KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 86 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Maja 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7007
Gotham Knitbac Machine Corporation, ind. preduzeče,
New-York, U. S. A.
Postupak i naprava za popravljanje tkane robe.
Prijava od 22. januara 1929.	Važi od 1. oktobra 1929.
Traženo pravo prvenstva od 23. januara 1928 (II. S. A.).
Ovaj se pronalazak odnosi na postupak i napravu za popravljanje pogrešnih mesta kao izbegle petlje, stepenice, ispale petlje i t. d. u tkanoj ili u pielenoj robi. Takva pogrešna mesta u tkanoj ili pielenoj robi, kao u earapama i torne sličnem popravljale su dosad firme, koje takvu robu proizvode a popravljanje se vršilo rukom. To je bilo teško, zahtevalo je mnogo spretnosti pa pored toga cesto nije dobro ispadalo, pošto se teško moglo izvesti na taj način ravnomerno zatezanje niti i podjenaka du-žina petlji.
Prema ovom postupku obrazuje se iz niti, koje idu poprečno na pogrešna mesta, mehaničkim putem petlje jedna za drugom, pri čemu svaku petlju vodi prethodna petlja a poprečne niti održavaju se u podjedna-kom medusobnom odstojanju. Osim toga dižu se poprečne niti pod jednakim zatezanjem. Roba se korak po korak pokreče ravnomerno, tako da se popravljeno mesto ne razlikuje nikako od ostatka tkane robe.
Naprava za izdvajanje ovog postupka ima zarubljene delove za držanje poprečnih niti razmaknule u odredena ravnomerna od-stojanja i jednu kukičastu iglu sa jezičkom, koja ide tamo i ovamo, za obrezovanje petlji redom u poprečnim nitima, a za pro-vlačenje svake petlje kroz prethodno obra-zovanu petlju. Za ravnomerno koračajno pomeranje robe, da bi se poprečne niti dovele u zahvatanje sa iglom, koja ide
tamo i ovamo predvideni su prenosni valjci. Da bi se niti održavale ravnomerno zateg-nute, predvidena je jedna pritiskačka nožiča, koja ima opružne prste, koji za vreme obrazovanja petlje pritiskuju robu sa obe strane igle elastično uz podlogu. Zarubljeni delovi obrazovani su celishodno kao zup-čanici, koji su smešteni medusobno raz-maknuti sa obe strane igle, pa izmedu sebe ostavljaju slobodan prostor za prolaz igle.
0	ve zupčanike okreče, korak po korak jedna pomeračka naprava u odredenem odnosu vremena sa kretanjem igle tamo i ovamo. Ovi su zupčanici celishodno spojeni sa zupčanicima u jednom od prenosnih valjaka, da bi se ti zupčanici okrelali pod-udarno sa tim valjcima. Iglin jezičac drži jedna opruga u proizvoljnom položaju, a kukičasti deo igle nastavlja se uz jedan deo igle, koji ide koso na niže, da bi se olakšalo uvlačenje igle izmedu razmaknuto držanih poprečnih niti.
Na ertežu je predstavljen jedan primer izvdenja jedne naprave za izvodenje ovog postupka i to pokazuje:
Sl. 1 uspravni središnji presek i delimični izgled ove naprave;
Sl. 2 izgled odozgo onih delova, koji drže poprečne niti medusobno razmaknule
1	pokreču ih jednu za drugom u položaj da ih zahvali igla.
Sl. 3 jedan presek sličan on o m na sl. 2
Din. 30.
prema liniji 3—3 na sl. 4 sa oslonskom pločicom u položaju.
Sl. 4 jedan prelomljen upravni presek po liniji 4—4 na sl. 3.
Sl. 5 jedan upravni poprečni presek po liniji 5—5 na sl. 4.
Slike 6, 7, 8, 9, 10 i 11 predstavljajo šematski 'zglede raznih položaja delova za obrezovanje petlji, pri pravljenju petlji, koje zahvataju jedna u drugu.
Sl. 12 pokazuje detaljni izgled naprave za razmaknuto držanje poprečnih niti u odre-denom medusobnom odstojanju.
Sl. 13 je jedan deo robe za popravku, gde se vidi način i vrsta popravke.
Sl. 14 je presek kukičastog kraja igle sa iglinim jezičkom u večoj srazmeri.
Pomoču predstavljene mašine treba da se objasni o vaj postupak a pri torne se prelpostavlja da treba popraviti stepenice ili izbegle petlje u čarapama.
Na sl. 13 predstavljen je jedan deo ka-kve pletene robe na pr. jedne čarape, koja ima izbegle petlje 80, koje treba da se poprave. Niti C idu poprečno prema po-grešnom mestu. Radi popravke obrazuje se jedna petlja b u prvoj poprečnoj niti c u stepenicama. U tu celj zahvali se ta poprečna nit kakvom podesnom iglom ili sličnim pa se izdigne iz ravni robe, kao što pokazuje sl. 7. Dok se tako obrazovana zamka ili petlja nalazi u izdignutom položaju, pomakne se roba za odredenu dužinu pa se naredna poprečna nit c pomakne u površina prethodno obrazovane petlje b. Sad se ova petlja b ispusti pa se obrazuje nova petlja u narednoj poprečnoj niti c, koju zahvali igla, pa je povuče na više kroz predhodno obrazovanu petlju b, kao što pretstavlja sl. 11. Za vreme ovog rada opet se pomakne roba dalje za odredenu dužinu pa se naredna poprečna nit pokrene u ravan zadnje obrazovane petlje. Pre nego što se počne sa obrezovanjem petlji, drže se poprečne niti u odredenim ravnomer-nim razmacima jedna od druge pa se u takvom stanju pokreču korak po korak, da bi se niti, koje se 'nalaze medusobno pod-jednako razmaknute, redom jedna za drugem dovele na mesto, gde se obrazuju petlje i medusobno vezuju, dok se ne do-, pre do kraja poprečnog mesta kad je popravljanje završeno pa se dopunjava još bodovima ili na drugi uobičajan način. Pri torne se drže sve niti ravnomerno zategnute, te se ravnomernošču razmaka niti: ravno-mernim pomeranjem niti, opet uspostavlja prvobitno stanje robe pa se popravljeno mesto ne može razlikovati od ostatka robe.
Predstavljena naprava ima jedno postolje 1, iz kog se izdiže na više jedan šupalj stub 2, koji ima sa strane šuplje krakove
3 i 4. Gornji krak završava se u jednu glavu 5, u kojoj leži čaura 6 upravno po-merljiva. Jedna šipka 7 leži u toj čauri, pa ima na donjem kraju jednu glavu 8, u kojoj je pomoču zavrtnja 10 učvrščena izvedljiva igla 9, koja služi za obrezovanje petlji. Na gornjem kraju nosi ta šipka jedan po-dizački kotur 11, koji je kod 12 uzglobljen sa šipkom, i naslanja se na kraj čaure 6. Jedna opruga 13 predvidena izmedu glave 8 i izmedu donjeg kraja čaure 6, vuče šipku 7 na niže pa pritiska podizački kotur 11 uz gornji kraj čaure 6. Okrelanjem podizačkog kotura 11 može se igla pome-rati u upravnem pravcu. Na sl. 14 predstavljena je jedna igla 9, koja odgovara ovoj celji, ipak se mogu upotrebili i druk-čije igle. Na slikana igla ima jedan kukičast kraj 15, koji je udaljen od struka igle. Jedan iglin jezičac 17 uzglobljen je sa strukom igle pa ga obično drži u njegov položaj jedna laka opruga 81, koja leži u jednom useku iglinog struka. Deo 16, koji ide koso na niže, a koji spaja kukičasli deo 15, sa iglinim strukom, leži celishodno paralelno sa jezikom 17, kad se ovaj nalazi u dodiru sa vrhom kukice 15. Jedan iglin jezičac koji je od prilike dugačak 3,71 mm pokazao se praktičnim a širina iglinog šiljka je celishodno 1,09 mm. Pri-rodno je da se te dimenzije mogu menjaj!.
Čaura 6 ima jedan izraštaj 18, u koji zahvala kraj jedne klatljive poluge 20, koja je uzgljobljena kod 21 u unutrašnjosti kraka 3 postelja. Jedan blok 22 leži pomerljivo na drugom kraku poluge 20 pa ga drži na njegov položaj jedan za vrtanj 23. Blok 22 je kod 24 spojen okretljivo sa viljuškastim krajem jednog organa 25, koji se prostre radialno od ekscentričnog prstena 26, koji ima jedan ekscenter što se nalazi na pq-kretačkoj osovini 27. Pokretačka osovina položena je u stubu 2 pa nosi jedan zamaja c 28, kao što je naertano isprekidanim linijama na sl. 1, pa se pokreče na pode-san način na pr. pomoču električnog mo-tora preko remena i jednog kotura 29. Moforov okvir pričvrščen je zavornjem 30a uz postolje 1. Donji krak 4 ove mašine završava se glavom 31, i gore je otvoren prema odgovarajučem kraju kraka 3. Taj je o tvor obično prekriven kakvom pločicom koja se dade skidati ili podlogom 32. Jedan točak 33 sa zupcima 34 na obimu, za držanje razmaknute poprečne niti u robi, nosi osovine 35, koja je nameštena tako, da zupci točka 33 strče za odreden izno§ iznad gornje površine podloge 32 kroz jedan usek 36 u ovaj. Zupci 34 nalaze se y podjednakom medusobnom odstojanju a to odstojanje zavisi od vrste robe, koja treba
da se popravi. Točkovi 33 mogu se izme-njivali, da bi se moglo menjati medusobno odstojanje zubaca prema robi za popravljanje. Točak 33 ima celishodno dva prstena-sta dela, koji su medusobno razmaknuti, pa obrazuju jedan žljeb 37. Zupci 34 jednog prstenastog dela potpuno se podudaraju sa zupcima drugog dela. Prostor 37 izmedu prstenastih delova 33 dozvoljava spuštanje igle izmedu zarubljenih delova točka, da bi se kučica 15 igle mogla kretati ispod poprečnih niti mesta zapopravljanje. Time se obezbe-duje, da igla uvek pri svom kretanju na gore uzima jednu novu nit, da obrazuje jednu petlju. Zarubljen točak 33 okreče se korak po korak za izvestan iznos. U tu celj predvidena jedna kuka 38, koja zahvata u zupce na obimu tog točka pa pokreče taj točak pri svakom okretanju za podjednak iznos i to za jedan ili za više zubaca u pravcu skazaljke na satu. Kuka 38 uzglobijena je na jednom kraju jedne dvokrake poluge 39, koja je kod 40 uzglobijena u kraku 4. Suprotni kraj drugog kraka te poluge 39 nosi pomerljivo jedan blok 41 (sl. 1) koji drži zavrtan) 42 u udešenom položaju. Blok 41 je kod 43 uzglobljen sa viljuškaslim krajem jednog organa 44, koji nosi prsten 45 jednog drugog ekscentra na osovini 27. Kuku 38 drži u zahvatanje sa zupcima 34 točka 33 jedna opruga 46, koja pričvrščena zavornjem 48 uz jednu skidljivu pločicu 47 (sl. 4). Nategnutost opruge 46 može se u-dešavati zavrtnjem 49 u pločici 47. Da bi se sprečilo, da kuka 38 okrene točak 33 više od željene dužine, predvidena je jedna opruga 50, koja je pričvrščena na poluzi 19, pa pritiska kuku u protivnom smislu od opruge 46.
Pločica 47 ima jedan naslavak 51 uprav-ljen ka unutrašnjosti, na kom je pričvrščen jedan blok 51a. Na tom bloku uzglobijena je jedna kvaka 53, koja zahvata u zupce 34 točka 33. jedna opruga 52, koju nosi blok 51a pritiska kvaku 53 da bi je držala u zahvatanje sa zupcima 34. Ova kvaka sprečava vračanje točka 33.
Pri svakom okretaju pokretačke osovine 27 pomalcnu se poluge 20, 39 jedanput tamo i ovamo. Veličina klačenja može se regulisati udešavanjem klizačem ili pome-rača 22, 41. Jedno potpuno klačenje poluge 39 prouzrokuje jedno delimično okretanje točka 33. Svako potpuno klačenje tamo i ovamo poluge 20 prouzrokuje upravno po-meranje čaure 6 sa šipkom 7 i sa iglom 9. Pri torne se igla kreče najpre naniže u prostor 37 izmedu prstenastih delova točka 33 pa se onda opet vrača natrad iznag zubaca točka.
Na jednoj osovini 55 u glavi 31 postavljen je jedan sprovodni kotur 59, čija obim-
ska površina strči gore kroz jedan usek 60 u podloži 32, preko te izdignute obim-ske površine sprovodnog kotura 59 polaže se roba za popravljanje. Sprovodni kotur 59 pokreče zupčanik 33 pomoču zupčanika 58, 56 i 57. Zupčanik 56 nosi jedna umet-nuta osovina 54 pa on zahvata u zupčanik 58, 57 na osovinama 35 ond. 55. Takvom vezom proizvodi se odgovarajuče kretanje sprovodnog kotura 59 pri svakom okreiu zarubljenog točka 33. jedna prifiskačka nožiča ima opružne prste 61, a nosi je jedna šipka 62, koja leži upravno pomerljivo u glavi 5. Opružni prsti 61 leže sa obe Strane useka 36 u podloži 32. Jedna opruga izmedu gornjeg kraja šipke 62 i izmedu zavrtnja 64, služi zato, da drži pritiskačku nožiču elastično uz robu. Zavrtanj 64 uvrnut je u glavi 5, pa služiv za regulisanje na-tegnutosti opruge 63. Sipka 62 nosi okret-ljivo jedan podizački kolur 66 pa služi za podizanje i spuštanje pritiskake nožiče. Taj se podizački kotur može udešavati pomoču drške 67.
Jedan kotur 70 dejstvuje zajedno sa sprevodnim koturom 59 a drže ga zglobni članci 69, koji su pomoču krakova 67, 68 spojeni sa podizačkim koturom 66, pa se tako kotur 70 podiže ili spušta.
Prostor 73 izmedu opružnih prsfiju 61 pritiskačke nožiče (sl. 3) mora da bude uovoljno širok, da primi izmedu sebe petlje obrazovane iz poprečnih niti.
Na glavi 31 kraka 4 leži tako da se može skinufi jedan organ 74, koji služi kao po-dupirač za robu za vreme popravljanja iste, a on olakšava pomeranje robe.
Tok rada je sledeči: Neka bude pretpo-stavljeno da treba popraviti kakvo pogrošno mesto kao izbegle petlje u jednoj čarapi. Carapa se navuče preko ploče ili podloge 32, tako da jedan kraj pogrešnog mesta leži upravno pod iglom 9. Poprečne niti pogrešnog mesta drže zupci točka 33 pri torne u ravnomernom medusobnom razmaku. Prifiskačka nožiča 61 spusti se na čarapu da istu drži čvrsto i da niti ravnomerno zateže. Spuštanje pritiskačke nožiče prouzrokuje takoder pomicanje kotura 70 na niže uz onaj deo čarape, koji leži na sprovod-nom koturu 59. Sad se spusti igla time, što se zamajac 68 okrene rukom (sl. 6) i to igla se pokreče na niže neposredno pred prvu poprečnu nit u pogrešnom mestu. Zatim se zamajac 68 okreče za toliko, da se igla pomakne gore, pri čemu ona zahvali prvu poprečnu nit, u stepenicama pa obrazuje petlju b. Petlja se sad izdigne gore iz ravni robe, kao što je označeno na sl. 7. Za vreme ovog radnog toka o-kreču se zazubljen točak 33 i sprovodni kotur 59 u pravcu skazaljke na satu. Sad
se pusti da radi motor 50, da bi se dvokrake poluge 20, 39 kontinualno klatile tamo i o vam o. Kao stoje napred pomenuto, pokreče poluga 20 iglu u upravnom pravcu tamo i ovamo, a poluga 39 okreče točak 33 i sprovodni kotur 59 korak po korak za odredene iznose. Okretanje zazubljenog točka 33 udešeno je u odnosu prema kre-tanju igle tako, da se igla kreče na niže m prostor 37 točka 33 a da ne naide na na-' rednu poprečnu nit. Ta se poprečna nit za vreme kretanja igle dovode na svoje mesto, tako, da je pri narednom podizanju zahvali kukica igle, pa se obrazuje jedna petlja. Ravnomerno okretanje na korake sprovod-nog kotura 59 pokreče robu korak po korak. Za vreme kretanja igle na niže iz položaja predstavljenog na sl. 7, klizi pret-hodno obrazovana petlja b prve poprečne niti u stepenicama, po struku igle. To kre-tanje petlje potpomaže ugaoni deo 16 igle, koji ide koso na niže. Kad se kreče kuka 15 igle u prostor 37 zazubljenog točka 33, pokreče ovaj točak narednu poprečnu nit iz stepenica u takav položaj, da kuka igle kad ide opet na više, zahvali tu drugu poprečnu nit i u njoj obrazuje jednu petlju. Ova se petlja provuče kroz najpre obra-zovanu petlju b. Kad igla dopre na najniži kraj njenog kretanja (sl. 9) onda se nalazi predhodno obrazovana petlja b nad slo-bodnim krajem iglinog jezička 17, koji je jezičak petlja, pri kretanju igle na niže, po-vukla na više i pozadi pa u fom položaju može da zahvali narednu poprečnu nit. Pri podizanju igle iz položaja pokazanog na sl. 9 kreče se prethodno obrazovana petlja b prema igli na niže pa okreče iglin jezičak postepeno na niže, dok on ne dodirne šiljak kukice 15. To nastaje, zapravo onda kad je kukica 15 zahvalila narednu nit u stepenicama, pa iglin jezičak obrazuje neku vrstu mosta, preko kog klizi prethodno o-brazovana zamka ili petlja 5 sa igle, kad se igla podiže. Na ovaj način obrazuje se naredna poprečna nit u petlji, a ova nova petlja provučena kroz predhodno obrezo-vanu petlju. Kad igla ispusti predhodno obrazovanu petlju, zahvale je zupci točka 33 (sl. 11) pa je pokreču dalje sa sobom. Napred opisani tokovi rada ponavljaju se dok nisu sve poprečne niti obrazovan petlje, koje su provučene jedna kroz drugu. Pri obrezovanju ‘petlji zategnute su niti i slično pa su petlje koje su obrazovane jedna za drugom podjednake dužine. Pome-ra nje predmeta za rad vrši se ravnomerno i uvek podjednako. Sva se kretanja vrše brzo i zato nije potrebna naročita vešlina. Kad se dopre do zadnje poprečne niti u pogrešnom mestu, onda se ona pričvrsti na uobičajeni način na pr. šivenjem rukom.
Ako je pogrešno mesto srazmerno široko, onda se ovaj tok rada mora ponoviti još jednput ili više puta.
Patentni zahtevi:
1.	Poslupak za popravljanje izbeglih petlji, stepenica, ispahh petlji i sličnog u tka-noj ili pletenoj robi, naznačen time, što se iz niti, koje leže poprečno na pogrešnom mestu, obrazuju automatski i mehanički petlje jedna za drugom, pri čemu je svaka petlja provučena kroz prethodnu petlju a poprečne niti drže se medusobno podjednako razmaknute.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se poprečne niti drže podjednako zategnute a roba se pomera korak po korak i ravnomerno.
3.	Naprava za izvodenje postupka prema zahtevu 1, naznačena tirne, što su predvideni zarubljeni delo vi (33) za razdvajanje' poprečnih niti u odredene ravnomerne razmake i što je jedna kukičasta igla (9) sa jezičkom (17) koja ide farno i ovamo, predvidena za obrezovanje petlji u poprečnim nitima, koje leže jedna za drugom i za provlačenje svake petlje kroz prethodnu petlju.
4.	Naprava prema zahtevu 3, naznačena time, što su predvideni sprovodni koturovi (59, 70) za robu radi ravnomernog pomera nj a robe korak po korak, da bi se poprečne niti jedna za drugom dovele do zahvatanja iglom koja ide tamo i ovamo.
5.	Naprava prema zahtevu 3, naznačena time, što je predvidena jedna priliskačka nožiča sa opružnim prstima (61) koji za vreme obrezovanja petlje pritiskaju elastično robu sa obe strane igle uz jednu podlogu . (32) pri čemu se niti drže ravnomerno za-tegnuti.
6 Naprava prema zahtevu 3, naznačena time, što su zazubljeni delovi (33) obrazo-vani kao zazubljeni točkovi, koji su medu- . sobno razmaknuti, smešteni sa obe strane igle (9) pa medusobno ostavljaju Slobodan prostor za prolaženje igle pa ih kakva po-meračka naprava (38, 39) okreče u odre-denom vremenskem odnosu sa kretanjem igle tamo i ovamo.
7.	Naprava prema zahtevu 6, naznačena time, što su zarubljeni točkovi (33) pomo-ču zupčanika (58, 56, 57) spojeni sa sprevodnim koturom (59) da bi se ovaj po-kretao podudarno sa zazubljenim točkovi: ma (33).
8.	Naprava prema zahtevu 3, naznačena time, što iglin jezičak (17) drži jedna o-pruga (81) u proizvoljnom položaju.
9.	Naprava prema zahtevu 3 ili 8, nazna-
cena lime šlo je kukičasfi deo (15) igle (9) nastavljen uz jedan deo (16) igle, koji ide koso na niže.
10. Naprava prema zahtevima 3 i 6 naznačena time, što iglu (9) i zarubljene ločkove (33) pokreču klutlj i ve dvokrake
poluge (20, 39) koja klati ekscentar na je-dnoj pokretačkoj osovini (27) pri čemu su krakovi (25, 44) ekscentarskih prsfenova uzglobljeni u regulisavim pomeračima (22, 41) na krakovima poluge, radi regulisanja veličine kretanja igle (9) i točkova (33).
Adpatent broj 7007.

	^.li=|-
——- : ■" .7=^	
74
7^ J?




I

/> 3*4