Ideja samoizobrazbe,* Našlo še mmo.igo dece, zaposlene. u- noc* nom radu kod pekarskih prcduzeča u Srbijii i u Vojvodini. .(Sred. I. R ). Zaposlenje šegrta po 10—12 sati dnevno često je. (I. R. Ljubljana, 1921.). , I šta sad? Kak-o Moderna Pedagagika da ostvari svoj cilj na o>voj deci? Kako od ove jadničadi da stvori srečne ljude? Kaikoi? Na koji način? Kojim sredstvima? Kako, kad sreča ove dece1 nije iu njima? Naprotiv, ona je izvan njih. U njima je samo nesreča. Ne njihovom krivicom, nego krivicom drugih, ona su u sebi donela na s-vet nesreču. I ne krivis com njihcvom nego krivicom društva ona provode svoj vek u teškim Socialnim prili« kama, koje im onemogučavaju svaku sreču. Ovaj problem, ikoji drug Osterc pridaje Modernoj Pedagoigici nije njŁn. Njime.su se bavili verski reformatori, filozofi a naro> čito siti i zaludni ljudi. Ima ;ih koji su čitave Ijcnjige napisali, govoreči šta im na um padne. Uzmimo primer Džona Loka. On je nas pisao oitavu knjigu o tome sve samih glu* poSti i neistina. Ta mu se knjiga zove Zajdtob voljstva u životu. Samo jednu misao iz te knjige. Ako je k'0< nesrečan, veli on lu njoj, ne zaboravi da je do njega samog krivica za nesreču, jer jt1 bog stvorio sve ljudi da budu srečni. Koliko gluposti? Ovakve gluposti nisu dostojne Moderne Pedagogiike, kojoj jc cilj stvaranje realnih Ijudi, kojii žive na zemlji i rado da bi zado« voljili svoje teJesne i duševne potrebe, bez čega sc ljudslka sreda nc moiže ni zamisliti. Na kraju smo iovoga odeljka. Zato da završimo. Veliki broj pedagoga kako u pro» šlosti takO' i u sadašnjosti ne obziru s.e nastvarnost. Ne proučavajuči stvarnost oni, na suprot očiglednim factima, stvaraju čitav svet iluzija i traže da im se te iluzije ostva» ruju kao veliki društveni ideali. Zato Mo derna Pedagogika: a) odbacuje sve iluzije stvorene fi!csofskim spdkulacijama, b") pro= učava stvarnost i c) na objektivnim činjeni« cama stvara sebi ciljeve Ikoji se mogu ostva» >riti. Ona je zato empirija a ne filosofija. Prema svemu tomc vaspitaču je p'ctrebs na Blosocialma Pedagogika koja proučava ne filosofiju več sredinu u kojoj raste vaspita« nik. Medutim za proučavanje STedine treba poznavanje ne filoBofije več sociologije. II. Psihoilogija. Drug Osterc je 'konzekventan. Metafizi= čar p,o pKdagoškim cilievima oin ostaje takav i -u> psihološkim pitanjima, koja treb-a da za» nimaju nastavnika i vaspitača. Po njemu, ili bolje reči po Novoj Psihologiji, koju ,on zas stupa, u vaspiitanju se postiže samo to, što je u razvoju čoveka organsko, to jest, što se sve njegove pra=sile sasvim slobodno i har« monično razvijaju. Drug* Osterc dalje misli da je Nova' Psihologija več i danas pedagogu pružila d.ovoljno sredstava da se prihvati svoga novoga dela, u kome novo vaspdtanje mora sprečavati neposredno mešanje Taznih kulturnih tvorbi u svoj del.clkrug, jer bi še time sprečavalo da detc nad: samo sebe i da se čovek u danome trenutku sloboduo odlu^ čuje za ovu ili orrj' tvorevinu (versku, ;socis jalnu, privrednu i drugu). Ja sam rad, da druga Osterca najlepše shvatim, ali 'njegova misao, da Nova Psiho* logija pokušava da dostigne sve te prasik l da ih dalje razvija, oštaje' za mene nešto, ako ništa druga a ono kao nešto nedovcljno jasno rečeno. To mi ovde smeta potrebnom razvoju misli. Pa ipak, mišljenje druga Oster« ca, da Novo vašpitanje odbacuje mešanje kulturnih tvorevina i njeg.ovo naivno shva« * Ta Slanek je poslal »Učit. Tov.« tov. Dragiša Mihajlovič, kot odgovor na člane'k tov. Ostrca. Priobčujemo ga, kakor doslej vse druge v tem oziru. Uredn. tanje postainka socijalnog osečanja, daj'e nam razloga za nekolike misli o Psihologiji i nje» noj vrcdnosti za nastavnilka i vaspitača a to de redi za uoitelja. Posmotrimo jo ptvo u odnosu na nasta* vu pa onda u odnosu na avspitanje i alko to dvoje uvek ide jedno s drugim. Pre svega drug Osterc mnogo veruje Psi= hologiji u opšte a nar.očito Novoj Psiholo« giji. Ta je njegova vera tako duboka da bi po toj veri Nova Psifoologija trebala da stvara dečj.e ličnosti p,o ciljevima Pedagogikie lako i brzo. Ova vera druga Osttorca ranijega je pos rekla. Nju su porodild radovi Mojmana, Torn« dajka, Prajera, Šinea, Šterna, Binea, Stemli Ho!a, Baldvina, Čemberlena, Tilera, Šarka, Goltona, Keteka i maogih drugih psihologa. Radovi ovih ljudi stvorili su na osnovama Pedagoškc Psihologije Eksperimcintalnu Pe= dagogilku, k.oja je ovu veru popela do vrhun* ca. Na žalost ova se vera u Pedagošku Psi* hologiju pokazala iluzornom. Na tu iluzor* nost ukazao je još Džems u svojim Lekcijas ma iz Psihologije napisanim za učitelje. Mi smo,, govorio je cn tamo, preživdi vreme neobičnog zanoisa psihologijom: stvarani su psihološki laboratoriumi i katedre <za Psiholo« ^iju; pokretani su psihološki žurnali; svi su gov.crili samo o psihologiji; ipak svi neprak* tični eksperimenti i pedant^ka ispitivanja pamcenja, pažnjie, asocijacije i drugo, što nam se namede kao jedinstvena osnova jcdino naučne Pedagogike, malo su što dali učitelju. U tačn.O'St"toga zaključka, mora vcrovati svaki ko je proučavao tekstove Binea, Šterna, Alise Dekedr, Berta i drugih. Apstrahujudi njihovu opširnost i njihovu komplikovancst, kdja ih često puta 6ini za učitelja neupotreb* ljivim, oni učitelju kao nastavniku ne daju ništa pcuzdano. Zato se vrlo često psiholozi koreguju pedolcgom i sociologom. Da navedemo jedan kp primer toga falks ta, ikoga veliki broj današnjih pedagoga i psi* hologa nijci svestan. Taj pritaer daje nam P. P. Blonskiu u svome delu Pedologija.* On navodi ovaj slučaj. Kod nas u školi, veli on, u prvom odelenju, bio je jedan devctogodišs njak. Ma kako da smo s njim postupali, u nastavi se od njega dobilo vrlo maLcv. <u raz* redu se muoio, drugovima ¦se nije približa= vao, nije mogao naučiti pismenost kako treba. Na našim šk.clskim vedima često smo o nje* mu govorili, ali ma kalkve nastavne i vaspitne metode da smo preduzimali, ni do kaikvog se rezultata nije došlo. Tada nam je palo na pa» met da našeg mališana podvrgnemo p^edclo* škom ispitivanju. I zaista, posle svestranog ispitivanja pokazalo se da oin u samoj stvarl nije devetogodišnjak, več jedva šest.cgodiš* njak. I ne gledajuči na ito, što je po krštenici imao 9 godina, što se on u istini rodio pre 9 .g.odina, on jc ipak u svemu bio šestogodišnjak' — i anatomski, i fiziološki, i psihički. Šta nam je za našu pralksu dalo ovo sa= znanje, da je on u samoj stvari šestogo« dišnjak? Nikako ramije mi nismo mogli shva^ titi zašto on tako često ide u dečji vrt gde sedi po čitave časove, čak i u praznoj sobi, za sve vreme zanimajuči se sa azbukom Mointes.OTi. Neki od nas to ranije nisu ni primejivali, neki su se na njega i ljutili. »Devetogodišnjak, a teži k mališamma!« Tek sad posle pedološkog tkabineta nama su se otvorile oči, i mi smo razumeli, da je dečji vrt za njog-a najbolja sredina, i da za njega nisu školski metodi obučavanja pismenosti. Do ped.ološkog ispitivanja mi smo bili pre« stupnici prema ovome detetu1: držali smo ga u sredini koja je zl njega bila tuda> na po» slovima koji su za njiega bili teški, uzalud trošili vreme i snagu i škodili mu. A šta se tek može redi za cgroman broj dece koju radaju sifili&tioni, tuberkulo.zni, alkoholom i raznim drugim polnim bolesti= * R. R. Rlonski: Pedagogija, izdateljstvo »Rabotnik Prosveoenija« Mcskva 1925. ma zaraženi roditelji? A šta li tek za dccu Radničke Klase, koju od začeda doi groba čekaju jad i čemer, koji ih guše telesno j du= hovno? Stvar jc jasna: u ovakvim slučajevima ne pomažii' ništa ni individualna psihologija ni psihoanaliza, pa ma kcliko to one na to pretendovale. Ali podimo dalje. Da vidimo Ikoliko in= dividualna psihologija i psihoanaliza daju vaspit.:ču snagu za ostvarcnje vaspitačkih cilj'eva. (Konec prih.)