prvih 10 meseci budžetske 1939/40 godine ostvareno je prihoda u iznosu od 10.552.3 miliona prema precenjenim prihodima u isto vreme od 10.799.2 miliona, ili u procentima od procenjene sume ostvareno je 97.53%. No ako se uzme u obzir očekivano povećenje prihoda na osnovu decembarskih uredaba o izmenama i dopunama fiskalnih zakona, sa važnošću od 1. januara 1940, onda se može reći da su prihodi za prvih 10 meseci budžetske 1939/40 godine prema preceni nešto jače podbacili.
To se objašnjava time da izvedena po-reska reforma još nije ni mogla da dodje do vidnijeg izražaja. Za procenu naše budžetske situacije, medjutim, odnos izmedju precenjenih i ostvarenih prihoda manje je značajan od iznosa izmedju izvršnih rashoda i ostvarenih prihoda, jer se na osnovu ovog drugog utvrdjuje da li se budžet izvršuje sa deficitom ili suficitom. Ukupno izvršeni rashodi za prvih 10 meseci budžetske 1939/40 godine iz-neli su 9.760 miliona dinara, a ukupno ostvareni prihodi 10.523.3 miliona dinara i prema tome, pojavljuje se višak ostvarenih prihoda nad izvršenim rashodima
za isto vreme, u sumi od 762.3 miliona dinara.
Stoga verujem, kako sam to već istakao, da će viškovi prihoda, koji će se postići, kao i uštede rashoda kod pojedinih resora, biti dovoljni da pokriju predložena povećanja rashoda u podnesenoj Uredbi o budžetskim dvanaestinama za mesece april, maj, juni i juli 1940 godine.
Proljećni velesa* Jam u Ljubljani
od 1. do 10. juna o. g. biće već 47 izložbeno priredjenje u Ljubljani. To znači 20 godina izložbeno tehničkog rada u službi gospodarskog i kulturnog napretka našeg naroda. Ma da biće ovaj sajam, ratni velesajam košto se nazivajo svi sajmovi koji se priredjivaju u vreme ovog novog europskog rata, ipak obuhvatiće sve glavne grane industrijske proizvodnje, a i domaći obrt biće vrlo lepo zastupan. Pojedine struke rasporedjene biće ovako: Mašinska i kovinska industrija, fina mehanika, radio i elektrotehnika, osvetije-nje i gorivo, bicikli, različita kola, šport, poljoprivredni strojevi i alat, mlinovi, drvena industrija, pletarstvo, četkarstvo, igračke, tekstilna industrija i konfekcija, šeširdžijstvo, čipkarstvo, kožarstvo i konfekcija, hartija i kancelarijske potrepštine, hemijska industrija, fotografija, elektro-medicinski aparati, gradjevinarstvo, pre-hranbena industrija, muzički instrumenti, staklo, porcelan, keramika, bižuterija i razne novosti. Naročitu izložbu tvoriće: Pokučanstvo, stanovna oprema, avtomobili i motorni točkovi, mali obrt.
Vrlo agilni ljubljanski „SAVEZ DOMAĆICA" priredjuje izložbu „NASA PREHRANA", a gradska opština ljubljanska izložbu „Pasivna odbrana pučanstva za slučaj napada iz vazduha". Ove dve izložbe od naročite važnosti i vrlo aktualne su u ova vremena. Domaćice u sadašnje vreme sve više prinudjene su štedeti namirnicama. Na ovoj izložbi Savez domaćica prikazivače poglavite tvari koje su potrebne tetu za prehranjivan je te takovim upustvima i onakvim znanjem omogućeno biće domaćici da manjim količinama namirnica i manjim troškovima pravilno i u dovolnoj meri prehranjiva svoju porodicu. Odbranbena izložba pak prikazivače najširoj javnosti, da se ne treba plašiti od napada iz vazduha pošlo smo tako osigurani, da će svako moći sa malo dobre volje pomoći kao i umeti pružiti pomoć sebi i drugima.
Nešto naročito novog biće „Izložba zubne tehnike!" Ovu izložbu priredjiva prilikom 30 godišnjice postojanja „Društvo
zubnih tehničara za dravsku banovinu". Ova izložba biće prva takve vrste u našoj državi i uopšte na Balkanu. Takve izložbe priredjivane su prošle godine u Svajcarskoj i Nemačkoj za koje je bio interes vrlo veliki. Zadaća ove izložbe jeste upoznati općenite slojeve naroda principima nadoknadjivanja izgubljenih zubi te pružiti pregled razviča zubne tehnike.
Predvidjena je i lepa strana turistička izložba u kojoj biće zastupana i Bugarska.
Inostranstvo izložiće pre svega nakit, nalivna pera za kopiranje, bižuterijsku robu, elektrotehničke naprava za grijanje i kuvanje, novosti u elektrotehnici, ku-dravičarske (frizerske) predmete, tehničke, hemijske i ostale novosti, traktore, poljoprivredne mašine, mašine za izgradjivanje puteva, teretne prikolice, pogonske verige, kosmetičke preparate, različite proizvode nemačke industrije, moderna odeca i sve šta k tome pripada, električke varioce, različitu stručnu literaturu, knjige, globuse, atlase, igračke, veštačko cveće, ele-ktromedicinske aparate, satove, ognjišta na vrući vazduh, hladione, kombinovane strojeve za hleb i nareznice i dr.
Naročito skrenemo pažnju na izložbu modernih mašina za preradu mesa, mesarski alat, uredjaj za mesnice, klanice i mesarske radione te sve ostalo što je potrebno mesarskim preduzećima kao i industriji za preradu mesa za racionalizaciju obrta.
Dakle svako načiće na sajmu nešto za sebe i zato neka svaki udesi svoje poslovno putovanje za Ljubljanu tako, da će to putovanje vezati posetom velesajma te onom prilikom nabaviti si robu i predati svoje narudžbe.
Svaki posetioc velesajma imaće na železnici besplatan povratak ako na polaznoj stanici osim cele vozne karte nabavi još žutu železničku legitimaciju za 2 dinara, a prilikom posete sajma još potvrdu o poseti, koju će dobiti na blagajni velesajma.
Putovanje za Ljubljanu možno je od 27. maja pa sve do 10. juna, a be splatan. povratak pa kad god od 1. do 15. juna o. god.
Još nešto! Takodjer biće i vučenje kupona velesajmskih ulaznica, a vlasnici izvučenih kupona dobiće praktične nagrade.
Kada bude obavljen poslovni pregled velesajma, uputićemo se tamo gde biće oskrbljeno kako za telo tako i za duševnu razonodu kod dobre čašice vina i odličnog meze. Za razonodu poslužiće za~ bavište svojim komedijama, vračarijama, streljanama, vrtuljacima i dr., a naročita osebitost biće „Toti teater" svojim iza-i branim pozorišnim predstavama.
Dakle ne propustite priliku i poselite izmedju 1. do 10. juna o. god. „Ljubljanski velesajam.	Uprava.
Džepna vaga, kojom se stoka meri, kao što pokazuje to gornja slika. Na traku naznačeni su svojevrsni centimetri i na traku dobiveni broj treba pronaći još u tabeli i time već je prilično tačno izračunata težina govedske životinje.
i
I
Reme ia veianje mesa
kupujte samo od materijala koji nikada ne zardja
fr- 50 Stenski nosioci u razmaku u cm	10	15	25
s Gena kom. sa zidnim šarafom, iz Duralum-Rostfrei din 40,- 50.- 60 - 90 —
hr- 51 Moderna rema za izlog, trajno svetla, metar........ din 600 —
F 57 Stojeća rema za na pult, trajno svetla, metar ....... din 40o!—
296 Ovako se rema montira na stenu.
f' 330 i 334 Reme trajno svetle, širina u mm	35	40	50	60
Gena sa stenskim nosiocima po metru . din 280.— 320.— 350,— 380,—
ov	Napomena
^o, već'samn^in«11*?’ n£Iovanih. kromanih ili emajliranih rema ne preporu-se traina oa^an^’{iZ^a?jeiLe 0(1 materijala koji nikad ne zardja. Za ove reme h, Kod naručhe atWrphn«1 ;t0’ d* ostanu ™ sva Jemena sjajno svetle, jn ^kama. a kod rPme ia naP?meuuti dali se žele reme sa ravnim ili savinu-l0- za metar c^i iTozete PUU Br 57 .^ba je cevi separatno računati din
.4	,-J .Ol-i-*	. ».i !	..f .. I^j ,r.
Br. 70 Viljuške za podajanje ....................................... din 45.—
Br. 127 Džepna vaga....................................... . . . , din	160.—
Br. 185 Njitiači noževi (VViegemesser) na ručni pogon .... din 1600—2400.—
Br. 186 Panj za njihače noževe............................ din 1800—2800.—
Br. 187	Mlin za mirodije za ručni pogon............................din	580,—
Br. 189 Mlin za mirodije za mehanički pogon....................... . din 3800.—
Br. 193	Preša za čvarke, obična, sadrž. cca	7	litara...............din	600 —
Br. 193a	Preša za čvarke, naročito jaka,	cca	10	litara.............din	1100.—
ili ista veća, cca 25 litara ...................... . . , din 2200.—
Br. 230 Kazan, obični din 4.— po litri sadržine, ili
isti bolji „MARIJA ZELL“ din 5,— po litri sadržine
Br. 235	Sito za čvarke............................................. din	85,—
Br. 236	Kutlača za kazan........................................... din	95,—
Br. 239 Sito za kobasice...................... .	din 95.—
Br. 272 Mreža za kuvanje koža i t. d.	, din 60.—
Br. 275	Mesarske značke sa iglom................................... >din	10.—
ili sa dugmaricom.......................................... din	14.—
Br. 295	Viljuške za kazan.......................................... din	75,—
Mirodije razsoitie tvarine i bole za kobasice
Pošlo se cene mirodijama stalno menjaj u, nemogu se iste stavili u trajni cenik, lste razašiljemo po dnevnim cenama. Kod nas dobiju se specijalne mješovite mirodije, kojih se dodaje na 1 kg mesa 2—3 grama. Tako n. pr.:
paprika ljuta paprika polsladka paprika delikatesna karan f. klinčki cimt
muškat orasi muškat cveće krumpir brašno ingver i t. d.
Banja ili kada za mešanje mesa. Gena na upit.
Za šunkarice Za hrenovke Za mortadele Za pariške safalade Za ljetnu salamu Za ugarsku trajnu Za džigericu (jetrnjaču) Za tlačenku, (presovanku) Za kranjske kobase
Za braunschweigerice Za krvavice
biber, beli-mljeven i celi
biber, crni mljeven i celi
korijander
piment
kardonom
isijot
Strojevi za izraajivanje prala (mesnog testa!
lr' Gnječalica sa točkom na ručni i motorni pogon, kositrana Br. 182a Stolna^gnječalica sa točkom na ručni pogon, bojadisana
Stroj za mešanje, sadržina u litrima 80i 100.
Gnječalica za ručni pogon s noževima, 9, 11, 13
Br. 192 Br. 195
ili ista za
. din 1.800 . din 1.700 , din 1.500
10.000,	13.000
,.. „ , ________________________________________, 10.000, 12.000
motorski pogon.............................din 10.000, 11.000, 13.000
........*	10.500, 11.500
15.000,	15.500
din
din
9.000,
Br. 203 Blitz, sadržina u litrima' 30, 40, 50 . .
Blitz liferuje se i sa ugradjenim motorom
din 9.500, din 14.500,
■»HlV*.
POŽftR
PROVALA
NEZGODA
ŽIVOT

kao i sve ostale vrste osiguranja
vodi
SLAVNA
jugoslavenska osiguravajuća banka
u LJUBLJANI
telefon 21-75, 21-76, 21-77
Centrala:
LJUBLJANA
Podružnice: beograd, novi sad, osijek,
SARAJEVO, SPLIT, ZAGREB
v
h S
Ekspoziture: celje, maribor, skoplje, vršac ZASTUPSTVA SVUDA!
UDMjansKl veiesalam
i rlrk -i fl iiirm KMO

1. do 10. juna 1940
(47. izložbeno priredjenje)
600 jugoslavenskih in inostranih izložitelja
Bogato opremljen velesajam
Naročite izložbe: Pokučanstvo, automobili, odbrana od napada iz vazduha, „Naša prehrana", zubna tehnika
50°/0 povlastica na železnici i brodovima. Na polaznoj stanici osim cele vozne karte kupite još i žutu železničku legitimaciju za din 2 —

Goldnerovi
MESARSKI APARATI
OSNOVANO 1906
BRAĆA GOLDNER
TRAŽITE PROSPEKTE 40!

mKsmmamsicr'
:-----------------
iV-.«
OSL STRKOM Hl
za mesarsko-kobasičarski^zanat
đe sledeću sadržinu:	; “	^
I. Odde^ije stoke. II. Stručni deo za mes.-kobasič. zanat. III. Mesarsko-kobasičarski jjriboi*. IV. Rećeptni deo sa 281 recepata. Knjiga je štampana na sbpsko-hrvatskom jeziku (latinicom). Koji istu još nema. može je botmčiti kod upraVe' ,,Mesarskog , Lista'1*'Ljubljana—DraVlje.‘	■	1	■■	■
Ceha knjizi« platno vezano din 88-
i i	i*
• • <1.1
i dl
r

m
PIVO
LEZAK IN BOK PIVOVARNE UNION


V LJUBLJANI
.
>v ,.
se najbolje priporoča!
k.
„GOLJAR"
aparat za omamljivanje stoke preizkusila je naročita komisija Ministarstva Poljoprivrede (Veterinarsko Odelenje) u beogradskoj kianici te ga je nakon odobrenja komisije isto ministarstvo svojim razpisom br.
37.453/IV. od 12. maja 1938 god. preporučilo svima klanicama i podredjenim vlastima.
Aparat „GOLJAR“ vlastite Je konstrukcije kao i izrade firme
R. GRUDNIK
zavoda za mesarske potrepštine
LJUBLJANA—DRAVLJE
Aparat nije opasan po rukovaoca i njegovu okolinu Jer je udešen na metke bez zrna (slepe in ^	’
metke). Naime u aparatu namešten je probijač,‘ kojeg eksplozija stepog metka uturi živinčetu u glavu mozak (vidi sliku), a koji se odmah avtomatski vrati natrag. Živinče se odmah bez patnja sruši — nato se kolje. Svaki mesar treba da prikaže javnosti svoju naobrazbu, milosrdnošću prema 'pateći stoki.
Naručite aparat kod gore spomenute firme.
-----«-----
* . “i .. ,
Creoa

po najpovoljnijim cenama mogu se dobiti kod
D. za izradu creoa Subotica

Kupujemo *mno vsakovrsna creva!	' tfbVAŠKA ULICA 2
v _
V
Kupim
vsakovrsne polovni!
MESARSKE MASl^
___
ljubljana-dravlj^.
i <
Mašina Vama ne gut^.f^tJ«eD«»im^, ogrija prat, vrlo s,a^ sječe. — .Pošaljete poštom sve noževe i ploče u stručno ostre.‘
R. GRUDNIK,u, Ljubljana.^- DraviJ^

Izdaja ‘Konzorcij Mesar’skegti lis^a) •Ljubljana—Dravlje. — Predstavnik konzorcija Demšar Mirko} Ljubljana — Odgovorni urednik Grudnik R.
Ljubljana—Dravlje — Tiskarna „Sava“ d. d. v Kranju. Predstavnik Viiče Pešl, Kranj