Delo glavnega odbora UJU v letu 1924.-25. (Konec.) Glavni Odbor u svojoj punoj sednici održanoj 30. decembra 1924. god. izabrao je naročiti odbor, kome je poverena briga o načelnosti i detaljima za privodenje u delo ovog pitanja. U taj su odbor izabrani: Bartul Divoje iz Splita, Antun Gnus iz Dol. Hrastnika, Jan Bihrasnik, Rudolf Pilko, Anta Mladenovič, Živ. Radosavljevič, Milorad Vujanac, gda Jela Ivanovička i Aleksije Durdič iz Beograda, a sem njih g. Milan Mitrovič upr. škole u Koviljači, Drag. Tešič školski nadzornik, Milan Stanojevič, Mil. Jevtič, Mirjana Jaksičeva, učitelji iz Loznice. Verujuči da če izabrani odbor u saradnji sa Gl. Odborom a dokazanom svesču članova UJU o interesima našega ne samo Udruženja no i staleža kome pripadamo — slobodni smo očekivati s punim uverenjem, da če uskoro Učiteljski Dom u Koviljači, kao naša zajednička imaovina biti prvojkandilo u veličanstvenom hramu našeg narodnog jedinstva i naše ljubavi prema lepšoj i sigurnoj bu=dučnosti našeg naroda. S toga očekivati je, da če svi članovi Udruženja preko svojih mesnih organizacija odgovoriti tačno i na vreme ne samo svojoj ličnoj obavezi, nego i u ostalhn dužnostima van toga, te kako bi se u toku školske godine 1925/26 pristupilo neposrednom radu i omogučilo što skorije realizovanje pitanja i ideje o podizanju našeg Doma u Banji Koviljači. IV. Učiteljska Skupština u Dubrovniku usvojila je predlog Izvršnog Odbora i o podizanju jednog Dačkog doma u Beogradu, koji bi imao služiti poglavito za smeštaj daka i učitelja iz cele naše države kad dolaze poradi svojih ekskurzija u Beograd, kao prestonicu svoju. Ova odluka nije izvršena u toku ove škol. godine poglavito s toga, što je Povereništvo Beogradsko bilo razvilo vrlo živu akciju u toku ove godine preko učitelja i daka u Srbiji, Crnoj Gori i Vojvodini za prikupljanje priloga za dogradivanje i proširivanje Učit. Doma, te ne bi bilo uspeha kad bi se za oba ova doma u isto vreme skupljali prilozi i apelovalo na jednu istu publiku U idučoj godini počeče se intenzivnije raditi na ostvarenju ovih skupštinskih odluka. Neka nam je dopušteno napomenuti sa prijatnim zadovoljstvom, da je za po- dizanje Jugoslovenskog Dačkog Doma prvi prilog več dao u hiljadu dinara naš drug g. Mih. M. Stanojevič u spomen svoje proslave četrdeseto-godišnjice prosvetnog, književnog i nacionalnog rada i time udario prvi kamen u temelj te naše buduče gradevine, zajedničke kuče celokupne naše jugoslovenske omladine, budučnosti naše. Delo na projektu zakona o iiarodnih šolah. Največi deo vremena u toku školske godine uzimao je i najviše posla zadavao Izvršnome Odboru rad na Zakonu o nar. školama. Skoro sve učiteljske skupštine od oslobodenja pa na ovamo jednoglasno su zahtevale i isticale prešnu potrebudonošenja jedinstvenog zakona o osn. školama za celu zemlju i unificiranje nastave u državi. Ali se sve do ove godine nije mogao doneti zakon o nar. školama zbog poznatih političkih prilika. Predašnji Ministar prosvete, G. Miša Trifunovič podneo je bio Nar. Skupštini jedan predlog zakona o narodnim školama ali ga Skupština nije mogla doneti jer je na brzo posle toga bila raspuštena. Ove školske godine podneo je Nar. Skupštini na rešavanje predlog zakona o nar. školama Ministar g. Svetozar Pribičevič i on se sada nalazi na rešavanju. On se ima prema Ustavu rešavati u Zakonodavnom Odboru po kratkom postupku i potom podneti plenarnoj sednici Skupštinskoj, koja ima da ga glasanjem primi ili odbaci. Zakonodavni Odbor je izabrao sekciju koia če ga detajlno pretresati i uputiti po svršenom poslu Zakodavnom Skupštinskom Odboru. Sekcija je uzela u pretres taj zakonski projekt i donekle ga pretresla. ali je rad u sekciji zastao zbog poznate političke promene u Vladi i kako je Nar. Skupština odložena do jeseni negova če dalje sudbina zavisiti od prilika i dalje situacije. Zakonski projekat koji se nalazi pred Narodnom Skupštinom ima svoj istorijat i on če se izneti pred Učiteljsku Skupštinu, koja ima da ga pretrese i oceni, jer je po rešenju Glav. Odbora stavljen na dnevni red. Neka nam je dopušteno samo uzgred napomenuti, da je ovom projektu zak. o nar. školama dala prvobitnu osnovicu učiteljska komisija obrazovana od strane Min. Prosvete, a koju su sastavljali naši najpriznatiji učitelji iz svih pokrajina i dva priznata naša pedagoga. Taj projekat učiteljske komisije pretresao, je proširio i preradio Gl. Prosv. Savet, u kome su takode učestvovali naši najvideniji naučnici i pedagozi i delegati iz svih pokrajina a sem toga i predstavnici našega Udruženja: g. Milutin Stankovič, ondašnji predsednik Uč. Uruženja i Dim. Sokolovič predsednik Povereništva — Beo grad. Taj projekat je podnet sadašnjoj Nar. Skupštini na rešenje sa izmenom samo jednog vrlo neznatnog broja članova, koji bi, ako budu rešeni kako su predloženi, bili štetni po školu i učiteljstvo. Te su izmene unesene nenadno, oštrinom svojih odredaba sasvim prirodno uzbudile učiteljstvo, kad se saznalo za njih, i medu učiteljima je ovladao nemir i užurbanost. Te se odredbe tiču poglavito podizanja i izdržavanja škola i učiteljskih kazni. Izvršni Odbor i sam iznenaden ovim nenadnim izmenama Projekta Gl. Pr. Saveta u glavnome, hladnije je sudio o svemu, jer je znao da taj projekat ima da reši Narodna Skupština, i da tamo irna ljudi i učiteljskih prijatelja, koji če svaku stvar pri rešavanju dobro odmeriti i neče dopustiti da se ozakone ikakve odredbe, koje bi bile na štetu škole i učiteljstva. Izvršni Odbor zna s kakvom žudnjom i s kakvim nestrplenjem iščekuju naši drugovi novi zakon a naročito oni, koji žive pod krovom predratnih austrijskih zakona, kojima nije ni u čemu zagarantovana stalnost učiteljskoga položaja, a nisu se dali zaneti političkim momentima i raspoloženjima izvesnih krugova, koji bi želeli da što duže ostane današnji provizorijum zaikona i da se uniificiranje školskog zakonodavstva što duže odlaže iz političkih razloga, koji su poznati. On je znao da se zakonski projekat može i dopuniti i izmeniti u nekim važnim odredbama, a naročito u onim koje tangiraju bitne interese škole i učitelja — u samoj Skupštini, i zakon bi bio u glavnom dobar, Izvršni je Odbor vodio računa i o mnogim vrlo dobrim i naprednim odredbama koje su ušle u zakonski projekat, i o ljudima, koji su tvorci toga projekta, pa i o ugledu našega Udruženja, čiji su predstavnici dali svoj potpis u Gl. Prosvetnom Savetu na nj. Sve izmene koie su najflagrantnije bile Izvršni Odbor dostavio je kratkim putem odmah i Ministastru Prosvete i skupštinskoj sekciji. Kako se zakon u skupštinskoj sekciji lagano radio Izvršni Odbor je imao vremena da naknadno konsultuje o svojim predlozima i Širi Gl. Odbor, koji je po zahtevu povereništava sazvat bio za 29. juli ove godine. Za sve to vreme, do sastanka Šireg Gl. Odbora, Izvršni Odbor je budnim okom pratio svaki korak u razvoju školskog zakona i stalno bio u kontaktu sa sekcijora Nar. Skupštine i narodnim poslanicima dežurstvom svojih članova, a cirkularima svojim obaveštavao je Povereništva o svome radu i nastojavanju oko zakona, čekajuči najzgodniji momenat kad treba pozvati i Širi Glavni Odbor da jačim autoritetom pomogne njegovu akciju. Kad se sastao Širi Gl. Odbor on je s Upravom Povereništva Beogradskog, koristeči se opsežnim memorandumom Povereništva ljubljanskog, i usvojivši napomene Izvršnog Odbora, proširio iste i spremio rezoluciju o zakonskom projektu koji je pred Skupštinom sada, tako da ona ima jedan odličan materijal za dopunu i izmenu podnetog jrojekta, koji bi mogao, ako se usvoji sa našim napomenama poslužiti korisno i školi i narodnoj prosveti. Predpisi o polaganju usposobljenostnega izpita. Pravila o polaganju praktičnih učiteljskih ispita, na osnovu čl. 29. o nar. školama koja važe za Srbiju, Crnu Goru i Vojvodinu izmenjena su na štetu učiteljskih kandidata koji polažu te ispite. Ove izmene predstavljaju jedan apsurd i onemogučavaju polaganje praktičnog ispita učiteljima, a uz to odredenim rokom propisanim za prijavu i polaganje ispita produžuju privremenost službovanja na štetu učitelja. Po tim izmenama učiteljima se nije dopuštalo da se mogu služiti ikakvom knjigom i da svoje pripreme moraju izradivati pred komisijom, pa čak nisu davale mogučnosti ni da kandidati pribave očigledna sredstva i druge pomočne pedagoške i metodičke priprave potrebne za uspešno izvodenje predavanja. Izvršni Odbor je po učinjenim predstavkama mnogih mladih učitelja i učit. društava i preko štampe i ličnom intervencijom uspeo, te su ova pravila u nekoliko izmenjena i učiteljima olakšalo polaganje ispita. Delovanje Glavnega Odbora UJU. Širi Glavni Odbor našega Udruženja održao je u toku ove godine 3 sednice. Prva sednica je bila 29. i 30. decembra pr. godine, druga 29. jula a treča 27. avgusta (u Subotici). Na prvoj sednici koja je bila sazvata po zahtevu povereništava povodom po znatih članaka u »Nar. Prosveti« — promenjeno je Uredništvo i odlučeno da dužnost predsednika do sastanka skupštine vrši prvi podpredsednik g. Pet. Vuksanovič. Opširan izveštaj sa te sednice odštampan je u »Nar. Prosveti« od ove godine. U isto vreme Širi Gl. Odbor akceptirao je publikovanu izjavu Izvršnog Odbora, kojim se principijelno slaže s tim, da učitelji koji učestvuju u političkoj borbi mogu biti ganjani. Kako su svi pred zakonom jednaki to se učiteljima ne mogu osporiti njihova prava dok su u granicama zakona. Na sednici od 30. XII. 1924. g. uvažena je ostavka koju je podneo na položaj poverenika g. Ivo Radovanovič iz Splita. Za tim je pretresano pitanje o daljem uredivanju družinskog lista i odlučeno o mestu držanja V. Učiteljske Skupštine i temama koje če se raspravljati na njoj. U ovom pitanju pošto je diskusijom, u kojoj je sudelovalo veči broj članova i dao podatke i orijentacije Izvršnom Odboru, Širi Odbor ovlastio je Izvršni Odbor, da on po svome nahodenju i okolno stima odredi mesto držanja učit. skupštine i izvrši izbor tema s tim, da svakako na V. Učitelj. Skupštini bude raspravljana i tema o škol. nadzoru, koja je ostala neraspravljena u Dubrovniku. IV. tačka dnevnog reda u sednici Šireg Gl. Odbora bila je pitanje o podizanju Doma, sanatorijuma u Koviljači. Povodom ovoga pitanja Širi Gl. Odbor je rešio da izvršni Odbor spremi pravila o podizanju doma i iznese Skupštini na odobrenje, i izvrši izbor gradevinskog odbora, koji bi se imao brinuti o svemu daljem. V. tačka su bili predlozi da se poradi kod G. Ministra Prosvete da nastane kod merodavnih, da nam se isplati razlika u platama; da se udate učiteljice u svemu izjednače s učiteljima jer vrše iste dužnosti, i da imaju iste dodatke: da se umole nadležni da izbegavaju velike formalnosti oko razvrstavanja; da se umoli G. Ministar Prosvete za skorije rešenje aktuelnih pitanja, kao što su uredenje školstva, slobode školstva prema policijskim vlastima, slobpde prema crkvi, religijske nastave, izrada nastavnog programa i zakona i da se to sve dostavi pismeno G. Ministru, i da sračunavanje penzija bude u duhu Zak. činovničkog, i bez velike procedure tako kako če se ukazom kojim se učitelj penzioniše odrediti u isto vreme i njegova penzija. Za tim je rešeno da se umoli G. Ministar da se u Bosni postave sreski školski nadzornici kao i u drugim krajevima. Po svin|ia ovim predlozima obavešten je i Ministar Prosvete, kome je lieno predstao ceo Širi Gl. Odbor i uz razloženu motivaciju predao svoje zahteve. Gospodin Ministar je primio rezoluciju i dao povoljan odgovor po svima tačkama i taj je odgovor saopšten učiteljstvu preko »Nar. Prosvete«. Druga sednica Gl. Šireg Odbora bila je 29. j-una t. g. u Beogradu poglavito zbog projekta Zak. o Nar. Školama, koji je počet da se pretresa u Nar. Skupštini u Zakonodavnom Odboru sa dnevnim redom: 1. projekat Zak. o Nar. Školama; 2. izmene i dopune pravila UJU i 3. predlozi. Po prvoj tačci dnevnog reda Širi Gl. Odbor je izradio svoj memorandum, u koji je uneo sve izmene i dopune u podnetom projektu Zak. o Nar. Školama koje su objavljene u dodatku 48 Br. »Nar. Prosvete«. Kao najglavnije svoje zahteve od kojih apsolutno neče učiteljstvo nikako odstupiti istakao je Širi Gl. Odbor ove tačke: 1. da se čl. 33. zak. projekta, koji govori o podizanju škola saglasi potpuno sa redakcijom Izvršnog Odbora t. j. da država omoguči sumom od sto miliona dinara fond za podizanje osn. škola, koji bi se svake godine povečavao sa 20 miliona po državnom budžeiu. Ovaj bi fond služio kao najnužnija pomoč siromašnim opštinama, da pod povoljnim uslovima mogu nači dovoljan kredit po svome imovnorn stanju. Samo na ovaj način može se omogučiti pravilan i normalan priraštaj školskih zgrada i omočiti, da se široke narodne mase propuste kroz narodnu osnovnu školu. 2. Da izdržavanje škola vrše i dalje opštine, no u slučaju ako neka opština nije u mogučnosti da svakoga meseca preda odgovarajuču dvanaestinu škol. budžeta blagajniku, onda da taj izdatak izvrši odmah sreska finansijska uprava, a država da sama vrši za taj izdatak naplatii od opštine 3. Da učitelj može biti mestom pokretan 6 godina t. j. 3 godir.e kao privretneni i 3 godine kao stalan učitelj — dok medutim projekat predvida: da svaki učitelj ostaje 9 godina pokretan, 3 godine kao privremeni a 6 godina kao stalni. 4. Da se odeljak o kaznama učiteljskim u svemu sprovede u duhu odredaba zakona o činovnicima gradanskog reda; 5. Da sve predmete u osn. školi predaje učitelj. Samo u mestima gde je nastavnik druge konfesije, no što su učenici, predavače religijsku nastavu sveštenik. Nas memorandum sa svima zahtevima u pogledu izmena i dopuna zakonskog projekta predao je Gl. Širši Odbor tada- šnjern Gospodinu Ministru Prosvete koji je obečao da če ih proučiti i voditi računa o njima a da če se povuči displin. kazne, koje su najviše uznemirile učiteljstvo, a to je obečao isto i novi Ministar Prosvete, kad mu se predstavio Izvršni Odbor prilikom stupanja na novi položaj. Posle rada na projektu pretresane su izmene u pravilima UJU koje je izradio Izvršni Odbor, pa je po njima odlučeno: da se ostave na rešenje Skupštini pošto se konsultuju povereništva. Treča sednica Šireg Gl. Odbora je održana u Subotici u oči sastanka Skupštine sa dnevnim redom koji je objavljen za Skupštinu. Uprava UJU. Izvršni odbor u toku ove godine bio je opterečen velikim administrativnim radom. Poslovi našega Udruženja veoma su se razgranali. Kancelarija našeg Izvršnog Odbora postala je u malome čitavo nadleštvo. Izvanredno velika prepiska kako s organizacijama tako i pojedinim članovima Udruženja, apsorbovala je celokupno vreme. Veliki broj učitelja obračao se Udruženju tražeči obaveštenja po raznim pitanjima koja su se doticala bilo ličnih bilo opštih interesa. Toga rada je Izvršni Odbor pored glavnog sekretara G. J. Milijeviča, koji je s največim naporima vršio svoju dužnost na opšte zadovoljstvo morao uzeti i pomočnika sekretaru, koji je davao potrebna obaveštenja preko »Nar. Prosvete«. Administracija je bila u tesno.i vezi s redakcijom »Narodne Prosvete« i obaveštavala i preko lista članove i organizacije o pojedinim predstavkama činjenim kod nadležnih faktora a objavljivala je redovno i rad Izvršnog i Glavnog Odbora kao i rad pojedinih drustava i povereništava. Osebne izpremembe v vodstvu UJU. 1. Usled poznatog razmimoilaženja u pogledu na pisanje u »Nar. Prosveti«, na zahtev večine povereništava, došlo je do saziva Šireg Gl. Odbora UJU. Širi Gl. Odbor sastao se je 29. decembra i na svojoj sednici, kojoj je bilo prisutno 27 članova, odlučio: da se dotadanji predsednik Udruženja i urednik Nar. Prosvete g. Miiutin Stankovič smeni sa tih dužnosti a da dužnost predsednika UJU vrši do prve Skupštine g. Petar Vuksanovič, dotadanji podpredsednik. Za novog urednika »Nar. Prosvete« izabrat je g. Staniša Stanišič, učitel? iz Beograda. Za članove redakcionog Odbora Širi Gl. Odbor izabrao je: g. Grgu Brigljeviča, Pavla Flere-a, Čedu Todoroviča i Tihomira Kostiča, učitelje iz Beograda. 2. Prema gornjoj odluci Šir. Gl. Odbora Izvr. Odbor ostao je bez podpredsednika. U toku rada od 6 meseci pokazalo se, da je neophodno potrebno da on ima i svoga podpredsednika, koji bi zamenjivao g. Vuksanoviča, u izvesnim slučajevima, kad on bude sprečen da vrši svoju predsedničku dužnost. Stoga je Širi Gl. Odbor na svojoj sednici od 30. juna t. g. izabrao g. Vladu Petroviča za drugog podpredsednika. 3. U toku godine bila je i treča promena u Izv. Odboru. G-da Jelisaveta Joksimovička (prede Radovičeva) prilikom svoje udaje podnela je ostavku na članstvo u Izvršnom Odboru, motivišuči je time, da tu dužnost posle udaje ne može više uredno i savesno ispunjavati. Odbor je uvažio g-di Joksimovički ostavku i na njeno mesto pozvao zamenika po redu g. Danila Dordeviča učitelja iz Beograda. Delovanje izvršilnega Odbora. Izvršni Odbor u toku ove godine održao je 44 redovne sednice, 3 vanredne i 1 svečanu. Ukupno 48 sednica. Osim toga Širi Glav. Odbor sastajao se u toku ove godine u tri maha: 29. decembra, 1924. god., 30. juna i 27. avgusta ove godine. O radu na sednicama Šireg Glav. Odbora bilo je govora na drugom mestu ovoga izveštaja. U toku godine Izv. Odbor se starao da odgovori svojim dužnostima u svakom pogledu. Po sebi se razume, da je najviše truda i staranja uložio oko izrade projekta novoga zakona o nar. školama i na zaštiti i intervenisanju po žalbama i molbama naših drugova iz cele zemlje u različitim slučajevima. U tom pogledu Izv. Odbor nije nikad žalio ni truda ni vremena da se svakoj žalbi (ako joj je bilo mesta) i molbi što pre udovolji Xko pored sve dobre volje i truda u ponekim slučajevima nije imao uspeha, to ne može biti krivica do njega, jer je to često puta zavisilo od drugih jiticaja, okolnosti i prilika koje se nisu mogle savladati. Izvr. Odbor je u ovoj godini u svom radu naročito pažnju posvetio i materijalnim ciljevima udruženja. Več poodavno Izvr. Odboru zadavala je brigu materijalna strana naših listova. Iz ranijih izveštaja kao i iz ovoga vidi se, da Udruženje ima znatne sume dužne pretplate, koje se provlače iz godine u godinu kroz knjige. Ove godine preduzete su energične mere da se što više dužne pretplate naplati. Radi toga upučivani su često spiskovi dužnika našim poverenicima s molbom za naplatu- i nemilosrdno brisane »rdave platiše« u knjigama pretplatnika. Takav energičan rad doneo ie uspeha, jer je pretplata počela obilnije priticati, a broj pretplatnika ne samo da se usled toga nije smanjio več se čak i za koju stotinu i popeo kod oba lista. Tome je u mnogome doprineo i raspis g. Min. Prosvete ONBr. 1935. od 15. jan. ove godine kojim su oba lista preporučena svima osnovnim školama u zemlji. Tako ove godine prvi put možemo sa zadovoljstvom konstatovati, da haši listovi u prošloj godini ne samo da nisu imali deficita, nego su dali i neke male suficite. Uopšte možemo sa zadovoljstvom reči, da je u tom pogledu Izv. Odbor u ovoj godini imao lepog uspeha, jer se po bilansu vidi- da je Udruženje na dan 15. jula ove godine imalo za preko 100.000 dinara gotovine u kasi više nego u to doba prošle godine. Nadamo se. da če nas i naši poverenici i svi naši drugovi širom cele zemlje i u ovoi godini svesrdno potpomoči. da u ovom pogledu postignemo još bol.ie rezultate, kako bi što pre mogli pristupiti realizovanju naših namera odnosno podizanja učiteliskog Pansionata u Koviljači, Dačkog Doma u Beogradu izdanja kakvog stručnog dela itd. U ovoj godini naša organizacija je takode znatno ojačana. U naše bratsko kolo stupilo je 20 novih učiteljskih društava i broj članova popeo se sa oko 2000. Ti su priraštaji naročito znatni kod povereništva Beograd i Zagreb. To se ima pripisati sve večoj staleškoj svesti i sve boljem shvatanju kolektivnosti kod naših drugova kao i energičnom radu dotičnih uprava povereništava. Na žalost, o\^de moramo da snomenemo i jedan izuzetak u ovom pogledfi. Kod novereriištva z;i Bosnn. Herceeovinu i Dalmaci.iu nije bilo priraštaia no je broi članova i društava prema lanjskom stanju ostao skoro isti. Akcija povereništva za Bosnu i Hercegovinu u ovoj godini bitno se razlikuje od prošlogodišnje. Konstatujuči ovo po dužnosti, mi se nečemo ovde upuštati u komentarisanje toga fakta ier se o tome eovori j u izveštaju tih povereništava koji su takode štampani u ovom izveštaju. Delovanje poverjeništva U.IU. Najzad smatramo za dužnost da pomenemo živu saradnju sviju uprava povereništva, našeg Udruženja na našem zajedničkom poslu. Izvršni Odbor radio je u svemu sporazumno sa svima povereništvima i svaki naš apel i poziv našao je kod njih puno odziva. Naročitu delatnost razvila je uprava pover. - Ljubljana u pogledu pitanja, koja se tiču materijalnih i privatnih interesa učiteljstva. čineči Izv. Odboru u više mahova korisne predloge u tom pravcu. Uprava pover. Beograd uzimala je živa učešča u svakoj našoj važnijoj akciji i predstavnici njeni išli su zajednički sa nama kod svih nadležnih faktora, kad god je bila kakva opšta stvar učiteljstva. Naročito je za pohvalu njeno energično zauzimanje oko spasavanja fonda Učiteljske Siročadi. Povereništvo Zagreb razvilo je ove godine živu akciju oko jačanja organizacije, obrazovanje novih sreskih učiteljskih društava i prikupljanje što večeg broja novih elanova. I u tome je imalo znatnog uspeha, jer mu je i najnoviji obrt političkih prilika tamošnjih išao u tome na ruku. Iz izveštaja povereništava vidi se, da je i rad sreskih učiteljskih društava ove godine bio mnogo obilniji i raznovrsniji. Pada u oči. da se večina društava nije bavila samo tretiranjem materijalnih pitan]a, več da je u ovoj godini održano mnogo više praktičkih predavanja i raspravliana razna školska i pedagoška pitanja, što je sve jedan dobar znak kod našeg učiteljstva za svesnije pojimanje svojih dužnosti- težnje za ličnim usavršavanjem i smislom za kolektivan rad, za lično i opšte dobro. Okrajna učiteljska društva. Na kraju da učinimo nekoliko malih napomena upravama sreskih učiteljskih društava. 1. Iz izveštaja pojedinih povereništva vidi se da večina sreskih učiteljskih društava nije poslala svoj godišnji izveštaj o radu društva, što je vrlo potrebno i korssno da bi dotično Dovereništvo moglo imati jasan pregled rada svojih društava u toj godini. Neka to uprave sreskih društava imaju na umu za iduču godinu. 2. Mnoga društva primaju i šalju članarinu za pojedine članove (novoupisane) za Glav. Odbor i dotično povereništvo nedovoljno t. j. samo za po nekoliko meseci, jačunajuči istu od dana upisa. Č^anarina za Gl. Odbor i dotično povereništvo mora se platiti jednovremeno i za celu godinu, bez obzira kad se dotični član upisao u društvo. U protivnom neče se ubrojati u članove UJU. Što se tiče samih dotičnih društava ni ona ne treba da toleriraju i dalje takvo plačanje članarine. 3. Mole se uprave drustava da pri slanju članarine pošlju uvek i spiskove članova, za koje članarinu šalju. 4. Shodno čl. 29. pravila UJU upis članova u pojedina društava ne može se vršiti i posle 1. juna. 5. Obnavljanje sreskih društava treba vršiti što ranije a najdalje 2 nieseca od početka školske godine (čl. 21. pravila UJU) a ne u maju i junu. 6. Želeti je da u ovoj godini pojedina društva, gde zato ima mogučnosti, prirede koji koncerat u korist podizanja Učiteljskog panzionata u banji Koviljači ili Dački Dom u Beogradu, jer če i to-biti ustanove kojima če se koristiti svekoliko učiteljstvo naše iz cele zemlje. Time če u mnogome pripomoči Izvršni Odbor u izvodenju tih zamisli. A svaka uprava učitelj. društva zadužiče mnogo Udruženje ako mu pridobije koga člana dobrotvora (sa ulogom od 1000 Din) ili utemeljača (sa ulogom od 100 Din). 7. Sva sreska društva ne treba da opšte neposredno sa Glav. Odborom, več nreko svoea povereništva l(čl 8 pravila UJU). " ' 8. Novo-obrazovana sreska učitelj. društva da šalju svoja pravila (u 3 ravnoglasna prepisa) preko svoga povereništva Glav. Odboru na potvrdu (čl. 16. prav. UJU). 9. Sva društva koja budu imala preko godine kakvih vanrednih prihoda (od zabava, koncerata i t. d.) a nisu isti namenjeni kakvom naročitom cilju, treba da pošalju od istih Vs svome povereništvu a V3 Gl. Odboru (čl. 29. prav. UJU). 10. Pri izboru nove uprave društvene treba da glasaju samo članovi koii su izmirili članarinu za tek. godinu, a ne svi prisutni. Stanje org. listov. Bolesno finansijsko stanje naših družinskih listova »Nar. Prosvete« i »Učitelja«, koje se za poslednje dve — tri go- dine koiistatuje u gpdišnjim izveštajima, znatno se popravilo u toku 1924/25. školske godine i na putu je da za krači niz godina dode do potpunog oporavljenja. Tome su poboljšanju doprinele razne okolnosti, medu kojima su: a) više razbudena staleška svest pretplatnika o značaju i potrebi ovih listova i b) primena efikasnijih mera. koje su Izvršni Odbor i administracija listova preduzimale u toku ove godine. b) Češče opomene dužnika i česce molbe poverenicima za što življu akciju u prikupljanju pretplate, a naročito od reda obustavljanje slanja listova svima onima, koji su ma šta dugovali od 1924. god. na unazad — sve je to učinilo da se oseti znatan napredak u naplati, kako dužne, tako i tekuče pretplate na oba ova lista. Ovu konstataciju najbolje če cifre predstaviti. Dok je za gore označeno vreme u 1923./24. god. bilo ukupno priman.je: a) za »Nar. Prosvetu« Din 276.087.— b) za »Učitelj« „ 122.509.— dotle je u 1924./25. god. to primanje bilo: a) kod »Nar. Prosvete« Din 298.011.— b) kod »Učitelja« .. 159.819.— prema čemu se utvrduje poboljšanje a) kod »Nar. Prosvete« za Din 21.964.— b) kod »Učitelja« za „ 37.310.— Ovo brisanje nemarnih pretplatnika »od reda« (en masse) imalo je blagotvornog dejstva kako na priliv pretplate, tako i na prečiščavanje adresara iz koga su nemilosrdno izbacivani svi oni. koji su listove primali i čitali, a »zaboravljali« da pretplatu pošalju. Ako je ova strožija mera pogodila i nekoga od pravih prijatelja Udruženja, mi ga na ovom mestu molimo za izvinjenje, konstatujuči da je veliki broj takvih ubrzo izmirio svu dužnu pa položio i tekuču pretplatu, te mu je slanje listova odmah i obnovljeno. Ovih čemo se mera držati i u idučoj šk. godini i nadamo se, da čemo. uz pripomoč vrednih poverenika (školskih nadzornika i Uprava Sreskih Društava) postiči još boljih rezultata, medu kojima nam je najglavniji: da se utvrdi tačan broj pretplatnika i jednog i drugog lista, koji če ih primati, a što je glavno i uredno plačati. Molimo naše Poverenike i pojedine pretplatnike, da nam pri slanju pretplate tačno i čitko označe na kuponu uputnice svoje ime i prezime, mesto i pokrajinu, kao i zašto (t. j. za koji list) šalju pretplatu, jer se bez toga ne može poslata suma, razvesti po knjigama i stvara se zbrka u knjigama zbog tih nedovoljnih podataka. Korisno je za svakoga, da nam se pre šiljanja pretplate obrati dopisnom kartom da mu pošljemo naš ček. N.iime se može poslati koja se hoče suma ili više suma. Samo se u tom slučaju na poledini kupona čeka zalepi poštanska marka od 0.50 Din i napiše objašnjenje na ime čega se šalje dotična suma. Čekom se svaka suma otpravlja bezplatno, što je za svakog pošiljaoca a i za nas korisnije i bolje. Čfanstvo UJU. Naziv povereniStva Pover. Beograd „ Zagreb „' Ljubljana „ Sarajevo ., Split Ukupno: DruStva 1924/5 128 55 32 26 12 253 1923/4 112 43 32 31 14 232 Razlika + 16 +12 -5 —2 +21 Clanova 1924/5 6236 2988 2683 751 745 1923/4 5156 1960 2486 737 763 13404 11104 1 Razlika 1080 1028 +197 + 14 —15 2301 Stran 4, UCITELJSKI TOVAKIS, dne 10. septembra 1925. Stev. 34. Šolske upravitelje in upraviteljice pozivamo, da naročajo vse potrebščine in knjige pri Učiteljski knjigarni v Uubljani, FrantiSkamka 6. Pošljite naročlla flmprei, da se pravoiasno izvrše. Zahtevaite cenike! Uiiteljska kniigarna postreie enako z vsemi knjigami domačih In tujih zaloib. 'S*