SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvčtljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt).
Izhadja desetput v letž po jednoj cčloj listinč i velja s poštninoj 3 fiorinte ali 2 rublja.
СЂЂЗДЂ.
Slždeča slova naznačuju blizo ono isto: ОвЈздг, shod, senjem, sostanek, skupščina, sbor i tem podobna. V no veje vreme su Slavjani slavili osobito tri znamenite shode; jeden v Moskve leta 1867. povodom зтнограФическоА (narodnopisnoj) внставкн; drugi v Prage leta 1868. povodom položenja osnovnoga kamena za veliko narodno češko gledališče; tretji opet v Prage 12. i 13. julija 1873. kada se je slavila stoletnica dne rodjenja slavnoga českoga spisovatelja Josefa Jungmana. — Pervi od teh shodov v Moskve bil je tako znamenit i veličanstveno slavjen, da novine i časniki slavjanski osobito neslavjanski nisu mogli o njem dosta načuditi se; pisalo se je o tom shode različno, jednimi jako zadovoljno, drugimi, to je protivnikami, protivno. Znamenit i veličanstven bil je pak vsakako te slavjanski shod tako, da su Slavjani sami se zauzeli i se iznenadili. Da bude se osnovalo nečto tako velelčpoga i tako veličanstvenoga, nečto takoga nisu niti sami Kusi mislili, nisu nameravali, nisu očakovali. Ješče menje su mogli si nečto takoga misliti ali očakovati Slavjani k toj etnografičskoj vistavkž povabljeni: sprijem na granice ruskoj velelčpi, userdni, bratski; pojezd do Petrograda i do Moskve slovno jezda slavivna (triumph-zug); življenje skoz teh pet tednov tako, kako da bi bili po čaro-biji spremenili se v naj slavnejše boljare (Magnaten), kako da bi živeli v dražestno okuzlenom domorodnom svete; i čto več, to ni bila nikaka čarobija, nikako kuzlo (Zauber), nego prava istinita istina; tako da su Slavjani vsčm pravom mogli uzkliknuti, kako stoji v ruskoj narodnoj pesni o ГолубиноА книг$: *) Ахт. не чудо лб тамг сочудилосл, Ни пролвушка лб пролвиласл ? Воздивллло чудо не малое, Воздивллло чудо дивное!
*) П. Безсоновг: КалЗжи перехоаае. Москва 1861. Частв. 1. стр. 341.
Pisalo se je o toj etnografičskoj vistavkč i o tom divnokras-nom СтЉд£ славлнском ne malo v novinah, osobito obširno v knjigč: BcepocCiftcKaH зтнограФическал ББГСтавка и славлнсшИ ст/бздг в% Mafc 1867 года. Москва, i krasno ga je popisal g. M. P. Pogodin v svojem govorč deržanom 16. maja lčta 1868.
Toga dnu su obhadjali i slavili v Moskvč svetčanoj go-stijoj lčtnicu, godovščinu, na spomen prijezda Slavjan k etnografičskoj vistavkč 1. 1867. Ustrojili su gostiju v sadč, ogradč, pri dome g. M. P. Pogodina na Devičjem polji; dvorana bila je ukra-šena izobraženjami sv. Cirila i Metodija i podobiznami znamenitih pisateljev ruskih. Pred občdom, pred gostijoj , je predčital gosp. Mihail Petrovič Pogodin jako zanimivi i podučni poobširnčji govor, iz kteroga semo stavimo jeden odlomek, v kterom se kaže, kako da se je ustrojila ta neobičajna slavnost pri etnografičskoj vistavkč, stavimo semo najpred te odlomek po ruski v izvorniku i onda v prevodč. Gospod govornik je kazal sbranoj gospodč med ostalom :
„Mbi собралисв, мм. гг., что6б1 вспомнитб вм£ст£, по-семеАному, прошлогоднее свидате и знакомство наше ст. иредставптеллми вс^хг славлнскихг племенг, посбтившими московскуто зтнограФическуто вБгставку.
„Вб1 вс! хорошо знаете, что прошлогоднШ славлнсгаб схз^дг 6б1лт. собктемг совершенно случаИнБшт.. Мб1 вс£ искошше дру-збл Славлнг, o немг и не думали, не предполагали, не ожидали. Кругт. ел распространилсл самт. собош. Позволите ли вб1 m nt напомнитБ длл лсности зто странное пртшочете ? Сд£лано 6б1ло вгб вбдомостлхг простое обтвлвлете o намЛренш обтества собратв образчики одеждг и прочихт. вецеЛ, относлцихсл до народнои жизни племенг, населлннцихЂ Pocciro. Лвилисв жертвователи, ко-торБ1хт> приношешл 6бми оглашенБ1, разумФетсл, сб благодарноспго. Н^которБШ особБ1 изђ царствунмцаго дома принлли участ1е. Наши Малоросгалне прислали своЛ вкладх. За ними сл^довали PyccKie изђ Галицш, a потомг Словаки, СловенцБ1, СербБ1, БолгарБ1 Чехи. Шкоторнл принешешл 6б1ли оченБ сложнбг и цбнни. ТГредсЉда-телБ зтнограФическои ВБГставки почел-Б облзанностш пригласитв жергвователеи вт> гости на затблнннА имт. праздникг. Путешеет-eie издалека требовало издержекг. Управленм жел^знБгхг дорогт> вБ13валисБ возитб гостеб даромг. Зто передано кт> обшему св$-д1шта. Число желаклцихт. пос^титб Москву сд^лалосв желатемт, многихТ). Нетербургг, надо отдатв ему честв, пустилг вт> оборотт. мб1слб, что сл'Едуетгв нринлтБ гостеА с% подобаклцимт. почетомг и до-ставитБ имтј и другимт. желакнцимг всБ средства i удобства познако-митбсл ст. Pocciero и ел жителлми.СобраласБ значителБнал сумма.Возро-дилосб соревноваше. Москвб нелБЗл 6б1ло отстатБ, a разв£ поду-матБ o перегонкФ. Городскои голова предложилг вт. собранш думБ1 назначитБ три тбхслчи на угмцеше, и, вт. случа-6 нуждБ1, доидти до четБ1рехт>. Ннкто не см£лт> и желатБ болБше, знал o множеств^ городских-в расходовг. „Зтого мало: нлтб, плтб !" — раздалосв
вт. ближнихг рлдахг гласннхг. „Деслтв, деслтв!" — закричали далвше. Внутренно радулев, л улнбалсл, и погллдв1вал на стар-шинг, какт, будто оправдв1валсл предт. ними: зто не л кричу, мм. гг., не c^TyffTe на менл; но все собрате согласилосв св совершен-hbimt, удоволвств1емг, и, главное, нашлисв охотники, мастера, ко-торв1 принлли на себл Bci трудв1 и распорлжешл, и исполнили зто отлично.
Приготовлешл дблалисв вг Москв£ и ПетербургЕ, — o дру-гихђ городахг не бвшо ммсли; но молва разнеслаов по всеб до-pori, вездб возбудилиов одни и Ti же чувства, по вс^мт, городамт. устроилисв встрЈчи и, начинал отг австрШскихт. и нрусскихт. границг, поЗЈздг гостев славлнских-в уподобилсл тјлумФалвному шествта. O upicMax-B вђ Петербургб, Кронштадт®, Mockbž — л говоритв не буду. Bci нашн ожидашл бвми далеко превзоАденм; mm не могли воображатв ce6i ничего нодобнаго. Вт. народ£, кото-pBift бв1лг свидбтелемг и участником-в праздника, какт, будто нро-бууилосв внутреннее, самому ему неизвбстное, чувство. „9то бра-твл; „Отче напгв" у нихт> почти одинаково ст> нами. . . Вотг что сразу понлли iipocTBie pycKie лмди, и плакали, и цбловалисв, и об-нималис-в, и шумбли, и кричали: „ура, слава, живш!" Зд'£св ничего не бвмо подготовлвеннаго, придуманнаго, сочиненнаго. Все про-исходило просто, естественно, само собон».
„Скажу даже вотт. что: старалсв привести вт> лсноств длл себл, длл лбтописи, какгв все зто случилосв, л во многихт. случа-лх-в не мог-в добратвсл — отт. кого же происходила первал мислв, перввнЧ толчокг, первое движете, — точно такгв не могт> добратвсл, какг и m, изслбдоватлхг o многихт, великихт. со6б1тшхт> в-в русскои исторш, им^гоцихт. в% зтомт. отношенш совершенно одинч. характерг.
„Видно, все зто дбло устрошп. самт> Бог-в, воззрТлшпи мило-ctubbim-b окомт. на славлнска племена . . .
„Какт. 6bi то ни бвмо, Славлне всбх-в племен-в увидбли себл вт> nepBBiii разт> вмбстб, и уввдбли себл вх Mockbž, которал при-нлла ихт> ст> братскими обхлилми, радушно, горлчо, живо. Bci сословјл друп. нередг другомг порв1валисв вв1разитв свои чувство-ватл. Здбсв бвии Сербв1, Болгарв1, Чехи, Мораване, Галичане, Словакп, 0ловенцв1, Кашубв1, Хорватв1, Боснлкв1, Черногорцвт, Лу-жичане, Pyccicie. Зд£сб бвми православнвте, католики, ушати, нротестантвв И всћ чувствовали себл братвлми, отт, одного корнл, однимт. народомТ), раздблешшмт. на разнв1Л племена, — однимт. лзвгеомг, раздбленвшт. на разнвш нарбчш. Bci почуВствовали, что составллготх одну плотв, одну кровв, и Bciin. представиласв есте-ственно јшслб o зтоЛ свлзи.
„Первого свлзш представилсл лзбпсте. у ncixx у наст. Славлнт. одшгв, но нар!ч1л разнвш ; mbi разселенв1 на великихг разстолт-лхт>; и по кралмг наши napi4ia дблаготсл одно длл другаго неудо-
бопонлтнвши ; между tžmt. Bci они слишкомт. легки длл изучешл*
*
„Дa и дМствителБно: если bcž австр!Всгае Славлне: Чехи, Хорватм, Сербм, СловенцБ1 и проч., находлтт. возможностб изучатв и присвоиватБ cedi совершенно чуждмП лзбшт. нбмецкШ ; если всб турецте Славлне: Сербм, БолгарБ1, Боснлки и ГерцеговинцБГ го-ворлтг и по-турецки, и по-гречески, то несравненно всбмт. имг легче изучитБ и овлад^тв одно какое-нибудв славлнское Hapž4ie, с1» КОТОрБШ-Б Bci имЈктт. сродство, сходство и внутреншого кров-нук> СВЛЗБ.
„Все зто представлллосБ само собого, и bcžmt> тотг же часг встрбчалсл одинг отвбтг, какое Hapi4ie избратв средствомт. длл взаимнаго сообшетн. Русское, — и потому, что оно принадле-жихТ) плтидеслти-мшшонному народу — и восБмидесати-миллшн-ному государству, — и потому, что, по мн£нж> всбхг знатоковг, оно саклкчаетх вт> себб наАбол^е сво®ствт>, принадлежашихт. по-рознБ всбмт, славлнскимг племенамг.
„Вотт. кагал мбнзли лвилисб на зтомг стЉзд^ вт>-очда всбмч. намт> и всЉгб нашимт. гостлмт>, безг вслкоА натлжки, безт. всакаго насилд, безт> всакаго пристрастш, безг вслкаго умвгсла.
„Не могу не предложитБ мимоходомг слЈдуклцаго зам^чатл обт> удивителнБххт. судвбахг, какт. бм свнше благословенноб, Ки-рилло-мееод1евои грамотн. Она сг самаго начала обнлла вс£ слав-лнсгал племена, и распространиласв везд£ bmžctž сг хриспан-ствомг: у Болгарт. у Чеховт., у Словенцевг, у Моравовт., у Поллковг, у Русскихт.; подвергласв вездБ разнвшт. превратностлмг, потерпЈЈла велише, смертоноснне ударБ1, — и вотт. чрезг тнслчу почти лЗјтђ вч. грамматикб церковнаго лзика Добровскаго зта свлшеннал грамота сд^лаласв источникомг и началомт> возврагцетл Славлнг кче. жизни.
„Да, мм. гг., все настолгцее славлнское движеше начинаетсл сгб грамматики Добровскаго. СБтами духовнБ1ми Добровскаго 6б1ли ШаФарикг и Коларг, вг своихг сочинешлхт.: „Славлнстл древ-ности" и „Slavi dcera" дочб славБ1. Вт> зтихг двухг сочинеш-лхг, — одно изт> нихт. историческое, другое митическое, — про-возглашенв1 торжествено и доказанБ1 критически какт. древноств, такгв и единство всего славлнскаго народа . . .
Ст> тбхг порг началасв взаимноств, вг оамнхт, тбсшлхг грани-цахг, между немногими частнвши лицами, преимуцественно изт, ученаго сослов1л.
„Все зто 6б1ли часпшл попб1тки, все зто не 6б1ло обшимг достолшемг, и нереходило вт. масоБ1 оченв туго.
„Но вотт. Славлне собралисв вг Москву, случаинБгат. образомг, какг ввше 6бмо обглснено, и Коллрова взаимноств стала вг-очБИ.
Prevod.
Mi smo se sbrali, moja gospoda, da se spominjamo sbrani po •domače, vlanskoga shoda in spoznanja s predstaviteljami vseh
slavjanskih plemen, kteri su objiskali moskovsku etnografičsku vi-stavku ....
Vi vsi dobro veste, da slavjanski shod vlani se je zgodil so-veršeno slučajno. Mi vsi uže od nžkada prijatelji Slavjan o njem nismo niti mislili, nismo niti nameravali, nismo niti nžčto takoga očakovali. Učreditelji etnografičske vistavke su ji naznačili od počotka mnogo menji obseg; njen obseg je narasel i se razprostra-nil sam od sebe. Ali mi vi dovoljite zavolju jasnosti napomeniti to neobično priključenje ?
V novinah, v včdomostjah, se je prosto objavilo, da družtvo namčrava sobrati obrazčike (muster) oblačil i drugih reči, koje spadaju k narodnomu življenju plemen, prebivajučih v Rusiji. Javili su se darovatelji, kojih dari su se razglasili v novinah, to se v6, s hvaležnostju. Nšktere osobe iz carstvujučega doma su se učastnile. Naši Malorusi su poslali svoje priloge. Za njimi su sledovali Rusi iz Galicije, pa potom Slovaki, Slovenci, Serbi, Bolgari, Čehi. Nekteri poslani prilogi bili su jako složni i dragoceni. Predsednik etnografičske vistavke se je počutil obvezanim povabiti darovatelje v gosti na prazdnik takže od njih podporovani. Cesto-vanje iz daleka je potrebovalo stroškov. Upraviteljstva železnic su pozvala se, da bi vozila povabljene gosti darom (gratis). To se je proglasilo za obče znanje. Čislo želečih objiskati Moskvu se je uveličilo, je naraslo. Zaslišala su se slavna, ljubeznjiva imena, kte-rih su mnogi poželeli videti v Moskve. Petrograd, ta čest se mu mora dati, je sprožil v svet misel, da bi povabljeni gosti imeli se sprijeti s spodobnoj počestju i dati se njim i, koji bi želeli, sredstva i priložnost soznaniti se s Rusijoj i s njenimi prebivavcami. Sobralo se je značno novca (deneg). Vnelo se natecanje (sorevnovanje, Wetteifer). Moskva ni smela zaostati, naprotiv morala je jednom gledati prednjačiti. Mestni poglavar je predložil sbranim sovetni-kam Daznačiti za ugoščenje tri tisuče (rubljev) i ako bi trčbalo povisiti do četireh tisuč (rubljev). Nikto ni smel niti poželeti več, znajuč o mnogih mestnih razhodah , izdatkah. „To je premalo: pet, pet!" je razlegalo se v bližnjih redah sovetnikov. „Deset, deset!" su zakričali, zavpili, daljneji. V serce sem se radoval, bilo mi je ljubo, i pogledujem na sovetnike, kako da bi hotel opravdati se pred njimi: to ne ja kričim, moja gospoda, ne pritu-žite se nad menoj; pa vse sobranje je soglasilo soveršeno i scela zadovoljno, i čto je glavno, našli su se ohotniki (umelci, hudožniki) koji su na sebe vzeli vse trude i razporedjenje i su izpolnili to izverstno, odlično.
Pripravljanje se je delalo v Moskve i v Petrograde, — o drugih mestah se ni mislilo, i nu razglasilo se je po vsej železnice, povsuda su se uzbudila ona ista čuvstva po všeh mestah su se ustrojile slavnostne vstreče (sprijemi, dočeki) i počinjajuč od granic avstrijanskih i pruskih se je upodobnul pojezd gostov slavjanskih pojezdu slavivnomu (Triumphzug). Kako su povabljene slavjanske
goste sprijeli v Petrograde, v Moskve i v Kronštate govoriti ne budu. Vse naše očakovanje se je daleko previšilo; mi si nismo mogli niti uobraziti niti misliti nečto podobnoga. V ljudstve, ktero je to vidilo i učastvovalo pri prazdnike, se je probudilo neko unutrenje, njemu samomu neizvestno čuvstvo. ,,To su bratri;" pri njih je: „Otče naš" skoro tak, kako pri nas ... . Evo kako su v jeden mah ponjali, razumeli, prosti ruski ljudi i su plakali, cžlovali (ljubili) i objimali se, šumeli i kričali: „ura! slava! živio!" Ovdč ni bilo ničesa pred prigotovljenoga, pred naumljenoga, pred napravljenega. Vse ae je zgodilo prosto, naravno, samo seboj.
Ješče nečto povem: ja sem staral se (trudil se) razjasniti sebe, da zapišem v letopis, kako se je to vse slučilo, ja v mnogih sučajah nisem mogel zvedeti — od koga je prišla, proizhodila, perva misel, pervi početek, pervo gibanje — točno tako nisem mogel zvedeti, kako v izsledovanjah o mnogih velikih zgodbah v ruskoj zgodovinč, ktere imaju v tom obzirč soveršeno jednaki značaj.
Vidi se, vse to dčlo je ustrojil sam Bog ozrevši se milostivim okom na razna slavjanska plemena ....
Budi pa uže kako budi: Slavjani vseh plemen su pervikrat uvideli se shrani, i su uvideli se v Moskve, ktera jih je sprijela po bratski jih objimajuč serdečno, iskreno, živahno. Vsi stališi su se porivali i tlačili skazat svoja čuvstva. Ovde su bili Serbi, Bolgari, Čehi, Moravani, Galičani, Slovaki, Slovenci, Kašubi, Horvati, Bošnjaki, Cernogorci, Lužičani, Rusi. Ovde su bili pravoslavni, katoliki, uniati, protestanti. V vsi su se čutili bratjami, od jednoga korena, su se čutili jednim narodom razdeljenim na razna plemena — jednim jezikom razdeljenim na razna narečja. Vsi su čutili, da su jednoga telesa, jedne kervi i vsem se je predstavila naravna misel o sloge.
Pervoj svezoj predstavil se je jezik; jezik je nam vsem Slav-janam jeden, pa narečja su razna; mi smo razseljeni po jako oddaljenih od sebe zemljah i v nekterih krajah prihadjaju naša narečja jedno drugomu težje razumljivimi; med tem v obče vsakoga se je lahko naučiti.
Da, dejstviteljno v istinč: ako je Slavjanam: Ceham. Horva-tam, Serbam, Slovencam i drugim moguče naučiti se scčla tudji jezik nemečki; ako vsi turški Slavjani: Serbi, Bolgari, Bošnjaki i Hercegovinci govore i po turški i po helenski, to je njim vsem nesravneno lehče naučiti se jedno kterokoli narečje slavjansko, s kterim su vsa narečja srodna, si podobna i po žlahte svezana.
Vse to se je predstavljalo samo seboj; i na vprašanje, ktero narečje da bi se izbralo za sredstvo uzajimnoga občenja, se je vsem kazal jeden isti odgovor. Rusko narečje — zato čto ono pripada narodu obsegajučemu petdeset milijonov duš; — zato, čto ono vlada v zemlji, obsegajučej osemdeset milijonov obivateljev (prebivavcev), — zato, čto po prepričanji vseh znalcev obseže v
sebe naj več svojstev, ktere imajo po samom vsa ostala narečja slavjanska skupa, poslčdnič ješče i zato, čto je ono dedič i naslednik cerkovnoga (staroslavjanskoga) jezika ....
Evo kake misli su se javile na tom shode pred očmi nam i vsem našim povabljenim gostam bez vsake namere, bez vsakoga pristrastja, bez vsakoga umisla.
Ne možem propustiti, da ne povčm mčmohodom sledujuču misel o divnih i čudnih sudbah i zgodbah, ktere su zadele slovstvo (literaturu) cirilo-metodiovo. Ono je objemalo od pervoga početka vsa slavjanska plemena i se je širilo vsegda zajedno s hristjanskoj včroj : med Bolgarami, med Čehami, med Slovencami, med Mora-vanami, med Poljakami, med Kusami; je skusilo razne protivnosti i preterpelo smertelne nesreče, i glej črez tisuč skoro let je ono izbudilo Slavjane opet k življenju po slovnicč (grammatikč) cerkovnoga jezika izdanoj po Dobrovskomu.
Da, moja gospoda! vse sadajno gibanje slavjansko ima svoj začetek v slovnicš Dobrovskoga. Duhovnima sinama Dubrovskoga sta bila Šafarik i Kolar, v svojih knjigah : „Slovanske starožitnosti" i „Slavi dcera." V teh dvšh knjigah — jedna zgodovinska, druga pesniška — se je proglasilo slavnostno i se dokazalo dokazami, da su vsa slavjanska plemena jednom jeden narod, i to narod starodavni.
Od toga vremena počela se je uzajemnost, pa jako po malu, samo med nekterimi nemnogimi osobami, posebno iz učenoga stanu ....
Vse su bile samo osobne skušnje, ni bilo občinskoga podvzetja i je prehodilo med ljudstvo jako počasno ....
No evo Slavjani su sbrali se v Moskvč scčla slučajno, kako se je gorč dokazalo, i Kolarjeva uzajemnost stala je pred očmi. —
1з Нбмечкога Градца.
Овдб iinaMo осем славјанстх дружтев, како сем уже omžhlt в својем попрејшнБем дошеб, в која се славјанст дцат од вссучј-лппча i од техшке сберају, да се в својем матершском језш4 ио-говарјају i по домаче се поразвеселују. To је лбпа пригожност се вадт својега наречја na i друих наречц славјанстх. Немало дружтев славјансгах iaiaMO овд^, i то је весело знаменје жшога пбанја мед дцакамј рашпх племен славјансшх. Вса та дружтва, на npiMip Вендца, Слога. Дан1ца i Сокол i»iajy бл1зо oni icri главн1 иам'£п; разл1кују се само в том, да в дружтво Вендцу i Слогу може устуши Славјан, ктерогабуд кмена, в Дашцу пак 1зклБуч1во само Хорватч i в Сокола јзклкуиво само Cep6i. To су 4eTipi дружтва mžcto једнога славјанскога. Јс-л1 6i нс бјло мо-гуче, да 6i вса та дружтва нЈжако могла своје M04i новчапе i умствене узајемно unitis viribus сдружт? To 6i бјло в корјст i в доб1чек заједно всбм дцакам, ктерогаколј племена. .Јед1потва
i слоге je нам нај веч потр1;ба, јербо mi ж1епмо в м£стб неслаВ-јанском, npi том нас овд£ Hije много Славјан i ако емо раздјјлвеш на нбколшо посебшх дружтев нас је наравно јешче менје npi всаком noce6ž. Бyдiмo крЗшга Словешџ, KopeHiTi Хорватс, јуначга Cep6i, станов1тн1 4exi i тако далве: н a б у д i м o заједно i C л a в j a н е, то je, Словешџ, Хорват1, Cep6i, 4exi . . . . у з a-ј е м н i, na не разтергаш на незнатне странке i часпце.
Славој Ј.
Pripis vredničtva. G. dopisovatelj iskren vlastenec je ves unet za slogu i uzajemnost slavjansku i on |bi želil, da bi razna slavjanska družtva, koja obstoje med dijakami vseučilišča i tehnike se sdružila v jedno slavjansko družtvo, po poslovicš: Sloga jači, nesloga tlači. Ta njegova misel je žlahtna i izverstna, izviraj uča iz plemenitoga serca!
Naj ložeje se to učini, ako o sdruženji teh družtev Vendije, Sloge, Danice, Sokola, naj pred družbeniki vsakoga teh drnžtev se prijateljsko posvetuju med seboj, da izberu iz vsakoga družtva odbor, i ti odbori se sberu i o cčloj stvari opet prijateljsko se posvetuju, kako bi naj ložeje namčn se dosegel.
Nam od daleka to dčlo gledečim, se zdi, da bi združenje teh družtev ne bilo pretežko; družtva bi se ne imela sjedinje-vati v nčko novo družtvo, nego vsa dosadanja družtva bi ostala, kako do sada samo, da bi se sdružila v jednu družtvenu zadrugu (Haus-gemeinschaft); dosta bi bilo, ako bi se smestila v jedno stanova-lišče. V samom dčlč smo uže kako Slavjani sdruženi od Boga po rodš i po kervi; razdrobljeni smo jednom mehaničko, ako se delimo nepotrčbno na več družtev namčstč, da bi se kako Slavjani sbrali v jednu zadrugu slavjansku. V takoj zadruge slavjanskoj ostane vsaki družbenik svojemu kmenu zvšst, Slovenec ostane korenit Slovenec, Horvat ostane Horvat, Serb ostane Serb, Čeh ostane Čeh, razlika obstoji samo o tom, da su oni v razna družtva razdeljeni: Slavjani nesložni, ako bi se pako ta družtva sdružila v zadrugu slavjansku, postali bi Slovenec, Horvat, Serb, Čeh . . . . uzajemnimi Slavjanam i.
У takoj zadrugč slavjanskoj bi govoril vsaki družbenik, to se razumi samo seboj, v svojem narečji, i bi imel lepu priložnost brez učenja naučiti se kako jigraje i drugih slavjanskih narečij ; bi se navadil obhoditi se s ljudmi raznih stališč, čto je za dijake jako poljezno i koristno, jerbo obično se dijak ne uči višjih včd i višjih naukov na višjih učiliščah zato, da bi se pozdnčje samo doma v zapeček svojega narečja posždel, nego njemu stoji ves beli svčt odpert, on ne vč, kdč ga sreča jišče; on ne zna, kamo ga sreča pokliče i na kteru stranu i med ktere ljudi ga Bog pošlje: kako prijasno ga budu sprejemati povsuda, ako se je v takoj slavjanskoj zadrugč navadil lehko obči ti i pogovarjati se s Slav-janami raznoga stališa i raznih narečij.
0 СЛВДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(Надалвеванје.)
Bojyjy4i се царв с бабшонској Сеипраипдој звал се је Стабро-батес,12) по санскрЈтсга CT'BapanaTic = Erdbeherrscher, iio славјансш точнЗуе: Стварјенја господ.
Пoлiбioc спом®нја царва шенем Sophagesenos, но сан-CKpiTCKi:Суб'агасенас, по гсбмечш: gluckliches Неег h a b е n d, iio славјансш: Сречну војску i м a j у ч i.13)
O час^ Александра Македонскога je жјвјл царБ Порос, iio санскр1тсга: П a y p у ш a, по н$мечга : H e 1 d , no славјанош: b i t e з. 1нд1чга царм cy наз1вал1 ce насловаЈп преузвипешЈп.
Ц a p б je 6 i л властнјк всега землБ1Шча. „Вса зем-лБа је властнша царска, i oHi (весјат, селват) ју обд£лавају за четвертшу прјд£лка." и)
Нај Biuija должност је б1ла в л a д a p б у, да је он Ж1ва правцЈа, да ч1сту правду i повсуда, колшо му само мо-гуче, поспбшује i ii p o м i ц a добра дјјла по тому, что шест1ну bcšx кр^посттх i злочеспх д!л НБеговЈх лвуд1 буде судец небесш ш>ему приисал.15)
По законј; су бш Bci 1ндј с в o б o д н i i равноправнј по својем чшб. „To је также н£что велшога в 1ндф, да су Bci 1нд1 свободт i да шједен Hi роб .... npi 1ндах ni nixi јшостра-нец роб, толшо менје пако 1нд." 16) „Мед својствешђп o6i4ajaMi шд1чкпп је јамачно нај паи^тчгодн^јгт закон впелБаш од нмхов^х CTapix мугдрословов (брахманов), да мед iij,i>ii не смб 6ixi робов, него ла ijiajy 6iri Bci свободш i равноправш." 17) 1нд1 су ж1вел1 в з a д p у г ž i с у б i л i јако д i> л a в н i. „Једш сложе в родш^, вес прџфлек в задругу i од тога вземе всаш једен д$л за жЈвеж на једно л£то. Что остане зажгу, да морају онет д^латч i не лјшт се." 18)
1нд1 Hicy o б i д o в a л i, зајутршал1, јужшш i вечерБалЈ скупа в одредБено време, него всага како се му је слву-б1ло. „Јешче все 6i 6Lio мудро (у 1ндов), па то не велва, да, ако равно не ж1ве саипчно, једнакоже не јужшају i не зајутршају в одредвено време, него како се нбкому иолБубк Протчвно је болБе в дружб1нском i градјанском ж1вленј^19)
Ж1ве.ш су 1нд1 необ1кновено умЈрепо i здержен-л б i в o: једл1 су нај об1чн$јше кашу i3 сорачјнскога п ш е н а, 1пл1 брагу i мбд; вша HanpoTiB Hicy пш. Рум су по-
12) Дшдор 2, 17. — ,3) Bohlen 1, 88. — u) Страбо стр. 704.
— 15) Ману 8, 304. — 16) AppiaH 1нд. 10. — ") Дтдор 2, 39.
Страбо 710. — 18) Страбо стр. 717. — 19) Страбо стр. 709.
зналј, па Спл jiM je преповЗ>дан уже по нај CTapijniix nicMax. „ТГроото ж1ве Bci 1нд1, јешче веч па в војн-Б .... једнакоже су cpe4iii i счастлБ1в1 радј простоте i умЈЈреносп." 20)
Главш ж1веж б!л је 1ндам всегда каша i3 сорачшскога пшена, зато се сорачшское ншено в обче i гменује по санскр1тсга: д'ана = сетва = ж i т о. — Также санскр1тско слово : p i ч a. iiepcicra: p i з e, no геленсш : 0 r i z 0 n, no н^мечга: R e i s ite ironični шчеса јшога него: сетва, Ж1то. ,Днд1 жЈву од Ж1та i су землБсд&иџ, ако ne npe6iBajy но ropoBji, oei пако ж1ве се иесом ж1-вшсгам." 21)
06i4iio су пш супу (јуху) млЈчну ал1 i3Bap од сорачшскога пшена; KTepi су ту nija4y наредвалп су се звал1 по санскрггсга : супакарас, Suppenmacher. Шво, то је ол, брага, 6i.i jiM также знан под јменем санскрисгам: јавасупа=јечме-н o в a п i j a ч a ; icTO тако i мед, по санскрп-сга: м a д у. ,,Не nijy шч Bina кромЕ npi требах, na nijy н£ку тјачу, која се на-правлва i3 сорачшскога пшена, намЈ;ст:& i3 јечмена ; также за ј^д уж1влвају Be4ji д£л кашу i3 сорачшскога ншена." 22) Мегастенес „roBopi также o Tepcrji (еладкорном), да мед даја без бучел 23). . . i c o к, рум, тога терстјаје б i л 1ндом препов4дан ио тому, что је премочен i здравју шкодлбјв. Када су га але једнако xoT^i mri, су пет (нлтб, ч1тај по старославјансга: пентв) предметов смј&шадј; рума, воде, чаја, сладкорва i лјмоновога сока i шјачу i3 т£х нет предметов смбшану су Јменовал! по санскрГтсга: п a н ч a = Puntsch.24)
Заволву своје умЈреносп су мало када зболЗш — na i садајшх 1ндов се таке болЈзш рЈјдко када npiny, ктере се нажену по мочно покоршБешх једмах i јествшах по тому, что ж1ве јако ум£рено i уж1влБају једном проспх јествш 1з растлш: Европеј-цем HanpoTiB забрекпу i отеку ноге не р£дко по нЗжолпсо часах (урах) до Heo6i4He дебелостч, услбд чеса скоро всаш јшостранец умерје посл£дтч на блувалној сердоболБЈ (cholera morbus).25)
Cxapi 1пд1 су се облачш облач!лам!1з волне хлоп-ч a t е , то је , древесне, ал1 нако i з т е н ч i ц е ленене, особЈто в иокрајшах на pfotf; 1ндос, ктере су об1лно обродше лена. „1нда еу се облачш в облачка направлБена i3 древесне волне . . . " — „ОпомЗшт морам, да	ое служе облачк бјшх памучтх i
нлатнешх npoTi -пспм. Koji говоре, да се облаче (само) в весма пестра, разноцв£тна, облачма." Дблал1 i ноеш су 1ндо также o б л a ч i л a пестра, разноцв£тна, по тому, что т к a н i н е т i с к a т i ц в i т a м i, (Kattundruckerei) с у I н д i i з у м i л i. 26)
20) Страбо стр. 709. Пришодо& 701. — 2t) Appian 1нд. 17.
Bohleu 2, 159. — 22) Страбо стр. 709. — 23) Страбо стр. 694.
— 24) Bohlen 2, 165. — 25) Bohlen 1, 37. 38. — 26) Геродот 7,
65. 3, 146. Страбо стр. 719. Bohlen 2, 117.
„Облашла 1ндов су i3 холста, како Неарх roBopi, i3 тштога холста, KTepi расте на древеоах .... Холстова срајца jiM сеже до ср$де л1тке (шре) на nori; второје облашло (ио санскрпгст: уттар1ја) су взeлi нбкада на раме, нЗжада су га завш около главе. I наушшце ci натекну 1нд1 i3 KOCTi слонове, то је нај бо-raTŽjnii; Bci 1ндо jix не носе. Б p a д е, niine Неарх, су бојадшалј разл1чтм! 6ojaMi, једт тако, да 6i ce вуџле, колшо могуче, б£ле, друН сшве, jiHi р1же, jim зачернвеле, jini зелене. Также солнчтх
шаторјчев (по сацскрјтскј: a т p a) ce служе ио л^тЗЈ sci знатт 1нд1; чревлве носе пак i3 б^лога уснја, сторвене уку-сно, п е т е на чревлвах су p a з к p a ш е н е, п o ф a p б a н e, i в i с o к е, да 6i ce вдап вечјв27) Господа, oco6iT() госпе су ci oбyвaлi опанкс^ (санскрјтскј: у п a н ах^ Sandalen). Персп ножт су се гпд1Л1 i су jix како i н"о кте на перстах к p a с i л i.
б o j a д i с a л i сандалшов1м л£сом, зато ce чгга, да je д£вушка (д^војка, дЗшпца) (Зта, која је далеко л£се преходала, iмeлa ноге рудече (красне), хотва jix Hi краској окрамла, бојадкзала.
Землва оброд1 много лена i вечја част (/ивателвев се обла'п тенчвдој .... Облач1ло i3 тенч1це, i3 лененога платна сеже jiM до пет, на ноге ci пршну нодплате, главо ci завјју в тешпчне рубце, в ушах Bice jiM драгоцЂш камеш, знатнЈф ио род4 a.ii по богатств^ 1змед нпх лјшшају се златм1 наруквшатт i нарамшцамв Носш су злате i слонове нарамн1це i н a p у к и i ц е,; д5шушке су 1меле на облач1гБ npineTe i мале звонч1че (rio caiiCKpiTCKi: KiHKiiii) KTepi су upi всаком корак£, шагу, цшглал1, звонш. Власе ci честЈје чесају него CTpiry, браду держе всегда небрцену, осталу полт обл1чја 6pijy, да је гладка." 28)
Љ&поту i красоту необисновено Bic0K0 иочггају.
Второ облачшо су мужчше i женшчше ci пршшјал1 појасом драгоцЗшо окрашешм.29)
„O KaTaji в liliji ce нршов-кдује нј&что сц4ла нова, да л$-ноту i красоту необшновено BicoKo поч1тају, также npi конвах i upi псах. За царва намреч, roBopi Онес1крЈтос, i36epy ci нај крас-нбјшега. — Протјвно својеј осталој простот® се верло лбншају. Oni ce гате златом i ce служе драгоц^нога каменја, се облаче в пестра i упр1жана TeH4i4Ha облачига i за им>п ce Hoci солнчшк. По тому, что красоту BicoKo цбне, ч1не все, чток<т образ крага. Пршов^дује также, да красе ci браде нај KpacirtjuiiMi цвбтам1, 6ojaMi, чему се не мало радују; тако д^лају 1нд1 i в остал1х ио-крајшах i то тцер ирјлежно : землва намреч обродј красне краске за власе i за облачиа i об1вателм јако лвубе мед осталој суетој i украшат! i ni Tir i ce." 30)
27) AppiaH Хнд. 16. Рамај. II. 47, 18. — 28) Curtius 8, 9. (31). — 29) Рамајана II. 66, 11. — Рамај. I. 9. 17. — 30) Страбо стран 699. 712.
Нај вечја красота женшчшам су бш д o л г i в л a c i i мазале су jix добро вонјајучпп i пруетно д1шеч1>п маз1лам1 i с у j i х п у-с т i л е BiceTi по нлечах в долгој жемчугом i дра-гокаменвам1 украшеној к i тi.31)
Телесновежбанјесу также CTapi 1нд1 необјкповено в1соко увaжaвaлi, су i преком^рно се цв1чш тако, да су нај вечје телесне труде i болечше равнодушно, јако 6i нечуств1телвно претерпелј i да су icro тако равнодушно i см£јеч се простоволвно усмертш ce i ce дал1 јако н£ко полено зажгатк, i то су чиовалц да 6i одстранш охоту i болв од душе. Тако ce је простоволвно зажгал торжествено пурчга брахман Каланос в ир!чу, в пршут-ctbž, Александра M. i нвегове војске, онда в Атенах jim надчга брахман јменем Зарманохегас. .,Нај isBepcTiitjuii наук је ош, Koji одстрат охоту i болв од душе. — От вежбају тело страној, да се ум кр$ш, страној, да ce CTpacTi утние." 32)
СпомЗ&нјају се јунага телесно увежбат уже в старошдачкој iiicm Рамајанб I. 15, 92.
0 часЕ Александра М. су се сказал! 1нд1 нај Јзверстн^јше телесно увежбатш мед BcŽMi ocTa.iijii народамв Поб£д1в1ш Алек-сандер М. Дареја је направиг велшу i красну свадбу себб i npija-телвам свој1м. EL-ro je деветдесет паров. „Пет дш је трајала свадба i веселве. Множша јзкусшх художншов ce је сбрала, добро 'увежбашх в музш£ i в neiji, за веселу i за важну jirpy. Также добро увежбаш јунага i3 1ндце су допш, Koji су необшно-вено 1зверстно ce сказалј i су досегл1 первенство пред Bcini, что jix je (пло jimx дежел." 33)
Телесно се увежбавају 1нд1 i днешш ден i тело1дачна m>ix збЈЈглост i обратност је тако велша, да стсоватслм европсга се не могу доста над нвеј начудт.34)
Mузiку, плесе, раје, хороводе i jirpe су Iндi тако ЗТуТТлГ, како Hije ден народ стародавн1 У Гндов је музша i плес npi всакој светској светковшб, npi свадбах, upi народтх радованках i npi корунованјј35); без музше, без пле-сов, рајев, хороводов i без jirep ce HiTi сада не може нцедна све-чаност светковат1. „Ако се нјждЈ; најду л1,убггелБ1 петја i плеса, су то јамачно 1нд1 од стародавна." — „I в 6iTBy су 1нд1 шш музшој jirpaje на б у б н a х (no caHCKpiTori: д у н д' у б i) i л1тав-рах." 36) Mузiкaлиo орудје в камен вшукло isceKano ce в!д1 уже на стЈнах скалнапх светшгч в Еллорб. Кром! в е л i к o г a бубна i трубе лаштурне, i3 раковше (латшст: concha marina) iio санскр1тст: санк'а a.ii c a м б у aлi самбука. Пошенованје самбука је Славјану јако памјтгодно, noMiiii намреч веч музжал-
31) Налус 5, 4. — 32) Страбо стр. 716. — 33) АелЈан 8, 7.
— 34) Eitter Erdkunde 1, 805. — 35) Рамајарана I. 63, 59. —
36) AppiaH 6, 3. Ind. 5. 7. Bohlen 2, 193. 194. 196.
mx оруду, која с осталој музшој собуч$ју, созвучбју, особ1то нак садајна: Bassgeige, по праславјансш: с o б у н к a i в змвској долш£ јешче днешт ден: бунка ал1 бунке, бунче.
Slovstvo uzajemno.
Pozorovati dčlo vanje Slovakov na slovstvenem polji je jako zanimivo za Slovence, Horvate, Serbe, Čehe i tako dalje i nemalo podučivno. Dlja česa nas pak njih dčlovanje tako zanima ? Iz več pričin; nektere iz med njih su slčdeče;
Slovenski spisovatelji pazljivo razlikuj u slovstvo ljudsko (Volksliteratur) od slovstva naučnoga. To je jako dobro i poljezno. Spisovatelj pišuč za ljudstvo onda lehko, koliko moguče, prilagodi i pribiiža se značaju naroda priprostoga; tako dčlajo na primer novine „Obzor" namčnjene ugorsko-slovenskomu ljudstvu, jako praktično sprijemajuč sostavke pisane i švabahom, kteroga je neki dčl priprostoga ljudstva ješče navadjen, i da bi ljudstvo imelo takže priložnost napredovati, sprejemaju se i so-stavki latinicoj spisani i v občh slučajah se upotrčbuje pravilno narečje ugorsko-slovensko. — Za učenčje ljudstvo je onda namč-njen časnik „Orel," v njem se uže ne najde švabaha i obseg je uže razpolagan za izobraženeje čitateljstvo, onda Obzorova priloga „Slovesnost" je namčnjena včdam i naukam. — Jugoslavjani, osobito Slovenci te razlike premalo dčlamo. —
Slovaki znadu blagopolučno usrčdotočiti se; za vsaki poseben predmet imaju samo jeden časnik i okolo njega se uverste vsi dopisovatelji i predplatitelji; tem se zberu umstvene sile dopisovateljev kako v jedno ognjišče i časnik prihadja tčm učenčji i izverstnčji; takže v penežitom ozirčjstoji tak časnik krep-kčje, jer ga podpira večje čislo predplatiteljev, nego bi ono bilo, kada bi o jednom istom predmetč izdajalo se več časnikov. — Slovenci i Horvati imaju ne rčdko za jeden i isti predmet več časnikov, nčkada i več družeb, čto je nedvojbeno škodljivo i štetno časniku i dopisovateljam, največ pako izdavateljam i založnikam časopisa, jer predplatitelji su razdčljeni na nčkoliko časnikov istoga predmeta tako, da jih na jeden časnik jedva toliko pride, da se papir i tiskarina doplača. Uže horvatska poslovica kaže: Slaba rčka vsaka, kojasedčli na mnogo trakah; to je na mnogo rečišč, na mnogo strug.
„Slavjan" ima pri tom svoje posebne misli, koje pako nikomu usilovati noče i takže ne može. Tako le misli: Ali bi ne bilo moguče, da bi dopisovatelji vsčh dosadanjih slovenskih, horvatskih i serbskih (avstrijskih) učiteljskih (šolskih) časnikov vsi skupa v jeden slovensko-horvatsko-serbski učiteljski časnik dopisovali, vsaki v svojem dosadajnom narečji, jedni cirilicoj, drugi latinicoj ? Na-
rečja slovensko, horvatsko i serbsko su si naj bližje srodna i tako podobna, da i neknjiževni priprosti Slovenci, Horvati i Serbi se za potrebu razume govoreči med seboj — začto bi učena književna gospoda učitelji se v časnike sporazumeti ne mogli ? I ako bi bilo nekomu narečje nekoliko neznano, čitatelji bi se s njim berzo bližje soznanili pročitavši v časnikč nčkoliko sostavkov toga narečja. Med narečjama horvatskom i serbskom i sada nije skoro nikake razlike samo, da se piše horvatsko latinicoj, serbsko cirilicoj. Cirilice nškto možebiti nije navadjen? To ničta ne zavira — učiti se moramo vsi, osobito mi Slavjani, cirilicu mora neobhodno znati vsaki, kto se počita med književne i prosvčtljene Slavjane — učitelja mi pak vsakoga počitamo med gospodu književnu i prosvet-ljenu. V nškterih dneh se cirilice vsaki lehko nauči. liirsko-slovenska poslovica pravi: Ni gerdo, ali nek t o nečto ne zna, pa gerdo je, ako se učiti noče.
Vsi vredniki dosada izlazečih šolskih časnikov bi ostali vred-nikami, kako do sada i bi vredili, kako do sada, čto bi se njim poslalo, i bi poslali onda glavnomu uredniku v to mžsto, kde bi se te šolski ali učiteljski časnik tiskal.
Gospoda učitelji, dopisovatelji i predplatitelji na razne te učiteljske i šolske časnike bi se imeli o takom časnike ali listč prijateljsko i prijazno pogovarjati, posvetovati i onda nčiniti, čto se kaže, da je naj bolje i naj koristneje. — Ovde je misel samo izgovorjena i pc^eknuta. —
Slovaki jako priležno obdeluju zraven slovstva ljud-skoga i slovstvo včdečko i naučno. Po vedah i naukah se prosvčta širi, pa i sloga se utverdjuje, uzajemnost slavjanska se dejansko upeljuje i množi: kde se spisovatelji posvete naukam i pravoj včdč, tamo nije prostora puhlomu prepiru i prazdnomu prikarjanju, včdečko i naučno polje je veliko i obširno, dčla raz-ličnoga na vse strane obilno i vsaki si može zaslužiti slave obilno: učeni muži se v naukah i vedah uzajemno podpiraju, za prazdno prikarjanje jim se uže vremena nedostava. Po osnovnih včdah i naukah se oplemeni značaj človekovi. —
Slovaki pisavaju v smislš slavjanskom, to je, oni spi-sovaje ne oziraju se samo na svoj kmen, nego i na ostala slavjanska plemena, zato su pa taka v slavjanskom smisle spisana književna dela i ostalim slavjanskim plemenam jako zanimiva. Tžm slavjanskim smislom su nadebnuti blizo vsi naučni i včdečki spisi spisovateljev ugorsko-slovenskih, kako se vidi iz knjig izdanih po maticč (ugorsko-) slovenskoj; čto več, i knjige v čistom ugorsko-slovenskom narečji izdane, samo o plemene ugorsko - slovenskom govoreče, znadu oni tako lepo oberuuti i urediti, da zanimaju i ostala plemena slavjanska; opomenimo ovdč samo knjigu: Sbornik slovenskych narodnich piesni itd. Da se vsaki čitatelj sam može prepričati, da njih naučni i vždečki spisi imaju značaj slavjanski, stavimo semo iz časnika „Slovesnost" nadpise nčkterih sostavkov
v njem se nalazečih : Pohl'ady na literatury slovanske. — Literatura (ug.-) slovenska. — Kritičke uvahy o Pet. Z. Hostinskeho srnut-nohre „Svatoslavičovci." — Prispevky k nauke o prizvučnych rytmic-kych rozmeroch v (ugorsko-) slovenskom basnictve. — Najnovši slovansky literaturni ruch (gibanje). — Pol'ske pisomnictvo. — Ivan Turgeniev čo novelista. — V vsakom čisle se ozname: Knihy i spisy. —
Uzajemno i složno dšlovanje nam pomaga do budučnosti krasne! —
Ne možemo se zderžati da svojim čestitim čitateljam ovdš ne priobčimo jeden sostavek iz 2. čisla časnika: „Slovesnost".
Literatura (ugorsko) slovenska.
(Odlomek iz dela g. A. Budiloviča.)
Od lšt četiridesetih začina (u Slovakov) živeje delovanje slovstveno, novi džlavci se objave, nov slovstveni sposob nastane. Osnoval ga je Ljudovit Štur, politik, basnik, učenjak i spiso-vatelj. Naj pred se je snažil , prizadeval, dabi se (ugorsko-) slovenski književni jezik krepko ustanovil. On je zavergel nagle.de Bernolakove, koje je podpiral i začuval Holly , da bi se imelo za književni jezik povišiti jedno iz mnogih pokrajinskih podnarečij slovenskih. Po mislah Štura imčl je književni jezik bogatiti se iz vseh raznih podnarečij, tako, da bi vsegda čerpal, čto je naj izverstnejše iz vsakoga. Za izverstneje slučenine zvukove i podobe su se smatrale one, ktere se naj več slagaju s slovoizpitom i s ostalimi narečjami slovenskimi i se tako naj več bližaju sršdnjemu i pravilnomu značaju narečja slovenskoga. A po tomu, čto srednja i pogorna podnarečja su predstavovala naj bolje čistu i cčlotnu podobu, je sprijel Štur totu za osnovu obdob jeziku knji-ževnomu. Te mišljenke i naglede su Slovaki radi sprijeli, osobito mladji svet, kterim je Štur naj izdatnčjše i najblagodatnejše vladal. ' Njegovu veljavu sta podporovala v tom slučaji dva jina iz-verstua i doležita, soglaseča se s njim , člena spisovatelja (ug.-) slovenska, Hurban i Hodža. Po njih uzajemnom trudš se je ustalil jezik spisovni. Protidčlajuča staročeska stranka uposržd naroda (ug.-) slovenskoga je obnemogla, i slovstveno, književno od-dšljenje Slovakov od nje se je sbilo i je, kako se vidi, konečno i neodvratno dodčlano.
Slovak Hattala je doveršil toto džlo tžm, da je sostavil krasnu slovnicu (mluvnicu) novoga spisovnoga jezika slovenskoga. Med Slovakami su se pojavili značni pesDiki. Zravno treh uže imenovanih vodcev Šturovskoga sustava (Štura, Hurbana, Hodža) moramo omčniti ješče dva imena: Sladkoviča i Halupku. Važnost
tžh dvšh v slovstve slovenskom je podobna važnosti Čelakovskoga i Erbena v Oehah i Mažuraniča i Njeguša v Serbiji.
Okolo tžh vodcev slovstva (ug.-) slovenskoga se kruži cžla truma jinih več ali menje značnih prosvžtljenih glav. Imenujemo jednom Zaborskoga , Graichmanna, Žella , Palarika , Viktorina, Zoha, Kuzmanoga i Paulinv-Totha. Večji del pesnikov slovenskih opeva narodno življenje sadajno i minulo, slovensko ali obče-slav-jansko. Misel slavjanske uzajemnosti (slovstvene) opčvaju nadšeno i neprestano spisovatelji slovenski. To ni se zmšnilo niti po gor-kih i terpkih obmanah v lžtama 1848. i 1849. kogda se je zdelo, da zora narodnoga osvobodjenja začne uže bliščeti, i je znova se spet skrila za oblake . . . Zibnul je jeden rod delavnih vlastencev (Šturovci i jini); — pa mčsto ni zaostalo prazdno: Francisci, Kuzmany, Pauliny-Thot, biskup Moyses i jini su znova prijeli se dčla, narodnoga prebudjenja i novooživljevanja. Naj važnejšej uda-lostju poslednjih deset lšt bilo je lčta 1863 ustanovljenje „Matice slovenskej," ktera se je zdčlala središčem, okolo kteroga su se spojile vse lžpše sile i strane, odkuda se je širila v prospeh pro-svčte v naj širših krugah naroda činost vlastencev. Delo pako napreduje, narod se osvečuje i razvija, akoli ne tako berzo, kako bi želili, pa odnakože (vendar, však) beržšje, nego bi se nekto mogel nadejati, ako vidi množinu značnih zaprek i protivnosti. Narod je vbožen i osameli; neima od nikuda podpore, naprotiv odvsuda najde preziranje, meržnju i nenavist .... Pa ne gledeč na to Slovaki ne vtrude se i ne zdvoje o svojej budučnosti. Oni su veseli i zadovoljni po tomu, čto su dobroserdečni i nisu sobečki (koristoljubni) ; oni su spevavi i odvažni (smčli), jerbo su mladi. Slovaki su nam (Rušam) dvojkratno dragi — kako Slavjani i kako prijatelji. Ne samo v zemljepisnom, nego i narodopisnom obzire su naj bližji Rušam iz zapadnih Slavjan, upravo kako Bolgari iz južnih. Vžda i slovesnost (ug.-) slovenska je, to se ve, ješče nebogata i jedva početa: ako se pak može o budučnosti suditi iz sadajnosti i minulosti, tako možemo po pravicž očakovati od (ug.-) slovenskih spisovateljev i učenjakov naj izverstnčjša dela: tako živo kaže se v vsžh njih dčlah izverstno nadanje, široki razgled, samostalna tvoriva sila i visoka prosvčta; nžkteri domači misli-telji (ug.-) slovenski su s ruskimi jednako iskreni slavjanoljubi. —
Listnica vredničtvo,. G. Or. C. v Pt. Naročninu za 1873 ste uže plačali, sada poslane 1 gl. 50 kr. zapišemo za 1874. — G. Ant. K. v Lj. Nžko-liko knjig dobite na ogled.
Natisnula tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovcč.