KRALJEVINA SRHA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. APRILA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 2750.
Badisctie &m$m- & SodaHFahriik, LydwiRshafen a Rhein,
Nemacka.
Postupak za sintetično spravljanje metanola.
Prijava od 22. septembra 1923.	Važi od 1. marta 1924.
Pravo prvenstva od 3. marta 1923. (Nemačka).
Sintetično _ spravljanje metanola, katalitič-nom redukcijom ugljenoksida, nije do sad u-spelo na ekonomski način i ako postoje razni predloži za to.
Sad je pronadjeno, da se metanol dobija u dobroj količini i sa velikom reakcionom brzinom, pri kazalitičnoj redukciji ugljenoksida, tako da je praktična upotreba ovog postupka omogućena time, sto se upotrebljavaju kontaktne mase, koje sadrže osim jednog ili više elemenata koji imaju katalitično dejstvo još i hroma ili elemente 6 grupe periodičnog sistema, koji stoje blizu hroma, ili bor ili je-dinjenja tih elemenata ili više takvih elemenata ili njina jedinjenja. Kao elemente za po-menute vrste, napomenućemo dalje uran, molibden ili volfram. Celishodno se upotrebljavaju gasne mešavine ugljenoksida sa vodoni-kom u takvom sastavu, da u toj mešavini vodonik po volumenu nađmašuje, celishodno po sastavu iz jednačine;
00 -f 2Hi = CHi OH
ili sa još većom sadržinom vodonika. Taj je pretek u vodoniku potreban u slučaju kad se upotrebljavaju kontaktne mase iz mešavina kobalta osmiuma, paladiuma ili cinka sa oksidima hroma ili molibdena. Može da se upotrebi vrlo veliki pretek u vodoniku n. pr. jedan i po puta od izračunate količine ili višestruki deo te količine Mešavina gasa može osim pomenutog da sadrži još azota, ugljo-vodonike i ostale gasove. Gasovi treba pre reakcije da se dobro očiste i mogu takodje
da se osuše.
Pod pomenutim uslovima dobija se već pri srazmerno niskim temperaturama metanol sa velikim stepenom čistoće-
Spravljanje kontaktnih masa može da se izvede na razne načine i može u dalekim granicama da se menja količinska razmera sastojaka Pri tome se mogu n. pr. pomenuti elementi za dodavanje- u obliku njinih viših stepena oksidacije sa kiselim karakterom, da se spoje Sa elementom sa katalitičnim dejstvom, u neku so pa da se te soli. n- pr. hromati borati i slično, podvrgnu redukciji. Mogu takodje da se upotrebe mešavine tih kiselina sa elementima, koji imaju katalitično dejstvo, takodje mogu kontaktne mase da se sprave na svaki drugi podesan način Mogu da se upotrebe i nosači za katalizator, za koju se celj mogu da upotrebe razni materijal'.
Temperature, koje se upotrebljavaju za reakciju, mogu da se poviše do preko 500°, ali uopšte ne leže preko 300) i mogu takodje da budu znatno niže.
Pritisak može da bude vrlo veliki. Neke kontaktne mase sa manjim dejstvom zahtevajo vrlo velike pritiske i prilično visoke temperature pa da se dobije dobro iskorišćavauje.
Železo i nikel ne smeju da se dodaju kontaktnim masama ili samo u relativno malim količinama i samo zajedno sa drugim metalima sa katalitičnim dejstvom, pošto oni daju prilike obrazovanju metana u drugih ugljovo-donika
Din. 5.
'Primer i.
tl rastvoru od 86 delova bakra nitrata i 8—10 delova hromacetata umetnu se 50 delova azbestne vune, onda se zagreje do vrenja, pa se taloži sodom, filtrira, ispere, osuši azbestna se vuna rasčuPa, i pri 190—200° redukuje se vodonikom Kad se preko tog kontakta sprovodi suva mešavina od 1 volu* menskog dela ugljenoksida i 20 volumenskih delova vodonika, pri temperaturi c d 220 do 251'0 i pri pritisku od prilike od lOO atm., onda se spravlja metanol sa odličnim iskori-šćavanjem; osim toga postoje pod izvesnim uslovima male količine ulja, koja se ne rastvaraju u vodi kao i nešto metana-
Primer 2.
U tanak rastvor od 56 delova kaliuma bro ■ mita umoče se 50 delova azbesta, posle toga se dodavanjem rastvora od 70 delova bakra nitrata taloži bakarhromat na vlakna azbesta. Sad se opere, osuši, azbest Se raščupa i redukuje se od prilike pri 200'1 u vodoniku. Ovaj kontakt daje več pri 220° vrlo dobro iskoriščavanje metanola Povoljno iskoriščava-nje daju i srebra hromat, srebra bakra hro-mat, zatim molibđati ili volframati srebra ili bakra ili drugih metala, katalitično dejstvo ili druge soli ili mešavine, zaključno i one, koje sadrže više elemenata koji dejstvuju katalitično ili sadrže više elemenata, koji služe kao đođari.
Primer 3.
25 delova neutralnog bakra acetata i 2 ,3 dela srebra nitrata, rastvore se u vodi, posle se umetnu 50 delova azbestne vode, zagreje se do vrenja, dodaju se 25 delova hromne kiseline, pri češčem mešanju pusti se da ispari, osuši se, azbest se raščupa pa se pri od prilike 400°, u vodoniku redukuje, pri od prilike 24 atm. pritiska.
Sprovodi li se preko tog kontakta od prilike pri 230° a pri pritisku oko 120 atm mešavina ugljenoksida i vodonika u razmeri od prilike 1—6 onda se dobija metanol sa dobrim iskorišćavanjem
Slično dejstvuje kontakt, koji se dobija mešanjem kaliumhroma sa bakra acetatom i sa olovonitratom i umanjanjem azbestne vune.
Primer 4.
81 dela bakra nitrata i 10 delova uranilni trata rastvore se u vodi, pa se umetnu 50 delova azbestne vune, zagreje se do vrenja, taloži se kaliumovom lužinom, filtrira se, dobro se opere, osuš , azbestna se vuna raščupa, pa se pri 200’ redukuje vodonikom Ovaj kontakt daje pri 70 atm. i 220°, vrlo čist metanol sa vrlo dobrim iskorišćavanjem i sa ve • likom reakcionom brzinom.
Pritisci i količinska razmera ugljenoksida mogu da se menjaju u širokim granicama, ipak je celishodno da se uvek uzme pretek u vodoniku. Povišavanje pritiska rasti isko-rišćavanje.
PATENTNI ZAHTEV:
Postupak zi spravljanje metanola i produkata, koji se u gl ivnom sastoje iz metanola, pomoću katalitične reakcije ugljenoksida sa vodonikom pri visokom pritisku i pri visokoj temperaturi, naznačen time što se upotreb ■ ljavaju katalizatori, koji sadrže osim jednog ili više elemenata sa kataličnim dejstvom, još i hroma ili elemente 6 grupe periodičnog si-st 'ma, koji stoje blizu hroma ili bor ili više takvih elemenata ili njina jedinjenja, i što se celishodno upotrebljavaju gasne mešavine koje sadiže po volumenu više vodonika od ugljeir oksida, pri čemu mora uvek da se ispuni taj uslov u slučaju upotrebe kontaktnih masa iz mešavina kobalta, osmiuma, paladiuma ili cin ka sa oks dima hroma ili molibdena.