Izjava ministra prosvete g. St Radiča o nalogah in pogledih državne prosvetne politike. Novi minister prosvete g. St. Radi. je podal novinarjem izjavo o prosvetni politiki, ki jo prinašamo v celoti in originalu: Popolno soglasje med radik. stranko glede prosvetne politikc tnin. St. Radiča. Najpre izvolite to naglasiti: Na konferenciji, koia ie bila juče od 5 i po do 6 časova, ja sam g. Pašiču i dvojici radikalnih prvaka gg. Srškiču i Uzunoviču uzložio ukratko načela, kojih ču se držati kao ministar prosvete. Depolitizacija prosvete. Ja sam to naglasio ovako: Kazao sam prvo dtpolitizacija prosvete: depolitizirati ministarstvo prosvete od aktuelne stranačke politike i udahniti  još više onu našu veliku nacionalnu i državnu po- litiku, koja je stvorila ovu državu. Šolsko mladino je oprostiti političnega strankarstva. Ja ču imati ovo na umu: Školska mladež od najmlade pa sve do one brkate nije i nesme blti oružje ni stranke, ni vlade, i ja idem čak dalje: ni države, To je buduči narod, to ie buduče vodstvo naroda, buduči mozak naroda, i ne samo mozak, intelekat, to je buduča svest naroda. Pojm »prosveta« pri nas in drugje. Naš izraz »prosveta« sadrži mnogo više u sebi nego engleski Education, nego francuski Instruction publique ili nemački Unterrichts-Ministerium. Kaj morajo vsebovati šo.ski in prosvetni programi'' Prosvečen čovek je onaj kome su u skladu njegove intelektualne, moralne i fizičke sposobnosti. To je velika zadača. Naš narod imade kulturu staru, i s toga gledišta je prosvečen prosvetom. Nema tehničke civilizacije, i onda vrlo često mu fali, kao što vi znate, i higijenska civilizacija. Tehnika i higijena u jednu ruku, i onda istom u drugom redu klasične, literarne strane stvari. To je veliki pravac svih naših školskih programa. Kaj vse mora znati otrok iz osnovne šole? Naš deček več u pučkoj školi kad izade, mora itnati jasan pogled da se svet do temelja promenio, mora imati jasnu spoznaju. šta je Njujork, gde su kuče pod zemljom, nad zemljom, gde je promet, šta ie to aeroplan, automobil... On treba da zna da post&je tri velika moralna sveta: anglosaksonski, slavenski i indo-kitaiski. Englez.i imaju tako snažan moral s obzirom na javno pravo: oni su uzor konstitucionalizma itd. Slavenski svet ima tako velika etička načela on voli, on je pun težnje, žedj za socialnom pravicom; indo-kitajski svet ima staru filozofiju bez praktične primene, i on se sad koleba izmedu anglosaskog i slavenskog, ali kod njih u prvom redu moral premaša materijalizam. Šola mora biti le posvetna. Škola nije pravi izraz da je naša. hrvatska, srpska ili slovenačka. Današnja je škola ili svetska, ili ne znači ništa, i ne može biti sposobna za ovaj nov život, koji traži od nas sasvim druge sposobnosti. Za prosveto se mora dobiti denar. kakor za vojaštvo! Veli se: nema novaca. Za prosvetu mora biti novaca. kao i za vojsku i za odbranu. Nadarjenost Srbov, Hrvatov in Slovencev. Darovit narod imati, a neimati školstvo i dovoljno kompetentnih ljudi za fe stvari, to je jedan užas! Moram o tome iasno reči: Najdarovitiji su Srbi, ali i najlakoumniji, a što je darovitiji, obično je opasniji i nema moralnog ekvilibra; Hrvat je manje darovit, ali ie vec sredeniji; Slovenac je najsredeniji, samo ako nije klerikalac (buran smeh kod novinara), gde ga postavite, dobro če raditi. Kad uzmete Bugarina, još je manje darovit, ali je neizmerno solidan. Centralistična direktlva za prosveto. Pustimn Bugarina na stranu, ali mi sami po sebi Srbi, Hrvati i Slovenci s gledišta te školske prosvete sačinjavamo jedno tako savršenstvo, da onaj koji vodi računa o tim temeljnim odlikama našeg celokupnog naroda, mora doči do toga da napravimo školstvo, kakvo nam zbilja treba, i kome nema para. Zato vidite tu centralizam kakav je, jedna direktiva centralistička neče škoditi, nego če biti blagotvorna, ali če morati voditi račtina o tim potrebama. Tehniški in gospodarski strokovnjaki pri prosveti. Na koji način? Ja du gledati da to učinim da imade ministar prosvete jednog stručnjaka, kad on putuje, on inspicira škole, mora odmah biti tu nekoga da kaže, kakve su s gledišta higijenskog, šta ie s proračunom, šta traži jedna škola, malo ili previše, rasipa li novac itd. Moramo postiči da škole budu s tehničkog i higijenskog gledišta uzor; ne da odgajamo gospodu, nego da ljudi vide, i to ne mora biti skupo, te kupaonice, svlačionice, tako da život učinimo jeftinirn i ugodnim. Tu mora biti jedan praktičan čovek. koji ide s ministrom. Osebne inspekcije ministra in zasliševanje učiteljstva in staršev. Ja moram dobiti u kratko vreme pregled, i zato, ako me Beg poživi i dade mi zdravlje, jako ču malo biti u kabinetu, biču vani; neču držati političke zborove, drugi če držati, — nego konferencije: pozvaču profesore, učitelje, roditeIje, slušatt šta oni govore i žele i dati im malo inicijative, ne mnogo da ih ne zbuniTn. ne da im smetam. Boj proti nepismenosti. Mi smo u svetu još uvek poznati kao narod analfabeta. Pismenost više koristi nego sve naše pobede, kreditu i svemu. Ko ide u Ameriku i svet, pitaju ga: Koliko imate analfabeta? Ja naravski odgovaram: Može se bitt sa svima doktoratima analiabet. Ali to ne koristi, ti moraš znati čitati ili pisati, i ja držim: briga za pismenost. za mene je prva zadača u školi i izvan škole. U tom ie pogledu več čitav plan izradjen. »Odelenje za narodno prosvečivanje«. o ministrstvu prosvete in boj proti analfabetizmu. U ministarstvu prosvete ima danas jedan mrtav resor ili poluživ: za narodno prosvečivanje, gde ima idealista, ali ima i spekulanata. Ima ih najidealnijih, ali ima ih koji su došli da pare pobiru. ()d toga treba napraviti odeljenie za širenje ne samo pismenosti; treba zadržati tamo one sjaine snage i nove probrati i učiniti da se u svima školama, naročito u selu, organizuje poučavanje ne odraslili analfabeta, — to je drugi sistem — nego dece koja bilo iz. kojih razloga ne idu u školu; a ima ih jedna trečina koia u školu ne idu, to je 1U0.000 dece, koju moramo naučiti čitati i pisati osnivajudi zimske tečajeve jedne za odrasle druge za tu decu. Svi ti učitelji za dobru nagradu, o ferijarna biče dvostruko nagradeni, morače raditi i naučitf tu decu čitati i pisati. Treba organizovati i tih 10.000 učitclja, ne kojoj parti.ti pripadaju, nego kako posao vrše. Po tome čenio proSudivati, šta vredi učitelj za naš narod. Pobijanie analiabetizma pri voiakih. Po tom u v( .sei. Nisam razgovarao s ministrom vojnim. ali je moj plan ovaj: dovesti učenje čitati i pisati u vezu sa skračenjem vojne službe. Ti Srbin naučičeš čirilicu za 2 meseca, latinicu za druga dva meseca, isto tako Hrvat i Slovenac, pa onda ideš kuči iz vojske. Čudesa če se dogoditi. Kad bude znao da če iči kuči, svojoj curi ili ženi, tome neče biti ništa teško, — i mi čemo postiči jedan kolosalan renome u svetu. Vsa prosvetna društva in Sokol mora pobijati analfabe.rzem! Naša sva prosvetna društva. ti sokoli, jugoslovenski i hrvatski. neka se takmiče u tom poslu. Več je previše parade, to ie krasno vežbati se, ali je vreme da uzniu na sebe brigu širiti pismenost za sada naročito u gradovima. Tfh pismenjaka gradskih imate negde 20, a negde 30 od sto, — a to ne može biti! Dačemo im jaku subvenciju. Imamo 60 do 70.000 Sokola, pa da nauči svako 5 do 6 ljudi čitati i pisati, kakve bi to cifre bile! Zimski tečaji, kjer ni šol, da se pobiia analiabetizem. Kazao sam da jedna trečina dece ne idu u školu. To je i zato što nema zgrada. Tu sad dolazi pitanje da mi uvodimo ne samo redovite male tečajeve, nego i redovite zimske škole u kučama seoskim. Onaj ko u selu nade kuču ili učitelja, jer učitelj može biti i seljak, dobije smesta materijal, toliko knjiga i neku nagradu za toga učitelja i neku malu oštetu za tu kuču. Treba taj narod da daje pola, a pola država, ali ne da se to nagraduje, da se tu spekulira. To mora biti neka pripomoč. To mora biti u svakom selu od 10 do 15 kuča. Srednješolci se morajo učiti rokodelstva. Drugi je posao srednja škola: 80.000 daka. — pomislite, prijatelji, šta znači toliki broj ljudi! Kroz osam do deset godina i kroz 15, čak i 20 godina življenja u škpli! Prvo to su mandarini. Rugamo se Kitajcima, što nose perčin, a mi imamo perčin! Tolike godine škole to znači biti decenijama odsečen od privrede. Pogledaimo samo, kako žive naši studenti, koliko je patnje i neskrivene patnje Poslužitelji, to su naši daci. Toga nesme biti! Mesto da poslužuju, toga je sad manje — alt treba da mi uvedemo — to neče lako iči — ali svaki srednjoškolac več u prva 4 razreda, mora izučiti jedan zanat. Kad vladari moraju jedan zanat izučiti, mora i demokracija! Govoreno je: Bilo je u Grčkoi studenata, koji su pravili revolucije, bune, pa su ih morali zatvoriti'. Da se to ne dogodi, da ne bude toga. valja svu tu mladež koja ide u školu. zaposliti, pola dana da ide u školu, ne tražeči da kod kuče. radi i prepisuie; kc> radi šest sati, dosta ie. Koji od nas odraslih i koji ministar više radi? Treba im dati jedan zanat da ga nauče. Kad nauče zanat, iz njih mogu izaci kvalifikovani radnici iz srednjili škola, koji če podizati danas-sutra naše fabrike. To je engleski sistem pre svega praksa. Englez zna napraviti lokomotivu, ne zna ie opisati, a Francus zna opisati. a_i ne zna napraviti. Dakle treba uzeti engleski sistem, ne francuski ni nemački. Češki sistem samouprave. U tom pravcu sve škole valja spremati za život uopšte. To je lakše reči nego učiniti, ali s titne sc mora početi, a da se uzmogne s tim stvarima početi, potrebna je šira gradska samouprava. Gradske opštine moraju to učiniti. Mi čemo morati dati svima gradovima autonomije. kao i seoskim opštinama. Kad dobijemo sreske samouprave, onda kod celog sreza moramo stvoriti sistem, koji če biti kao u Češkoj. Ono što su Čeci napravili, nije niko drugi učinio nego njihova sreska autonomija. Država je naimenovala načelnika, ali je sres izobrao svoga tajnika i vodi sve svoje stručne škole. Kad načine domačinsku školu, traže od države da ie pomaže. Kad je koji Čeh stvorio uslove za podizanje škole, imao je prava na državnu subvenciiu. Naše univerze. Dolaze sad na red univerziteti. Mi tu mož.emo učiniti temeljite reformc: kod svakog univerziteta strogo lučiti znanstveni rad. seminare. Ovo što se zove pravnički fakultet, ti dečki moraju iči na predavanja, na vežbe kod sudova, kao što idu studenti preparandisti u školu pučku da se vežbaju. Strahota je ovakav sistem formalnih ispita. To je potpun mandarinat. To ne može biti. Treba pre svega: sudačka, profesorska škola, lečnička škola. Ono što je danas kod leeničke i tehničke škole, to je dobro. Mesto srednjevekovnog pojma: univerzitetski i akademski gradani. koji se tuku za akademske slobode. mora sve to da se uputi na privredu i praktički život. Proti Orjuni, Srnao in političnemu strankarstvu učiteljstva. Onda ovo što sam našao osnovano. promena velikih neče biti. Ja se moramo kružiti s Ijudima, koje dobro poznajem i koii če mi pomagati, inače me ne smeta niko, koje je stranke, apsolutno se za to ne brinem. Jedino u školi nesme biti dnevne politike! Učitelji, profesori ne mogu iči na javne i političke zborove, i onda mladež ne može biti ni u jednoj organizaciji, koja sebi arogira, prisvaja državne funkcije policije, kao Orjuna. Srnao! Ja ču još promisliti, i ko bude u toi organizaciji, biče isključen! I sa univerziteta! Svuda! Ne sme biti organizacij, ki hočeio fizično nadotneščati državo! Ne može biti u organizaciji, koja hoče fizički nadomeštavati državu, jer je to kontradikcija! On je s najplemenitijom namerotn ušao u te organizacije. — ima tamo najidealnijih ljudi, — al on sam sebe odgaja za antidržavnog elementa, jer ne priznaje da smo mi tako jaka država da ne treba omladina da preuzima funkciie države. Ona če štititi ili progoniti frankovce ili radičevce, — premda je to danas nemoguče, — a to je nezdrava misao! Onaj cilj koji imaju, najidealniji je, ali je pogrešan. . Jugosloven je državni pojm, ki ne obstoja. Jugoslovenskog naroda u smislu. kako hoču Orjuna ili druga politička frakcija, nema. Pnstoii jugoslovenska, naša ideja, i postoji jedno duhovno jedinstvo u narodu, hvala Bogu, svuda. ali nema ljudi u narodu samom, seljak, radnik, trgovac, koji veli: ja sam Jugosloven! To je državni pojam, jer nas svet ne zove Jugoslovenima nego Srbima, Hrvatima i Slovencima. To je prvo realnost, to je zakon i Ustav, i treee to je medunarodna naša situacija. Mi smo medunarodno Srbi. Hrvati i Slovenci. To je svaki jedno od toga. a nije sve u isti mah. Oni pišu: Narod je zaveden, masa koju zavodi Pašič, Radič, Korošec itd. Te zavedene mase, mi smo niezini spasitelji; ne valia šta hoče ona nego mi, i ono se mora nametnuti! Kmet je bistvo naroda, on tvori državo, zato je suveren! čim doclemo na pojain da smo masa i nemamo naroda. onda je naše ujedinjenje anahronizam, onda naša država nema prava na opstanak. Onaj koji je državu stvorio. to je seljak srpski, hrvatski t slovenački, koji je drži porezom, mišicama itd., on je suveren. Ko toga suverena u najboljoj nameri ne priznaje, on ie apsolutista jedne i druge vrste, nije demokrat, i nijedna demokracija ne može praviti kompromis s ideiama. koje su negacija narodne suverenosti. In to dušo naroda se mora unesti tudi v prosveto! Ja u ministarstvu prosvete. kao što sam rekao, hoču da radim ne sanio s naslonom na radikalnu i seljačku stranku, a ia to mogu da zajedničku politiku sporazuma potpuno personificiram i izvršim, nego imam nejzrecivu volju i odluku da se oslonim na čitav naš narod, staro, mlado, muško i žensko, kao što sam kazao: Ja u ministarstvo prosvete ne unosim samo svoju dušu, — i ja imam dušu — ja unositn dušu i našega naroda, a on je ima, i ona če pobediti!