ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА ДРЖАВНИХ ЖЕЛЕЗНИЦА И БРОДОВА У БЕОГРАДУ
StruCno Udruženje LožaCa Državnih Železnica 1 Brodova u Beogradu Glasilo Udruženja Kurjačev Državnih Železnic In «rodov v Beogradu.
Kancelarija Udruženja i redahclia lista nalazi se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551.
ГОД. XIII
Излази 12 пута у години.	Izlazi 12 puta u godini	I s h a j a 12 krat v letu	Београд 10 Хецем. 1936	број IZ
Поједини број 1 д и н a р	Pojedini broj 1 dinar	Posamezna številka 1 din.	Beograd 10 Decem. 1936	
Годиш. претплата 12 дин.	Godiš, pretplata 12 din.	Letna naročnina 12 din.	Beograd 10 Oecernb 1936	
Сбима нашим члановима и пријатељима нашег удружења Муслиман-cbe бероиспобести честитамо белићи празник Рамазан - Бајрам.
Централна управп.
Vsem našim članom in prijateljem našega udruženja katoliške vero-ispovedi želimo najsrečneje Božične praznike in Novo leto 1937.
Centralna uprava.
Svima našim članovima i prijateljima našeg udruženja katoličke ve~ roispovesti čestitamo nastupajuće praznike „Hristovo Rodjenje" i Novu 1937 g.
Centralna uprava.
Свима нашим чланобима и пријатељима нашег удружења npabo-слакне кероиспокести честитамо наступајуће празнике „Христобо Po-ђење“ и Hoby 1937 годину.
Централна управа.
Iz Centralne Uprave
PLENARNA SEDNICA U BEOGRADU
Prema odluci Centralne uprave, dana 26 i 27 novembra 1936 godine održana je u Beogradu plenarna sednica u prisustvu delegata sviju Oblasnih uprava na kojoj je rešavano pitanje poboljšanja naših prinadležnosti i same službe ložača kao i izvršen pregled imovine kojom rukuje Centralna uprava.
Na plenarnoj sednici doneta je rezolucija za Gospodina Ministra saobraćaja i Gospodina Generalnog Direktora i ista je od strane delegata predata Gospodinu Generalnom Direktoru Državnih železnica inž. Dimitriju Naumoviću, moleći ga da se on lično kao naš najviši starešina zauzme, da se sadanje prilike ložača kako za prinadležnosti tako i sam rad ložača zauzme i donesu potrebne odluke, u koliko je to moguće. Gospodin Generalni Direktor i ovom prilikom kao uvek, bio je predusretljiv prema nama loža-čima, njegovim najnapornijim službenicima i primajući rezoluciju obećao je da će uvek kao i do sada voditi računa
0	svojim ložačima.
Posle izvršene predaje rezolucije Gospodinu Generalnom Direktoru delegati su se zahvalili i oprostili se s njim, moleći ga ponovo da o ložačima vodi računa, jer je on jedini koji nam uvek izlazi u susret.
U isto vreme predata je rezolucija Gospodinu Generalnom Direktoru i za Gospodina Ministra saobraćaja, pošto Gospodin Ministar nije bio u Beogradu, te delegate nije mogao ni da primi i rekao da će istu uručiti Gospodinu Ministru sa njegovim mišljenjem.
Delegati su posle posete Gospodinu Gener. Direktoru otišli kod Gospodina Načelnika Mašinskog odeljenja Generalne Direkiije koga su isto tako zamolili za pojedina pitanja i predali mu molbu.
Gospodinu Ministru Saobraćaja i Gospodinu Generalnom direktoru. REZOLUCIJA
Centralne uprave udruženja ložača državnih železnica
1	brodova Kraljevine Jugoslavije u Beogradu, koja je donesena na plenarnoj sednici održanoj 26 i 27 novembra 1936 godine u prisustvu delegata svih Oblasnih uprava našeg udruženja i to:
1)	Mole se nadležne starešine da se svi ložači koji su sada, bilo kao radnici ili kao dnevničari, a vrše dužnost regulisanih službenika prvenstveno regulišu, kako bi ovim stekli blagovremeno svoju penziju, da bi sebe i svoju porodicu obezbediii kasnije; s obzirom da veliki broj ložača umire od „tuberkuloze“ u najboljim godinama svoga života Između 35—40 godina, a to je jedan važan razlog, jer njihovim radom i njihovom nagradom životnim potrebama skloni su ovoj strašnoj neizlečivoj bolesti usled siromašnosti i slabe hrane. Regulisanjem bi se ložačima dala veća prinadležnost i obezbedila njihova porodica u slučaju smrti ovakvog službenika.
2)	Mole se nadležne starešine, da se svima ložačima koji vrše dužnost regulisanog službenika priznaju za penziju sve dnevničarske ili radeničke godine, koje je kao v. d.
ložača u ovom zvanju dug niz godina proveo, jer se oni obično regulisavaju posle 10-15 godina dnevničarske odnosno radeničke službe, te usled bolesti (u tač. 1 ove rezolucije) neće porodica ili sam ložač steći pravo penzije, pošto mora posle regulisanja otslužiti još 10 godina efektivne regulisane službe, da bi stekao pravo na ličnu penziju. Ovaj razlog smatrati kao činjenicu da se egzistencija bilo ložača ili njegove porodice obezbedi čim pre, da mu se sve godine provedene na loženju lokomotiva priznaju za penziju prilikom regulisanja, ako se to ne može dati za napredovanje.
3)	Mole se nadležne starešine, da učine potrebne korake kod Ministarskog Saveta, da se oduzeta prinadležnost vrati svima nama službenicima, jer su danas sve životne namirnice i druge potrebe poskupile iz već poznatog razloga a sa ovako malim prinadležnostima i oduzetim porodičnim dodatkom na ženu, ne može se sami službenici ishraniti a kamoli svoju porodicu. Trebalo bi učiniti to, da se sve oduzete prinadležnosti zatraže povraćajem citirajući razloge skupoće naročito službenuka koji žive u Beogradu i drugim velikim gradovima. Ložači državnih železnica i brodova imaju jednu od najtežih službi državne ustanove, pa baš njima treba kao radnicima i službenicima koji vrše ovu tešku službu dodeliti makar neki veći procenat premije i kilometra od uštede goriva i maziva, uzimajući i razloge zdravstvene prilike i prilike u kojima ložač bedno živi i provodi svoj vek na večitom putu i umoru od naporne službe.
4)	Mole se nadležne starešine, da izvole izdati jednom za svagda naređenje svima Oblasnim direkcijama državnih železnica, da se ložači po dolasku s puta u domovnu ložionicu odmah oslobjJe prisustvovanja namirivanja lokomotiva i da tu službu vrše zato određena lica, jer ima slučajeva da ložač po dolasku s puta čekajući namiravanje i red na rampi satima provodi vreme duže nego što je učinio u odlasku i povratku svoga putovanja. Pravo je, da se ovim službenicima bar u ovom smislu izađe u susret i zato izda narehenje. Razlog još jedan, da ložač može po dolasku otići kući i da se blagovremeno odmori i bude spreman za narednu službu uzimajući u obzir naročito vremensko doba kada su hladni dani i velike mećave. Ovu službu mogli bi obavljati u većim ložionicama desetari rampe sa svojim radnicima pod nadzorom desetara, koji bi bili i odgovorni za namirivanje svake lokomotive ugljem koji se trebuje trebovanjem.
5)	Mole se nadležne starešine da se u sadanj m vilniku za polaganje ispita doda, da ložač može polagati predložački ispit (ispit za v. d. m-vodju), jer je pravo da se i ložaču koji ceo vek provede na teškom poslu — loženju lokomotive — bar kasnije da ovo pravo i priznanje njegove naporne službe posle izvesnog vremena službovanja.
6)	Mole se nadležne starešine da se odredbe zakona o priznanju pune penzije ložačima egzekutivne službe izmeni u toliko, da ložač za punu penziju služi 20 a ne 25 godina kako je tada Zakonom o drž. saobrać. osoblju predviđeno iz razloga: što ni jedan ložač noji obavlja svoju tešku loiačku službu, nije u stanju da doživi pravo pune penzije, jer u najboljem jeku svoga života usled naporne službe on je sklon obolenju „tuberkuloze“- te na taj način
ovo pravo ne može ni steći. Redak je slučaj, mislimo od sto pet, da doživi punu penziju i pune godine službovanja t. j. 25 godina neprekidnog rada, jer iz navedenih razloga, apsolutno je nemoguće samom ložaču da loži na lokomotivi 25 godina, te iz ovih razloga i drugih teških ložač-kih okolnosti, molimo da se pri eventualnoj izmeni Zakona uzme u rasmatranje ovaj naš predlog i smanjenje godine službe~ložaču 'za punu penziju.
7)	Mole se nadležne starešine da se svi ložači koji su navršili 25 godina neprekidnog rada loženja na lokomotivi (egzekutivne službe) stave u penziju, računajući im ove i sve godine, koje su proveli kao radnici, dnevničari ili regulisani službenici. Ako je ovo sada nemoguće učiniti molimo da se donese Uredba ili izmene Odredbe sadanjeg našeg Zakona, kako bi ložači mogli steči ono što se u ovoj rezoluciji traži.
8)	Mole se nadležne starešine da se oduzetih 20°/o od premije, ako je to moguće, nama ložačima vrati s obzirom da ložač prima manji procenat od uštede goriva i maziva t. j. 35°/0 a mašinovoda 650/0 pa smatramo, da zbog naše naporne teške ložačke službe treba da dobijemo povećanje premije i kilometra, bilo to povećanjem procenta ili povraćajem oduzetih 20%, sporednih prina-dležnosli.
9)	Mole se nadležne starešine, da se izda naređenje Oblasnim direkcijama državnih železnica da izdaju uve-renja o položenom predložačkom (v. d. m-vođe) ispitu na zahtev v. d. mašinovoda odnosno predložača, pošto ista, do sada nisu dobili, mada su ih naši drugovi tražili.
10)	Mole se nadležne starešine da se Pravilnikom o sporednim prinadležnostima predvidi, da v. d. m-vode (predložači) t. j. ložači koji imaju ove ispite i vrše službu ovih službenika po staničnim manevrama normalnog i uzanog koloseka ne gube — oduzima 20% od premije i kilometra — ukupne zarade pored već oduzetih 20% od 1935 godine, pošto se ranije oduzimanje 20% od zarade obustavlja od 1923 godine kao v. d. m-vođe. Još i jedan plus razlog je ovoj v. d. mašinovođe primaju premiju sa ovim odbitkom, a kazne primaju kao mašinovođe za otvorenu prugu, te molimo da se i ovo uzme u rasmatranje.
11)	Mole se nadležne starešine, da se ložačima koji obavljaju službu na lokomotivama serije 32 Direkcije Zagreb, dodeli premija kao i na ostalim lokomotivama, pošto na ovim lokomotivama dva ložača koji lože lokomotivu imaju po 20%, a mašinovoda 60% od ušteđenog goriva i maziva. Molimo da im se dodeli 35% kao i ostalim ložačima na drugim serijama nor. koloseka.
12)	Mole se nadležne starešine da izdaju naređenje Oblasnim direkcijama železnica, da se ložač ne srne naprezati više od 33% jer neke Direkcije i jedinice naprežu jož ča i više od ovog predviđenog procenta.
13)	Mole se nadležne starešine da se izda naređenje Direkciji Sarajevo, da ložač ne kvači lokomotivu kol. 0,76 za službena kola, pošto se to kosi Pravilnikom 64. i 62, već da to čini zato određeno lice 11 odelenja.
14)	Mole se nadležne starešine da se novčana pomoć za odelo isplaćuje svima ložačima bez obzira da li je on bio bolestan 16 dana u mesecu kako se to sada radi po izda-
tom naređenju. Ložači svojim radom to pravo zaslužuju, pa molimo da se po ovome izda potrebno naređenje.
15)	Mole se nadležne starešine da se donese Uredba u smislu čl. 12 i 13 Zakona o D.S.O. da se ložač može regulisati i ako nije otslužio svoj kadar a ima godine starosti za ovo regulisanje.
Sekretar,	Pretsednik,
S. Djurakič, s. r.	M. Ćosić, s. r.
Господ. Министру саобраћаја
Б e o г p a a,
Удружење ложача државних железница и бродо-ва Краљевине Југославг je, више година на својим кон-гресима, доносило je резолуције, које су предаване Ми-нистарству саобраћаја и у којима je поред осталог био изложен тежак положај и ложача Дирекције Речне Пло-видбе. Но како су све резолуције, no овом питању остале без резултата, то je Централној управи удруже-ња ложача државних железница и бродова част подне-ти Вам Господине Министре ову преставку, у којој из-лажемо битна питања за ложаче Речне Пловидбе, од-носно њено ниже особље, са учтивом молбом за пра-ведну одлуку no истој.
1) До 1 јануара 1931 године сви службеници Ди-рекције Речне пловидбе, виши и нижи имали су дода-так на породицу у градовима, варошима и варошицама no 150.— динара месечно на сваког члана породице, a на селу no 60.— динара, Од 1 јануара 1931 године правилником о привременим и споредним принадлеж-ностима службеника Вечне Пловидбе, овај додатак je умањен нижим службеницима на 60.— динара месечно, не обазирући се где породице станују, док вишим je службеницима остао додатак на истој висини.
Наредбом Минисгарског Савета године 1930, ре-шено je, да у интересу штедње породични додатак сма-њи са 10.— динара no члану породице т. ј. од 150.— на 140.— динара, што je свакако требала учинити и Реч-на Пловидба, међутим Речна Пловидба je нижим служ-беницима треће групе смањила no 90.— динара no чла-ну т. ј. са 150.— на 60.— динара, без обзира где по-родица живи. У овој наредби Министарског Савета није било речено, да се једном смањи више a другом мање!
Друга наредба Министарског Савета од 1935 го-дине, о смањењу принадлежности и породичног додат-ка и овом приликом Дирекција Речне Пловидбе je ни-жим службеницима овај додатак смањила на 35_ 40, 50 и 55.— динара, тако сада ложач, који има no троје де-це прима no 50.— динара на свако дете месечно, a пре-ко троје 55.— динара. Дакле ложач je настањен у Бе-ограду, и његов старешина исто, и ложач прима 50.— динара док његов старешина 130.— динара на дете. Зашто су овако у овом, само нижи службеници Речне Пловидбе у целој Држави издвојени непознато нам je, али ако je комисија за израду Правилника о привреме-ним и споредним принадлежностима имала у виду неке
тобож олакшице у издржавању породиие за ниже служ-бенике, то смело изјанљујемо да тога нема, јер нигде не постоји пи|аца са посебним ценама за ниже службе-нике Речне Пловидбе; Ако се мисли на храну коју до-бијају службеници на броду и ту нижи службеник не-ма олакшице, јер не добива ни већу количину ни бољу врсту јела од оне, коју добија|у виши службеници. Ни-жи службеник храну плаћа најскупље. Ако се пак као што смо чули мисли, да што смо на објектима у стил-ном покрету не морамо становати у већим местима, поред пловних река, већ да станујемо у селима, то je неправо, јер су на истим објектима и виши службени-ци. Да сви без разлике бродски службеници у већим местима станују, разлог je тај, што je у таквим местима, где се ови више задржавају и једном таквом службе-нику, који je на броду више месеци, одвојен од своје породице, коју храни и издржава и коју жели видети, пружа се могућност да се види са својима. Ако му се у томе у сусрет излази ствара се код њега љубав за установу и воља за рад.
Напослетку, породични додатак je помоћ која се даје службенику за исхрану његове породице, a она je свуда једнака изузимајући код нижих службеника Ди-рекције речне пловидбе.
Године 1932 Дирекција речне пловидбе ради штедње у буџету поред смањења принадлежности превела je ниже службенике са 5—8 година службе из регулисаног свој-ства у дневничаре у ко|ем се својству исти ложачи и данас налазе. Мислимо да не постоји нити je икада по-стојао код нас ма какав законски пропис како би се једанпут већ стечено право могло одузети дотичном службенику без ма какве кривиие, као што je то у овом случг ју урађено. Овим поступком Дирекције речне пло-видбе су ови нижи службеници двоструко оштећени: прво што им je убивена свака нада коју су до тада у службу иолагали, да he кроз службу осигурати себе и своју породицу, јер то je једним потезом срушено; друго ови службенчци су и материјално погођени, јер им je пензиони фонд приликом превођења у дневничаре по-вратио до тада уложени члански улог са 25°/0 одбитка од његовог муком зарађеног новца.
Од 1932 године na до данас није регулисан ни један ложач речне пловидбе чак ни на она места која су упражњена пензионисањем, отпустом или смрћу ло-жача, док се остали службеници често регулисавају и унапређују. У последње две до три године почела je Дирекција примати нове ложаче такозване „надничаре“ са платом-дневницом од 25.— дин-ipa и када му се обу-ставе разни одбитци као: болеснички, и посмртни фонд, по-рез и др. чисто прима 21.— динар дневно. Сигурно не по-стоји у Београду или ма где ни код једног предузећа и фирме радник са овом дневницом, већ већом. Када се узме у обзир напорни рад једног бродског ложача и његова одговорност, да ли je ово привилно?
Ha основу изложеног Централној управи удружења ложача државних железница и бродова, част je замолити Вас Господине Министре да изволите издати наређење да се реше ова питања:
Да се ложачима Речне пловидбе изједначи поро-
дични додатак са виишм службеницима, јер je неправо да у једној јединој државној установи постоји неједнак породични додатак на ште-ту оних службеника, који су економски најбеднији a врше најтеже послове.
Да се одмах приступи регулисању ложача, првен-ствено оних који су били регулисани, na после преведени у дневничаре без икаквих разлога за то, и да им се признају све године које су ма у коме својству провели у службн Речне пловидбе, с тим да се премиска ре-зерва иснлати у што мањим ратама, a да Пензиони фонд у исгу урачуна и оних 250/0 одбивених од улога при превођењу у дневничаре.
Да се ложачи надничари унапреде за ложаче днев-ничаре no полиженом ложачком испиту како би им се законска могућност дала за даље напредовање.
Достављајући Вам Господине Министре напред из-ложена питања и жеље ложача Дирекције Речне Пло-видбе у Београду, ми смо ув.-рени да ћете наредити да се овом олравданом тражењу што пре изађе у сусрет, и у тој нади ocrajevio Вам захвални Господине Министре.
Са особитим поштовањем,
Секретар,	Претседник,
С. Ђуракић, с. р.	М. Ћосић, с. р.
Kaj treba vedeti o pokojnibah
S tem člankom bomo pojasnili, vsaj v glavnem, kaj mora vsak uslužbenec vedeti o osebnih in rodbinskih pokojninah.
Redni uslužbenci, uradniki, zvaničniki in služitelji dobe pravico do pokojnine, kadar v tem zvanju odslužijo najmanj 10 let (glej § 121 Zakona o državnem saobraćajnem osoblju). V ta rok se všteje tudi služba, y kateri je nekdo prebil v drugih uradih, zavodih ali ustanovah, toda pod pogojem, da so služili z istim zvanjem.
Medtem se pa v ta rok 10 let ne računa čas, katerega je prebil uradnik v državni službi kot kontraktualni, pogodbeni uradnik ali dncvničar. To se pra i, da se prizna za pokojnino samo čas regulirane službe. Vsled tega bi morali pridni, vestni in sposobni dnevničarji priti v odgovarjoča zvanja, da bi se mogli bolj brez skrbi posveti/i svojemu poklicu.
Služba uradniških pripravnikov se računa kot aktivna, oziroma urejena, ko ti uslužbenci dobe odgovarjočo grupo. Vse doslej pa se jim doba ne prizna za pokojnino. To se pravi, da je njihov položaj manj ugoden od zvaničnikov in služiteljev. Ali ni primera, da uradmki-pripravniki po določeni dobi pripravniške službe ne dobe odgovarjajoče mesto, toliko je potrebno vedeti.
Naša zakonodaja je poskrbela, da delavce naših prometnih ustanov zavaruje za slučaj bolezni, nesposobnost za službo ali slučaj smrti. V to svrho je na podlagi § 288 Z. o d. s. o. predpisan posebni pravilnik za delavce držaynih prometnih ustanov. S tem pravilnikom so urejene plače, pokojninski sklad in ostali službeni odnošaji delavcev, kateri izpolnjujejo pogoje tega pravilnika.
Za sedaj so ostali v težkem položaju pisarniški dnev-
ničarji. Toda mi upamo, da se bo tudi njihova situacija mogla uspešno rešiti.
Z dosego pravice do pokojnine prevzame dršava o-gromne in trajne materijalne obveze. To velja posebno za uradniške družine, katere velikokrat desetletja uživajo pokojnino po očetovi smrti, ozir, moža, bivšega uradnika. Vsled tega je ustanovljen „Uradniški pokojninski sklad“, kateri bo po določenem času iz svojih sredstev izplačeval rodbinske pokojnine.
Uradniški pokojninski sklad vodi Državna hipotekarna banka, potom direkcije samostalnih fondov — pod posebnim nadzorstvom Min. financ. Tako je obrat tega fonda dvignjen do visoke državne služse in važnosti.
Da bi se stvoril potreben kapital za plačevanje rodbinskih doklad, so določeni stalni dohodki, prispevki pokojninskega sklada: 1) celokupen dohodek prvega meseca novopostavljenih uslužbencev; 2) prva mesečna razlika po napredovanju v skupino ali periodski povišek; 3) stalni mesečni prispevki uslužbencev; 4) obresti kapitala tega fonda;
5)	disciplinske kazni v denarju; 6) stalni mesečni prispevek pravih uslužbencev brez razlike. To velja isto tako za uslužbence na razpoloženju ali v pokoju. Aktivni, ozir. upokojeni državni prometni uradniki imajo pravico do rodbinske pokojnine iz uradniškega pokojninskega sklada, če so v-plačevali v ta sklad najmanj pet let in umrli kot uložniki istega. To se pravi, da se v uradniški pokojninski sklad mora brezpogojno ulagati do dneva smrti aktivnega ali upokojenega uslužbenca, če hoče rodbina po njegovi smrti uživati pokojnino. Za rodbinsko pokojnino se računa samo čas, kolikor je uložnik plačeval odgovarjučih prispevkov.
Uslužbenec vlagatelj, kateri je odpuščen ali je dal ostavko na državno službo, nima več pravico vlagati v uradniško-pokojninski sklad, a to ni slučaj z upokojenim uslužbencem, kateri mora tudi po upokojitvi vplačevati v sklad, da bi v slučaju njegove smrti rodbina mogla dobivati in uživati rodbinsko doklado. Ali, po želji in na zahtevo odpuščenega uradnika ali tistega, ki je dal ostavko na državno službo, mora mu omenjeni sklad vrniti dotlej plačane prispevke. No, tak uslužbenec-vlagatelj v sklad, izgubi pravico, da se mu čas, za katerega se mu vrnejo prispevki iz Pokojninskega sklada, računa za rodbinsko pokojnino pri ponovnem nastopu v drž. službo. Medtem nima pravice za vrnitev vlog v sklad tisti, kateri je izgubil drž. službo prej, preden je napolnil 5 let drž. službe, ali ima pravico, da se mu pri eventuelni vrnitvi v državno službo računa čas prejšnega vlaganja za rodbinsko doklado. V slučaju smrti viagatelja prej nego je izpolnil 5 let vlaganja, kakor tudi v slučaju smrti vlagatelja, kateremu je služba prenehala radi ostavke ali odpustitve, ima njegova rodbina pravice na vrnitev vseh vplačenih vlog, samo nimajo pravico, če so vloge vrnjene samim vlagateljem. Rodbine, ki uživajo pokojnine, niso dolžne vlagati v pokojninski sklad.	-
Osem let po ustanovitvi uradniškega pokojninskega sklada se bodo iz njega izplačevale -rodbinske pokojnine. Vse dotlej se bodo pa pokojnine izplačevale iz državnih sredstev, kar predstavlja ogromne izdatke.
Pri sastavljanju Zakona o d. s. o. se je zakonodajalec oziral n? pravne in humane principe. Zato je v § 140
Zakona predvideno da, uslužbenec, če zboli tako da postane nesposoben za nadaljno službo prej nego dobi pravico do pokojnine, a ima več kot tri leta regulirane službe, a mora biti radi tega odpuščen, lahko dobi 30% svojih dohodkov, če je prizadeti reven in nesposoben za kakšno drugo delo in zaslužek. Tudi če uslužbenec umre prej nego ima 5 let a po treh letih legulirane službe, more dobivati njegova rodbina pod omenjenimi pogoji 207o usluž-benskih prejemkov. Od te dobrote ni izkliučen nobeden, če so izpoljnjeni gornji pogoji.
Osobne pokojninske doklade se regulirajo službenim potom ko se uslužbenec upokoji. To delo opravi direkcija kateri uslužbenec pripada. Uslužbenec mora pripraviti vse kar je potrebno za podpis g. Min. za promet.
Rodbinske dokiade se rešujejo na prošnjo prizadetih družin. Prošnje se ne kolkujejo. Ne plačajo se takse, a prošnje se pošiljajo direkciji, v kateri je pok. uslužbenec služil, A radi hitrejše rešitve rodbinskih pokojnin podpisuje zato pooblaščeni oblastni ravnatelj.
Za rodbinske pokojnine so potrebni naslednji dokumenti in postopki: prošnja vdove ali sirot če nimajo matere. Če so otroci mladoletni, napravi prošnjo varuh. Prošnji se priloži' poročni list, mrliški list bivšega uslužbenca, krstni list otrok, ki imajo pravico do pokojnine. Potrdilo občine, da je vdova živela z možem v skupnem gospodinjstvu do njegove smrti in da se ni zopet poročila. Potrdilo občine, da vdova in otroci niso v službi. Potrdilo, da rodbina ne uživa nobene podporein potrdilo, da vdova ni kaznovana za nečastna dela. Dobro je, da se vsi ti do kumenti prilože prošnji v duplikatu, da se ne izgublja čas s prepisovanjem.
Tako opremljene prošnje se prilože oblastnemu ravnateljstvu, katero bo rešilo vprašanje pripadajoče pokojnine. V prošnji se mora povedati, kje bo družina žjvela, da bi se ji dostavljala pokojnina. Če se tako postopa, se na pokojnino ne bo dolgo čakalo, niti je potrebno kakšno posredovanje. V slučaju dodelitve naprej omenjene osebne ali rodbinske podpore, se mora poleg že omenjenih dokumentov nabaviti tudi potrdilo o bolezni dveh državnih ali privatnih zdravnikov na posebnem obrascu zdravniške zbornice.
Poleg redne pokojnine ali podpore, obstoja zakonska možnost, povečanja osebne ali rodbinske pokojnine kakor da bi imel omenjeni uslužbenec v odredjenem momentu še 10 let službe. To je slučaj težke telesne poškodbe ali nesrečnega slučaja ali smrti po poškodbi pri kakšni nesreči, če je uslužbenec ni zakrivil. (Vidi §§ 126 in 152 Zakona o d. s. o.). Za takšno beneficije je potreben poseben odlok Min. saveta.
Če se uživalci rodbinske pokojnine ne strinjajo med seboj, morejo zahtevati delitev pokojnine na dele. Če je član rodbine mladoleten, se more delitev izvršiti le s pristankom sodnika-varuha radi varstva mladoletnikov.
Dobro je vedeti, da se vdovi in hčerkam vlagateljev v U. pok. fonda radi ponovne omožitve oziroma udomačitve morejo po prošnji katero se mora predati pred stopanjem v zakon, izplačati enkrat za vselej triletne pokojninske rodbinske doklade, katere jim gredo. Res je, da je s finančnim zakonohi za proračunsko leto 1936-37 določeno, da se ta pokojnina more izplačati v višini dveletnega in ne triletnega
zneska. Ali finančni zakon velja le leto dni. Po tem letu stopijo v veljavo zopet stalne določbe Zakona o d. s. o. Ta odredba je zelo umestna, ker s tem omogoča dostojno udomačitev ženskih otrok, a država se reši trajnih obvez.
Po pravilnikih se pokojnina uživa le v mejah naše države. Izjemoma se lahko uživa pokojnina tudi v inozemstvu s posebnim dovoljenjem le v upravičenih slučajih.
Osebni upokojenci izgubijo pravico na pokojnino, ko izstopijo iz jugosl državljanstva, ali če stopijo brez dovoljenja Ministarstva za promet v službo tuje države. Če bodo obsojeni s sodbo rednega ali disciplinskega sodišča na iz-gobo pokojnine. Če taki upokojenci nočejo stopiti v slučaju njihove reaktivacije v službo oziroma vrnitve v službo.
Vdova izgubi pravico na rodbinsko pokojnino: Če izgubi naše državljanstvo; če bo kaznovana za delo zaradi katerega tudi uslužbenec izgubi pravico na osebno pokojnino; če stopi v državno ali javno službo, ali samo dokler je v službi. Ta -odredba velja tudi če dobi štipendio. Vdova izgubi pokojnino tudi če se zopet omoži.
Otroci izgube rodbinsko pokojnino iz istih razlogov, radi katerih izgubi pravico na isto vdova, a moški otroci, če postanejo polnoletni — i izjemo, če se redno šolajo ali pri vojakih (stalni kader) in to s potrdilom, da se uspešno uče, oziroma da so pri vojakih a to najdalje do 23 leta starosti. No če so moški otroci tudi po tej starosti nesposobni za stalni zaslužek, a so revni, bodo dobivali rodbinsko pokojnino dokler nesposobnost ozrioma revščina traja.
Osebne pokojninske pristojbnine teko od prvega prihodnjega meseca, po mesecu, v katerem je uslužbenec razreden dolžnosti, a rodbinske pokojninske prisrojbnine pripadajo od prvega prihodnjega meseca, v katerem je ulaga-telj, bivši uslužbenec, umrl, po katerem se tudi dobiva pravica na rodbinsko pokojnino.
Za pravilnosti in hitrejši obračun pokojnine pri finančnih oblasteh, morajo uslužbenci zahtevati obračun o prejemkih aktivnih dohotkov od svojih enot.
V slučaju, da ima nekdo pravico do dveh pokojnin — a to more biti omožena žena ali hčerka uslužbenca, ne moreta dobivati obe pokojnini, temveč samo večjo pokojnino.
Povsem razumljivo je, da poleg zneskov pokojnin o~ sebnih in rodbinskih upokojencev pripada tudi odgovarjajoča rodbinska draginjska doklada. Ta doklada varira; po uvidevnosti in potrebi oblasti; je manjša, more biti večja ali se sploh ukine. Sedaj je ta doklada velikokrat večja nego pokojnina, posebno če so v vprašanju osebne ali rodbinske pokojnine nižjih uslužbencev.
Povdariti se mora socialna-humana stran zakona. Gre za hčerke naših uslužbencev, katere radi udaje izgnbe pravico na rodbinsko pokojnino po očetovi smrti, katere, Č9 ostanejo vdove, dobijo zopet pravico na prvotno pokojnino le z dokazi morajo potrditi, da vdova po smrti svojega moža nima pravice do pokojnine, niti drugih sretstev za življenje. Glavno je, da jim je mogoče, da zopet pridobe izgubljene pravice. Takšen slučaj se rešuje kakor vsaki drugi slučaj rodbinskih pokojnin,
Zanimivo je povdariti. da je zakon ločenke isključi! iz mogočnosti vrnitve v prejšnje stanje — pred možitvijo. To je vsekako upravičena mera, ker bi se drugače dogajale češte in velike zlorabe od žensk, ki uživajo pokojnino, ker
bi se jim dala prilika, da se rešijo zakona in vrnejo na uživanje očetove pokojnine, če bi jim zakon ne bil več po volji.
Kakor se iz navedenih dejstev vidi, naš zakon o d.s.o. se more prištevati v red modernih in naprednih zakonov, četudi je stopil v veljavo v času,-ki ni bil za take stvari najprikladnejši. Vendar se more zameriti zakonu, ker je odvsel otrokom rodbinske pokojnine, če umre mati-usluž-benka. Ta pripomba je upravičena, če se upošteva, da je življenje sedaj tako težko in komplicirano, da morajo stopati tudi žene v državne službe poleg moških.
Mi ne vidimo pravnih in moralnih razlogov, da otrok pokojne uslužbenke-matere, katera je pošteno služila državi, ne more dobiti pokojnine po smrti matere, če otok nima očeta niti drugih sredstev za življenje. Zakaj potem uslužbenka vlaga v Uradniški pokojninski sklad, odkoder se izplačujejo rodbinske pokojnine? Zato naj se ta zakonska pomanjkljivost popravi v smislu pripomb. Drugače bi ostala prava anomalija: nalagati ženam uslužbenkam vse redne uslužbenske dolžnosti, a ne zajamčiti jim vse odgovarjajoče pravice.
Analogno gornjemu bi se moglo govoriti tudi o tem, da je zakonodajalec izključil od užitka oziroma dedščine rodbinskih pokojnin, uslužbeniške stariše, katere so vzdrževali njeni umrli otroci — uslužbenci. Vsekako ta zakonska pomanjkljivost nima argumentov, s katerim bi se mogel braniti in uoravtčiti. Zanimivo je, da se mora povdariti, da zakon za srbske železnice iz leta 1910 ni poznal te praznine, kar bi se moglo pričakovati z ozirom na sodobnost zakonodaje.
Pisec teh vrstic je hotel čitatelje seznaniti z bistvom pokojninskih vprašanj, katera brezdvoma zanimajo vse državne uslužbence brez razlike — seveda samo na kratko, a v najboljši veri do službe, bodoči zakonodaji in samim uslužbencem. Zaradi tega upamo, da se bodo uslužbencu čitatelji lista zadostno poslužili s tem člankom, da ga bodo razumeli in povsem pravilno pojmovali Jn se tudi po njem, kolikor je to mogoče, ravnali — in to je bil tudi glavni namen članka.
Uspeh, hi pa ni uspeh
Pod naslovom »Izvojujte-pristopimo“ je v 21 štev. glasnika jugosl. nacionalnih železničarjev izšel članek, o katerem je treba, da edino prava, naša poklicna organizacija izreče svojo sodbo. Kakor že večkrat, je seveda Glasnik tudi topot poln hvale o uspehih, kakršne so njihovi člani že navajeni spravljati pod streho. Že omenjeni članek s ponosom povdarja, kako da je izključno uspeh Udruženja pridobitev pravic do režijskih voženj v neomejenem obsegu. Iz preteklosti vemo, kako je vsako posredovanje posameznikov bilo brezuspešno. Skupno delo bi pač rodilo sadove, toda vi, nacionalni železničarji, ste ga dosledno odklanjali. In ker se sedaj hvalite z izključno vašim uspehom, naj še pov-darimo, da je bil sistem birokracije zmerom tak, človeku nekaj vzeti, od tega pa po malem spet vračati. Takšen uspeh pa je jalov neuspeh, čeprav bi bilo povrnjeno, kar je že enkrat pridobljeno, bilo vzeto.
Prepričani smo, da je izboljšanje režijskih voženj za-sluvidevnosti sedanjega režima in g. prometnega ministra. Gospodje Zvezarji i sestavi pravilnika najbrž niso imeli po-ebnegr vpliva. In ker se trkate na svoja socialna prsa, naj vas spomnimo na krivice, ki so se dogajale železničarjem in upokojencem v preteklosti. Kot najmočnejša organizacija ste pretakali zanje vedno krokodilove solze, v praksi pa ste pokazali pri Bolniški blagajni drž. železnic kaj znate. Vsi redni in družinski člani občutimo, da imajo Zvezarji v tej velevažni ustanovi večino in odločujočo besedo. Pred volitvami so potočili mnogo črnila za obljube, kaj vse bodo izboljšali itd. Ko so pa zasedli bolniško blagajno, na svoj socijalni, pardon nacionalni čut izvedli v praksi tako, da so podaljšali čakzalno dobo za zdravljenje v zdraviliščih od enega na tri leta! Ali ni morda tudi to vaš uspeh, Zvezarji? Vsaka tuja država skrbi, da se v določenih zdraviliščih nevarne bolezni čim prej ozdravijo in tako prepreči njih širjenje. Pri nas seveda, je pod zvezarsko komande potrebno nujno zdravljenje nemogoče.
Da so se iznebili v bolniški blagajni še neodvisne kritike, so Zvezarji z novim pravilnikom z dne 15. maja 1936 vzeli upokojencem celo volilno pravico ter jih tako uvrstili med drugovrsne državljane. Prepričani smo, da bo g. mi-nister, brez vpliva Zvezarjev, tudi to krivico popravil. Zve-zarski Glasnik naj le piše ;po svojem, v javnem življenju lahko vidimo vsi divjo gonjo med sebičneži in dlakocepci, ki boj za svoje umazane interese skrivajo pod krinko visoko donečih fraz.
Prizadeti.
Службп kos Ренне Пловндбв je држовно.
У конкретном случају жалбе једног службеника Дирекције Речне пловидбе, a према мишљењу Мини-старства саобраћаја М. с. бр. 18085 од 22 септембра 19o6 године — управник Поморства и речног саобраћаја на основу §§ 41 и 55 Уредбе о организацији Министарства саобраћаја и саобраћајне службе изволео je донети под У. п. и р. с. бр. 12387 од 26 септембра 1936 године решење: да je служба код Речне пловидбе Краљевине Југославије државна служба, a њени службеници др-жавни службеници	Р. п. бр. 63991-36
H A P Е Д Б Е
Број 96. — Непоштовање наредбе Господина Мини-стра саобраћаја о забрани торбарења у возовима
Установљено je од извесног времена да возно о-собље — кондуктери и возовође — a и ревизори во-зова толерирају торбарење и просјачење у возовима, продају намирница, хладних јела, разних пића и остало, иако je то забрањено Железничком саобраћајном уред-бом (Ж. С. У.) § 11, a нарочито je ова забрана нагла-шена Наредбом Господина Министра саобраћзја М. с. број 24144-28, објављена у Службеним новинама број 2-1928 год.
Службеници — кондуктери, возовође a и ревизори возова којима je поверено непосредно извршење и при-
мена ових прописа, не само да ово дозвољавају, већ и лично учествују у куповини вића, јела и пића. Продајом ових артикала ствара се расположење музиком и пе-смом где и возни службеници учествују заједно са пут-ницима и тиме занемарују своју дужност, што доводи у питање безбедност саобраћаја.
Ко се убудуће од службеника огреши о извршење ових наређења и даље дозвољава ове непрописне радње, a у возу наиђе продавац., продавца удаљити од вожње и предати полициским властима a службеника сменити са те дужности и ставити под дисциплински суд no § 193 тач. 8 Закона о државном саобраћајном особљу.
Ово наређење доставити на потпис свима службе-ницима и у станицама извешати на видно место, a кон-тролни органи имају се најсавесније старати о његово извршење.
Генерални директор, Димитрије Наумотћ, с. р.
Г. д. бр. 110488-36
Измена чл. 47 и 57 Правилника споредних принад-лежности службеника држ. саобраћајних установа
Ha предлог Министра саобраћаја Г. д. бр. 19189-36 Министарски савет под М. с. број 877 од 27 октобра 1936 године одобрио je следеће исправке Правилника споредних принадлежности службеника државних сао-браћајних установа:
Члан. 47.
Други став овог члана брише се na уместо њега нови став има да гласи:
.Дневничари, в.д. регулисаних службеника, радници, који су одлуком надлежног старешине одређени за стално вршење дужности регулисаних службеника и-мају право на километражу онако, као и регулисани служ-беници чију дужност стално врше, ако имају предиспит за оспособљаваље за ту службу.“
Члан 57.
Трећи став овог члана мења се и има да гласи:
„Дневничар, који врши душност регулисаног служ-беника, радник, који je одлуком надлежног старешине одређен за стално вршење дужности регулисаних служ-беника и има предиспит за оспособљавање за ту службу има право на пријем ове награде као и службеник чију дужност врши.“
Ha ово решење Министарског савета дала je и Главна контрола своју сагласност под Бр. 129268 од 2-XI-1936 године.	Г. д. бр. 119900/36.
Zahvale
Članov, ki so prejeli bolniške podpore, podpore oziroma posmrtnine od oblastne uprave Ljubljana.
Bolniško podporo oziroma podporo so prejeli naslednji člani: Podobnik Anton, Štrubelj Jože, Lisjak Franc, Vizjak Mihael v i iz Ljubljane in Vinčar Josip iz Maribora v skupnem znesku Din' 1100.—
Posmrtnino je prejela žena člana Trojer Josipa v znesku Din. 1500,—
Vsi, ki so te podpore prejeli, so se lepo zahvalili oblastni upravi Ljubljana.
Ljubljana, dne 25. novembra 1936.
Персоналне стђари.
Унапређења
Решењем Г. Министра Саобраћаја од 16 септембра 1936 године, унапређени су и наименовани:
При дирекцији Београд.
За званичника II категорије у I групу.
За ложаче Амбрух М. Матија, Димитријевић Д. Никола, Козма Т. Јосип, Лунгур М. Милош, Лукић Л. Јеремија и Симић Ђурђе, ложачи званичници II кате-горије II групе.
У другу грулу
За ложаче: Ђурић Т. Милан Јокић С. Лован, Мар-чић Ј. Душан, Олах A. Михаило, Пап A. Сгјепан и Ша-роши К. Адалберт, ложачи звал. II кат. III групе.
(наставиће се)
Нсплаћивш новчоне помоћи чланваима Обл. Иправе Eeorptfl.
За време од 23 маја до 1 дедембра 1936 год. и то:
1)	Станку Граовићу, болесничка помоћ динара 110.—
2)	Милану С. Јовановићу, болес. помоћ „	300.—
3)	Круну Софкаревићу, посмрт. за дете ,,	250.—
4)	Данилу Рељану, правна помоћ	„	1500.—
5)	Матеји Кремеру, новчааа помоћ,	„	500,—
6)	Тихомиру Јовановићу. болес. помоћ „	400.—
7)	Драгољубу Живковићу, болес. помоћ „	500.—
8)	Милети Радосављевићу, посмрт. за дете -,	250.—
9)	Живојину Јеретићу, правна помоћ зашт. ,,	1500.—
10)	Богомиру Крстићу, болесничка помоћ ,,	310.—
11)	Животи П. Николићу, прав. пом. зашт. „	300.—
12)	Димитрији Станчуловићу, прав. помоћ ,,	600.—
13)	Стојану Смиљковићу, посмрт. за деге „	250.—
14)	Трајку Златановићу, посмрт. за	дете	„	250,—
15)	Тодору Шкундрићу, болесничка	помоћ	,,	603.—
16)	Митру Симоновићу, болесничка	помоћ	„	170.—
17)	Ристи Јањевићу, посмртнина за	жену	„	1000.—
18)	Ђорћу Ђорђевићу, болесничка помоћ ,,	110 —
19)	Драгољубу Николићу, болесн. помоћ ,,	180. —
20)	Богомиру Крстићу, болесничча помоћ ,,	300.—
21)	Милану Николићу, подигнут сп. у Ск. ,,	1500,—
22)	Чедомиру Станковићу, подиг. сп. у Ћуп. ,,	1500.—
23)	Милоју Ђорђевићу, болесничка помоћ ,,	110.—
24)	Стевану Рису, болесничка помоћ	„	105.—
25)	Чедомиру Павловићу, посмрт. за жеиу „	1000,—
26)	Милану Стојановићу, болесничка помоћ ,,	600. —
27)	Тихомиру Јовановићу, болесн. помоћ ,,	410.—
28)	Малану С. Јовановићу, болесн. no.vioh „	300.—
29)	Гаврилу Панајотовићу, болес. помоћ „	205,—
30)	Ћири Тасићу, правна помоћ заштита „
31)	Јездимиру Нешићу, болесничка помоћ ,,
32)	Боривоју Костадиновићу, болесн. пом. ,,
33)	Николи Минићу, болесничка помоћ ,,
34)	Цветку Недељковићу, посмрт. за дете „
35)	Тихомиру Јовановићу, болесн. помоћ ,,
36)	Драгиљубу Петковићу, болесн. помоћ „
37)	Богомиру Крстићу, болесничка помоћ ,,
38)	Трифуну Д. Марковићу, болес. помоћ „
39)	Светиславу Јанковићу, болесн. помоћ ,,
40)	Стевку Стојановићу, болесн. помоћ „
41)	Стевану Ујвари, лож. болесн. помоћ ,,
42)	Драгољубу Живковићу, болесн. помоћ „
43)	Радосаау Станимировићу, болесн. помоћ ,,
44)	Боривоју Костадиновићу, болесн. помоН ,,
45)	Милану Антићу, болесн. помоћ
46)	Ннколи Дуганчићу, болесн. помоћ ,,
47)	Димитрији 'Борђевићу, посмрт. за дете ,,
48)	Драгољубу Чубраковићу болесн. пом. ,,
49)	Тихомиру Јовановићу, болесн. помоћ ,,
50)	Стевану Ујвари, болосн. помоћ	,,
51)	Мчце Јовановићу, болесв. помоћ	„
52)	Петру Димовићу, болесничка помоћ ,,
53)	Тодору Димитријевићу, болесн, пом. „
54)	Светозару Петровићу, правна помоћ ,,
55)	Јовану Танићу, болесничка помоћ ,,
56)	Миладину A. Вукосављевићу, бол. пом. ,,
57)	Вулу Смиљанићу, болесн. помоћ	,,
58)	Вељку Петровићу, болесн. помоћ „
59)	Фрањи Вајнеру; болесн. помоћ	,,
60)	Божидару В. Николићу, болесн. помоћ ,,
61)	Добривоју Крсгићу, болесн. помоћ ,,
62)	Цаетку Николићу, болесн. помоћ	„
400.— 175.— 170.— 150.-250.-600.— 500.— 70.— 670,— 190.— 215.— 150.— 550.— 150 — 150.— 405.— 150.— 250— 355.— 170.-150.-265.— 205.-150.— 500.-110,-750— 250.— 175.— 200.— 340.-150,-100,—
Укупно Динара 24.175,—
Пензиснисскнже
Наш колега и добар друг Фердо Рајторовић, ложач званичник II категорије I групе стављен je у пензију дана 31-VII 936 годиве.
Именовани je ступио у железничку службу 2 ок-тобра 1900 гадине. Испит за ложача положио 1908 го-дине. Регулисан l-VH-1911 године. Рођен 18 октобра 1875 године.
Kao службеник-ложач био je свесан своје дужно-сти — напорне ложачке службе и као такав дочекао своју пензију, што му његове све колеге и чланови Обласне Управе Сарајево, као и сви ми остали ложачи желимо дуг живот у мировини на добро њега и њего-ве срећне породице.
Именовани приликом пензионисања као наш акти-ван члан до пензије изјавио je да he и даље остати
члан удружења.
Обавештавамо чланове ради знања.
Секретар Обл. Упр. Cap.	Претс. Обл. Упр.. Cap.
Бећир Девовић, с. р.	Ћамил Лисак. с. р.
Власник за Удружење Ложача Државнкх Железница и Бродова Милош Ћосић, Прокоп 66 Београд. Уредник: Инж, Боривоје Цветковић
— Раковица, Крекова улица.
За Штампарију „Полет", Урош Јудић Београд Змај од Hohaja 5. Телефон 28-139.