SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvštljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt).
j Izlmdja desetput v lete po jednoj cčloj listinš i	Ift^J.
V ISIU 1'	velja s poštninoj 3 fiorinte ali 2 rublja.
Пречестнј господше!
Ваша желва, да ce Bci Славјаш сложе i да цјртцу пр1ме, менЗ: је од давно позната, јербо сем вашу кнвјгу, в којеј нрашла наводгге, чггао; i ја сем вас годше 1862 в својеј KHtiri „Одзив протопоп Надељку" (коју сем i вам послао под јменом Царев1ч в славу св. Цјргла Г Ме-тода) споменуо овако од слоке 645.
„Који моли цијело славенство, да се слвубе и у једно споје, који нуди начин и правила кнвижевности јужнога славенства, који вели, да је за писанје „Цирилица" писмо најзгодније .... што је мен4 особгго мјло б!ло навесп; i чекао сем нестерп-лтЛво хоче л1 се јешче ктогод вам пр1дружт i ево хвала Богу дож1вјо сем i осведочш у вашем лјсту у броју 9. да ce г. Jypi Хумар жупнш прадружш. ПоздравЈте га, да се радујем нвеговом чланку i да нвегову желву одо-бравам, како ce с ва>п o словшц^ i језшу слаже, o чем хочу i ја друп пут штогод навестј.
За сада само јзјавлвујем своју радост i м(шм, да мен^ ваш поштоват лнзт шалвете, за Koji вам шалвем новце 3 ф., које 1зволв1те npimrri
од вашега пиштователва Васе Марк<шча.
У Вуковару в Ср^му.
Одговор вредтпчтва.
Сердечно нас је узрадовал те лклчч од Вас родо-лвуба Серба cnicaH скоз i скоз в с»нсл$ славјанском; вред-нпсу „Славјана" је дал Ваш дотс зажелвену пршку, да се може иркугојно захвалт за кнтлгу Вашу нвему послану. Г. Jypi Хумар, којега спом^нусте в својем д oriic t је једен од нај icKpenijwix родолвубов напих, па хвала Богу! Mi јмамо также немало jmix господов унетјх i дјзлавтх на полбј узајемностч славјанске. Словензџ се пцер в обче служе латшце в кнмгах i 4aconicax налг£-нвешх словенскому лвудству; па немало шамо Словенцев кнвјжевшх i просвјјтлветх, Koji су велна пруателв1 u,ipi-лпЈе, узајемноаи i науке славјанске! — Добро дош.п господше! в наше славјанско коло словствено; сердечно поздрав1мо Вас брата Серба 6paxpi Славјаш. Лвуботтно 1згледамо од Вас опет Hfei дошс.
T e p г o в i н a европска i наука славјанска утешено болве i болве процвЗЈтатЗ;. Обче славно знаш г. Leseps, Koji je направш прекоп Суецси, по ктером је се спојио ср^доземно морве с арабскш зал1вом i свФтов-шм морвем шд1чгам, налБрава теперв случт ср^до-точну железтцу руеко-асуску с јужно-с1б1рској в м4ст£ ЈекатершобургЈ!; од Јекатершобурга ју мкш направт екоз Тр<пцк i Ташкенд в Самарканду. Јекатершобург постаџе т4м срфдоточјем pa3Hix железшц; тамо 6i ce стцсале сл^дече железшце: 1. Жедезтца од Јекатершо-бурга в Европу скоз Казан, Нокш-Повгород в Москву.
2.	Од JeKaxepiHo6ypra в 1ндуу скоз Tpoiu,K i Ташкенд.
3.	Од Јекатершобурга в Ci6ip скоз Твумен. 4. Од Јека-тершобурга в Верхотурје (Uralgebirge) к богатш i про-страшм рудшкам ондешнв^м. — Брат х1ванскога кнеза со марлв1во уч1 рушчш^. —
Гз l3ycije ce ношлве в Acijy до Х1ве терговшска Bi-права (Expflditioi)), ктеру буду водш велетерговид, плаввд i технпл i буду промотрш i i3Mf>pui р4*ашче р4ке Аму
Дарја i установии тержипча (Faktoreien) i jix оскербел1 i снабдш бдагом рустпм. Пелвала се буде цФла вшрава двЗша паробродама, једној пароладјеј i чепрди баркалп. Ц$ла дружба буде обстала i3 четгргх сет (400) муж, мед Htiivii два державна ураднша, једен пов^ретк обшче-ства терговшскога i ремеселтчкога, два велетерговца, два техшка, два крајотсца (Topographen) i Tpije учет ум£лц1 i художткп Пелвају се также в Бухару.
0 СЈГВДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(НадалБеванје.)
ПФСЕН
народна згодовшска o железној добб, зашсал Гесшд в cnicl: дбла i дш од стЈха 157. до 171.
0	да 6i Meni; не бмо жјвет! с родом петам, него да 6iceM пред вмерл ал1 се пред родм! 3ajicTe iiini јест железш народ; ЛБуд1 нт по дш не почцут од труда i CKep6i, HiTi но ноч1: скажеш сц^ла; дј лј пошлваху jiM i тежке бЈде: але i т4>м сут нам$шана добра с худ!м.
Бог пак nory6iT i те род словеннтх 8) ЛБуд1, кер једва родвеш јмЂјуг уже ciBe ceHLi,i. Hi еложен HiTi отец с сшом, iiixi eiH c отцем, HiTi гост c гостнжом, ni кум c кумом, HiTi брат ni драг, како б$јаше од нјшада ; скоро »posipaj ут i род1толве иостаране, ругајут ce jiM несречш, говореч1 жална слова, не спо>г1;нјајуч1 ce казш божје, не давајут род1телБем остарЗшм хвале за ЈзредБу ; сут самошлш, друг другу разоравајут нолве, не ммујут правмцлсежшка нт цраведнша, niTi почтена ; веч почтујут злод^ја
1	неправедшка, nije правде npi рук'6,
Hije KpfoiocTi; злобт жал1т i мужа почтена, KpiBO прјсежет 3BiTe 6acni говоречј;
8) Олово: словенштјх Hi iMe ирјдавко: словенсих = slovenisch, него је старославјанско прјчасгје еадајно чшече (parti-cipium praesentis aetivi) од слова с л o в i т i = roBopiTi i знач1 : r o в o p e ч e.
*
зав1ст пако слбдгг ббдтм лвудем всебм
злобјва, обрековавна, мерзкообразна:
тогда уздвпгнусте се од землве простране на поднебесје
облеченБ, краснб телесб б!шма илашчама
в дружбу невмерлм1их запуспвпп лвуд1
кр^иост i правда: осташе кр!вда здо&ва
вмерлнвш лвудем i upoTi кр1вдб не ббјаше помочк
В nični згодовшској o nepeix добах чловечанства, коју је забквежш Гесшд, се не нов^, в ктерој землм ce је то годш), что се каже o доб£ златној i железној: спросто наше славјанско лвудство се пак жјвахно i обпирно спомбнја, да ce је то годш) в з е м л б i I н д i j i.
I. Прародкелм Славјан в liliji.
1ндоевропсга народо, слбдствено мед iiLivri, i Apiji i ApijaHi прарод1телв1 Славјан, су морал! i3BipH0, јзконц нбкдјј скуиа npe6i-Baii в једној шЛм обчној прадомовш,Б како једна дружша народов, како једен пранарод, то доказују недвојбено Bci језш1 народов шдоевропсвдх, KTepi су Bci основанЈ по старом, светом, јако прави-ном, пребогатом i д1внокрасном језпсГ. санскр1тском. Ti језпа су ci основно тако подобт, да се та нмх медвусобна подобност нжако jiHa4e не може i3jacHiTi, него т®м, да су морал1 4iHiBaTi нЈкогда в давној давновекостј само једен самоетален нранарод i Bci гово-piTi једшм еамосталшм нрајезшом.
То велва од всбх народов шдоевропсмх, велБа i од народа славјанскога.
КромЉ тога iMajio иако јешчс неочаковано много доказов, да су Apiji i ApijaHi прародггелБ1 Славјан од нај старбјппх доб чловечанства пребЈвалЈ в liliji i поздн-Еје в ApijaHi до б.шо 2.500 л£т нред XpicTOM.
Камо су прарод1телв1 Славјан преселш се по својем јзсело-ванј1 i3 Тидјје i ApijaHe*, зато неЈмамо i3pi4He Bicri, најдемо jix пак o часТ; царва acipcKora HiHa отанујуче в Eauuioniji Сшзо л!та 2.ОО0 пред ХрГстом/ „Нај nepBi je 6i.t ffinoc, царв землве Acipije, Koji je стал завојевателвем i добјвателвем Miiorix покрајш." (JycTin 1, 1.). Цар Acipije землве cnojLi ce je e владарБем арабскш i je вздв1гнул ce c велшој војској на Баб1лонјане соседе своје. В оно време Hi 6Lno јешче созЦано mžcto Бабел, па био је другјх зна-MeHiTix мбст в Бабигошјк" (Дшдор 2, 1.) Ондешнв! Бабјлонјат бш су Славјаш, что ce MHorisri св4дочбам1 докаже на својем MicTi. Када су 1мел1 o часБ царва Шна бл13о лЈта 2.000 пред XpicT0M в Бабмонф соз]дашх веч mžct i то знаментх: сл£д1 i3
тога да су ce Mopa.ii 1зселт i3 1ндце i Apijane б.изо 500 лбт иред владу царва Шна, то је бл1зо лбта 2.500 нред XpicTOM, јербо б.шо 500 л$т се може п-ћроиодобно no4iTaxi, да су потрббавалц да су се 1з 1ндце i ApijaHe 1зселш, в Ea6uromji ce населш, зем-лву обд&хал i в својеј населбш!; м^ста соз!дал1 i то м£ста знаме-HiTa. To посв^дочавају i cTapi егптчт лбтоти, Koji спом^нјају, да су Acipjam бл1зо 2.500 л£т нред Хрштом установш могучну державу. (Maneto npi Jos. Flav. c. Ap. T, 14.)
Славјанско лвудство iMa i в наше време много apijcrax o6iua-јев, обредов, iižcni, нап^вов, иршов1>дек i землвешсшх по!менованј, o KTepix iMaMO недвојбене доказе, да су 1з 1нд1Је: всбх тбх apijcKix об1чајев, обредов, bcžx riicni, вс&х напЕвов, вс-бх пршов^дек i землБешс-nix иознаменованј, су ce Славјаш в 1ндф научи i i навадш, i то тако крепко, да по тшучах лј>т јешче в наше време се тога спом^нјају, наспамбт се уче i иршовбдају, об1чаје i обреде јзполнују i заховавају. Все то, что iMajy Олавјаш apijcKora в својем ж1тЈ1-<ј1тЈ1 је все стар^је од 25. столбтја пред XpicTOM, јербо ио 1зселБСванјј прарод1телБев славјансмх i3 1ндце бл!зо л£та 2,500 пред XpicTOM, ншогда m дошел HiTi славјансш народ к ApijaM в 1ндуу HiTi Apiji мед славјансш народ в слав-јанске землве; нжогда по л$ту 2.500 пред XpicTOM HicTa та два народа тако долго време скупа преб1вала, да бшта један од дру-гога спрцела HbiMa обчне o6i4aje, обреде, nični, нап£ве, npino-вЈдке i землБетсна ггаменованја, шста могла тако долго скуна npe6iBaTi, да 6i ci б1ла те народне o6i4aje i обреде тако кренко ci y3ajiMH0 утЈснула, да ce jix Славјаш в својем atiTji-tfiTji јсшче в наше време стално i в£рно держе.
Пршросто i посшшто лвудство славјанско ce i в наше време јешче јако ж!вахно спомјшја својега преб5ванја в liliji в nepBix добах чловечанства.
СпомЗшја ce o Ti>x naj давнбјшх добах чловечанства i поднес пршросто лБудство шрско-словенско, сербско, руско, i то, велшо-руско, малоруско i б^лоруско, угорско-словенско, полбско, хорват-ско, даже кашубско i сорбско, то је, луж1чко-сербско.
Славјанско npinpoCTO лвудство ce спомЈнја o многјх предметах 0Hix стародавшх доб: се спомЈшја јзрјчно 1ндце, златне i железне добе, зна по1меновап i iMena поједппх шдачгах покрајш, р£к, mžct .... зна onicaTi разна шдјчка племена; ntix державну управу, Hbix об1чаје i тако далбјр.
Всега тога ce cnoMŽnja upiupocTO славјанско ЛБудство јако жјвахно i оченБ п^сшчко i то не по грамотЗЈ, него по памЈт!, не no HŽKix CTapix 3anpameHix лгстшах, него како су се лБyдi наспа-м$т учш од рода до рода, од поколепја до поколенја i како се уче једен од другога наспам^т i в наше време. IIpinpocTO лБуд-ство ci те стародавне BŽCTi наспамЈ>т пршовЗЈдује в народшх npi-пов^дках i послов!цах, jix наспам^т преп4ва в народшх п^снах,
jix снренбвлва i музјцјра — дапаче нБктере т£х стародавшх в£сп заједно наснамбт ноје, музЈшра i илеса!
To је јако п^стчко речено, иа је чјота згодовшска icTina.
Bci доказј, да су нраславјаш в стародавност1 в liliji ж1вел1 се не могу навестч на том mžctž, јшаче 6i ce морала разложт уже овд^ цбла ираславјанска згодовша: ту се наводе само oni доказј, KTepi су кратш i на nepBi поглед jacHi: па уже т£х је толшо, да 6i ce jix i icKpen родолБуб в такој множш4 не над^јал.
O златној доб£ ст® се охрашле до нашега часа двб народн^ nicm, i то она, коју je зашсал Гешод i она, коју п^вају Сло-ветџ o 1ндф. — O железној добб су се зачувале Tpi народне nični, једну је зашсал Гесшд, другу н-бвају Cep6i o liliji i третву спреи^влва руско лвудство под 1менем, ибсен o голубн ној khbLtž.
O нбснах o златној i o железној добЗц ктере је Гесшд зашсал, ce је уже говориго; сада o народној iižcm o златној добЈ, како ју Словенцј ц-бвају, под насловои: ГКсен o 1ндцј. Ту ničen 1мамо в трбх paзлiкax (varianten): перва како ce noje в зшвској долш^, друга в рож1ској долшб в Корушкој, третва в Крајнској.
В i3BipHoj стародавној подобЗЈ ce је та народна nžcen o 1ндц1 i o златној добб пресно зачувала в 31лбској долш!, акол! сем ју слшал npinŽBaTi i с рожмтм представком. В зшвској долшб се иоје тако-ле:
П t c е н o I н д i j i.
Ој 1ндца, ој 1ндоја Ti сренчна х) дежелха, 2) кјер 3) 1Пкол1 сн$г не иаде, кјер ткол1 деж не гре.
Је вендар всако јутро од објлгне росе всака стоштЛца полгхсна4) воде.
Кјер дв£барт15) в лет£ пшешца nep3opi, кјер дв^барт! в лет4 пшешда перзорј.
Около хода печан волг, в ледјах ма забоден ношч,6) да лгехко ci одреже, кдopiкoлi хошч.7)
Ha рогах na со/џч ма нолгхен вшца слт>адчега, да лгехко ce naiiije, кдopiкoлi хошч.
Вшка ванка в Вајнавб,8) како тан со делт>ал1 ? Тако со угонавлал1, з вшан м1зо 9) вЈпвлалк
Ој 1ндца, ој 1ндца Ti сренчна дежелга: з клгобас руче10) д^лгајо, з шпеха ранте п) ц4шјо.
П p i м £ т б е. ') сренчна= сречна = счастлв1ва. 2) лт> в словах: дежелга, обигане, волт>, лгехко, слт>адчега, д^лгали клгобас, ч1тај како согласно у: деже-уа, об1у-не, воу, уехко, суадчега . . . . 3) кд£же. 4) полна. 5) двакрат, двапута, двараза. 6) нож. 7) хошч м£сто старославјанстога: хмцет; сјцер: хоче. 8) Људство не в£, что та редка знач1 i само каже: то се всегда тако noje. 9) с вшом стол (Tisch) вмгвлалв 10) обруче. n) i3 слаи1ие = i3 ветчиннаго жира цбплтг трискБ1 плотне.
Друга разлша те nični noje ce в рожкжој долш!; в Корушкој точно тако i3BipHO, како в зињској долш£, само да је в почеткб текучега столбтја тамо нјжто то п£сен помнож!л т£м, да је на-чшл сл£деч1 непршладт представек в рожшком разноречј!:
Шјмо братрј вшце, pajuii вода нај CToji, вода је тродов1чна, вшце па трод Mopi.
Mi смо 6paTpi вшДе пш, смо па цудах) задрЂмалц к је Јежип mž.mo рајжолт,2) c CBojsi jorpi3) дванејстк
Јежш jiM je талолт. тале та света. 4) Томажа је поставолх та в глхобоко 1ндцо ....
Пр1м£тбе. нбмечко: dazu = upi том. 2) н^мечко: reisen. je цествовал. 3) нбмечко: mit (len Jiiogern = c cBojiMi ученцамј. *) н£мечко: hat vertheilt die Theile der W6lt = je разд&пл д£ле св£та. —
Третва разлша те nični иоје се в Крајнској, зашсал је ју Полвак EmLt Корпко в Kin.irt: IlecMi крајнсмга народа, nepBi звезш. В Лвублва1п 1839 иа стр. 69. Та п§сен је збло пред^лана i ионаредвена, але јешче важна зато, јербо свбдочц да је н^когда б!ла i в Крајнској знана в иодоб-ћ i3Bipnoj; в нвеј се на iipiMip најду јешче сл£дече редке, спомЈнјајуче на i3uipny подобу : На свет лешш Hi дежеле Ко дежела 1нд1а; школ землве не копајо in туд1 не орјејо, па вундер следнје лето но тршрат жанјејо; школ точа не rio6ije iH ншол1 деж не гре, иа л1 вундер всако јутро достч хладне је росе. Ако нотр1 лјх не најдеш нобенга знашга, па туд1 HOTpi не најдеш шкјер худобшга серца; к се дух од телеса лоч1, гре кој в свето небо.
1з i3BipHe словенске народне nični o 1ндгр iMaMO сл^дече доказе, да су в nepnix добах чловечанства ирародетелв! (Јловбнцев преб1вал1 в 1нд1ј1:
1.	C л o в е н ц i ce в тој народној згодовшској nični iapiuno cnoMiiijajy Тнд1Је, п-6вајуч1: Ој 1нд1ја, o j I н д i j a!
2.	Ce сиом£нјају крајше нздчке: к д i n i к o г д a cnir не паде, кд^ !Пкогда деж не г p е.1)
3.	Се спомЗЈнјају крајше, кд£ је в niri двојна л£тша, кд£ се в лбт£ двакрат cije i двакрат женје: кд4 двараза в л ž т i п ш e н i ц a п p i з o p i j e.2) Ta крајша c таим поднебјем i c такој родов1тноству леж1 в liliji јужно од мбста Мултана.3) — Словен1џ слЈдствено се спомЈшјају 1ндце i то noKpajiHe лежече јужно од Мултана. —
4.	Се спомбнјају златне добе i ју отеују тако веселу, како да 6i ce тамо непрестано праздновалј праславјаисм празднш i всак ден се cвeткoвaлi сватш, кдб 6i ce Вогу клал! i жepтвoвaлi цЗш вол1 i 6i ce преиустш сбраному лвудству, да ci свободно одреже меса, ктокол1 хоче; кд'£ 6i ce Богу обетовало i много вша i ce наставлвало лвудству, да свободно nije, ктокол1 хоче.
5.	Се спомЗшјају KpajiHe бајечно сречне i счастлв1ве, како је зашсал Гесшд в народној nični: ..ж1вежа обродгг jiM землва i
Страбо 691. 692. — 2) Плшу 6, 17. (21). Страбо 690. 693. Дгсдор 2, 35. 36. 16. — 3) Bohlen 1, 35—37.
неорана много i обшго." 4) CiroMinjajy ce Kpajiiif., кд£ је бито толшо в1на, да су вшом столе (мјзе) умшлвал1; толшо месовја, да су јз слашне, то је, Јз ветчшога ж1ра, за плот шиелте, (трЈске) ц&шп i i3 клобас за плот обруче д4лал1 i тако плот градт! — Jlžna б1ла je ničen народна o златној добб, како ју је зашсал Гестд, але како ју Словешџ поју је јешче л£пша i много назор-nija i нагледн^ја.
6.	M a л o p у c i в Галјчшб се јешче спом^нјају те сречне дежеле, oni iMajy јако памЗтгодну, стародавну i згодовшску послов1цу гласечу ce: На Подолн) х л i б т> по колн> a ковбасами плотг гороженв1 ft.5) Toj послов1Цој ce OHi спомбнјају златне добе i оне бајечно сречне крајше, кдб жгго расте по колЈ1 на iliotž, ce спом^нјају, како Словенцј, Ticrora нлота, Koji je клоба-caMi поградвен.
7.	Малору« в Гал1чш£ се мцер Јзр1чно не сшшбнјају 1ндце, па, что је јешче важнЈје, OHi знаду ону сречну крајшу шдочку 1менем по1меновап сјреч: П o д o л j е, по санскрисга: П a т a л л а, то je oni оток, којега чппва рбка 1ндос CBojisii рамам1 пред iзлiвoм в морве с прјлежечеј Kpajinoj подолној Паталлена iMciioBanoj.6)
Ta послов1ца малоруска roBopi недвојбено o Подолј1 шд1чком, иа не o Подолј1 руском в Европ^; иршросто лвудство разлшује уд1в1телвно јасно Подолје јнд1чко од Подолја рускога. O Подолј1 шд1Чком roBopi, да је крајша нреродовггна, нанрот1в o Подолјј европском iMajy сцјбла јшаче гласечу иословвду: „И на Подолго (европском) нема х л i б a но коли, и на Подолго плотт. ковбасам! не гороженнб," 7)
8.	Словаш также сномЈнјају се в народној прјновбдк^ златне добе нршомЗ&нјајуч плот клобасам1 оградБвЈп.
9.	Словешц в зблбској долшб ničen o liliji не знаду само наспам^т, ју не само ноју i музпџрају, него ош по HauŽBŽ те nicm i илесају, на iipiMip в Чачах, на Чајнб.
Ондб се Јменује iiaiiiB те nični: BicoKiMi pajaMi, то су iLieci обредш i ce плесају o церквеном праздшк£ около обредне лше, стојече об1чно на conMiiii4i (тержшч!) блјзо церкве. Ti Bi-coKi paji су од стародавна славш; в Геладу jix je пршесел i3Bep-crai п£вец i музш ApioH iS Малеасце.8) CuiBaje i My3inipaje i цгграје те вшоке paje no Гeлaдi je пробудјл обчу нозорност тако, да ce je подал i в Ггалцу niT i муз11џроват те веселе i миго-звучне раје; Гелеш су jix 1меновал1: ortiios nomios. Ti 31лвсга Bicora paji Hicy Hi4 jiHora, него господсш народш плес полбсш isie-нем м a з у p е к.
4) Гесшд: Днев1 i д£ла слока 117. — 5) Tpiropiii Илвшевич
Галицкш приновбдки (нослов1це) и загадки. Бг£ден 1841. — 6) Ар-
piaH 1нд. 2. Поход Алекс. 5, 4. ILiimj 6, 21. (23). — 7) Илвгаевич.
8) Геродот 1, 24.
— 10 — Vprašanja.
5.	IndiČki ples kord.akaa/ dobe sanskritske se je pri Slovakah začuval do našega Saša ; jeza zgodovini! slavjansku jako pameti-goden — i osobito prijemen i Madjari su ga sprijeli pod imenom
Čardaš, i nžkteri ljudi misle krivo, da je on ples madjarski; na-УшШрГев je, pa ne madjarski, nego ples narodni ugorsko-slovenski. Slovaki ga imenuju i Bistrikom.
Prosimo učtivo za " nape v "toga starinoga slavjanskoga plesa i za kratek popis, o kterih priložnostah i kako ga jigraju, ali samo muzščine ali muzščine zajedno s ženščinami? —
6.	У Ljutomere i v okolicah tamošnjih v Štajerskoj zna ljudstvo nemalo pripovšdek narodnih, da bi nekto se potrudil i bi jih sbral i poslal v naš časnik. —
7.	V Reziji i v Istriji i všrojetno po cžlom Goričkim od Predela do Tersta se najdu prastare, jako pamčtigodne pesmice, koje imaju za vsakoj redkoj pripžv (Refrain): Nina nana, ninana! ali: Nina nina trana na — . . . Jednu taku pesmicu je za,-pisal g. Bratulič Istrijanec v svojem kraji v okolice Pazinskoj (Pismo), ktera je tiskana v Kolu, Zagreb 1843. III. na strane 45.
Tako-le glasi:
Prosi' je star muž divojku
Nina nina trana na — aj pokaza*)
„Zami me, mlada divojko! —
Ja iman tri pare volil" —
„Pokaži tri pare voli!" —
Pokaza tri puže z rogi. —
„Zami me, mlada divojko! —
Ja iman tri stane ovac." —
„Pokaži tri stane ovac!" — w
Pokaza tri škate šenac. j—
„Zami me, mlada divojko! —
Ja iman škornje sreberne." —
„Pokaži škornje sreberne!" —
Pokaza noge zgorene. —
Pošljite jednu ali dvš takove pesni s primetbom, kdš se pž-vaju, ako je moguče s napžvom. —
8.	V drugoj knjige Srpskih narodnih pesem izdanih Vukom Štef. Karadžičem stoji perva pesma: Sveči blago dijele — i na stran*? 8. pesma 4. Ognjena Marija v paklu. — Prosimo uljudno, ne bi li nam nškto iz Serbov učinil prijateljstvo i nam poslal napev teh dveh pesem, ali nam barem naznanil, kde se te pesme poju i se napev zapisati može. —
*) Pripev ovi se dodaje vsakoj redke.
uJJl^A \
Odgovori
na prašanja povestnična.
Orgelce se v Istrč imenuju „vigalce." Živko Mergolič.
G. Lipkov piše iz Štajerskega o orgelcah: V koničkem okraji nahadjaju se orgelce jako pogusto, one su vsakdenji muzikalni na-strojek pastirjem, pa i odrasli mladiki jako radi muziciraju na njih, osobito o pomladanskih (vesenih) i poletnih večer ali. Običajno snidu se trije ali četirje, si uberu orgelce i piskaju, da daleko okolo sliši se. Po čislč piščalek nazivaju jih „sedmerce, deveterce, jednaj-sterce" bez jinoga pristavka. Ustrojene su pri nas jednom iz terska, to je iz rogoze (Schilfrohr) ; posamne piščalke su med dve pločice, deskice, položene i nitju križem povite, da se ne premikaju. Nčkoji jih zovu takože žvegie. Bil sem pred nčkimi Ičtami na shodč pri sv. Bokč v Šmarskoj župč pri Oelji; onamo su prinesli Horvati mnogo žvegelj na prodaju, koje su slovenski mladiki pridno kupovali, nekteri po dvoje po troje, tenje i debelčje. To godilo se je na predvečer pred prazdnikom i kogda drugo jutro juternicoj zazvoni su muzicirali med tem na svojih orgelcah tako, da je ta soglasna i nesoglasna muzika daleko se razlegala.
Naš verli prijatelj g. Gašpar Križnik nam piše iz Motnika v Stajerskoj:
Slavno vredničtvo! Večkrat sem menil nččto napisati za Slavjana, pa nisem utegnul, jerbo čto mi časa ostane črez svoj posel, ga obernem k tomu, da sbiram narodno blago; pripovedke, jigre, običaje i tako dalčje. Ako bi vedel, čto bi bilo za Vaš časopis ugodnoga, bi Vam rad poslal. Na prašanja v „Slavjanč" pa to-le:
Orgelce se takže pri nas zovu orgelcami. Vsaki mladik, deklica in otrok jih ima. Mladiki i dekleta napravljaju na orgelce male plese zvečer po dokončanom nekom delč; sploh vsaki ples, kde ni večjih godcev, se muzicira i plesa na orgelce, osobito ples slovenski „štajriš." —
Halka mi je neznana jigra, pa drugih jiger imam do dvajset nabranih prav starih s čudnimi imenami. Na tretje prašanje bi vam mogel odgovoriti, ako bi navade prazdnikov obširno popisal, čto mislim učiniti, za to imam uže mnogo gradiva pripravljenoga. Kratek spis moj je uže izšel v Arkivč za povšstnicu jugoslavensku v knjigč XI. stran 244. Ičta 1872.
Kada mi čas dopusti, Vam pošljem nčktere stare narodne priče.
Serdečno Vas pozdravi
Gašpar Križnik,
črevljar.
Zahvalimo za odgovor na uprašanja, jako nas bude razveselilo' ako opet se „v Slavjanč" oglasite s nčkim sostavkom. Vse knjige arkiva za povčstnicu jugoslavensku smo skerbno proučili i takže Vaš sostavek i smo našli nemalo jako važnoga gradiva za naš spis O слбдах праславјан. V vašem sostavkč sta dva predmeta segajuča do globoke starodavnosti slavjanske v Indiji, čto se v našem spisč takže imenem bude navodilo.
Knjige.
Bojna služba, raztreseno vojevanje, nova puška in sloven-sko-nemški in nemško-slovenski slovarček. S 4 podobami. Spisal in založil Andrej Komel, c. kr. stotnik pri 7. peš-polku bar. Maroičicu. Drugi popravljeni in pomnoženi natis. V Celovcu 1873. — V dvanajstinč 154 stran i slovarček XXXIV stran. Onda ješče priloga kako se puška razdeva, v kteroj se točno i učeno pojedini dčli puške poimenuju po slovenski i po nčmečki. Knjižica je jasno i jako lehkorazumljivo i učeno spisana, osobito je to praktično, da zraven tehničnih slovenskih slov i izrazov su v oklepč i nčmečka slova i nčmečki izrazi pristavljeni. Slovensko-nčmečki i nemečko-slovenski slovarček je tako marljivo i skerbno spisan, da se iz njega i iz cčle knjižice, ne uče samo vojniki, nego da se toj knji-žicoj obogati i učeno jezikoslovje slavjansko. G. spisovatelj piše v predgovorč k drugomu natisč: „Ni dolgo, kar sem c. k. vojaške predpise ali pravilnike poslovenil. To mojo poskušnjo ni samo občinstvo sploh, temuč tudi visoka gospoda prav blagovoljno spri-jela. Vsa moja knjižica se je v 14 dneh spoprodala i dobil sem posebno od Njih cesarske visokosti nadvojvoda Albrechtain od ces. kralj, deržavnega vojnega ministra bar. K u h n a pohvalna pisma. To mi je dalo serčnost in veselje, da sem napravil drugi natis te-le knjižice."
Der Universal-Dolmetsch oder eine Sprache ftir alle Nationen des UrdKrfM." 'Т pasigfSphis^teŠ Werk mit 2000 Wurzelwortern sammt 100 Bildungsforinen. Graz 1870. Verlag G. Holmar. — Ta knjižica v dvanajstinč ima 52 stran i je takže v francuščinč izdana i spisovatelj misli ju izdati i v več jezikah.
To se mora reči, da je spisovatelj o tom predmetč mnogo i globoko premišljeval.
Iverje, spisao Dr. Nikola Ivančevič. U Zagrebu 1872 v dvanajstinč 110 stran; tisk jako lčp. Knjižica obseže 170 epigramov po četiri redke:
„Razne vrsti v njoj bilja, Uz koprive kita smilja, Uz ružice oštra trnja, Pitka grozdja, biber-zrnja."
Oas Leben, die Sitten und Gobrauche der im Kaiserthum. Oesterreicb lebenden Siidslaven. Yom Baron Kajaczich, k. k. Hauptmann. Wien. Alfred Holder 1873 v velikoj osmerkč obseže 196 stran.
G. spisovatelj razumšva pod slovom Stidslaven samo Horvate i Serbe, jinače se k Jugoslavjanam pričislavaju i Slovenci i Bolgari. Knjiga spisana nšmečkim jezikom pa iskrenim rodoljubjem jugo-slavjanskim. G. spisovatelj je marljivo opazoval običaje i navade narodne pri prazdnikah, pri kerstah, pogrebah i pri svatbah i v cčlom žitji-bitji naroda i vse to popisuje jasno in ljubeznivo, tako da je vsa knjiga tako rekuč prijetno ožarena ljubeznju do naroda. — Ovdč samo nektere opazke kratke. Opisana je jugoslavjanska zadruga, po kteroj se nžko posestvo, hiša, njive, poljane, cčl pridelek ne sliši samo jednomu pojedinomu gospodarju, nego vse to je vlastnina vsžh zadružnikov, kterih je nčkada v pohištvž: po 12, po 20, 30, daže po 60, 80 osob, med kterimi su odraščeni obično oženjeni. G. spisovatelj razlaga vsžm pravom, da je zadružno življenje jako poljezno i koristno za pojedine osobe, ktere živu v za-drugš i za ves narod. V zadrugč se menjžje spotršbuje olja, soli, jesiha, svečave i paliva. Bolnik v zadruge je zadrugoj oskerbljen i ni tako zapuščen kako obično človek samičen; mravnost se bolje obderžava, jerbo v zadrugč se bez zaderžka vsaki polnolčten človek može oženiti, zadružniki su dšlavneji, pri dčlž skerbnčji i marljiveji, jerbo si moraju vsi združno v vsčh zadevah pomagati, to terja korist vsčh. Po zadrugah je narod krepek, vsi stoje za jednoga i vsaki za vse. Porodica, ktera se luči od zadruge obično propade. Izverstno je v knjigš i to, da su imenam nčmečkim oblačil, jedil, običajev i tako daleje pristavljena i po serbski, tžm stava knjiga osobito za Neserba mnogo bolje razumljiva i poduč-Ijiva. — Opišu se v knjigč razna med narodom navadna jedila kratko i jako jasno, večji del teh serbskih jedilnih imen je oči-vidno slavjanski, nektera imaju pak tako starinu podobu, da bi človek lehko mislil, da su sanskritska ali na najmenje babilonsko-slavjanska, na primčr: cicvara ali mandara, mamaljuga = kulja ali palenta, supita = sultipita, gurabije, papula, bundevara, čaija = pita, simita, djevreka. Lčp predmet za iztraživanje slovoizpi-tateljam. — Nčkaka železna posuda, podobna jako plitvoj ponovcč, v kteroj se opresen, (nehojen) kruh peče ima jako starino poimenovanje : pekva. — Popisana i po nemečki i po serbski su poimenovana i oblačila mužska i ženska kako se nose v raznih stranah horvatskih i serbskih. Odžlo Serežanov je točno opisano ; za sta-rinarja i zgodovinarja je odčlo serbskih devojek posebno zanimivo; imeno: narodna košulja (Hemd), pregača, tkanica (poj as), djerdjan i rudeča kapica. — Narodna košulja jako tenka, koju si Serbkinje same narede, je njih naj izverstnšjše delo. Nekada su stan (krilo) i rukavi zlatom i srebrom protkani, su jako izkusno tkani,
drobno šivani i krasno obšivani krasnimi bojami. Koliko je ko-šulja ta izkusneje tkana, protkana i krasneje obšivana: toliko se kaže devojka marljivčja, izkusnčja i bogatčja. Pregača, kteru iz volne same tkaju i neočakovano umetno obšivaju je obšivana zelenimi, rudečimi, modrimi i bčlimi prugami, lepimi podobami jako sumčrno sostavljenimi. Okolo obšivanja se navdare široke sreberne ali zlate špere (Borten). — Tkanica je dčvojački pojas četiri palce (cole) širok, kojim se pripasaju; onda djerdjan, to su ogerlice, nčkoliko struk steklenoga ponarejenoga bisera, kteri je načinjen večji ali inenji, radeč, čem, zelen ali pester ; do lčta 1819 je viselo takže nčkoliko srebernjakov do črez persi. — Rudeča kapica je zanimiva dla starine svoje okrase; dčvojke imaju na kapice pripete pancire, to su sreberni votli gumbi (pugovice, Knopfe) s drobnimi verižicami (čepočkami, Kettchen), na kterih vise sreberne pločice. Prečesto visi na lčvoj stranč do pojasa sreberna ali po-zlatjena ploča, tri palce, cole, v promčrč, ktera je okrašena v srč-dinč velikim rudečim krasnim, černjelim, dragokamenom, okolo kojega je ustavljeno več jinih menših kamenov rudečih ali zelenih. Ta ploča zove se toka. — To je zgodovinsko jako pamčtigodno po tom, jerbo se je ta ploča, toka, v starinč nosila v Bibiloniji i Asi-riji i se je tamo zvala jika; gospoda je tu toku imela pripetu na visokom valcovitom klobuku (Cilinderhut). — G. spisovatelj piše: Odčlo dčvojek i mladih žen je prekrasno i tako čarobno, da spo-mčnja na velikolčpje staro-asijsko! Narodna košulja prekrasna bela, široka dela mnogo zgibov i sega dčvojkam do gleženj i one tako narodno ubrane izgledaju, kako nčke staro-asijske duhovnice! Cto tu g. spisatelj piše, to je cela istina: odčlo serbskih seljanskih devojek sicer nije odčlo duhovnic, nego to je oprava, kako su se v starodavnosti oblačile dčvojke slavjanske vBabilonijii Mesopotamiji.
Zgodovinsko važno je i to, čto g. spisovatelj piše o torbč i o narodnibi šarenicah (žamelab, kovrah, kobercah, Teppichen). Jugo-slavjan uzeme torbu seboj na vsaki dalčji ali bližji put; isto tako dčvojke i žene, vsaki budi velik ali mal, star ali mlad. Torba je neobhodno potrčbna hišna vtvar (domovni nabitek, Hausgerath); bez torbe ne gre pastir na pašu, ne gre seljan na polje, ne ide gospodinja iz hiše. Nikto ne podi se na kak put budi mužskoga budi ženskoga spola, dokleže se torba ne napolni. V torbu položi ženin čast, to je, dari, kterimi daruje nevestu. Taka torba obseže nerčdko vse novce, (dengi, denarje) porodice, v nju gospodinja shranjuje i zapre, čto je prihranila, v takoj torbč se znajde nekada vse premoženje cčle zadruge.
Serbkinje znadu torbu jako umetno izdčlati, krasno obšivati tako krasno, da i v jinostranih zemljah skušaju napodobniti prelepo obšivanje teh torb, bisag i narodnih šarenic. — Pri vsakoj rodovinč imaju nčkoliko tako krasno izdčlanih i tako okusno obši-vauib šarenic, ktere se razprostrli o prazduikab črez stole (mize) i
črez postelje; v obče znaju dčvojke i žene seljanske Serbkinje tako velelepo i okusno voluoj i sviloj (hedbavoj, šelkom) naredjati, tkati, protkati, šivati i obšivovati košuJje, pregače, torbe i šarenice, da v novžjšem vremeni sami Francuzi skušaju napodobnovati, posnemati i podražiti nježna ta narodna izdeija umetnih Serbkinj. — Dalžje popisuje g. spisovatelj običaje pri pogrebah i navodi i dva nari-canja, kako narika žena po svojem pomertom rnužš i kako sestra po bratš i to ne navodi samo v nemečkom, nego i v izvirnom serbskom jezikž, čto zaslužuje osobito priznanje. Opiše običaje narodne pri porodah, kerstah, jinih prazdnikah i pri svatbah v Baaatč, v Sriemš i jindš. Vse pripoveduje gladko, prijazno i prijetno — jer ga vsegda vodi i navdušuje plemenita i iskrena lju-bav do naroda, on piše prijazno pa prijetno i onda, kada nevoljno graja svoj ljubljeni narod zavolju nžkterih nelžpih i štetnih navad i razvad, na primer o štetnoj razsipnosti pri svatbah, ktere trajaju nžkada po osem dni i kdč črezvičajno mnogo se potroši, da nekada nedolgo po svatbe cčla porodica ob vse svoje posestvo pride radi dolgov. —
Dčvojke i mlade žene se jako kite dragim odčlom i se mažu štetnim rumenilom (Schminke). Razsipnost v odžlž na deželč je tako velika, govori g. spisovatelj, da se nad njej čude uže sami varošani, kako da mogu seljani take velike stroške podnesti. Rumenilom se Serbkinje jako rade mažu. Kada dč vojka ali mlada žena Serbkinja dojde v mžsto, je nje naj pervi put v Ičkarnicu kupovat njej dragi prašek — rumenilo. Iz mesta priti domu i ne prinesti rumenila, to bi bila nesreča golema. Rumenilo je zdravju jako škodljivo; koja se s njim maže, rano starne, v 24. lčtč svoje starosti je uže staruha. Bolje bi bilo, da bi se odstranil te vražji prašek na veke iz teh pokrajin; jerbo njim se skazi polt (koža) čini, da dobi ženščina v obličji gerde guze, zubi se jej po-rumene i skaze. Duhovniki, učitelji i v obče rodoljubi naj bi se potrudili izkoreniti te štetni običaj ! Žalibože! istina je, da dčvojke i mlade žene derže se dušoj i telom toga rumenila. Tako piše g. spisovatelj mužestveno ojstro, plemenito i zajedno prijazno i ljubeznivo. — Mi smo onih istih misel s g. spisovateljem i nam se to tako le kaže. — Da su serbske devojke i mlade žene Išpe, to nič ni krivoga, da se one trude ješče več polčpšati se, to je njih slabost i lehko odpustljiva — pa to je razvada štetna i karanja vredna, da se one služe rumenila škodljivoga, ktero jih po-gerdi i pred časom postara. Da bi se ne kitile i ne lepotičile, to se od njih tžrjati ne može — to je ne samo Serbkinjam, nego v obče Slavjankam uže prirodjeno, uže v prastarih vremenah su se strastno lepotičile, ne samo ženščine, nego i mužščine, kako nas zgodoviua uči. Naj ložeje se ovde pomaga, ako se jim poskerbi mesto štetnoga rumenila rumenilo ješče Ičpše i krasneje, jevtinčje deševljčje i pritom nevino, neštet,no. Mi bi jim svetovali, da
bi one, zapustivši te škodljivi prašek se krasile s „karmintintoj," ktera je dober kup, jevtina i neškodljiva; pa se imaju pomazati samo nčkoliko na srčdč lica, ne po cčlom obličji, jinače bi izgledale srepo kako nčkak ognjeni zmaj! To pa je samo naš skromni nasvet našim milim Serbkinjam.
G. spisovatelj sklene svojn prijetnu i podučivnu knjigu blizo tako-le:
Običaji i navade su sicer vsčm jugoslavjanam blizo jednaki, ale dšli jih po nesreči veroizpovčdanje. Na sreču naroda je v naše vreme malo zlobnikov, koji bi hotčli zavolju različnoga včro-izpovšdanja neslogu sejati med svčt i ako bi i hotčli, bi malo opravili. Narod naš je razumen, i sinovi njegovi se blagomiselno nadtecaju, kako bi svoj narodni jezik uzajemno izobrazili i pri tom se nadčjaju boljšej budučnosti. Jugoslavjani su praktični narod, uzajemno izobrazujuči svoj materinski jezik i sdružno delajuči na znanstvenem polji budu nepozorovano odstranili neslogu zavolju razlike včroizpovčdanja. Devetnajsto stoletje ni samo nam, nego vsčm evropskim narodam razjasnilo, da narod može duševno i gmotno (materialno) povzdvignuti se samo, ako se plemena njegova dčjansko slože, čto se pri nas učini, ako se bratski sdruže Sefbi, Slavonci, Horvati i Dalmatinci.
Iz složnoga, sdruženoga naroda budu se skoro pojavile one umstvene sile, ktere budu ga povzdignule na ono visoko stališče, ktero mu pripada po blagodušnosti njegovoj i po bistrom umu njegovom.
Rodoljubje ima neizkazanu silu, ono povzdvigne narod materialno i umstveno, bude krepko povzdvignulo i slovstvo narodno, narodne umetnosti, včde i znanosti.	Matija Majar.
Poziv na predplatu.
To pervo čislo pošljemo vsčm dosadajnim gospodam prijemni-kam „Slavjana" i takže nčkterim jinim gospodam na ogled, nazad pošiljati lista ni potrčba. Molimo, da blagovolje se berzo predpla-titi. Slavjan" bude to leto zanimiv, osobito spis „O слбдах npa-славјан" bude jako važne včsti donašal, od naj starčjših dob slav-janstva; vse dokazami dokazano: te spis je namčnjen upravo književnim i pros vetij enim Slavjanam budite kterogakoli plemena slavjanskoga , jerbo govori o cčlom narode, to le od vsih plemen slavjanskib.	Vredničtvo.
Listnica vredničtva. G. Št. v G. Hvala lepa za poslana imena. Cirilicoj pišete uie izverstno. — G. J. H. v C. Ni moguče spisati nam jinoga slovarja, nego nemečko-slavjanskoga uzajemnoga. Jednomiselno i složno delo svet nbdivuje — G. M. P. v L. Jako lep je Vaš manuskript, pregledati ga na tenko do sadaj nismo mogli, zgodi se pako naj pred, ko je moguče. Obšir-nčje v posebnom liste.
Natisnula tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovcč.