KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 14 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. JUNA 1925.
PATENTNI SPIS BR. 2955.
Erste Briinner Maschinen-Fabriks Gesellschaft, Briinn, Čehoslovačka.
Postrojenje parnog stroja.
Prijava od 31 maja 1923,	Važi od 1 juna 1924.
Pravo prvenstva od 8 juna 1922 (Čehoslovačka).
Kod postrojenja turbine, predloženo je već, jedan proizvoljan stepen pare glavne turbine, da se pomoću istoga jedna pomoćna turbina pokrene, dok glavna struja pare u glavnoj turbini i dalje radi, i iz pomoćne turbine ispuštenu paru opet u jedan niži stepen glavne turbine dovede. Ova je metoda samo u onim slučajevima izvedljiva gde je pogon pomoćne turbine prilično ravnomeran i gde se zahtevaju samo male količine pogonog sredstva. Kod veoma ne, pravilno radećih pomoćnih mašina sa po kad kad vrlo velikom potrebom pare, bivaju po pomenutoj metodi, nedozvoljive pretenzije u turbini radećih glavnih struja pogodnih srestava naročito — snažni sudari pare.
Pomenuti pronalazak cilja na to, da se motorne parne mašine, koje rade sa prekidima, koju imaju povremenu veliku potrošnju pare, ujedini sa postrojenjem turbine, a da na taj način ne nastupe pomenuti nedostatci. Pronalazak se sastoji u glavnome u tome, što se motorne mašine koje rade sa prekidima kao: pomoćne mašine, parni ćekići i tome slično, pore-djaju izmedju stepena jedan od drugog odvojeni i pokrenu pomoću, kroz ćelu struju pogonog sredstva, turbine ili pomoću jednog dela iste.
Fig. 1 nacrta pokazuje princip jednog parnog postrojenja saobrazno pronalasku; fig. 2 — 6 pokazuje u šematičkoj predstavi pet oblika načina izvodjenja pronalaska.
U fig. 1 sastoji se turbina iz dva dela
a i c koji su pomoću cevnih sprovoda g i h rnedjusobom povezani preko jedne sporedne mašine d koja nije načinjena kao turbina f jeste sprovod za svežu paru sa upu-snim ventilom e za deo turbine a, i i je ispusni sprovod za paru ka kondenzatoru ili ka drugom proizvoljnom mestu za isko-rišćavanje. Odlazeća para za rad struji kroz. f u deo turbine a, odatle kroz g primera radi ka pomoćnoj mašini d i onda odatle kroz deo turbine c. Struja pogonog sredstva se pri tom preobraća u a, d i c na poznati način u mehaničku energiju. U d je samo jedan deo ili medju stepeni deo parne energije upotrebljen za radni efekt.
U fig. 2 sastoji se turbina, primera radi iz tri dela a, b, c, koji su povezani sa više susednih motornih mašina d, di kroz vezivajuće sprovode gi, h, gh. Jedan za drugim služe padovi parne energije u a, di, b d i c za mehaničko izvodjenje energije, pri čem se u d, di opet samo padovi energije, koji su izmedju, mogu iz,vesti od onih u radu promenjenih celokupnih padova parne energije. Pomoću žatvarača o, oi može se svaka pojedina sporedna motorna mašina d, di odvojiti. Pri uklanjanju svih sporednih mašina d, di mogu se otvaranjem zatvarača k, ki automatski ili rukom povezati i delovi turbine a, b, c„ neposredno rnedjusobom i raditi sami.
Fig. 3 pokazuje postrojenje parnog motora kod koga su delovi turbine a, b, c, sa jednom sporednom mašinom d preko
Din. 2<J —
zatvarača k vezani ili krme /, istovremeno mogu raditi jedna do druge, pri otvaranju / i pri zatvaranju od fe a, d i o jed na za drugom i pii zatvaranju sa I i otvaranjem sa k deli turbine a, b i c, preko k i m jedan za drugim, mogu da rade, — cevni sprovod q sa zatvaračem r omogućavaju dalje i u slučaju nužde neposredno nagomilavanje pare sporedne parne mašine d od glavnog proizvodjača pare, ili sporednog proizvoljnog proizvodjača pare. Mogu se u poslednjem slučaju korisno suvišna toplota gasova koji idu u dimnjak, odlazećih gasova ili toma slično, ekonomično upotre-biti za proizvodjenje pare i samo odredje-nim pogonom periodom odgovarajućom pogonom sredstvu za sporednu motornu mašinu d potpuno ili samo delimično izuzeti iz poredjanih delova turbine.
Kod postrojenja parnog motora fig. 4. predstavljaju p pi osvežnjače, parne su-šače, medjupregrejače ili tome slično poznatog načina koji su ispred i iza sporedne motorne mašine a predvidjeni, za osveža-vanje i pregrejavanje pare koja dodje u sporednu motornu mašinu d i deo turbine c. Po sebi se razume mogli bi se dodatci ove vrste sagraditi i samo ispred sporedne motorne mašine d ili samo ispred dela turbine c. Naročito je korisno gradjenje medjupregrejaća pi ili tome slično medju parne mašine d i dela turbine c, jer ovim istim biva sprečeno da vlažna para ulazi u turbinu c, čije se lopatice po kratkom pogonu oštete od iste. Para za sporedne motorne mašine d, može se uzeti iz jednoga ili po po potrebi i više proizvoljnih stupnjeva dela turbine a i posla svojeg radnog izvršenja u d opet uvesti u jedan ili više proizvoljnih stepena turbine. Pomoću zatvarača ili krme k i I mogu raditi delovi glavne motorne mašine, a, c sa sporednim mašinama d u seriji i paralelno odn. pojedini agregati ili njihovi delovi mogu od pogona biti izvodjeni.
Po sebi se razume mogu se i izmedju a i c predvideti pregrejači ili tome slično.
Fig. 5 jeste analogašema redjenja fig. 4 kod koje radna para: koja napušta sporednu mašinu, preko zatvarača ili dela za regulisanje S ka delu turbine c ili preko zatvarača ili dela za regulisanje t može strujati ka daljim mestima za potrošnju preko proizvoljnog toplotnog magacina v poznate vrste — odn. i po potrebi može se istovremeno sprovesti preko c i v.
Time može odgovarati kod postrojenja parnih motora sa mešanim pogonom (proizvodjenje sile spojeno sa postrojenjem za grejanje, sušenje, kuvanje ili tome slično) svima nastupajućim potrebama i pri tom 'su izbegnuti korisnim načinom svi
gubitci, naročito i entropijski gubitci kao što oni pri večini rasporeda toplotnih magacina poznatog načina, usled potrebnog tovarenja sa svežom parom ili pare višeg pritiska i zagušivanje — odn. reducirane do pritiska toplotnog magacina, pošto delovi turbine poredjani pred toplotnim magazinom v i sporedne motorne mašine dadu jednu idealnu redukciju parnog pritiska bez gubitka.
Osim toga može se pomoću toplotnog magacina v jedna podjednaka struja radnog sredstva dobiti iza nejednako i nestalno radeće parne mašine d, za dalje iskoriščavanje. Dalje ako je namera da toplotni magacin v ravnomerno suprotan pritisak prima iz parne mašine d u izver-nim granicama, čim se postigne ravnomerno preradjivanje toplotnog pada u parnoj mašini d, izpred magacina nameštena i ravnomernija pogon uzimanja turbine a nameštene ispred ove posljednje.
Kod postrojenja parnog motora fig. 6 namešten je jedan toplotni magacin u poznatog našina u istom cilju izmedju sporedne motorne mašine d i dela turbine. Mogli bi se, razume se, poredjati za istu svrhu i toplotni megazini proizvoljne poznate vrstei izmedju dela glavne motorne mašine a i sporedne motorne mašine d.
Pronalaskom se postiže sasvim ekonomičan pogon — mešanih postrojenja parnih motora te vrste — koji se sastoje iz turbine i sporednih motornih mašina druge vrste. Naprezanje pare za proizvodjenje energije celokupnog pogona, može se na koristan način proizvoljno penjati i ako je potrebno da parni proizvodjači proizvode paru sa visokim naponom i pregrejanjem koja je jeftinija i povoljnija za mehaničko preobračanje energije, čime se postiže jedan naročito visoki stepen valjanosti postrojenja pri najmanjoj mogućoj potrošnji goriva. Za niže pritiske postroječih ili zidanih pomoćnih mašina, parnih čekića i tome slično, mogu pri povećavanju parnog pritiska i povećavanju pregrejanja — odn. pri ekonomiji postrojenja ostati u pogonu pomoću prostog redanja, odn. adaptiranja u pogonu ostati a da se ne mora prezi-djivanje i izmenjivanje ili na kakav pogon parni proizvodjač koji je neekonoman postaviti za isto ili mora održati u pogonu.
Predmet pronalaska pruža ovde potpuno iskorišćenje i bez ostatka pada pogonih sredstava u mešanim postrojenjima parnih motora i smanjuju u gasnom gubitke od sporedne motorne mašine, jer išli ostaju u pogon pod najpovoljnijim ekonomskim u-slovima. Otpadaju i narožitn uredjenja kondenzacije i druga pomoćna uredjenja za sporedne motorne mašine.
Patentni zahtevi:
1)	. Postrojenje parnog motora, naznačeno time, što i motorne mašine (d) koje rade sa prekidima kao sporedne mašine, parni čekići i tome slično, izmedju stepena turbina, odvojen jedan od drugoga (a, b, odn. abc) poredjani, mogu se pokretati i pomoću cele struje pogonog sredstva turbine ili jednim delom iste.
2)	. Način izvodjenja postrojenja parnog motora prema zaztevu 1, naznačen time, što se turbine (abc) i parne motorne mašine druge vrste (d,di) tako mogu poredjati da rade jedna za drugom ili istovremeno jedna do druge odn. da se parne motorne mašine (ddi) prema slučaju i pojedini de-lovi turbine (bca) mogu izvaditi.
3)	. Način izvodjenja postrojenja parnog motora, prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što su u parnom putu (gh, hi) izmedju parnih mašina (d) i turbine (a, c) raspo-
redjen parni sušnik, osvežač, pregrejač ili tome slično za parno sušenje, osvežavanje ili pregreja.vanje a da se sa jedne strane spreči da para koja napušta pomoćnu mašinu, koja kao mokra para u turbinu ulazi, a s druge strane da dobije ravnomernu struju pogonog sredstva iza sporedne motorne mašine, koja radi nestalno i nejednako, radi daljeg iskorišćavanja.
4). Način izvodjenja postrojenja parnog motora prema zahtevima 1—3, naznačen time, što su izmedju parne mašine (d) i turbina (c, a) ili drugih daljih mesta za upotrebe, predvidjeni toplotni magacini (v) poznatog načina u cilju da se suprotan pritisak iza parne mašine u odredjenim granicama ravnomerno dobije, čime se postiže ravnomerna prerada toplotnog pada u pomoćnoj mašini postavljenoj pred ma-gacin i jedno ravnomerno oduzimanje pogona turbine postavljene ispred poslednje turbine.

. ;■>
■ -• ti. L
..O'
.
■
- .... ,
		. 1	•;				
	■ ■ -j	......					
		• '					
							
			5				
> 'r;							
, •/-	, v f.	i '			. . .			
	■* : —	T *			ti !			
:<j '■ F. i •	: ; :
■■ • ' ' m ;r:	v '	,
h,'	.v

1	:	nt;
•	...	• .r
’[■ !»	' q



1 • r, c.
. ’ f
•. t
; ■	■■	''	• ■ ,U
:	; L ■	:	I .	•	• -

•	-	t r.'fi- t
j ■:	:•	-n>

I


/}c/patent brcy 29S5.
/
K
®A/V
cl, 11

<Z
ft
IM
C
■h
Kl


«®5-
fflJTO-
l«®-
1
Fig.3
■>----

A c/patent brc?' 29S5.
Tij 4.
Fig. S
Fig. E
J
Q-

k
l <55
, -FFFFfr^-
&NWh~-
^IMb-
f d F
j
L
••

■''i'	k.-.n';k<