KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 53 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 januara 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11306
Katadyn Afetiengesellschaft, Glarus, Švajcarsba.
Postupak za bistrenje i konzerviranje tečnosti, koje sadrže koloide.
Prijava od 18 januara 1934.	Važi od 1 maja 1934.
Traženo pravo prvenstva od 19 januara 1933 (Nemačka).
Poznato je, da tečnosti, koje treba da budu sterilisane ili konzervisane, bivaju tre tirane ollgodinamički, t.j. da se one sa iz vesnim metalima, naročito sa srebrom i ba krom ili jedinjenjima takvih metala, do vode u prisan dodir, ili da se njima na proizvoljan način dodaju male količine tih materija. Ovim bivaju u tečnosti sadržani, mikroorganizmi ubijeni i tečnost preko toga dobija sposobnost, da i kasnije uništi u nju dospele bakterije.
Primena oligodinamičkog postupka na tečnosti, koje sadrže koloide, nailazi na iz-vesne teškoće. Naročito koloidalna belan-čevina veoma štetno utiče na baktericidno dejstvo srebra i bakra. Stoga takvim tečno-stirna postignuti rezultati nisu zadovoljavajući kao dobiveni rezultati sa vodom za piće i sa tečnostima skoro slobodnim od kolo idalnih materija.
Ovaj pronalazak ukazuje put, da se ove teškoće otklone i da se oligodinamički postupak sa svojim znatnim preimućstvima učini korisnim i za tečnosti sa znatnom sadržanom koloida. Prijavilac je našao, da aktivni metali bivaju postupno apsorbovani koloidalnim materijama, i da, s dinge stra ne, metali vrše izvesno dejstvo taloženja na koloide, tako. da dakle po izvesnom vre-menn u takvim tečnostima postaje pahulji-časti talog koloidalne prirode, koji fiksira veliki deo aktivnog metala.
Po pronalasku biva učinjeno korisnim upravo ovo dejstvo promene između koloida i metala.
Naime oligodinamičko tretiranje tečnosti se sprovodi tako dugo vreme ili sa tak vim količinama oligodinamički dejstvujućih materija, da čak1 i po absorbovanju metala koloidima i po svršenom taloženju metal nih koloida postoji još dovoljno aktivnog’ metala, da bi se tečnost sterelizovala i konzervisala, t.j. da se očuva od nove infekcije bakterijama, od neželjenog vrenja, od napada gljiva i t. si.
Način, kako se oligodinamički aktiva substanca pušta da deluje na tečnosti, jeste proizvoljan.
Može se na primer u tako zvanom kontaktnom postupku tečnost za izvesnu du žinu vremena ostaviti u dodiru sa teško rastvorljivim oligodinamički dejstvujućim materijama, a zatim da se od materije ponovo odvoji. Korisno je kod ovog postupka, da se aktivne materije tako rasporede, da one tečnost podele u veliki broj ćelija; na primer tečnost se uvodi u izvestan prostor, koji je ispunjen malim posrebrenim prstenovima ili drugim telima drugoga oblika. Umesto da se tečnost nalazi izvesno dugo vreme u dodiru sa telima, može se ona i pustiti da u regulisanom tempu protiče kroz konto ili filter iz takvih tela.
Ko tako zvanom elektrodinamičkom po stupku prijaviočevem može se dalje tečnost uvoditi u sud ili propuštati kroz sud, u kojem ona između elektroda iz oligodinamički aktivnog metala biva izložena slaboj električnoj struji, koja metal anodno rastvara, pri čemu su predviđeni uređaji, da
Din. 10. —
se jačina struje i količina tečnosti međusobno podese odgovarajući željenom efektu.
Mogu se i prema drugim predlozima prijaviočevim u tečnost unositi neposredno rastvorljiva metalna jedinjenja u količini, koja odgovara dotičnome cilju, ili se može primeniti svaka proizvoljna druga metoda, koja omogućuje da se oligodinamički dej-stvujuće materije puštaju da u, po pronalasku, potrebnim količinama deluju na tečnost.
Postupak po pronalasku daje se sad po izboru sprovoditi odjednom ili u eta parna.
U prvom slučaju se unapred odmera količina aktivne materije ili trajanje tretiranja uz vođenje obzira o količini i vrsti postojećih koloida tako velikim, da čak i po absorbovanju metala koloidima i po svr šenom taloženju ovih koloida, koji 'ša drže metal izvesna dovoljna količina metala preostane u sada izbistrenoj tečnosti, da bi na ovu na željeni način uticala, na pri mer da bi je zaštitila od neželjenih vrenja ili od obrazovanja gljiva i tome sličnog.
Ako se pak postupak želi da razloži u dve ili više etapa, to se, u datorn slučaju po izvođenju nekoliko prethodnih pokušaja, u pjrvoj etapi tretiranja sprovodi samo toliko, da rastvoreni metal bude upravo dovoljan za taloženje, koloida. Metal će tada po sleganju taloga skoro potpuno preći u isti i tečnost će sadržati samo još malo ili nimalo metala. Sada se ponovo uvodi takva količina metala u tečnost, koliko je potrebno za postizanje željenog dejstva; pošto sada u tečnosti ne postoje nikakvi koloidi, koji bi se mog/li ispuniti, to ova ostaje bistra i dejstvo me tala neće ničim više biti ometano.
Gore opisano razlaganje postupka u dva stupnja može se i time izmeniti, što se bira više od dva stupnja. U prvom stupnju unosi se na primer u rastvor izvesna hoti mično i 'suviše malo odmerena količina metala, koja dakle nije sasvim dovoljna, da sve koloide taloži; po taloženju i u datom slučaju filtriranju od taloga rastvara se u drugom tretiranju dalja količina metala, koja je upravo dovoljna, da taloži ostatak koloida i po rastavljanju od ovog drugog taloga rastvara se ona količina metala, koja treba da ostane u tečnosti, radi postizanja željenog trajnog dejstva.
Prirodno, da se mogu upotrebiti i raznovrsne d:uge varijacije opisanog postupka. Zajednički princip svih vrsta sprovođenja leži u tome, što oligodinamički metal dospe-va do dejstva u većoj količini no što je uobičajena u tečnostima, koje ne \sadrže koloide, i to u količini, koja je tako pode šena prema sadržini koloida u tečnosti da
cilju upotrebe ostane zaštićena od neželjenog vrenja, infekcija, obrazovanja gljiva i-tome si.
Tretiranje po pronalasku tečnosti ima dakle dvogubi uspeh: prvo ono prouzrokuje ubrzo bistrenje više ili manje koloidima zamućenih tečnosti, i drugo, prouzrokuje trajno sterelizovanje i održavanje svežim o-vih tečnosti.
Za po pronalasku tretiranje podesne su najraznovrsnije tečnosti sa sadržinom koloida, u koje se ubrojava većina pića. i to kako alkoholnog tako i nealkoholnog. Tu spadaju neprevreli sokovi plodova, kao sok od jabuke, sok od grožđa, sok od trešanja, itd.; pivo, vino, šira, ekstrakt kafe, izvesna špirituozna pića, sirće, i mnoga druga tečna sredstva za hranu i 'piće. Ali tu dolaze i tako zvani galenski ekstrakti, dakle izvodi iz biljnih droga, na primer baldrijan ekstrakt, frangula-ekstrakt, , dalje mnoge u farmaciji upotrebljive tečnosti.
Kao primer tretiranja, po pronalasku, takvih tečnosti neka bude opisano steri lizovanje jabukovog soka, jabukovače. Ne-prerađeni jabukov sok je kao što je poznato više ili manje mutna, veoma koloidalna teč nost, koja prc svoje dalje upotrebe mora biti filtri-ana i sterilizovana. Filtriranje služi za odstranjenje mutnoće, sterilizovanje treba da spreči kasnije vrenje ili druge nepovoljne promene. Oba rada su, onako kako su do sada bila sprovođena, veoma zametna i nesigurna u uspeh.
Filtriranje koloidalne tečnosti je teško, pošto koloidi bivaju zadržavani samo fil trima veoma uzanih pora i pošto ovi filtri veoma brzo bivaju zasušeni zadržanim koloidima, to filtriranje mora biti izvođeno pod jakim pritiskom i filtrujući organi, na pri mer filtarske ploče i filtarska platna, moraju često biti čišćeni. Čak> i posle ovog se mnogo utroška u radu, i mehaničkoj energiji vezanog rada, postiže se često filtrat, koji istina na prvi pogled izgleda bistar, ali koji već posle nekoliko dana ili nedelja usled kasnijeg taloženja koloida ponovo postaje mutan.
Sterelizovanje jabukovog soka se vrši obično jednom vrstom pasterizovanja, dakle zagrevanjem uz obustavu vazduha, ili filtriranjem pomoću filtara zaptivenih za kli ce. I ovi radovi su zametni i Vezani sa nezgodama. Filtri zaptiveni za klice pru žaju soku još veću otpornost no gore po menuti grublji filtri za zadržavanje mutnih materija, i fzapušavaju se još brže od ovih, a pre svega ne pružaju nikakvu opasnost po slobodu klica kod filtrata, jer klice bivaju istina zadržane u filtarskim porama, ali ne bivaju uništene, već se razmnožavaju i rastu konačno do strane čiste tečnosti, kroz fil
s jedne strane koloidi bivaju taloženi dejstvom metala, i da s druge strane tečnost, koja je oslobođenja od koloida sadrži još dovoljno metala, da prema svome naročitom tar, ako se ne preduzmu naročite mere. Ste rilizovanje soka toplotom zahteva kompli kovane aparate i znatan utrošak toplotne energije; uz to sok biva štetno utican u ukusu! i u hranljivoj vrednosti uništavanjem vitamina; i drugih osetljivih materija. Najzad može sok kako zaptivenim za klice filtrira njem tako i zagrevanjem u najboljem slit čaju jedanput biti oslobođen od klica, ali on ne pruža nikakav otpor novoj infekciji; ako se dakle sterelizovani jabukov sok, ne zaštiti uspešno od pristupa vazduha, to on ipak može dospeti u vrenje, može bu-đati ili trpeti druge nepovoljne promene.
Postupak po pronalasku odstranjuje sve ove nezgode. Uvođenjem oligodinamički aktivnih metala u sok biva najpre veoma o-sctno ubrzano taloženje koloida, koji se na laze u prividnom rastvoru; j taloženi koloidi su grubljeg zrna no obično, oni se dakle daju lakše filtrirati i ne zapušavaju fil tarsko platno ili filtarsku ploču, i dobiveni filtrat ne biva ponovo mučen kasnijim izdvajanjem koloida. U odnosu na sterilizova-nje korist najpre leži u uštedi svih mašinskih uređaja za jako zagrevanje odnosno za zap tiveno za klice filtriranje soka i dalje u tome, što sok, pošto on usled pravilno od-merenog doziranja takođe i po bistrenju ima još izvesnu potpuno određenu sadržim! metala, ostaje sterilan ne samo kratko vreme po tretiranju, nego ostaje sterilan trajno, tako, da više ne može nastupiti vrenje ili neželjena promena.
Slične koristi pokazuje postupak pri tre tiranju alkoholnih tečnosti'. Ovde previranje po sebi nije neželjeno, ali je ipak neželjeno vrenje u rđavom pravcu, koje biva izazvano divljim kvascima, i od kojeg se tako mnogo strahuje na primer kod piva za stajanje i piva za eksport. Takva neželjena kasnija vrenja bivaju potpuno one-momgućena opisanim postupkom.
Kod sirćeta se postiže ne samo sterilizo-vanje, nego i ubijanje sirćetnih gljivica i mikoderma. Osim toga tretiranje po pronalasku prouzrokuje očevidno razvijanje i oplc-mcnjavanje arome i ubrzano sazrevanje, starenje i upotpunjavanje ukusa, usled čega vre me stajanja biva skraćeno i biva postignut prođukat od veće vrednosti.
Radi potpomaganja sterilizujućeg dej stva oligodinamičkih materija mogu se sir četu kao i kod izvesnih drugih tečnosti dodati druga sterilizujuća sredstva poznate vrste. Naročito je saupotreba jedinjenja sa sadržinom sumpora, na primer sulfida, suT
fita, hidrosulfita, pirosulfita, tiosulfita, ifd. dala povoljne rezultate.
Izlišno je pojedinačno nabrajati koristi tretiranja po pronalasku kod svih mogućih tečnosti sa sadržinom koloida.
Jedna varijanta opisanog postupka sastoji se u tome, što se u tečnost unosi veća količina metala, no što treba da se sadrži u konačno za prodaju spremnom produktu, i što u datom trenutku, na primer kratko vreme pre predaje potrošaču, ovaj višak metala na proizvoljan način ponovo biva uklanjan iz tečnosti. Može se na primer tečnost filtrirati preko adsorptivnog ugljena, može se ona takođe dovesti u dodir i sa neplemenitim metalima, koji se u elektro-hemiskoj razmeni stavljaju na mesto rastvorenih plemenftih metala, može se takođe tečnost podvrgnuti slaboj elektrolizi, usled čega se plemeniti metal izdvaja na katodi, ukratko, može se višak metala na svaki podesan način ukloniti iz tečnosti. Po sebi se razume da je moguće radi povećanja ekonomije postupka prema okolnostima naloženo, da se ispunjeni metal ponovo dobija i to tako, kako u prvoj fazi postupka koloi^Hima adsorbovani, tako i prema okolnostima u poslednjoj fazi elektrohemiski ili na proizvoljan drugi način izdvojeni metal. Mogu sc na primer koloidalni filtarski zaostatci, koji sadrže metala, sagpreli i fnetal da se pomoću kiseline prevede u metalnu so, može se takođe aktivni ugljen tretirati kiselinom koji sadrže metala, sagoreti i metal da se pometala, na kojima se nataložio plemeniti metal, mogu anodnim uključenjem u kakvo električno kolo struje ponovo osloboditi od plemenitog metala, i t. d.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za bistrenje j konzervisanje tečnosti, koje sadrže koloide, naznačen time, što se tečnost tako tretira oligodinamički dej-stvujućim materijama, da jedan deo ovih materija služi za taloženje koloida, dok drugi deo prouzrokuje konzervisanje.
2)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što koloidi po svome taloženju bivaju odvojeni od tečnosti dekantiranjem, filtriranjem, ili t. si.
3)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se tečnost još odmah od početka tako dugo vreme ili sa takvim količinama oligodinamički dejstvujućih materija tretira, da i 'po taloženju koloida, i u datom slučaju po rastavljanju tečnosti od njih, ostaje dovoljno dejstvujuće materije u izbistrenoj tečnosti, da bi se izvelo željeno konzervisanje.
4)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se tečnost najpre tretira samo
tako dugo vreme, ili sa takvim količinama dejstvujuće materije, da bivaju taloženi kolo idi, koji se mogu taložiti, i što se, u datom slučaju po rastavljanju od ovih, tečnosti u drugom tretiranju dovodi za konzervisanje potrebna količina dejstvujuće materije.
5)	Postupak po zahtevu 1 do 4, nazna čen time, što se i taloženje koloida, koji se mogu taložiti, preduzima u više stupnjeva.
6)	Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se tečnost u cilju oligodinamič-kog tretiranja dovodi u prisan dodir sa oli godinamički dejstvujućim matenjama.
7)	Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se u tečnost u cilju oligodina rničkog tretiranja unose rastvorljiva jedinje-
nja oligodinamički dejstvujućih metala u o-dmerenoj količini.
8)	Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se u cilju oligodinamičkog tretiranja tečnost izlaže, između elektroda iz oligodinamički dejstvujućeg metala, uti čaju električne struje, pri čemu su predviđeni uređaji za regulisanje jačine struje u odnosu prema količini tečnosti, koja treba da se tretira.
()) Postupak po zahtevu 1 do 8, naznačen time, što višak oligoidnamički dejstvu jućeg metala biva izuziman iz tečnosti pre njene upotrebe pomoću fizičkih, hemiskih ili elektrohemiskih sredstava.