KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA- ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
INDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1 JULA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13396
Schering-Kahlbaum A. G., Berlin, Nemačka.
Postupak za proizvodjenje iz sterina nezasićenih neutralnih oksidacionih produkata, koji
sadrže karbonil.
Prijava od 24 septembra i935.	Važi od 1 marta 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 29 septembra 1934 (Nemačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na vred-nosne produkte degradacije sterina a posebno na izradu neutralnih nezasičenih policikličnih ketona iz sterina, koji u svom ciklopentano-polihidro-fenantrenovom a-tomskom kompleksu sadrže najmanje dvo-struku vezu.
Jedan predmet ovog pronalaska sa-stoji se u iznalaženju postupka pomočit kojeg se nezasičeni sterini, t.j. sterini, koji u svom ciklopentano-polihidro-fenantre-novom atomskom kompleksu imaju najmanje dvostruku vezu, tako oksidišu da se proizvode neutralni nezasičeni policiklični ketoni, koji još uvek sadrže ciklopentano-polihidrofenantrenov kompleks sterina.
Drugi predmet ovog pronalaska sa-stoji se u iznalaženju postupka, pomoču kojeg, se neutralni nezasičeni policiklični ketoni, proizvedeni oksidacijom pomenu-tih nezasičenih sterina, izdvajaju iz smeše u kojoj je vršena reakcija.
Sem toga predmet pronalaska sastoji se i u iznalaženju postupka, pomoču kojeg se iz neutralnih nezasičenih policikličnih ketona, proizvedenih oksidacijom pome-nutih nezasičenih sterina i izdvojenih iz smeše u kojoj je vršena reakcija, dohijaju posebna jedinjenja.
Još jedan predmet pronalaska sastoji se u pretvaranju dobivenih nezasičenih hi-droksiketona hidrogenizacijom u vredno-sna jedinjenja, pri čemu se zasičuje dvo-struka veza u prstenastom sistemu ili se ketonska grupa redukuje na sekundarnu alkoholnu grupü ili se istoremeno posti-zava i jedno i drugo.
Razni drugi predmeti i prednosti 'o-vog pronalaska ispoljiče se u toku daljeg opisa.
Korisni produkti degradacije, koji se dobijaju prema ovom pronalasku sadrže u glavnom supstance, koje posebno odgo-varaju strukturnoj formuli:
Din. 40.—
u kojoj R označava OH ili grupa, koja se hidrolizom pretvara u hidroksilnu grupu kao što su O-aci!, O-alkil, O-aril ili halogen, a X označava bilo > C—O ili grupu
>C<co ’ prema torne pretstavlja jedi-
njenja serija C19 i C21. Tako, naprimer, iz neutralnih produkata oksidacije smeše u kojoj je vršena reakcija mogu biti izdvo-jeni dehidro-androsteron ili njegovi derivati sa opštom formulom CjbH^OR i strukturnem formulom:
0
R — OH, O-acil, O-alkil, O-aril ili halogen.
i pregnenolon ili njegovi derivati, sa op- formulom: stom formulom C21HaiOR i strukturnom
R kao i malo pre.
Dehidro-androsteron sa formulom C19H2802 ili njegovi hidroksilni derivati, koji se hidrolizom pretvaraju u dehidro-androsteron, identični su sa dehidro-androsteronom iste formule i njegovim derivatima, koji su ranije bili proizvedeni prema ioš ne objavljenoj amerikanskoj pa-tentnoj prijavi Serijskog broja 754.854, podnetoj 26 novembra 1934 g., dok se pregnenolon sa formulom C2iH32 02 može lako pretvoriti naprimer u pregnendion, hormon žutog tela (corpus luteum’a) pu-
tem bromnog jedinjenja oksidacijom prema našoj još neobjavljeno! patentnoj prijavi Br. 34.599 podnetoj u Sjed. Drž. ame-ričkim 3 avg. 1935 god.
Kao polazni materijah za ovaj prona-lazak upotrebljavaju se nezasičeni sterini, koji u svom ciklopentano- polihidro-fenan-trenovom atomskom kompleksu sadrže bar dvostruku vezu, kao sto su, naprimer, holesterin, fitosterin, stigmasterin, sito-sterin, cinhol i t. sl.
Degradacija ovih sterina izvršuje se
prema ovom pronalasku pomoću oksidi-šućih agnsa, koji su u stanju da raskinu veze —C—C, kao što su, naprimer hromni trioksid, permanganati ili t. sl., pri čemu je ovaj pronalazak zasnovan na činjenici, da se uzdužni lanac (lanac dužih strana) molekula sterina razbija procesom oksidacije. Ova oksidaciona procedura obavlja se u pogodnim rastvaračima na niškim temperaturama, što če reči najradije ispod 70° C. Pri ovome je za preporuku da se od oksidacije zaštiti dvostruka veza a najbolje i hidroksilna grupa, koja postoji u ciklo-pentano-polihidro-fenantrenovöm atom-skom kompleksu sterina.
Meduvremena zaštita dvostruke veze može se izvesti dodavanjem halogena, naprimer hlora ili broma ili dodavanjem halogen hidrida, naprimer hlorovodonične kiseline. Posle oksidacije halogen dodat dvostrukoj vezi uklanja se pomoču sred-stava, koja su u stanju da u molekulu po-novo uspostave dvostruku vezu, kao što su cink u prahu, amalgam natriuma, metalni cink ili t. s. dok [se halogen hidrid rascepljuje obradom alkalnim agensima, kao što su kalium hidrosid, piridin, alkalni acetat i t. sl. Hidroksilna grupa sterina može biti zaštičena od oksidacije, ako se to želi, esterifikacijom, eterifikacijom ili pretvaranjem u halogensku grupu, t.j. pretvaranjem u grupu, koja se hidrolizom ili saponifikacijom može ponovo pretvoriti u hidroksilnu.
U cilju odvajanja neutralnih produ-kata oksidacije od kiselih produkata oksidacije smeša, u kojoj je vršena reakcija, obraduje se naprimer alkalnim agensom u pogodnoj sredini, koja preuzima soli kiselih sastojaka oksidacione smeše, obrazo-vane pomenutom obradom, ali ne i neu-tralne frakcije. Može se i tako postupati da se oksidaciona smeša rastvori ili izvuče (ekstrahira) pogodnim rastvaračem, posle čega se rastvor obraduje ili izvlači pogodnim agensom, koji sa kiselim sastojcima oksidacione smeše može da obrazuje soli, pri čemu su ove soli ili njihovi rastvori nerastvorljivi u pomenutom rastvaraču ili se sa njim ne daju mešati.
Izdvajanje početnog materijala, koji nije uzeo učešča u reakciji i izlučivanje korisnih neutralnih nezasičenih policiklič-nih ketona iz izdvojene neutralne frakcije može biti izvršeno na razne načine.
Izlučivanje može biti izvedeno naprimer iskoriščavanjem različite rastvorlji-vosti raznih produkata neutralne frakcije ili taloženja (precipitacije). Tako je izdvajanje hidroksiketona serija C« i C2n na osnovu različite rastvorljivosti njihovih estera pokazalo svoju punu vrednost. Na-
primer u slučaju benzoata dešava se da je benzoat hidroksiketona dehidro-androste-rona, sa formulom C19Ha80o teško rastvor-Ijivo jedinjenje, dok je benzoat hidroksiketona pregnenolona sa formulom C21H3202 relativno više rastvorljiv.
Dalji postupak odvajanja neutralnih jedinjenja serija Cia od jedinjenja serija C21 sastoji se u torne, što se ona izlažu destilisanju ili sublimisanju u visokoj raz-redenosti (vakuum). Pri ovome niško molekularna jedinjenja serija C19 prelaze prva.
Ketoni, proizvedeni postupkom, za koji s,e ovde traži zaštita mogu biti odvo-jeni i izlučeni iz oksidacione smeše kombiniranjem sa jedinjenjima, koja su u stanju da obrazuju supstance različite rastvorljivosti. Tako se, naprimer, iskoriščuje osobina rastvorljivosti ketonskih derivata, dobivenih obaranjem neutralnog dela kotonskim reagensima, naprimer semikarbazidom, tiosemikarbazidom, fe-nilhidrazidom torne slično. Ketoni serija C,., obrazuju sa ketonskim reagensima obično teže rastvorljiva jedinjenja nego ketoni serija C.n.
Jedan način postupanja sastoji se u torne, što se sva jedinjenja, koja sadrže karbonil, obaraju iz neutralnog dela pa se posle toga izlučena ketonska jedinjenja frakciono destilišu. Ovakim postupkom može se na najjednostavniji način dobiti najteže rstvorljivi deo u relativno čistom obliku. Najlakše rastvorljivi deo medutim obično još sačinjava smešu raznih produkata oksidacije, koji sadrže karbonil, i može se dalje očistiti na pogodan način, naprimer uzastopmm obaranjem (talože-njem) sa dodavanjem vode ili sl.
Drugi način postupanja sastoji se u torne, što se najteže rastvorljivo ketonsko jedinjenje taloži frakcionim taloženjem sa ketonskim reagensima; ovo jedinjenje, koje pripada serijama C91, odvaja se od ostalog rastvora od kojeg se na pogodne načine odvajaju i lakše rastvorljiva ketonska jedinjenja.
Opisani načini odvajanja mogu se u-potrebljavati sami za sebe kao takvi; bolje je, medutim, da se oni kombinuju na pogodan način pa da se ovim putem kao za-vršni produkti dobiju i dehidro-androste-ron C19H2802 i pregnenolon u čistom ob-liku.
Naročito koristan postupak sastoji se u kombinaciji prvo opisanog načina sa poslednjim; u ovu svrhu se iz neutralne frakcije prvo talože hidroksilni ketoni serija Cj9 i C J pomoču ketonskih reagensa, ovi se raskidaju i zatim se dobiveni hidro-ksiketoni esterišu naprimer benzoil hlori-
na u vrednosne produkte hidrogenizacije izvodi se izlaganjem ovih jedinjenja ili njihovih derivata dejstvu agensa, koji su u stanju da hidrogenišu dvostruku vezu u cikličnem sistemu ili da redukuju ketonsku
grupu u sekundarna alkoholnu grupu, ili pek da i jedno i drugo izvrše jednovre-meno. Tako, naprimer, iz dehidroandroste-rona sa opštom formulom C,r,HvOR i strukturnom formulom
R=OH, O-acil, O-alkil, O-aril ili halogen.
dodatkom jednog molekula vodonika pre- nolon sa opštom formulom C19H29OR i ma uslovima reakcije, dobija se androsta- strukturnom formulom
R kao i gore.
ili androstendiol sa istom opštom formu- lom C10H.,SOR i strukturnom formulom
H
2 rtrT OH
hp/^v5s-4h

H
'’ž H
R kao i gore.
dom. Posle toga se frakcionim kristalisa-njem odvajaju esteri.
Pretvaranje nezasićenih hidroksiketo-dok se dodatkom dveju molekula vodo-
nika obrazuje androstandiol sa opštom 1'ormulom C19H31OR i strukturnem formul om
Sledeči primeri imaju da ilustruju pro-nalazak, ne ograničujuči ga, medutim, samo na njih.
u
Primer 1.
Rastvoru 100 gr. stigmasterin-acetata u 2000 sm3 ugljen-tetrahlorida dodaje se u toku 1/2 sata rastvor 35,2 gr. broma u 1000 sm:i ugljen-tetrahlorida uz mešanje i hladenje do 15—10°. Posle toga se glavna masa rastvarača isparava pod smanjenim pritiskom, tako da ostane oko 550 sm3 ugljen-tetrahlorida. Ovaj rastvor aceto-stigmasterin-dibromida meša se sa 3500 sur ledene sirčetne kiseline i zagreva do oko 45° C. Ovoj se smeši postepeno dodaje uz mešanje rastvor 207 gr. anhidrida hromne kiseline u 135 sm3 vode i 750 sm3 ledene sirčetne kiseline. Mešanje se nastavlja u toku 30 časova na temperaturi 45° C. Radi razaranja suviška hromne kise-hne dodaje se oko 180 sm3 metil-alkohola. Posle toga se ugljen-tetrahlorid potpuno isparava pod smanjenim pritiskom a ledena sirčetna kiselina samo jednim delom, tako da oko 1750 sm3 ledene sirčetne kiseline ostaje. Ostatak se hladi ledenom vodom i uz mešanje mu se dodaje 180 gr. cinka u prahu. Zatim se mešanje nastavlja daljih 8 sati pri sobnoj temperaturi pa se sve izruči u 10 litara vode. Ovako proizvedeni talog pokupi se etrom, cinkova prašina se odfiltrira a eterski rastvor se is-pira vodom u cilju uklanjanja sirčetne kiseline. Zatim se eterski	rastvor
mučk.a sa 400 sm3 2n-natrium hidroksida u cilju uklanjanja kiselih produkata oksi-
R kao i gore.
dacije. Zatim se etarski rastvor suši bez-»vodnim magnezium sulfatom i isparava. Ostatak se rastvara u 270 sm3 metil alkohola, koji ključa. Posle hladenja iskristaii-zuje se nepromenjeni stigmasterin-acetat (8,5 gr.). Matična metil-alkoholna tečnost isparava se do oko 50 sm3, dodaje se metil-alkoholni rastvor semikarbacid acetata, koji se sastoji iz 10 gr. semikarbacid hi-drohlorida, 10 gr. natrium acetata i 50 sm3 metil-alkohola, pa se sve zavreva u toku jednog sata na vodenom kupatilu u povratnem hladnjaku. Posle stajanja u toku 12 sati na sobnoj temperaturi sve se proceduje (filtrira) i dobija se 8,5 gr. se-mikarbacona sa točkom topljenja oko 267° C. Ponovnom kristalizacijom iz kloroforma dobija se oko 5 gr. čistog semikarba-cona sa tačkom topljenja 280° C. Dvoča-sovnim zagrevanjem sa 200 sm3 vodno al-koholnog rastvora sumporne kiseline u zapreminskom sastavu: 75 ^ alkohola, 150/o vode, 10% koncentrisane sumporne kiseline, dobija se skoro teoriska količina de-hidro-androsterona sa formulom C19H28. 2 i tačkom topljenja od 148—150° C.
Matični rastvor iz kojeg je kristalizacijom iz kloroforma dobiven semikarba-con isparava se delimično i još dok je vreo meša se metanolom. Na ovaj se način dobija oko 2 gr. semikarbacona sa tačkom topljenja 255—259° C. koji se rascepljuje na isti način kao i malo pre. Ovako do-biveni produkt je viskozan i pri obradi etrom kristališe se. Kristalisanjem iz etra dobija se nova količina dehidro-androste-rona. Etarska matična tečnost isparava se do sušenja a ostatak se nekoliko puta ponovno kristališe iz acetona, dok se ne po-
stigne tačka topljenja od 190° C. Ova sup-stanca sa tačkom topljenja 190° C. i for-mulom C21H3202 pokazuje se pri analizi i odredivanju tačke topljenja smeše kao pregnenolon i može se oksidacijom pretvoriti u pregnendion sa formulom C21H30O2 — hormon žutog tela (corpus luteum-a). Medusobno odvajanje semikar-bacona i jedinjenja serija C10 i C21 i izdvajanje raznih jedinjenja može se izvesti na sedeči način:
Alkoholna matična tečnost, dobivena posle staloženog' semikarbacona sa tačkom toplenja oko 267° C. i filtrovanja, obra-duje se tolikem količinom petrol-etra da se obrazuju dva sloja. Posle toga se mešavini dodaje toliko vode da više ne nastupa ni-kakvo odvajanje. Dodavanje vode proizvodi taloženje semikarbacona, koji su još u rastvoru, dok svi polazni sterinski materijah i dr. primese, koje se mogu zadesiti, ostaju rastvoreni u petrol-etru. Matična tečnost, koja pliva odozgo dekantira se od taloga, ovaj se poslednji ponovo ra-stvara u tačno potrebnoj količini alkohola i ponavlja se malo čas opisano taloženje petrol etrom i vodom. Ovako dobivena semikarbaconska smeša suši se i rastrlja sa etrom. Na ovaj način lakše rastvorljivi semikarbaconi, kao i druge još prisutne primese, prelaze u etar i uklanjaju se za-jedno sa njim. Zaostali očiščeni semikar-bacon rascepljuje se na uobičajeni način i izlaže uzastopnoj saponifikaciji. Tako se dobija čvrsta masa, koja se posle rastva-ranja u piridinu benzoiliše na uobičajeni način. Dobiveno benzoilno jedinjenje kuva se sa alkoholom, pri čemu svaki postoječi dehidro-androstercn benzoat ostaje nera-stvoren i izdvaja se iz tečnosti procediva-njem. Alkoholni filtrat obraduje se na vruče vodom sve dotle, dokle god ima odvajanja ulja. Posle dodavanja životinjskog uglja i kuvanja sve se proceduje u vrelom stanju. Zatim se hladenjem izdvaja pregnenolon benzoat u finim iglicama. Saponifi-kacijom sa 5% metilalkoholnom kaustič-nom kaliumovom lužinom dobija se odav-de Slobodan pregnenolon, koji se prečiščuje ponovnem kristalizacijom iz razbla-ženog alkohola. Tada je tačka topljenja čistog produkta 190° C.
Primer 2
Rastvor dibromida u ugljen-tetrahlo-ridu i ledenoj sirčetnoj kiselini, priprem-Ijen od 100 gr. stigmasterin-acetata prema primeru 1, obraduje se rastvorom 380 gr. kalcium permanganata u 50 gr. vode i 950 gr. ledene sirčetne kiseline na
način, koji odgovara postupku u primeru 1. Posle odvajanja filtriranjem staloženog manganovog dioksida filtrat se kao i u primeru 1 oslobada od ugljen-tetrahlorida, obraduje cinkovim prahom i postupak se nastavlja tačno na isti način. Neutralni produkti oksidacije dovode se u reakciju sa semikarbacid acetatom. Cepanjem semikarbacona dobijaju se isti oksiketoni kao i u primeru 1.
Primer 3
35 grama holesterin-acetat-dibromida rastvaraju se u 1750 srn3 ledene sirčetne kiseline na temperaturi 45° C. Zatim se u toku 6 sati na temperaturi 45°C. dodaje kap po kap 52,5 gr. hromne kiseline rastvorene u 35—50 sm3 vode i 200 sm3 ledene sirčetne kiseline. Rastvor se najzad ostavlja da stoji 12 sati na sobnoj temperaturi. Suvi-šak hromne kiseline poništava se metil-alkoholom a ledena sirčetna kiselina ispa-rava se na 45° C. u razredenom prostoru. Ostatak se obraduje razblaženom sumpor-nom kiselinom i posle dodavanja vode iz-vlači se do kraja etrom. Etarski rastvor razdvaja se ekstrakcijom sa ln-kaustičnom sodom u kiseli i neutralni sastojak.
Posle sušenja i isparavanja etarskog sloja dobi jamo 15 gr. neutralnog sastojka, kiseli sastojak dostiže 12,8 gr. Neutralni sastojak obraduje se u ledenoj sirčetnoj kiselini dvostrukom težinom cinkovog praha na 45”C. a zatim se greje u toku da-Ijih 1 i po sati na 100° C. Posle filtriranja procedivanja) produkt se obraduje vodom, izvlači etrom i etar se ispira sa 2n-kaustič-nom sodom radi uklanjanja svih još prisut-nih kiselih sastojaka. Etarski ostatak rastrlja se sa 50 sm3 alkohola i zagreva do tačke rastvaranja. Posle hladenja do 0° C. odvaja se filtriranjem iskristalizovani ho-lesterin-acetat. Isparena zaostala matična tečnost (6,5 gr.) obraduje se sa 6 gr. semikarbacid acetata i nešto se zagreva. Dobija se oko 1 gr. semikarbacona, koji se može ponovo iskristalizovati izhloroform metil alkohola. Tačka topljenja 280° C. sa raspadanjem. Semikarbacon se rascepljuje vodnom oksalnom kiselinom ili mineralnem kiselinom a produkt rascepljenja sa-ponificira alkoholnem lužinom. Na ovaj se način dobija nezasičeni hidroksiketon sa formulom C10H2sO„ i tačkom topljenja 148° C.
0,5 grama nezasičenog hidroksiketona rastvori se u 75 sm3 vrelog alkohola i re-dukuje postepenim dodavanjem oko 3 gr. metalnog natriuma. Kada se natrium rastvori, rastvor se izruči u vodu i izvuče
etrom. Etarski ostatak oslobada se nepro-menjenog prvobitnog materijala zagreva-njem sa alkoholnim rastvorom semikarba-cid acetata. Filtratu semikarbacona dodaje se voda i sve se izvlači etrom. Isparava-njem etra dobi.ja se nezasičeni dioi sa for-mulom Cj.FhioO^ za koji je posle kristali-sanja iz razblaženog alkohola utvrdeno da ima tačku topljenja oko 173° C.
Primer 4
300 grama sitosterin-acetat-dibromida dobivenog naprimer bromiranjem sterin-skih acetata, koji postoje u sojinom ulju i odvajanjem od tetrabromostigmasterin-acetata, koji ga prati, prema Bonstedt-u, Zeitschrift für physiologische Chemie 176, str. 269 (1928), rastvore se u 8000 sm3 ledene sirčetne kiseline i 200 sm3 ugljen-tetrahlorida na oko 40° C. i na ovoj temperaturi obraduje se uz mešanje u toku 5 sati rastvorom 450 gr. hromne kiseline u 277 sm3 vode i 1350 sm3 ledene sirčetne kiseline. Posle približno 24-ro časovnog trajanja oksidacije neiskoriščena hromna kiselina razara se sa 200 gr. metanola a ledena sirčetna kiselina odvaja se sa 200 gr. metanola a ledena sirčetna kiselina odvaja se destilisanjem u razredenom prostoru pri oko 40° C. Ostatak se obraduje vodom i 700 gr. sumporne kiseline i više-kratno se izvlači etrom. Kiseli sastojci u-klanjaju se iz etarskog rastvora 10%-nom kaustičnom kalijevom lužinom a rastvor se suši magnezium sulfatom i iz njega se pri temperaturi od 30° C. izgoni etar.
Ostatak etarnog rastvora se u 750 sm3 ledene sirčetne kiseline, rastvor se obraduje sa 200 gr. cinkovog praha ostavi se da stoji preko noči, pa se zatim zagreva u loku 2V-j sata do 100" C. uz jako mešanje. Posle hladenja ostatak se filtrira od-sisavanjem, dobro ispira ledenom sirčet-nom kiselinom i filtrat se izručuje u 4—5 lit. vode. Masa, koja se pri ovom odvoji, pokupi se etrom pa se etarski rastvor pro-mučka sa kaustičnom lužinom i osuši. O-slatak, koji ostane posle isparavanja etra rastrlja se sa 200 sm3 alkohola. Pri ovome nepromenjeni početni materijah ostaju ne-rastvoreni i odvajaju se filtriranjem. Filtrat se obraduje rastvorom semikarbacid-acetata (iz 20 gr. semikarbacid-hidrohlo-rida i 20 gr. kalium-acetata) i zagreva 1 sat do ključanja. Kristalna masa, koja se izdvoji posle 24-ro časovnog stajanja, fil-trir se sa odsisavanem i dobro ispira uza-stopno alkoholom, petrol-etrom i vodom.
Količina sirove supstance:	8 gr. sa
tačkom raspadanja oko 250° C. Posle po-
njakom. Zatim se sve izručuje u vodu, iz-\ lači etrom, etarski rastvor se suši magnezium sulfatom, etar se odparava a ostatak kristališe iz razblaženog alkohola ili etra. Na ovaj način dobija se oko 3,5 gr. neza-sičenog hidroksiketona sastava c19lL,t02 tačkom topljenja 144—145°, u obliku malih igala. 1 gram nezasičenog hidroksiketona rastvori se u 50 sm3 ledene sirčetne kiseline i obraduje se vodonikom u prisu-stvu 0,2 platino-oksidnog katalizatora, dok ne preuzme dva mola vodonika. Posle hidrogenizacije rastvor se odfiltrira od katalizatora i izruči u vodu. Smeša se izvlači etrom etarski ostatak saponificira sa alkoholnem lužinom. Tečnost u kojoj se vrši reakcija ponovo se izručuje u vodu i izvlači etrom. Etarski ostatak može se prečistiti kristalisanem iz razblaženog alkohola, etil acetata ili sličnih rastvarača. Tačka toplenja ovako dobivenog andro-standiola sa opštom formulom C],,!I:,.iOo iznosi približno 162° C.
Primer 5
180 gr. metoksiholesterina (holesterin-metil-etra) rastvore se u 300 sm3 ugljen-tetrahlorida i rastvor se pomeša sa 72 gr. broma rastvorena u 500 sm3 ugljen-tetra-hlorida, uz mešanje u toku 2-3 časa na temperaturi 5°C. Zatim se doda 6,7 lit. ledene sirčetne kiseline i temperatura se povisi do 4,0—45° C. Ovako dobivenom ras,tvoru dodaje se u toku 22 sata uz mešanje 378 gr. hromne kiseline rastvorene u 1,3 litra ledene sirčetne kiseline i 0,2 lit. vode. Posle 21/2 sata veči deo hromne kiseline biče iskoriščen. Kada se, zatim, destilacijom od-voje 5 litara ledene sirčetne kiseline ostali rastvor, u kojem se. vrši reakcija, izruči se u 15 litara vode, ostavi da prestoji noč i zatim se filtrira Talogu se dodaje 6 litara vode i 7 litara etra, pa se smeša dobro izmučka Sloj etra, koji pliva odozgo, pokupi se i izmučka sa 1 litrom 2n-rastvora kalium-hidroksida radi uklanjanja kiselih produkata oksidacije. Kada se sav etar is-pari, ostane 100 gr. ostatka. Ovaj se ostatak pokupi pomoču 1,6 lit. ledene sirčetne kiseline i obradom sa 160 gr. cinkovog praha na 100° C. u toku 1 sata njemu se oduzme brom. Produkti reakcije izručuju se u vodu i izvlače etrom. Alkoholni rastvor ostatka, dobiven po isparavanju etra, obraduje se alkoholnim rastvorom semi-karbacid-acetata, usled čega se obori oko 18 gr. neočiščenog semikarbacona. Matična tečnost dobivena posle odvajanja semikarbacona filtriranjem, izvlači se Petroleum - etrom; obradom ostatka,
nerastvorl/j'ivog u petrolßumetru, vo.-dorn dobija se novih 20 grama semi-karbacona od kojih 5 gr. nisu rastvorljivi u etru. Semikarbacon, koji se teško ra-stvara u petroleum-etru, etru i alkoholu, može se iskristalizovati iz hloroform metanola (1 : 1) i topi se zatim na 244°. Ras-cepljivanjem semikarbacona dobija se metilni etar nezasićenog oksiketona sasta-va C19H,8ü2
Primer 6
130 gr. holesterin-benzoat-dibromida rastvore se u 4,5 lit. ledene sirćetne kise-line i 400 srn' ugljen-tetrahlorida. Ovom se rastvoru dodaje u toku 40 sati kap po kap rastvor 180 gr. hromne kiseline u 150 sm3 vode i 1 lit. sirćetne kiseline, održavajući temperaturu neprestano oko 45—50° C. Dalji postupak je istovetan sa opisanim u 3 primeru. Ceo debromirani neutralni produkt obraduje se ponovo petroleum-etrom, pri čemu nepromenjeni holesterinbenzoat prelazi u rastvor, dok benzoat oksiketona C1gn28 02 ostaje nerastvoren. Ovaj se poslednji kristališe iz alkohola i hloroforma i saponificira u toku 3 sata 5%-nim ra-stvorom metilalkoholne kaustične potaše. Kristalizaci jom sa etrom dobijaju se bez-bojne igle, koje se tope na temperaturi 148° C.
Iz matičnog rastvora iz kojeg je iz-dvojen i iz onog iz kojeg je prečiščen benzoat oksiketona C19H2SQ2 može se upotre-bom semikarbacida prema opisu u primeru 1 dobiti semikarbacon pregnenolon-ben-zoata.
Primer 7
100 gr. holesterin-acetata rastvore se u 800 sm3 apsolutnog etra i rastvoru se doda 500 sm3 ledene sirčetne kiseline. Zatim se u rastvor 2 dana uvodi suvi hloro-vodonični gas. Posle hladenja u ledu filtriranjem se odvaja talog, koji se ispere hladnim metanolom. Dobivena količina sastoji se iz oko 75 gr. holesterin-acetat-hidro-hlorida sa tačkom topljenja 146° C. Iz matičnog rastvora može se dobiti još 35 gr. manje čistog holesterin-acetat-hidrohlori-da, koji se može očistiti kristalizovanjem iz hloroform-metanola.
50 gr. holesterin-acetat-hidrohlorida pomeša se sa 200 sm8 ugljen-tetrahlorida i 1,5 lit. ledene sirčetne kiseline. Zatim se u ovu smešu u toku 2 dana na temperaturi 35—45° C. ukapljuje rastvor od 75 gr. hromnog trioksida u 40 sm3 vode i 280 sm3
ledene sirčetne kiseline. Temperatura se održava dok vedi deo hromnog trioksida ne bude iskoriščen. Ostatak oksidišučeg a-gensa biva uklonjen dodavanjem metanola. Ugl jen-tet rahlo rid bude u razredenom prostoru isparen a dobivena tečnost izruči se u vodu. Oboreni talog odvoji se filtrova-njem i rastvori u etru. Etarski rastvor se pomoču ln-rastvora kalium-hidroksida razloži na njegove kisele i neutralne sa-stojke. Neutralni deo, koji sadrži oko 20 gr. organske supstance, kuva se sa 10 gr. kaustične potaše u 300 sm3 metil-alkohola u toku 472 sata. Zatim se zakiseli sa 2 x n sumporne kiseline i izvuče etrom. Ostatak posle isparenja etra obraduje se sa 5 gr. semikarbacid-acetata u 50 sm3. alkohola i zagreva na vodenom kupatilu u toku 1 sata. Kad postoji 12 sati sakupljeni talog se pažljivo ispire vodom, alkoholom, etrom i najzad petroleum-etrom. Dobija se oko 0,6—1 gr. semikarbacona iz kojeg se pogodnim rascepljivanjem dobija nezasi-čeni oksiketon sa formulom Cn.H^O.,. Je-dan gram nezasičenog oksiketona rastvori se u 30 sm3 ledene sirčetne kiseline i obraduje se vodonikom na sobnoj temperaturi a u prisustvu 0,3 gr. platinskog črnila, dok ne bude preuzet jedan mol vodonika. Posle filtrovanja radi odvajanja kataliza-tora, rastvor se izručuje u vodu a produkt redukovanja se hvata etrom. Zatim se etarski rastvor ispira razblaženom alkoholnem lužinom i vodom. Tada se etar ispari i o-statak iskristališe iz razblaženog alkohola. Ovom hidrogenizacijom dobija se zasičeni oksiketon sa opštom formulom CwH2802, trans-androsteron sa tačkom topljenja 170° C.
Na isti način može se hidrogenizirati acetat nezasičenog oksiketona pri čemu se dobija acetat trans-androste-rona sa tačkom topljenja od 117—118° C. Saponifikacijom sa 5% metil-alkoholnom kaustičnom potašnom lužinom dobija se trans-androsteron sa tačkom topljenja 170° C.
Primer 8
Holesterin-acetat-hidrohlorid oksidiše se u smeši ledene sirčetne kiseline i ugljen-tetrahlorida pomoču hromne kiseline na isti način kao što je opisano u primeru 7; etarski rastvor, koji se tada dobija, razdvaja se n-kaustičnom sodom u kiseli i neutralni sastojak. Ovaj se poslednji obraduje sad u vrelom stanju cinkovim prahom i ledenom sirčetnom kiselinom kao u primeru 7, ah se kuva u piridinskom rastvoru u cilju rascepljivanja hlorovodonične kise-
line. Zatim se piridinski rastvor izručuje u razblaženu sumpornu kiselinu, izdvojeni acetat se hvata etrom i kao u primeru 7 preraduje se u nezasićeni hidroksiketon sa opštom formulom C^HasOa- 1,5 gr. nezasi-ćenog oksiketona rastvcre se u 45 sm3 alkohola i obraduje se vodonikom na temperaturi 40—50° C. u prisustvu 0,5 gr. pla-tino-oksidnog katalizatora, dok se ne pre-uzme 1 mol vodonika. Po odvajanju katalizatora filtrovanjem produkt redukovanja obara se vodom i hvata etrom. Etarski o-statak se iskristališe iz razblaženog alkohola. Dobija se isti nezasićeni diol sa opštom formulom Ci,1H.!0O2 i tačkom topljenja 173° C. kao u primeru 3. Tačka toplje-Ijenja smeše ne ispoljava snižavanje. Diol prisajedinjuje teorijsku količinu broma, koliko je potrebno za jednu etilensku grupu.
Primer 8a
100 gr. sitosterin-acetat-dibromida, dobivenih prema primeru 4 mešaju se paž-Ijivo sa 3 litra ledene sirčetne kiseline na sobnoj temperaturi, pri čemu neče doči do potpunog rastvaranja. Posle toga se uz mešanje dodaje rastvor 100 gr. anhidrida hromne kiseline u 50 sm3 vode i 1 lit. ledene sirčetne kiseline, pa se mešanje nastavlja još 2 sata, usled čega če se polazni materijal potpuno rastvoriti. Rastvor se ostavi da stoji 12 časova na sobnoj temperaturi i dobiče zelenu boju. Tada se izručuje u ledenu vodu, talog se rastvori u etru, etarska tečnost se izmučka sa vodom i ispari u razredenom prostoru dok se ne osuši. Ostatak se rastvori u 1 lit. ledene sirčetne kiseline, ovome se rastvoru doda 100 gr. cinkovog praha i mešavina se za-greva 1 sat do ključanja. Posle odfitrova-nja cinkovog praha sitosterinacetat, ko ji nije stupio u reakciju, iskristališe se hlade-njem i odfiltruje odsisavanjem. Filtrat se u razredenom prostoru isparava do sušenja, ostatak se rastvori u alkoholu i pomeša sa alkoholnim rastvorom semikarba-cid acetata. Semikarbacon se staloži, odfiltruje i ispere vodom, petroleum-etrom i etrom. Njegova tačka raspadanja leži oko 276° C. Cepanjem ovog produkta dobija se dehidroandrosteron sa tačkom topljenja 148" C.
Primer 9
50 gr. holesterilhlorida rastvore se u 400 gr. ugljen-tetrahlorida pa se uz hla-denje doda rastvoru 20 gr. broma u 200
gr. ugljen-tetrahlorida. Dobiveni rastvor se ispere rastvorom natrium karbonata i vodom dok ne postane neutralan i isparava u razredenom prostoru dok ne ostane oko 200 gr. Ostatak se meša sa 3 kilograma ledene sirčetne kiseline i ovoj smeši se pri 40° C. uz mešanje dodaje u toku jednog sata rastvor 120 gr. anhidrida hromne kiseline u 60 gr. vode i 300 gr. ledene sirčetne kiseline. Mešanje se nastavlja još 20—30 sati pri 40° C. sve dok ne utroši veči deo oksidišučeg agensa. Ostatak hromne kiseline razara se dodatkom 50 sm3 metanola. Zatim se mešavina isparava u razredenom prostoru do polovine prvobitne zapremine da bi se uklonio zaostali ugljen tetrahlorid. Ostatak se hladi do 5-10° C. i njemu se doda 40 gr. cinkovog praha; pri ovome nastupa samo neznatno povečanje temperature. Smeša sa cinkom meša se 24 sata. Rastvor se filtrovanjem odvoji od nerastvorenog cinka i izruči u veliku količinu vode. Talog se pokupi etrom; zatim se etarski rastvor isprere uza-stopce razblaženom sumpornom kiseli-nom, rastvorom natrium hidroksida i vodom i ispari do sušenja. Ostatak se zagreva u vodenem kupatilu 1 sat sa alkoholnim rastvorom semikarbacid acetata; posle hla-denja semikarbacon se odfiltruje i očisti rastvaranjem i taloženjem iz hloroform-alkohola. Čisti semikarbacon se topi na 275° C. Zagrevanjem sa razblaženom alko-ohlnom sumpornom kiselinom dobija se nezasičeni lorketon sa tačkom topijenja 157". Radi pretvaranja u odgovarajuči nezasičeni hidroksiketon ovo se hlorno jedi-njenje zagreva 6 do 8 sati do temperature 180—200" C. u bomba-cevi u alkoholnem ili sirčetno kiselom rastvoru sa kaliumace-tatom. Posle hladenja masa se ispere iz bomba-cevi vodom pa se vodeni rastvor izvuče etrom. Iz etra se isparavanjem ra-stvarača dobija smeša jedinjenja, iz koje se frakcionim kristalisanjem iz metanola može odvojiti acetat nezasičenog hidro-ksiketona sa opštom formulom ČiJ-EgO,,. Saponifikacijom se proizvede nezasičeni hidroksiketon sa opštom formulom Č19H23O2.
Oni, koji su upučeni u gore opisanim primerima da izvrše razne izmene i varija-cije. Tako, mesto jedinjenja, u kojima je hidroksilna grupa slobodna ili zamenjena O-acetilnom ili O-benzoilnom grupom, metoksilnorn grupom ili hlorom, kao u gornjim primerima, kao početni materijal za izvodenje raznih stupnjeva mogu se 1 zeti supstance, u kojima je hidroksilna grupa zamenjena naprimer O-sukcinilnom, O-ftalilnom ili kojom bilo drugom O-acil-nom grupom, etoksilnom grupom ili ko-
jom bilo drugom aroksilnom ili alkoksü-nom grupom ili drugim zamenama, koje mogu biti pretvorene u hidroksilnu grupu. Pretvaranje estera ili etera u odgovaraju-ća hidroksüna jedinjenja izvodi se pozna-tim postupcima saponifikacije ili hidrolize, dok se pretvaranje halogene zamene u hidroksilnu grupu, mesto obrade prema primeru 9, može izvesti dovodenjem halogen-skog jedinjenja u reakciju sa solima drugih organskih karboksilnih ili sulfonskih kiselina, kao što su acetat srebra, benzoat kaliuma ili t. sl. Pri ovome se dobijaju es-teri, koji pri saponifikaciji daju odgovara-juća hidroksilna jedinjenja.
Oksidisanje se najradije vrši pomoću anhidrida hromne kiseline, ali, razume se, mogu biti upotrebljeni i drugi oksidišući agensi, kao što su druga jedinjenja šesto-valentnog hroma, naprimer oksihlorid, bihromati u kiselom rastvoru ili t. sl. ili kaliumov, kalciumov ili dr. pogodni per-manganati i mnogi drugi, a naročito takvi agensi, koji su u stanju da rascepe zasičene -C-C veze.
Količina raznih agensa, kao i tip i količina rastvornog sredstva, koja se upo-trebljavaju pri izvodenju ovog pronalaska, mogu se menjati u granicama, poznatim u stručnim krugovima. Naprimer, mesto ledene sirčetne kiseline ili ugljen-tetrahlo-rida, upotrebljenih u gornjim primerima, mogu se uzeti takode i drugi rastvarači ili rastvarajuče smeše, koji ne bivaju na-padnuti oksidišučim agensom, koji se upo-trebljava.
Uopšte izgleda da znatno razblaživa-nje smeše u kojoj se vrši reakcija povoljno ulice na postupak oksidisanja. Što se tiče temperature i ona se može menjati prema načelima ovog pronalaska; ipak nije za preporuku da se temperatura navedena u gornjim primerima suviše podiže, pošto se, naprimer, u toku oksidisanja lako mogu javiti nepoželjne uzgredne reakcije.
Dvostruka veza u policikličnom pr-stenastom sistemu može se uspostaviti ne samo obradom dihalogenskih jedinjenja u opisu i primerima, navedenim agensima, nego se mogu primeniti takođe i drugi pogodni postupcci, kao što su obrada nat-riumjodidom u acetonu prema Finkel-stein-u, pažljiva obrada vodonikom u pri-sustvu katalizatora, kao što su platina ili nikl, i bazišnih agensa, pri čemu ne na-stupa hidrogenjzacija dvostruke veze ili torne slično, kao što je, naprimer, opisano u' !Houben-u, Methoden der organischen Chemie, sveska 2, str. 301—304 (1923).
Kao ketonski reagensi za odvajanje i
izlučivanje neutralnih jedinjenja, koja sa-drže karbonil, mogu se pored semikarba-cida, tiosemikarbapida, fendlhidracina, u-potrebiti takode i druge supstance, koje su u stanju da se kondenzuju sa ketonskom grupom jedinjenja, koja sadrže karbonil, kao što su, naprimer, hidroksilamin, produkti zamene fenilhidracina, kao što su p-nitrofenil, hidracin, p-bromofenilhidra-cin, difenilhidracin i sh, benzhidracidi, kvarteni amonium acetohidracidi, kao što su trimetil-aceto-hidracid-amonium-hlorid, aceto-hidracid-piridinium- hlorid i t. sl. i druga stručnim krugovima poznata jedinjenja. Rastavljanje jedinjenja dobivenih reakcijama sa ketonskim reagensima, kao na primer rascepljivanje semikarbacona i sl. može biti izvršeno na uobičajeni način, /la bi se izbegla saponifikacija ili hidro-liza onih produkata kondenzacije, u koji-ma je hidroksilna grupa zamenjena na gore opisani način, rastavljanje se izvršuje blagim sredstvima, kao što je obrada kise-lim reagensima u prisustvu malih količina vode, a takode vrlo rado i u prisustvu po-godnog sredstva za rastvaranje.
Hidrogenizacija dobivenih produkata oksidacije, može se vršiti pomoču vodoni-ka u prisustvu katalizatora od plemenitih metala, kao što je platina i njeni oksidi, ili nikal ili koji drugi poznati katalizator, kao što je, naprimer, Raney-ev katalizator. Može se, šta više, upotrebiti vodonik u nascentnom stanju, kao što se dobija na primer dejstvom kiselina na metale i sl. ili dejstvom alkalnog metala na alkohole. Redukovanje se takode može izvršiti i za-grevanjem jedinjenja, koje treba reduko-vati, sa supstancama, koje su u stanju da odaju vodonik, kao što su, naprimer, alkoholi u prisustvu alkoholata, ili dovodenjem jedinjenja, koja treba redukovati, u reakciju sa takvim alkil-metalnim haloidima, koji su u stanju da obrazuju olefine, kao što je, naprimer, izopropil magnezium jodid i sl.
Produkti dobiveni u raznim stupnje-vima reakcije mogu se odvojiti od počet-nih materijala, koji nisu uzeli učešča u reakciji, kao i od izomera i sporednih produkata, koji su se mogli obrazovati i dalje očistiti frakcionim ili ponovnim kristalisa-njem ili i jednim i drugim, destilisanjem, sublimisanjem li kojim bilo drugim načinom. Pored produkata kondenzacije sa različitom rastvorljivošču, koji se obrazuju pomoču gorepomenutih kotenskih reagen-sa, mogu se proizvoditi i druga složena ili kondenzaciona jedinjenja sa različitom rastvorljivošču, koja se posle odvajanja, za-snovanog na njihovim osobinama različi-te rastvorljivosti, zatim razlažu.
Napredak postignut ovim pronala-skom nalazi se u torne, što se pomoću njega sintetično proizvode fiziološki vredno-sni produkti, koji ispoljavaju dejstvo seksualnih hormona ili se mogu lako pretvoriti u jedinjenja sa takvim osobinama, dok su dosada ovaki produkti, ako je to uopšte bilo moguče, izdvajani u malim količinama iz prirodnih izvora, kao što su urina, organi i t. sl. Tako, naprimer, nezasičeni hid-roksiketoni sa opštom formulom C19H2S02, koji se dobijaju prema gornjim primerima, ispoljavaju dejstvo muških polnih hormona i imaju aktivnost oko 500—600 Y 'K. J. isto vredi i za zasičene hidroksiketone sa opštom formulom Cj.JT.oCk, koji se dobijaju prema primeru 7. Esteri, kao što su, naprimer, acetati ili benzoati, koji takode imaju aktivnost od 500 mg/K.J., razlikuju se od odgovarajučih slobodnih alkohola po torne što je njihova aktivnost raspode-Ijena na relativno duži period vremena.
Po sebi se razume da u saglasnosti sa ovde i u patentnim zahtevima iznetim na-čelima stručnjaci mogu vršiti razne i-zmene i promene u okonostima reakcije i t. sl.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvodenje neutral-nih produkata degradacije, koji imaju cik-lopentano-polihidro-fenantrenov atomski kompleks, naznačen time, što se sterim, koji u svom ciklopentano-polihidro-fenan-trenovom atomskem kompleksu sadrže najmanje dvostruku vezu, obraduju oksi-dišučim agensima i što se neutralni deo dobivenih produkata oksidacije odvaja.
2.	Postupak za proizvodenje neutral-nih produkata degradacije, koji imaju cik-lopentano-polihidro-fenantrenov atomski kompleks, naznačen time, što se sterinl, koji u svom ciklopentano-polihidro-fenan-trenovom atomskom kompleksu sadrže najmanje dvostruku vezu, obraduju oksi-dišučim agensima, što se neutralni delov! dobivenih produkata oksidacije odvajaju i što se iz njih izdvajaju nezasičeni policik-lični ketoni obrazovani oksidacijom.
3.	Postupak za proizvodenje neutrai-nih produkata degradacije, koji imaju cik-
lopentano-polihidro-fenantrenov atomski
kompleks, naznačen time, što se sterini, koji u svom ciklopentano-polihidro-fenan-trenovom atomskom kompleksu sadrže najmanje dvostruku vezu, obraduju oksi-dišučim agensima, što se neutralni delovi dobivenih produkata oksidacije odvajaju, što se iz njih izdvajaju nezasičeni polidk-lični ketoni, obrazovani oksidacijom i što
se ovi nezasičeni ketoni izlažu dejstvu hid-rogenišučih agensa.
4.	Postupak za proizvodenje neutrai-nih produkata degradacije, koji imaju cik-lopentano-polihidro-fenantrenov atomski kompleks, naznačen time, što se sterini, koji u svom ciklopentano-polihidro-fenan-trenovom atomskom kompleksu sadrže najmanje dvostruku vezu, obraduju oksidi-šučim agensima, pri čemu dvostruka veza pomenutih sterina u meduvremenu bude zaštičena od oksidacije i što se neutralni delovi dobivenih produkata odvajaju.
5.	Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što se meduvremena zaštita od oksidacije dvostruke veze u sterinima vrši dodavanjem halogena.
6.	Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što se meduvremena zaštita od oksidacije dvostruke veze u sterinima vrši dodavanjem broma.
7.	Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što se meduvremena zaštita od oksidacije dvostruke veze u sterinima vrši dodavanjem hlorovodonične kiseline.
8.	Postupak prema zahtevu I, naznačen time, što se hidroksilna grupa pomenutih sterina zaštičuje od oksidacije pre-tvaranjem u grupu, koja se hidrolizom može ponovo pretvoriti u hidroksilnu grupu.
9.	Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što se hidroksilna grupa pomenutih sterina zaštičuje od oksidacije pre-tvaranjem u grupu, koja se hidrolizom može ponovo pretvoriti u hidroksilnu grupu.
10.	Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što se hidroksilna grupa pomenutih sterina zaštičuje od oksidacije este-rifikacijom.
11.	Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što se hidroksilna grupa pomenutih sterina zaštičuje od oskidacije eteri-fikacijom.
12.	Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što se hidroksilna grupa pomenutih sterina zaštičuje od oksidacije pret-varanjem u halogenu grupu.
13.	Postupak za proizvodenje neutral-nih produkata degradacije, koji imaju cik-lopentano-polihidro-fenantrenov atomski kompleks, naznačen time, što se sterini, koji u svom ciklopentano-polihidro-fenan-trenovom atomskom kompleksu sadrže bar dvostruku vezu, obraduju anhidridom hromne kiseline, pri čemu se dvostruka veza ili hidroksilna grupa pomenutih sterina, ili i jedno i drugo, zaštičuje od oksida-
cije, i što se neutralni delovi dobivenih produkata oksidacije odvajaju.
14.	Postupak prema zahtevu 13, naznačen time, što se temperatura smeše u ko jo j se vrši oksidacija održava ispod 70°' Ć.
15.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se kao polazni materijal u-zima jedinjenje, koje pripada grupi jedi-njenja, koja se sastoji iz stigmasterina i stigmasterinsjkih jedinjenja u kojima je dvostruka veza ili hidroksilna grupa, ili i jedno i drugo, zaštičena od oksidacije.
16.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se kao polazni materijal uzi-ma jedinjenje, koje pripada grupi jedinjenja, koja se sastoji iz sitosterina i sitoste-rinskih jedinjenja u kojima je dvostruka veza ili hidroksilna grupa ili i jedno i drugo zaštičena od oksidacije.
17.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se kao polazni materijal uzi-ma jedinjenje, koje pripada grupi jedinjenja, koja se sastoji iz holesterina i hole-sterinskih jedinjenja u kojima je dvostruka veza ili hidroksilna grupa ili i jedno i drugo zaštičena od oksidacije.
18.	Postupak za proizvodenje neutral-nih produkata degradacije, koji imaju cik-lopentano-polihidro-fenantrenov atomski kompleks, naznačen time, što se sterini, koji u svom ciklopentano-polihidro-fenan-trenovom atomskom kompleksu sadrže najmanje dvostruku vezu, obraduju oksi-dišučim agensima, pri čemu se dvostruka veza ili hidroksilna grupa ovih sterina, ili
i jedno i drugo, zaštičuje od oksidacije, što se neutralni delovi dobivenih produka-
ta oksidacije odvajaju i što se iz njih iz-dvajaju nezasičeni policiklični ketoni o-brazovani oksidacijom.
19.	Postupak prema zahtevu 18, naznačen time, što se postupak izdvajanja izvršuje frakcionom kristalizacijom.
20.	Postupak prema zahtevu 18, naznačen time, što se postupak izdvajanja izvršuje pomoču frakcione destilacije.
21.	Postupak prema zahtevu 18, naznačen time, što se postupak izdvajanja izvršuje pomoču ketonskih reagensa.
22.	Postupak prema zahtevu 18, naznačen time, što se postupak izdvajanja izvršuje kondenzovanjem pomenutih keto-na sa ketonskim reagensima, odvajanjem obrazovanih produkata kondenzacije od neutralnih delova, koji nisu uzeli učešča u reakciji, ponovnom kristalizacijom odvo-jenih produkata kondenzacije i regenera-cijom slobodnih ketona iz ovako dobivenih frakcija obradom hidrolizirajučim a-gensima.
23.	Postupak prema zahtevu 18, naznačen time, što se postupak izdvajanja izvodi kondenzovanjem pomenutih ketona sa ketonskim reagensima, odvajanjem obrazovanih produkata kondenzacije od neutralnih delova, koji nisu uzeli učešča u reakciji, regeneracijom slobodnih ketona iz produkata kondenzacije pomoču obra-de hidrolizirajučim agensima, i medusob-nim razdvajanjem ovako dobivenih ketona ponovnom kristalizacijom.
24.	Postupak za proizvodenje nezasi-cenih hidroksiketona sa opštom formulom C38H27RX i strukturnom formulom:
značen time, što se stearinska jedinjenja sa opštom formulom C19Ho8RY i strukturnom formulom:
■ 1
gde R pretstavlja bilo hidroksilnu grupu, bilo grupu, koja se hidrolizom ponovo pretvara u hidroksilnu grupu, a X pretstav-
ja bilo > C =bilo > C < qq > na'
gde R pretstavlja bilo hidroksilnu grupu, bilo grupu, koja se hidrolizom ponovo pretvara u hidroksilnu grupu, a Y pretstavlja alifatični bočni lanac, obraduju ok-sidišučim agensima, što se neutralni delovi dobivenih produkata oksidacije odvajaju i što se iz njih izdvajaju nezasićeni po-liciklični ketoni obrazovani oksidacijom.
25.	Postupak prema zahtevu 24, naznačen time, što se dvostruka veza u ciklo-pentano-polihidro-fenantrenovom atom-skom kompleksu ovih sterinskih jedinjenja u meduvremenu zaštiti od oksidacije.
26.	Postupak za proizvodenje nezasi-čenih hidroksiketona sa opštom formulom Ci.,H27OR i strukturnem formulom:
^ (
%

H

«2 H
u kojima R pretstavlja bilo hidroksilnu čen time, što se sterinska jedinjenja sa op-grupu, bilo grupu, koja se hidrolizom po- štom formulom C10H28RY i strukturnom novo pretvara u hidroksilnu grupu, nazna- formulom:
u kojima R pretstavlja bilo hidroksilnu g'upu, bilo grupu, koja se hidrolizom ponovo pretvara u hidroksilnu grupu, a Y pretstavlja alifatični bočni lanac, obraduju oksidišučim agensima, što se neutralni de-
lovi dobivenih produkata oksidacije odvajaju i što se iz njih izdvajaju nezasičeni policiklični ketoni obrazovani oksidaci-jom.
27. Postupak prema zahtevu 26, na-
značen time, što se dvostruka veza u cik-lopentano-polihidro-fenantrenpvom atom-skom kompleksu pomenutih sterinskih je-dinjenja zaštićuje u meduvremenu od ok-
sidacije.
28.	Postupak za proizvodenje nezasi-ćenih hidrosiketona sa postom formulom C21H31OR i strukturnom formulorm
u kojima R pretstavlja bilo hidroksilnu čen time, što se sterinska jedinjenja sa grupu, bilo grupu, koja se hidrolizom po- opštom formulom C,9H38RY i strukturnom novo pretvara u hidroksilnu grupu, nazna- formulom:
u kojima R pretstavlja bilo hidroksilnu grupu, bilo grupu, koja se hidrolizom po-novo pretvara u hidroksilnu grupu, a Y pretstavlja bočni alifatični lanac, obraduju oksidišućim agensima, što se neutralni de-lovi dobivenih produkata oksidacije odva-jaju i što se iz njih izdvajaju nezasičeni policiklični ketoni obrazovani oksidaci-jom.
29.	Postupak prema zahtevu 28, naznačen time, što se dvostruka veza u cik-lopentano-polihidro-fenantrenovom atom-skom kompleksu pomenutih sterinskih jedinjenja u meduvremenu zaštičuje od oksidacije.
30.	Postupak prema zahtevu 3, nazna-
čen time, što se nezasičeni ketoni izlažu dejstvu katalitično aktiviranog vodonika sve dok se ne preuzme jedan mol vodonika.
31.	Postupak prema zahtevu 3, naznačen time, što se nezasičeni ketoni izlažu dejstvu katalitično aktiviranog vodonika sve dok se ne preuzmu dva mola vodonika.
32.	Postupak prema zahtevu 3, naznačen time, što se nezasičeni ketoni izlažu dejstvu vodonika u nascentnom stanju.
33.	Postupak prema zahtevu 2, naznačen time, što se u njemu, pre odvajanja ne-zasičenih policikličnih ketona, obrazova-nih oksidacijom, početni materijal, koji nije uzeo učešča u reakciji, odvoji od ne-
utralnih delova.
34.	Postupak prema zahtevu 2, naznačen time, što se postupak odvajanja u njemu sastoji u torne što se izaziva reakcija nezasičenih policikličnih ketona sa keton-
kim reagensima, što se razne frakcije ova-ko dobivenih produkata kondenzacije od-vajaju i što se iz ovih produkata kondenzacije , obradom hidrolizirajućim agensi-ma, regenerišu slobodni ketoni.