MESARSKI LIST
Izdaja: Konzorcij. Št. Vid kod Ljubljane. Pretstavnik i urednik Grudnik R., Dravlje 103 (Tel. 22-89). Tiskarna „Slovenija", predstavnik Kolman A., Ljubljana. Izlazi 4 puta godišnje.
Za prinudne mesarske zadruge.
dru
'Mesarski Vjesnik« donosi:	Naša za-
i	j^Sa je primila od bratske »Mesarske i °basičarske zadruge« Stari Vrbas opšir-11 Pretstavku upućenu Ministarstvu za tr-
”0vinu i industriju, pozivajući nas, da '11 pretstavku podupremo.
, Da !)i svi čitatelji liih upućeni u čelu h'ar, donosimo u celosti ovu zanimivu Vstavku.
Trgovačko-industrijska i zanatska ko-Sora u Novom Sadu dostavila je svima -druženjima zanatlija na svome područ-^1!. raspis pod brojem 8121 1933. o pra-.unom dranju i konzerviranju koža. Sli-Daa raspis od strane Ministarstva poljo-Fivrede — Odelenja za veterinarstvo pod ta.iem 75588, IV. od 2. decembra 1933. god. rjdem Kr. banske uprave dunavske bano-j.1!16 u Novom Sadu dostavljen svima op-'Nskim upravama za pregledača mesa. -Ovi raspisi su izdati na intervenciju satli- naslova kod nadležnih Ministarstva' i a 'stima se želi postići, da pregledaći me-?odnosno veterinari utiču na mesare, »5^0 bi ovi pri dranju i manipulaciji ko-|. obračali veću pažnju i da se ne dozvo-
ii	Va, da ovaj posao vrše lica, koja nema-v Stručno obrazovanje. U oba raspisa se t /oost rada polaže na dranje koža, a ne
oko na manipulaciju istih. Medjutim i „I strane stručno obrazovanih lica t. j. Iju Si,Inih mesara se mnogo više greši pri-jjjOfn konzerviranja koža, a ne kod dra-
s| D vezi sa gore pomenutim raspisima ia . Mna je ova zadruga, pozivom na našu siniJu pretstavku, koju smo slavnom na-k: vo 1930. god. podneli na tamošnji do-nus broj 3501;1930. i ovom prilikom skre-Sr.v.Požnju cenj. naslova na najkrupnije j, koje se dešavaju oko manipulacije j,' . sirovih koža. a koje greške naravno
mostranim
■ stl tražene ili se iste moraju prodavati
mostranim tržištima imaju svoje ne-Ois'i	zbog kojih naše kože toliko
‘spod
štet., i' ,—.„v.
:	Kako pojedinaca proizvodjača, tako
zadruga od vremena svog postan-
Prosečnih tržnih cena, što ide na cako poji države.
t)va
inte >tl sve današnjeg dana sa živim lj,an.esoin prati sve ono, što je u vezi sa Poid H	ciiom s’rovb> koža, te je u tome
'sku l	^roz n‘z S0<bna konstatovala i
P a> da sirove kože, koje se iz naše .izvoze u inostranstvo ne mogu da kr.ze konkurenciju koža iz drugih drža-k,,ć to ne zato, što se u drugim državama jz j?* stoka boljeg kvaliteta, nego jedino čg: ‘‘zloga, što naši proizvadjači ne obra-j)rj 1 dovoljno pažnje najvažnijem poslu lw-‘Manipulaciji koža. Mnogi to čine ne-i zbog nedovoljne obaveštenosti. kf)-bog toga se već više puta desilo, da naviše kod nekih mesara po čardaci-’Supama i ogradama nekoliko mjeseci t:(1i Kiši, suncu i "svakom nevremenu, te se Vi i9’ koji trgovac naidje i iste otkupi daft zašto. Naravno ne može biti govora, Z;imSVe °ye kože mogu uporediti sa ko-1 ‘“a, koje su bar donekle propisno ma-
i nipulirane. Ove su kože od suše zgrčene, tvrde, mestimice trule, plesnive i dok se izrade ispasti će iz njih veći deo, a samo manji deo ostaje dobar za upotrebu. Pošto je kod nas proizvodnja koža ogromna, dočim je industrija za preradjivanje koža u našoj državi samo neznatna, to je prirodno, da se naše kože moraju izvoziti u inostranstvo, gdje je industrija koža bolje razvijena, no da bi naše sirove kože u ino-stranstvu mogle imati dobru prodju i izdržati konkurenciju tudje robe, moramo nastojati, da kože, koje su namenjene izvozu budu ako ne prvoklasnog, ali bar dobrog kvaliteta. Ovo se može postići samo na taj način, ako se sve ono, čime se pri manipulaciji koža grešilo, na najrigo-rozniji način istrebi, što je pak samo tako moguće, ako se zakonskim odredbama sprovede prinudno organizovanje svih mesara u celoj Kraljevini.
Novim zakonom o radnjama je već postignuto toliko, da u buduće neće moći ma ko dobiti ovlašćenje (obrtnicu) za vršenje mesarskog zanata, kao što je to ranije bi-
lo.	Obaveza za polaganje šegrtskog, odnosno kalfenskog i majstorskog ispita — I a koji ispiti treba da budu strogi, zaga-j rantovana je stručna sposobnost budućih majstora i proizvadjaća koža, no sve ono • nije još dovol jno, da bi uspeh bio potpun, j nego bi se pored toga svaki samostalni j mesar morao prisiliti, da bude član mesarske zadruge, koje bi valjalo organizo-vati po mogućnosti u svakom srezu. Zadatak ovih zadruga bio bi, da svoje članove poučavaju u pravilnom manipulisa-nju koža, da od svojih članova prikupi u jedan zajednički magazin sve kože — gdje bi se iste imale na bloku soliti, plasi-ficirati i svakog meseca putem javne dražbe prodati fabrikama koža — sa isključenjem špekulantnih trgovaca. Na ovaj način bi se postigla jednoobrazna roba, dobrog kvaliteta — za koju bi se svakako postigla i bolja cena. Sve dok svaki mesar bude na svoj način manipulirao kože, neće se moći popraviti kvalitet i cena naših sirovih koža.
Ova je zadruga imala prilike, da vidi kakva sve može biti razlika u izradi koža. Neki mesari ostavljaju u kožama par-čadi mesa od kojeg se u smrdi cela koža, drugi ostavljaju parčađi kostiju od glave, repa, glave i noge ispod kolena mesto da otseku, ostave. Odranu kožu vuku po blatu, krvi, prašini. Ako je i sole ne paze, da se koža jednako svuda soli. Prilikom za-motavanja kože sa strane ispada sol, pa se to mesto ne konzervira i postaje poslije pegavo. Ovo sve hrđjavo utiče na kvalitet i vrednost kože. Tokom godina je zadruga iskusila, da su sirove kože, koje donose članovi zadruge, koji su tek pristupili zadruzi vrlo loše i da se stalnim poučavanjem tih članova postizava uspeh, koji zapravo iznenadjuje. Medju članovima nastupa takmičenje i svaki hoće, da pokaže svoje znanje, stečeno iskustvom i trudom. Na ovaj način se kvalitet koža stalno po-
pravlja i za iste se postizava sve bolja i bolja cena. O ovome se cenj. naslov može uvjeriti, ako ne žali truda, te se obratiti tvornicama koža, kojima je ova zadruga prodavala i prodaje i dan danas još sirove kože svojih članova. Svaka će tvornica rado dati svoje mišlenje o kožama, koje nabavlja od zadruga i koliko su manje vrednosti in lošijeg kvaliteta kože, koje kupuju putem trgovaca od pojedinih mesara. Još bi mnogo bolje bilo, ako bi cenj. naslov posetio ove tvornice, te da se na licu mesta uveri o istinitosti naših gornjih navoda. Za svaki slučaj prilažemo ovdje spisak tvornica koža iz tuzemstva, sa kojima je naša zadruga u poslovnoj vezi.
Da se naše kože nesolidno izradju ju u mnogome potpomažu i špekulativni trgovci sirovih koža .koji kupuju sve što nađju
__ naravno po bagatelnim cenama. Ovima
je u glavnim stalo do toga, da nakupe što veći kvantum i da sa makar i manje zarade prave što veći _ promet. Sa druge strane pak iskoriste teško materijalno stanje mnogih mesara time, što im daju una-pred novac na kože tako, da dotični mesar nesme drugom da proda svoje sirove kože. Na ovako pozajmljen novac mesari plaćaju veliku kamatu, a pored toga su vezani i ne mogu slobodno raspolagati sa svojim proizvodima. Ovako nesavesnim trgovaca imamo nažalost i od više i njihov rad je štetan nesamo po pojedine mesare, nego najviše šteti privrednom napretku čitave struke i normalnom razvitku opće trgovine. U najviše slučajeva su ovi špekulanti oporezovani samo sa neznatnim porezom, jer je vrlo teško utvrditi njihov prihod, pošto po selima rade putem svojih agenata, robu ne sakupljaju u svome mestu sedišta, nego je otpremaju neposredno iz mesta nabavke u razne tvornice, te se na ovaj način vrlo brzo obogate na štetu drugih i na štetu same države. Opazili smot da ovi trgovci na sve moguće načine širenjem neistinitih vesti i intriga nagovaraju članove mesarskih zadruga, da iz zadruga istupe u čemu često i uspiju. Dešavalo se, da su za kože platili više, nego što su članovi postigli putem zadruge -samo da bi ih zadobili za sebe, pa kada članovi usled ove obmame istupe iz zadruge, onda ih nemilosrdno iskoriste. Od istopljenih članova se retko koji vraća ponovo u zadrugu, jer ga je stid i drži, da bi se time. ponizio, pa ima rad je, da pretrpi i najveću materijalnu štetu.
Ovom zlu bi se samo tako moglo stati na put, ako bi se po srezovima stvorile sreske zadruge mesara, kod kojih bi se obavezno morao začlaniti svaki mesar uz vrlo minimalnu članarinu. Ove zadruge bi mogle putem stručnih listova i časopisa, te predavanjima i poučavanjem nadopuniti i usavršiti stručnu sposobnost zadrugara, naročito u pogledu manipulacije i konzerviranja koža. Putem zadruge bi se mogle nabavljati najmodernije sprave za svoje članove na otplatu. Isto tako bi zadruge za svoje članove nabavljale sve ostale potrebe, koje spadaju u njihovu struku. Produkti bi se kod zadruga mogli u velikim količinama po-
nuditi i prodavati potrošačima za koje bi se svakako postigla bolja cena.
Ove zadruge bi mogle uz državnu pomoć izaslati svoje ambicijozne mladje ljudi u naprednije države na kurseve radi usavršavanja, a koji bi poslije povratka bili dužni svojim kolegama održavati stručna predavanja i med ju ovima na taj način širiti znanje i stručnu obrazovanost.
Kako je opće poznato u našoj se državi mnoge sirovine mesarskih proizvoda — razni otpadci — kao kosti, rogovi, papci, dlake, pa donekle čak i creva neis-korišćeno bacaju na djubrišta ili zakopavaju, čime idu u gubitak milijoni, a koji se delovi u drugim državama korisno upotrebe. Ovome je uzrok jedino taj, što nemamo stručno obrazovane ljude, koji bi ove otpatke preraditi mogli. Ako bi se ovi otpatci u većoj masi prikupili kod pojedinih zadruga, to bi se svakako našli i poduzimači, koji bi stvorili fabrike za preradjivanje tih delova, što do sada nije bilo moguće, jer bi režijski troškovi oko izaslanja u pojedina mesta radi prikupljanja tih delova iznosili više, nego što bi se za preradjivanje moglo dobiti. Pred-uzeća ove vrste su vrlo rentabilna, jer su sirovine jeftine in mogu se dobiti u ogromnim količinama.
Sve ovo bi mnogo doprinelo konsolido-vanju naših privrednih prilika i današnja teška privredna kriza bi se ti znatnoj meri olakšala bar u mesarskoj struci, koja je jedna od naših najglavnijih privrednih grana zanatstva.
Mi smo jako uvereni, da bi se ove naše ideje naša trgovina saznivala na mnogo boljoj i moralnoj podlozi i da bi se time na inostranim tržištima traženja naših sirovih koža u kratkom vremenu podigla čime bi se postizavale i bolje cene i od čega bi osim producenata i država imala veliku korist.
Izgradjivanjem fabrika za preradjivanje otpadaka bi mnogi nezaposleni radnici došli do zarade i nebi morali tražiti potporu svojih bližnjih sugradjana i vlasti.
U vezi sa uvodno pomenutim raspisima, slobodni smo još primeniti, da se po istima donekle veterinarskim — odnosno pregledačima mesa stavlja u dužnost, da oni pripaze, kako bi se dranje koža prilikom klanja sitne i krupne stoke vršila sa više pažnje, no u tome će se slabo uspeti, jer pregledaći mesa po općinama nisu svud veterinari, nego često laici, koji pojma nemaju, kako se ima marvinče odrati. Što, više kako veterinari, tako i pregledači mesa nisu u najviše slučajeva prisutni prilikom klanja, nego pregled vrše prije i poslije klanja. Što se pak manipulacije solenja i sačuvanja sirovih koža tiče o tome pojma nemaju, jer to ne spada u njihovu struku te stoga i nemo-gu mesare poučavati u tome radu.
Po gradskim klaonicama, se klanje stalno vrši pod nadzorom dežurnog veterinara, pošto se klaonice obično nalaze van grada, to je u mestima gdje postoje klaonice, veterinaru moguće kontrolisati dali se dranje vrši pravilno i sa dovoljno pažnje. Iste klaonice su propisno gradje-ne, izbetonirane i onako udešene, da voda ima svoj prirodni otok, tako isto i krv i sve ono, čime bi se kože uprljale. Ovako odrane kože, ako se još i solenje vrši sa dovoljno obazrivošću će kvalitativno biti vrlo dobre. Drugačije je medjutim stanje po seoskim općinama gdje klaonica nema i gdje svaki mesar klanje vrši u svome dvorištu prosto na zemlji. Kod ovih, a po gotovu kod siromašnih uopće ne postoje potrebni preduslovi, da bi se mogla koža manipulirati propisno i pravilno, to će ista kvalitativno biti lošija i manje vrednosti. U vezi sa ovom našom pret-
stavkom molimo, da se zatraži mišlenje i ostalih zadruga i udruženja mesara i ko-basičara u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu i još drugih, te se nakon toga pred-uzmu potrebne mere, kako bi se izvoz naših sirovih koža i plasiranje istih na inostranim tržištima po moguće najboljim uslovima omogućio, što će pored ugleda biti i od velike koristi kako za pojedince, tako i za državu. Naša je zadruga u svaku doba rado spremna da sa-radjuje na unapredjenju naše spoljne trgovine i učinit će sa svoje strane sve što je moguće, da bi se u tome pogledu postigao potpun uspeh. U nadi, da će slavni naslov sa svoje strane učiniti potrebne mere, da bi se zamišljena ideja mogla i ostvariti, mi se preporučujemo i beležimo u Novom Vrbasu 18. februara 1934.
Iz ypraire.
Kako smo već u prošlom broju našeg lista javili, ako se neće broj pretplatnika povisiti, bićemo primorani list u mesto svaki mesec, samo četvrtgodišnje izdavati. Žao do tega je i zaista došlo i Vama svima, koji ste poslali pretplatu javljamo, da Vam pošaljemo ili ob svršetku godine 1934. ili početkom 1935. godine recept-nu brošuru besplatno, dakako list prima-ćete četvrtgodišnje. Ovo odnosi se na sve pretplatnike našeg »Lista«.
Svima, koji ste I. Jugoslovensku me-sarsko-kobasičarsku stručnu knjigu već kupili, dajemo u znanje, da ćemo svršetkom tekuće ili početkom druge godine izdati receptnu brošuru počivajućeg stručnjaka g. Cvetonića Pere i još jednog drugog stručnjaka — ovu ćemo Vam brošuru na želju poslati za cenu 25 Din. Svaki pak, koji je poslao pretplatu za »Mesarski list« za god. 1934., taj dobi ju besplatno. Koji stručnu knjigu već imade i nije bio u tekućoj godini pretplatnik »Mesarskog lista«, neka nama javi, ako reflektira na receptnu brošuru. A koji stručne knjige nije naručio i nije platio pretplatu za »Mesarski list«, taj može dobiti brošuru g. Cvetonića za 50 Din i neka nam unapred pošalje naručbu za brošuru, jer ćemo iste odštampati samo u potrebnom broju i se iste naknadno ne-ćeju dobiti, s toga svaki koji ju želi, odmah da pošalje naručbu!
Svaki, koji želi posetiti Ljubljanski i velesajam neka nam odmah javi, da mu j pošaljemo legitimaciju, koja će mu služiti i za polovinu vožnje na železnici i kao ; ulaznica na velesajam. Za legitimaciju doznačite nam Din 34.—, nakon čega odmah Vam ju pošaljemo.
G. G. stručnjaci mesarskog i kobasičarskog zanata umoljavaju se, da nam za Receptnu brošuru, koju ćemo u doglednom vremenu izdati, pošalje svaki nekoliko tačnih recepta pod koje ćemo nazivom pisca uvrstiti u brošuru. Za svakog receptnog autora skrbeti ćemo dostojnu nagradu, a koji nam pošalje više od 20 recepta umetnićemo njegovu fotografiju u knjigu, za autora pak, koji pošalje najviše i najboljih recepta za naše prilike, imademo naročito lepu nagradu. Dakle svi stručnjaci spremajte se na rad da usavršimo pođučnu mesarsku stručnu literaturu. Pobrinimo se za dobru duševnu hranu i potpun poduk generacije u me-sarsko-kobasičarskom zanatu.
Ovčja creva kupujem, pošaljite ponudu na upravu »Mesarski list«, Št. Vid kod Ljubljane.
Svima velikim radnjama za proizvod' nju suhomesnate robe i masti, tvornica®8 salama, trgovcima koža i creva — saop' štavamo, da će svršetkom tekuće ili P0' četkom nove godine izaći mesarsko-kob8' sičarska receptna brošura, s toga pri®a se nekoliko prvoklasnih firma u reklam116 5 oglase. Koji imate interes na oglasim® j javite nam odmah, da Vam stavimo P°'	*
nudu.	Uprava. j
XIV. ljubljanski velesajam
održava se od 30. maja do 10. juna.
Ljubljanski velesajmi u prvom redu i služe napredku našeg narodnog gosp0' darstva i medjusobnom poznavanju nS' ših producenata, trgovaca i konsumenat® (
Uprkos velikim neugodnostima, u k°' j jim nalazi se naš narodni život ovogodiS' ] nji Ljubljanski velesajam neće zaostaja*1 po svoji raznolikosti za onimi prijašnj® , godina. Naša domaća industrija sviju pai | noga već je toliko razvita, da može kri*1 \ potrebe domaćeg tržišta. Naši domaći pi'0' j izvodi nikako nisu lošiji od tudjih, a in®' , du prvenstvo u tome, da su jevtiniji 0(1 ; tudjih proizvoda. Kupuj domaću rob® , ovo treba da bude poslovica svakog kupc* ( i trgovaca. Samo na ovaj način može®0 ] podignuti naš gospodarski položaj i usp® ] šno rešavati krizu. Velesajam pokazat'6 Vam potpunu sliku naše domače prodtik' čije. Izložbena roba razmeštena će biti u sledećim glavnim skupinama:
1.	Strojna i kovinska industrija, fin8 I mehanika, fotografija.
2.	Radio i elektrotehnika, grejanje 1 ! osvetljenje.
3.	Automobili, motocikli, bicikli, kol® sport.
4.	Poljedelski strojevi i orudje, mb' i
novi.
5.	Drvarstvo, pokućstvo, pletarstv® j ščetarstvo, igračke.
6.	Tekstilna industrija i konfekcij® I industrija šešira, čipkarstvo, crkvene p0' ! trebštine.
7.	Koža, konfekcija, krznarstvo.
8.	Papir, pisarniške potrebštine.
9.	Kemična i životna industrija.
10.	Gradjevinstvo.
11.	Glazbila.
12.	Steklo, porcelan, keramika, biž*1' terija.
13.	Automatske kladionice, strojevi z8 ! preradu mesa i sve ostale mesarske P0' j trebštine.
Velesajmu biće priklopljene još sp6' cijalne izložbe:
Kućanska izložba »Žena u zanimanji'
Kartografska izložba.
Izložba jugoslavenskih plakata.
Poučna reklamno-propagandna izložb8' Svima našim pretplatnicima i čitaoci®11 preporučamo, da posete ovu izložbu, °sf i bito pak interesenti za hladione in®^ I ugodnu priliku ogledati si različne napr8 ve hladiona, mesarske i kobasičarske sttj jeve kao i različne naprave, orudje i p bor te sve ostale mesarske potrebštine.
______________________________________/
Sirove kože. Cena govedjim kožap’J još uvek dosta je slaba te se cene f'L promenile tako, da se za prima švicar^ pasmine bez soli plaća Din 10—11. N1 bolje ne stoje cene telećim kožama, b0J. notiraju sa glavom i nogama Din bez glave sa kratkim nogama Din Konjske kože od 220 cm dalje notiraj11 I promenjeno Din 10—15 po komadu.
Koji još nema I. Jugoslov. tnesars^j, kobasičarske stručne knjige neka j°n0® mah povuči za ceno Din 120 ili u crve platnu ukoričeno za ceno Din 160.
>
— 3 —
Iz prakse za praksu
Konzervirane šunke (a la praške).
izvar?^a smo ®un^u izvadili iz hladne vode, tat) m° 'z n^e kost'' 'Otsečemo ju onako do risvaku šunku, koju mečemo u mašinu, i	članka, obesimo je na jednu kuku
la?= etno u Pušnicu, gde neka se dimi na vetru. Čim se koža posušila, što L? da je postala bela, sklopimo ju u jednu q 1JU> u kojoj ju nameravamo presovati. 11 kutiju zaklopimo dobro od vazduha,
"ktni
kda
emo ju u kazan, da se skuha. Kuha se t ~m sati u 90 stepeni vrućoj vodi. Nakon iu umetnemo u hladnjaču. Ovako je Prernljena za eksport bez straha da bi ^ogla pokvariti.
Danski govedji roiat.
dl Uzmemo jedan frak, to jest mekane gru-1, Sovedjeg mesa, dobro ga očistimo svih Don * ^vrdih delova i napravimo u duljinu i j'ut kajzerflajša. Posle ga dobro zasolimo Rinemo u salamuru sa drugim mesom da ro prozori, a kada je to gotovo, izvadi-i Sa, dobro ga operemo sa vrućom vodom Rujemo. U rolovanje metnemo malo belog
"enio
g bibera, rolujemo meso u duljinu, met-
ga u kazan, gde neka se kuha sa dru-
U 9a
ž'’ stepeni vrućoj vodi 3 sata dugo, nakon Su izvadimo i presujemo ga tako, da ^.mesa bude odozdo da ne može raspasti. ptn) metnem«' težak teret, da se dobro
mesom rolovano. To mora da se kuha
<iobSUle. ‘ ovaK° ostavimo do jutra da se v5° ishladi. Vrpcu, sa kojom smo rolo-- ’ skinemo i uzmemo tanke slanine i celo ‘0 zamotamo u nju. Da nam se slanina
kf m nalepi, moramo pre da meso dobro rjjj uno, ga onda umetnemo u jednu kula-r0| ’ Koja je zanj dosta velika i ponovo ga p lemo. 5—6 minuta meso ponovo bacimo sata*U v'odj’ Posle S3 0Pet presujemo 3 top.’ Sa nakon toga izvadimo i metnemo u iie u Pušnicu, gde neka stoji dok se koža °suši, čime je roiat gotov.
Erdeljski carski kare.
komada slanih karmonadla rasečemo j U 3 u pola. Svaku polovinu rasečemo j 'na na tr‘ Komada. Na svaki komad "iliih0 *anKe ploče slanine i na svaku sla-a°Ve belog sitnog bibera i nastrugane limu-ha^ Kore Sada ovo zamotamo u krpu, ku-r^itio u stepeni vrućoj vodi 3 sata. Mo-Sl|ietTisatno Paziti, kako smo naslagali, pre-drugog dana, kad ga mečemo u dohr'Cu * ostavimo tamo dotle, dok koža 0 osuši. Time je kare gotov.

Jugoslovanska specijalna radiona za popravak MESARSKIH I KOBASIČARSKIH STROJEVA I NOVI STROJEVI U RAZNIM DIMENZIJAMA
Stalno skladište svih strojeva. - Transmisije - Svakovrsne reme za vješanje mesa i kobasica. - Kuke za sušenje mesa od svake veličine. - Brušenje svakovrsnih noževa i
ploča. - Montaže.
FRANJO TRBUHA
Zagreb, Maksimirska cesta broj 11
35-god. praksa kod specijalne tvornice FRIEDRICH 1 HfiflGfl, Wien. — Narudžbe i popravci izvan Zagreba bit će brzo otpremljeni.
SOLIDNA RADNJA!	UMJERENE CIJENE
iiiiiiiiiliiiiliiiiliiiiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiltlititiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiittniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiioifi'iiiiiiiiiiiiiiitii^ltiiiiiii’iiii'iiiiiiiidiiiiiiiiiiiillllllliiiiiiiiiiiLIiiiife

Automatska
vaga
SINGER
Je najbolja i najjeftinija
Nabavite si automatsku vagu SINGER, nosivost 20 kg sa poljubnem zdelicom i ogradom, za Din 5000 ili na odplatu po Din 300 mesečno za Din 6500. — Doznačite Din 1000 kapare i odmah će Vam se vaga odpremiti na Vašu adresu.
— Stare mesarske vage kao i upotrebljavani mesarski strojevi uzimaju se u račun. •
„	Danske švargle.
šarn0 lnis.Ku kožuru dobro skuhamo i izme-Me§a s.a isto toliko isečenog svinjskog mesa. koliko au začinimo sa toliko pržene šalotke, •hetneJe Potrebno da ima ukusa. Jer, ako r0cliie i crn°g luka, hoće da se ukisne. Mi-Svirc Podamo ove: crni sitni biber, naj-’ *ajaron i sol. Onaj, koji voli da je shtke ac*ie, može da metne i malo šećera i [tešavjji^dinske paprike. Ovaku začinjenu 4i>avo ^ punimo u svinjske stomake sasma 3 j 1 ?°sle Joga metnemo švargle u ka-3)1 ^Uaamo u 75 stepeni vrućoj vodi dva
dNtiirf*'3’ uakon čega ih izvadimo, dobro
C ................
dojt -%o te metnemo u pušnicu, gde ostaju
(i Htn . ’	lil i//v avaiiiii^,
jV0 i tako jako presujemo, da ne budu ;;	dva Prsta. To ostavimo tako do
dana, kada uzmemo sol i dobro njom
ic 111
Qa koža
pocrni.
Šunke sa pepelom.
i^u. Pojedinu šunku, koja neka nam v0riraje’ metnemo nakon kuhanja odmah ■ akrf' u vrući pepo te ga ovim pepelom Su ,, ,zamotamo. Posle damo šunku u puš-> dobi- ac^an ^im barem šest nedelja. Šun-?aŠtiteT!!l1 nekakvi oklop od pepela, čime je č^trebp Pre^ navalom muha i crva. Pre % jo * stučemo pepeo sa šunke i očetka-


- 4
Wolf br. 221 — premer ploče 8 cm Din 1.800 — ili isti veliki od 10 cm Din 2.800'— ili isti na motorski pogon Din 200'— više; isti sa železnim stenskim nosiocem Din 400 više, ili isti na železnim stalku Din 600'— više. Sa Wolfom dademo 2 noževa i 5 raznih ploča.
Stroj za punjenje kobasica br. 183 sa jakim aluminijom kazanom (kotao) 5 kg, Din 950'-ili sa železnom kazanom Din 750'—; isti stroj samo veći od 8 kg sa aluminijem kazanom Din 1400'— ili železnim kazanom Din 1100'—, stroju dodademo 2 cevčice.
Mlin za mirodije,
S 1 I oso*3'*:0 jake, velike
praktične i solidne ja, konstrukcije, težina 16 mlina jeste 10 kgr, montira se na stenu, za to je opremljen sa tri stenska noga, ili se pričvrsti,na sto te je več opremljen sa potrebnim napravama. Cena je mlinu Din 400'—
Preša za čvark® oz. za mast i ^ osobito jake i praj1' tične konstrukcij6 prema slici — 13 I1' tra Din 1200'—
25 litra Din 2000'-~
Sve na otplatu I
Sve strojeve dobavimo u crvenoj, odnosno u zelenoj ili povolnoj boji lakirane. Dobavni uslovi su sledeči: kod naručbe treba je slati 20% u ime kapare, ob primitku treba platiti 30%, ostalo plati se u 10 mesečima. Koji pak bi se odlučio da plati naručeni stroj ob primitku taj dobi 25% popusta. Sve strojeve dobavimo odmah po primitku <0% kapare franko naše slagalište — isključena omot-nina, otprema i porez. Ne zadocnite ove vanredne prilike, naručite si mašine da bolje opremite svoju radnju i tako podignete promet do sigurnijeg obstanka.
Grudnik d. z o. z.
Dravlje kod Ljubljane
Telefon 22-89
Posetite nas ne Ljubljanskom velesajmu paviljon „G“ srednji ulazi
Gnečelica-kveč br. 182 sa kurblo^ Din 1400'-, isti sa točkom Din IblM ili ss točkom na motor Din 1800,' Sa kvečom dademo 1 rezervni
Svima mesarima i koirasičarima saop-štavamo, da ćemo za vreme Ljubljanskog velesajma sniziti cene za 20% kod sledečih mesarskih strojeva: sve veličine Wol-fowa, stroja za punjenje (šprica), stolnih gnečalica, stolnih šprica, preša za čvarke, mlina za mirodije, panja za sečenje mesa sa grabovog drveta. Osim toga ćemo mesarima i kobasičarima koji kod nas kupe od spomenutih strojeva u vrednosti ponad 6000.— Din povratiti putne troškove III. razreda na železnici. Ne zadocnite ove vanredne prilike i posetite nas na Ljubljanskom velesajmu od 30. maja do 10. juna u paviljonu »G« kod srednjeg ulaza.
Grudnik đ. z o. z.
Ako želite imati prima i tačno sortirana creva onda se izvolite obratiti na: » JUGOCIRf JššVO«	
ZAGREB, KIaoničkaul.9 TELEFON 60-91 Brzojavni naslov: DUGOCRI3EVO Tražite cijenik! Brza i solidna podvorba!	
-----------------------v*-™*-*-™-™-**-^**
i	Poselite
I XIV. Ljubljanska velesajam od 30. V. do 10. VI.
Na velesajmu možete dobiti mesarske strojeve, pribor, opreme za klaonice, mesnice i. t. d. šta trebate u Vašom obratu i gospodarstvu u velikem izboru po tvorničkim cenama.	Polovična voznina na železnicima i parobrodovim3'